Prošlo je dva minuta.

Na podnaslov iznad člana 80. i član 80. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji želi reč.

To je oblast koja se zove eksproprijacija. Vama više u Vojvodini, osim Zakona o eksproprijaciji, ništa nije ni potrebno. Sve ste zatvorili na teritoriji AP Vojvodine. Dokaz za to se nalazi pre svega u ovom članu, jer pokrajinski organi će da rešavaju i po žalbama protiv rešenja o eksproprijaciji i tu je početak i kraj priče, ako se zna da se eksproprijacija odnosi na nešto što je nepokretnost, da li je zemljište, da li je objekat, da li je nešto što je službenost, vi ste praktično svojinski zatvorili celokupnu priču.
Vama nije ni potreban zakon o javnoj svojini. Nije vam potreban nijedan propis. Vi ste faktički država u državi.
Naravno, tu se nalaze i vaše sudije, vaši sudovi. Vama je još samo potrebno da Bojan Pajtić preuzme DS, kako bi po osnovu poverenih poslova svi građani RS preko budžeta finansirali buduću državu koju pravite na teritoriji AP. Zašto? Zato što se povereni poslovi finansiraju, pre svega, iz budžeta RS. Oni poslovi koje Republika prenosi na AP, sredstva se obezbeđuju u budžetu RS.
Znači, potrebno je samo na sledećim izborima unutar DS Boris Pajtić i Gordana Čomić da zauzmu još bolju poziciju u DS, da se desi još jedna prevara birača, da dođu do pozicija u Vladi RS i sada, kao što se dešava sa Draginom, Dulićem i ostalima, ide seoba kapitala i onda ona beda i jad iz Crne Trave, Pirota, finansiraju osamostaljenje i formiranje nove države na teritoriji RS. To je taj prljavi posao koji radite, ali nemate u tome prijatelja nijednog iz SRS.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 80. amandman je podnelo 19 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 80. amandman je podnela grupa od 21 narodnih poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 81. i član 81. amandman, u istovetnom tekstu, je podnelo 19 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica i narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Član 81. se odnosi na zaštitu prava intelektualne svojine i autorskih prava. DSS predlaže da se član 81. i naslov iznad člana 81. brišu.
Na dnevnom redu sednice koju smo prekinuli da bismo raspravljali o zakonu o potvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i potvrdili statut Vojvodine, a ako smo politički odgovorni prema svojoj državi ovaj zakon nećemo usvojiti, niti ćemo statut Vojvodine potvrditi, nalaze se i zakon o autorskim i srodnim pravima i zakon o intelektualnoj svojini.
Bez obzira na sve manjkavosti ovih zakonskih predloga, kada ih Skupština Srbije usvoji, oni će važiti i za intelektualnu svojinu i autorska prava državljana Srbije koji žive u APV. Inače, Zakon o autorskim i srodnim pravima, o kojim Skupština Srbije još treba da raspravlja, ima veliku manu što se gotovo isključivo bavi pravima autora onih dela koja se beleže na nosače zvuka ili slike, i uz to masovno iskorišćavaju, te shodno tome potencijalno donose veliki novac. Kome donose novac - to je teško pitanje?
Zakon o intelektualnoj svojini tiče se više stranih nego domaćih patenata, a vrlina mu je usklađenost sa evropskim normama i u svetu prihvaćenom terminologijom.

Ima reč narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Podneo sam amandman na članove 81, 82, 83. i 84. Svi ovi amandmani su povezani, kao i drugi amandmani SRS, jer naš principijelni stav je - da ovaj statuti ovaj zakon koji prati statut nisu dobri.
U tom smislu smo čuli da i poslanici iz vlasti pokušavaju da iznesu svoje argumente, ali kada pogledamo šta kaže pravna nauka onda ćemo videti koliko su katastrofalnii zakon i statut za našu zemlju.
Vi se sigurno sećate da je 1971. godine, odnosno podneti su amandmani na tzv. Brionski ustav. Jedini koji su se tada pobunili protiv tih katastrofalnih amandmana su bili profesori sa Pravnog fakulteta u Beogradu. Čuveni broj 3 anala Pravnog fakulteta u Beogradu, u kojoj izradi su učestvovali Kosta Čavoški, Mihajlo Đurić itd.
Isti taj Kosta Čavoški, akademik, profesor koji predaje Uvod u pravo, jedan od osnovnih predmeta na pravnom fakultetu, napisao je naučni rad primljen 1.11.2008. godine pod nazivom "Državnost Vojvodine i mogućnost secesije". Dakle, više je nego jasno, više nego jasna paralela između tadašnjeg Ustava, tadašnjih amandmana i ovih katastrofalnih zakonskih predloga koje sada razmatramo.
U tom smislu postoji druga strana. Druga strana su oni koji podržavaju to razbijanje SFRJ, a sada Srbije. Na primer, Živan Berisavljević, Boško Krunić i slični, koji sada umesto reči "komunizam" govore o tzv. "Evropskoj uniji", koja je takođe jedna vrsta utopije, kao što je bio komunizam.

Na podnaslov iznad člana 82. i član 82. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, koji ima reč.

Akademik Čavoški konkretno je objavio jedan tekst koji je štampan 12. novembra 2009. godine u jednom uglednom nedeljniku, i u njemu doslovno piše što se tiče zakona o nadležnosti - da se na pokrajinu prenosi čak 166 republičkih nadležnosti.
Dakle, ovo je mišljenje pravne struke. To nije naše mišljenje, niti subjektivni stav opozicije. Takođe, on kaže - da će se preko nekoliko stotina novih službenika i radnika zaposliti u državnoj upravi tzv. APV. Šta to znači? Znači da se ne poštuje ni ono pismo o namerama koje su guverner, ministar finansija i premijer uputili 30. aprila MMF-u, gde se svečano obećava i u jednom neokolonijalnom maniru - da više neće biti zapošljavanja u javnom sektoru. Šta to znači - znači da su u ovom slučaju što se tiče zakona o nadležnosti bili jači politički motivi nego ekonomski.
To u potpunosti ruši tzv. frazu - da ćemo živeti bolje ako Vojvodina dobije elemente državnosti. Takođe, što se tiče mišljenja ne samo pravne struke, nego i naroda, podsetiću vas na istraživanja Agencije "Politikum" februara 2008. godine, gde se protiv statuta Vojvodine, iako njegove odredbe verovatno nisu jasne u potpunosti našim građanima, izjasnilo se 45% građana, a za statut se izjasnilo samo 33%. Dakle, više je nego jasno da su i pravna struka i narod protiv ovog skandaloznog nacrta statuta i zakona o nadležnostima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na podnaslov iznad člana 83. i na član 83. amandman je takođe podneo Dejan Mirović. Izvolite.

Preko godinu dana se vode rasprave o statutu i videli smo da je centralna vlast imala jedan principijelan stav. To je bilo nešto što nas je prijatno iznenadilo. Međutim, godinu dana posle toga došli smo u situaciju - da se taj stav centralne vlasti, tačnije predsednika Republike i Vlade, izmenio. Kako je to moguće?
Moguće je samo ako se preispita izveštaj Evropske komisije za Srbiju iz septembra 2009. godine. Na petoj strani tog izveštaja navodi se - da treba usvojiti zakon o nadležnosti i da treba usvojiti statut. Dakle, kada se to ima u vidu, onda je jasno da je tzv. pravo, briselsko pravo, jače od Ustava Republike Srbije, jer nema drugog objašnjenja za to.
Jedino racionalno objašnjenje bi bilo da ćemo, ukoliko se usvoji ovaj štetni statut i zakon o nadležnostima, živeti bolje. Međutim, to nije tačno. EU daje više po glavi stanovnika tzv. državi Kosovo, nego Republici Srbiji bez AP Kosovo. To pokazuje podatak iz 2008. godine, gde se iz IPA fondova obećava, znači "obećava", a neće se u praksi ispuniti, oko 198 miliona evra. Tzv. državi Kosovo se obećava oko 100 miliona evra.
Dakle, jasno vam je na čijoj je strani Brisel. Jasno vam je šta će se desiti u slučaju da dođe do tzv. zastoja evropskih integracija i kako će reagovati gospodin Pajtić, koji je već izjavio - da je njemu mnogo važnije da bude evropski komesar, nego da ima bilo kakvu funkciju u Beogradu.