Za konkretan amandman, kao i za svake druge koji su ovde u pitanju, zaista prema članu 137. Ustava nije moguće poveriti bilo kakvoj lokalnoj samoupravi ili autonomiji uređivanje oblasti kada ovde kaže - donosi plan i program razvoja, ravnomernog razvoja.
Donosi plan i program, to su opšti akti, to je uređivanje materije, to ne može biti i zato se traži brisanje toga. Mi smo posle, videćete, podneli amandman, upravo je taj sledeći u pitanju, gde tražimo da se to preimenuje u predlaže plan i program itd.
Znači, ne može donositi, to je nemoguće, ako se brani ta formulacija, već će to biti u saglasnosti sa zakonom, verujte mi da to ništa ne znači, jer u svakom slučaju svaki niži opšti akt i da ne napišete mora biti u saglasnosti sa Ustavom i sa zakonom itd, ne može biti suprotan bilo kojem višem pravnom aktu, pa je to pleonazam, to nepisati to je pleonazam, a to ništa ne vadi stvar.
Ovim zakonom o kojem danas raspravljamo poveravate pokrajini da uradi nešto što po Ustavu nije moguće, pa ga onda vadite sentencom u skladu sa zakonom. Razumete u čemu je tu igra? Jednostavno ne možete se vaditi činjenicom da ste napisali da se jedan postupak ima urediti na nivou pokrajine u skladu sa zakonom. Ako se on ne može uređivati po Ustavu, onda džaba pišete to u skladu sa zakonom.
Inače, svaka odluka opštine Novi Beograda, opštine Valjevo, Skupštine grada Beograda i da ne napišete u tim statutima ili u zakonu da mora biti u skladu, a uvek mora biti u skladu sa zakonom. Ako ovde mislite na konkretan zakon koji uređuje tu oblast i to je suvišno, jer i ta odluka na podzakonskom nivou mora, svejedno, i da ne napišete, uvek biti u saglasnosti sa zakonom koji uređuje datu materiju, tako da to vađenje na deo rečenice - u skladu sa zakonom, ovde ne igra nikakvu ulogu.
Dakle, ovde je isključivo reč o tome da li može pokrajina da dobije pravo da uređuje pitanje ravnomernog privrednog razvoja, ako znamo da je uređenje tog pitanja po članu 97. Ustava neposredno stavljeno u nadležnost Republike. Tu je čitava konstrukcija zatvorena.
Kada govorimo o mentalnoj igri ili mentalnoj vežbi kako da dođemo do rešenja, prosto se čudim onima koji su ovo napisali. Ti su prošli strahovite mentalne vežbe da bi došli do ovakvog zaključka, a ne mi koji branimo amandman koji treba diskvalifikovati nešto što se mora diskvalifikovati u smislu Ustava.