Hvala, gospodine Škrbiću. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica. Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković.

Gospodinu ministru ne mogu da kažem ništa, jer ga nema, kao ni većem delu poslanika.
Dakle, u članu 17. predlagač se nije opredelio da li će da govori nešto o nadležnostima, dodatnim nadležnostima ili će da uredi način finansiranja, pa je to pomešao u ovom članu. Naš amandman upravo razrešava dilemu. Kažemo - nadležnosti utvrđuju neki drugi zakoni, uključujući i Ustav, a finansiranje smo vam mi ponudili.
Kada smo već kod finansiranja, ja bih nešto o ciframa, da građani Srbije koji žive na teritoriji Vojvodine vide gde idu njihovi novci. Recimo, taksa za zakup vodoprivrednog zemljišta pod objektima u Vojvodini je 110 dinara po metru kvadratnom, a u ostalom delu Srbije u prvoj zoni je 15,77 dinara, znači, šest puta manje.
Ministarstvo finansija, moram to da kažem, ima inače obavezu da kontroliše i da određuje visinu ove takse, ali i da na to daje saglasnost, ali očigledno se ne bavi ovim, pa Upravni odbor - Voda Vojvodine sam donosi ove odluke.
Dalje, takse za izvađeni pesak i šljunak su u Vojvodini, recimo, 96 dinara po metru kvadratnom, a u ostalom delu Srbije 34,34 dinara po metru kvadratnom, tri puta više. Dakle, to su podaci iz poslednjeg "Službenog glasnika" broj 25.
Upravo je to smešno jer pokazuje Dunav, kojim s leve strane gazduje Vojvodina, sa desne strane Srbija. Čovek koji vadi pesak u Vojvodini će tri puta skuplje platiti to svoje. Potpuno je jasno zbog čega su ovako veliki dispariteti cena, zato što treba platiti sve veću birokratiju u Vojvodini. Narasli su apetiti vladajućih stranaka, građani Srbije koji živite na teritoriji Vojvodine, spremite novce da znate gde će ići.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 18. i član 18. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Plužareviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član ovog zakona treba da reguliše šumarstvo i sve što je vezano za šumarstvo. Mi, kao SRS, predlažemo da se ovaj član briše i daću određene komentare na to. Šuma je složena formacija biogeocenoze, i kao takva, ne zaslužuje da se po bilo kom delu, vezano za tu biogeocenozu, rastura ili deli na način kako to predviđa ovaj zakon i kako žele gospoda koja su predložila ovaj zakon.
Sve ovo što je vezano za šumarstvo i sve ovo što su moje kolege komentarisale pre mene vezano je za novac. Vi hoćete da tim novcem navodno vi upravljate, ali znajte da novca nema, nema ga ni u Vojvodini, nema ga ni u Srbiji. Zašto ga nema? Zato što ste upropastili sve što je bilo vredno i sve što je davalo taj novac.
Sada ste došli na teren, ovo govorim vezano za šume, na teren šuma. Sada treba i šume Srbije da se upropaste, na isti način kao što je upropašćena i poljoprivreda, odnosno i poljoprivredno zemljište i sve što je vezano za poljoprivredu.
Ako vam budem komentarisao da nema tog novca, dolazim iz Srema, nema novca ni u Sremu. Srem je kao jedno okruženje koje je bilo bogato poljoprivrednom, a Srem je bogat i šumarstvom. Znači, to šumarstvo neko želi sada u ovom trenutku da privede nekoj svojoj nameni. Koja je to namena? Verovatno su tu opet u pitanju novci.
Srpska elita čvrste nacionalne svesti ne prihvata ni ovaj statut, ni ovaj zakon. Mnoge kolege iz pozicije su komentarisale da je ovaj zakon ustavan, međutim, ta srpska elita ne priznaje, samo ću se pozvati na par imena te srpske elite koja je komentarisala na naučnim skupovima, ne stranački, nego na naučnim skupovima, da ovaj zakon i ovaj statut nisu u skladu sa Ustavom i nisu u skladu sa pravnim normama. To su Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Zoran Lončar, prof. dr Ratko Marković, prof. dr Kosta Čavoški, prof. dr Vladan Kutlešić, prof. dr Vladan Petrov, docent Darko Simović, prof. dr Milan Jovanović i mnogi drugi koji smatraju, a mi kao SRS i deo opozicije smo vam ukazivali, da ovo sve što činite nije u skladu sa Ustavom.
Ovim zakonom kojim predlažete da se šume budu u nadležnosti AP Vojvodine. Čija je to imovina? Čije su šume? Kome one danas pripadaju? One su svojina Republike Srbije, a vi ovim zakonom činite štetu, a domaćin je još živ. Delite te šume. Verovatno mislite da je Srbija mrtva, i kao takva, treba naslednik neki da preuzme taj nasledni deo. Šumarstvo je kompleksan problem, i kao takav, ne može jednim predlogom da se stiče vlasništvo nad tim.
Šumama u Vojvodini danas gazduje Javno preduzeće "Vojvodinašume". Šta vi sada ovim zakonom dobijate? Zemlju ste u Vojvodini isprodavali, odnosno zemljom u Vojvodini danas gazduju raznorazni tajkuni. Čije je to vlasništvo? Verovatno su šume sledeće da se prodaju ili vrate se po tapiji za tepsiju ribe. Kome vi to danas činite? Da li ste svesni i šta činite?
Ovaj zakon je jedan u nizu koji čine neku reorganizaciju, a mi smo i Srbiji i u Vojvodini dobili samo štete od tih raznoraznih reorganizacija koje utiču na šumovitost, koja čini od 5-6% u Vojvodini, a šumovitost Srbije je 27%. Zašto i Vojvodina svoju šumovitost ne digne na veći procenat? Verovatno zbog svih ovih komentara koje sam naveo.
Predlog zakona je u suprotnosti sa članovima 1, 2, 4, 8, 172. i 185. Ustava i mi predlažemo da poslove šumarstva zakonodavno treba rešiti na republičkom nivou. Samo ću vas podsetiti. Verovatno je neko ko je planirao i ovaj zakon o nadležnostima i ovaj statut, da zakon o šumama i ne dođe u skupštinsku proceduru. Verovatno su to neke poruke koje građani danas znaju i koje mogu da prokomentarišu.
Što se tiče dalje zakona, tačno je i decidno rečeno da ove nadležnosti sa kojima vi predlažete da šume privedete nameni imaju za cilj da se te šume privedu novcu. Zašto ovo govorim? Zato što su najbogatije šume u posavskom regionu i taj podunavski region, tu su šume koje imaju po jednom hektaru veliku količinu drvne mase, znači, imaju od 500, 600, kraj Dunava, ima površina koje imaju i 1.000 kubika po jednom hektaru.
Reći ću vam par rečenica vezano za Nacionalni park Frušku Goru.
Dolazim iz Nacionalnog parka Fruške Gore i radim tamo 36 godina. Ovim zakonom predlažete i da nadležnost Nacionalnog parka bude pod ingerencijom AP Vojvodina.
To je nacionalno blago. To ne može da se deli. Želite da derogirate to nacionalno blago. Posle ćete verovatno u nekim svojim aktima, imate takve komentare, da on može da postane regionalni park, ne nacionalni park. Što bi on bio nacionalni park? On mora da bude pod ingerencijom republičkog ministarstva. To se sve menjalo. Nekad je to bilo Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo, posle je bilo Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Ministar Dulić je pomogao u ovom kompletnom komentaru, vezano i za Nacionalni park Frušku Goru. Zašto je pomogao? Iz Vojvodine je i hoće da se tamo, da kažem ovako, umilostivi čelnicima Vojvodine, da eto kao ministar predlaže da taj Nacionalni park Fruška Gora se u nekom komentaru privede toj njihovoj ponovnoj nameni, o kojoj sam vam govorio u nekom komentaru.
Evo, zaustaviću se sad, odnosno da prekinem, pošto imam još četiri amandmana, pa ću onda nastaviti da dajem još određene komentare. Hvala.

Hvala, gospodine Plužareviću. Od vremena poslanike grupe  iskorišćeno je šest minuta i 50 sekundi.
Na član 18. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe "Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica". Reč ima gospođa Milica Vojić-Marković.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Član 18. govori o nadležnosti AP Vojvodine u oblasti šumarstva. Tekst koji je predlagač ovde nama ovde ponudio je protivustavan i nije u skladu sa pravnim sistemom Srbije.
Šta je ovde protivustavno? Žao mi je što nema supervizije, da se malo još sporimo, ali očigledno je da smo potpuno u pravu.
Član 18. stav 1. tačka 1) kaže - Autonomna pokrajina uređuje šumarstvo na teritoriji AP Vojvodine.
Prema Ustavu, član 97, ne može to da bude nadležnost autonomne pokrajine, njenu nadležnost reguliše neki drugi član, član 183. Ustava.
Ovo može da bude nadležnost isključivo Srbije, da nam uređuje zakonima na celoj teritoriji neku oblast. To ne može da bude autonomna pokrajina niti njena nadležnost, ma šta nam tumačili i kako nam čitali i tumačili supervizori.
To je ono što sam i o članu 16. govorila. Jasno je da nam predlagač sugeriše ovde vrlo precizno da će država Vojvodina, to je drugi korak, prvi korak je ovaj statut, na svojoj teritoriji svojim zakonima uređivati oblasti.
To je ono što građani razumeju i prepoznaju i što odgovorni poslanici prepoznaju i to je ono što nije u snovima. Očigledno je, kada se ovde vladajuća koalicija probudi, da će u stvarnosti biti nešto drugo od onoga što je sanjala.

Na član 18. amandman je podnela grupa od 21  narodnog  poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima dr Zoran Mašić.

Svrha amandmana je da osporimo pravo i mogućnost da AP  Vojvodina preko svojih organa vrši inspekcijski nadzor u oblasti šumarstva, jer svim donetim zakonima u ovoj godini iz oblasti poljoprivrede jasno je precizirano da inspekcijski nadzori po svim tim zakonima pripadaju republičkog poljoprivrednoj inspekciji ili drugim inspekcijama iz republičkog nivoa, iz različitih oblasti poljoprivredne proizvodnje, tako da predlagač ovog zakona je to poverio kao povereni posao, prenosi se autonomnoj pokrajini kao povereni posao.
Smatramo da inspekcijski nadzor mora biti centralizovan. To je gotovo u svim zemljama i EU i šire.
Iskustava iz perioda kada je AP Vojvodina bila uređena po Ustavu iz 1974. godine i kada je imala svoje inspekcijske organe jesu da je postojao vrlo često sukob nadležnosti i nije na pravi, valjan način obavljan taj inspekcijski nadzor. Bojimo se da će se sve to ponoviti, jer upravo ovim predloga zakona, ne samo u oblasti šumarstva, nego i u oblasti vodoprivrede, a i lovstva i ribarstva, prenose se inspekcijski nadzori na organe autonomne pokrajine i naša bojazan postoji da takva inspekcija neće funkcionisati na pravi način.
Formiranjem ove Vlade, izmenama zakona o ministarstvima, u okviru Ministarstva poljoprivrede formiran je Generalni inspektorat koji nadzire kompletno celokupan inspekcijski sistem. Unutar tog ministarstva ovakvim donošenjem zakona u suštini deo te inspekcije se izmešta iz Generalnog inspektorata, pa me živo zanima kod budžeta kakva će se budžetska projekcija predvideti za Generalni inspektorat unutar Ministarstva poljoprivrede.
Mišljenja smo da je predlagač trebao da prihvati da se briše tačka 3) kojom se predviđa da poslove inspekcijskog nadzora u oblasti šumarstva preuzimaju organi AP Vojvodina.

Minut i 15 sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 19. i član 19. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član 19. treba da reguliše lovstvo i ribarstvo. Današnje lovstvo u Srbiji je organizovano na sledeći način. Imamo Lovački savez Srbije i taj savez u okviru svoje delatnosti ima Lovački savez Vojvodine i Lovački savez KiM. To je bila slika autentična kako je bilo regulisano ovo lovstvo i ribarstvo.
Lovački savez Srbije do ovog trenutka je imao zadatak i obavezu da prosledi Republičkom parlamentu zakon o lovstvu, i taj zakon u lovstvu Srbije bi dao konkretne komentare i konkretne predloge kako bi to bilo regulisano. Tada bi ovaj Republički parlament sa tim zakonom o lovstvu Srbije mogao da da i određene nadležnosti, odnosno te nadležnosti koje proističu iz zakona o lovstvu.
Sada idemo obrnutim procesom. Sada ćemo dati nadležnost AP Vojvodini vezano za lovstvo, a Srbiji šta ostane. Radimo sve nakaradno, odnosno radimo u interesu raznoraznih lobija. Ti lobiji su DS i svi koji prate njih. Hvala.