REPUBLIKA SRBIJA

NARODNA SKUPŠTINA

STENOGRAFSKE BELEŠKE

 

PETA SEDNICA

DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

30. novembar 2009. godine

(Sednica je počela u 15.15 časova. Predsedava Slavica Đukić-Dejanović,  predsednik Narodne skupštine.)

Molim vas, čekamo predstavnike predlagača, koji su 50 metara odavde, samo da pristignu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 134 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali 134 narodna poslanika, pa postoje uslovi da radimo.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Milica Radović.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala sam da sednici prisustvuju predstavnici predlagača: Snežana Malović, ministar pravde, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Đurđina Bjelobaba, član Visokog saveta sudstva.
Saglasno članu 84. stav 2. i članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala izuzetno za ponedeljak, kao i u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština, uvažavajući razloge za hitan postupak, što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 90. stav 5. i članu 92. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Nada Kolundžija predložila je da se, po hitnom postupku, stave na dnevni red liste kandidata za izbor tri člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koje je Narodnoj skupštini podneo Odbor za kulturu i informisanje 18. novembra 2009. godine.
Od 135, koliko nas ima, niko se izjasnio za.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Visoki savet sudstva predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koji je podneo Narodnoj skupštini 20. novembra 2009. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 137 poslanika, za ovaj predlog je glasalo 129.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Narodnoj skupštini 24. novembra 2009. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 137 poslanika, troje je glasalo za.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca, koji je podnela Narodnoj skupštini 27. novembra 2009. godine.
Od 136 poslanika, za ovaj predlog je glasalo 128.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru tužilaca i tužilaštva posebne nadležnosti, a podnet je 27. novembra 2009. godine.
Od 136 poslanika, za ovaj predlog je glasalo 127.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva, koji je podnela Narodnoj skupštini 27. novembra 2009. godine.
Od 135 narodnih poslanika, za ovaj predlog je glasalo 127.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru javnih tužilaca u viša javna tužilaštva.
Od 135 narodnih poslanika, za ovaj predlog je glasalo 127.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o izboru javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva, koji je podnela Narodnoj skupštini 27. novembra 2009. godine.
Od 135 narodnih poslanika, za ovaj predlog je glasalo 127.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vlatko Ratković, na osnovu člana 90. stav 3. i člana 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Predlogu odluke o izboru Republičkog javnog tužioca, Predlogu odluke o izboru tužilaca u tužilaštva posebne nadležnosti, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca u viša javna tužilaštva, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva.
Da li narodni poslanik Vlatko Ratković želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Od 135 narodnih poslanika, za ovaj predlog je glasalo 126.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda sednice u celini.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 92. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Od 135 narodnih poslanika, 127 je glasalo za.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda,
2, Predlog odluke o izboru Republičkog javnog tužioca,
3. Predlog odluke o izboru tužilaca u tužilaštva posebne nadležnosti,
4. Predlog odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva,
5. Predlog odluke o izboru javnih tužilaca u viša javna tužilaštva,
6. Predlog odluke o izboru javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva.
Rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na 1-6. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ODLUKA O IZBORU PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA, REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA I JAVNIH TUŽILACA U APELACIONA, VIŠA, OSNOVNA I TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI (zajednički jedinstveni pretres)
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Predlogu odluke o izboru Republičkog javnog tužioca, Predlogu odluke o izboru tužilaca u tužilaštva posebne nadležnosti, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca u viša javna tužilaštva, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata po tačkama 1. do 6. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam da prema članu 163. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, te konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama predstavljaju: Srđan Spasojević - poslanička grupu Nova Srbija, Miroslav Petković - poslanička grupa DSS i Boško Ristić - poslanička grupa ZES.
Saglasno članu 142. stav 2. i članu 163. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Predlogu odluke o izboru Republičkog javnog tužioca, Predlogu odluke o izboru tužilaca u tužilaštva posebne nadležnosti, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca u viša javna tužilaštva, Predlogu odluke o izboru javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva.
Htela bih da vas informišem da ćemo u skladu sa članom 85. danas raditi i posle 18.00 časova.
Odredila bih sada pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo radom u 16.30 časova.
(Posle pauze – 16.35.)

Uvaženi narodni poslanici, nastavljamo rad.
Da li predstavnici predlagača, gospođa Đurđina Bjelobaba, član Visokog saveta sudstva ili ministar Marković žele reč? (Da.)
Gospođo Bjelobaba, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice, gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predlagač predloga da se za predsednika Vrhovnog kasacionog suda izabere gospođa sudija Nata Mesarović, želim, obzirom da sam bila predsedavajući Visokog saveta sudstva i da sam kao član Visokog saveta sudstva učestvovala u donošenju ovakve odluke, da dam kratko obrazloženje razloga zbog čega tražimo da se predsednik Vrhovnog kasacionog suda izabere od strane Parlamenta.
Opšte je poznato u javnosti da se sprovodi reforma pravosuđa. Sve sudije moraju da se reizaberu shodno Zakonu o sudijama do 1. decembra 2009. godine.
Nakon toga treba da se imenuju predsednici, odnosno v.d. predsednici svih sudova u Srbiji. Treba da se izabere predsednik Vrhovnog kasacionog suda, jer je on taj koji odgovara za efikasnost i zakonitost rada u sudu, a da bi se sve to uspostavilo neophodno je da predsednik Vrhovnog kasacionog suda poseduje i legitimnost.
Lična i radna biografija predloženog kandidata Visokog saveta sudstva opravdava donošenje ovakve odluke. Ne mogu a da ne obavestim sve vas prisutne ovde u sudnici, a potom i celu opštu javnost da je gospođa Nata Mesarović sa svojom ličnom i radnom biografijom zaista pravi kandidat koji zaslužuje da bude na vrhu piramide sudstva.
Naime, rođena je 1950. godine. Završila je Pravni fakultet 1974. godine. Bila je sudijski pripravnik, potom sudijski pomoćnik u Trgovinskom sudu. Nakon toga je bila gradski sudija za prekršaje, a kada je položila, 1979. godine, pravosudni ispit, izabrana je za sudiju Četvrtog opštinskog suda. Nakon toga od strane Skupštine je imenovana za sudiju Okružnog suda u Beogradu i sve vreme je radila u predmetima iz krivične referade.
U aprilu 2003. godine kandidat je izabran za sudiju Vrhovnog suda. Kao takva radila je i delegirana je da radi u Posebnom odeljenju Specijalnog suda i radila je najteže predmete iz oblasti organizovanog kriminala. Raspoređena je u odeljenje u predmetima za ratni zločin. Mogu s pravom da kažem da je i prvi takav predmet presudila.
Javnost zna u kojim je predmetima učestvovala u suđenju, jer je nedavno i u trećem stepenu jedna takva njena odluka potvrđena. Ona nije samo bila predsednik Veća u ovakvim i sličnim predmetima, nego je bila i član Veća u predmetima sa elementom organizovanog kriminala.
Osim toga, kandidat je učestvovao u stručnim edukacijama za sudije, učestvovala je u donošenju mnogih zakonskih tekstova iz oblasti pravosuđa. Takođe je doprinela saradnji članova Visokog saveta sudstva regiona. Ona je u martu 2009. godine izabrana za v.d. predsednika Vrhovnog suda i kao takva je pokazala izuzetnu sposobnost rukovođenja i komunikacije.
Kao član Visokog saveta sudstva, u ime Visokog saveta sudstva zaista mogu da vam kažem da smo ubeđenja da su u ličnosti Nate Mesarović, sudije, sve karakteristike prisutne koje predsednik Vrhovnog kasacionog suda treba da ima. Na prvom mestu je stručnost, na drugom mestu dostojnost, zatim moralnost, zatim sposobnost rukovođenja, sposobnost komunikacije, kao i sve ostalo. Upravo uzimajući sve ovo u obzir i činjenicu da je ona garant sprovođenja istine i sprovođenja zakona, mi zaista s pravom predlažemo ovog kandidata za predsednika Vrhovnog saveta sudstva i smatramo da je pravi čovek koji treba da stoji na samom vrhu piramide sudstva.
Zahvaljujem vam se. Predstavila sam kandidata. Ako bude bilo rasprave i ako bude bilo potrebno nakon toga ću vam se ponovo obratiti.

Zahvaljujem gospođi Đurđini Bjelobaba, članu Visokog saveta sudstva. Dajem reč ministru Milanu Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vam je poznato, na osnovu člana 158. Ustava, Republičkog javnog tužioca na predlog Vlade, a po pribavljenom mišljenju nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština. Takođe, javnog tužioca isto bira Narodna skupština na predlog Vlade.
Međutim, Zakonom o javnom tužilaštvu ovlašćenje Državnog veća tužilaca i ovlašćenja Vlade su na neki način, uslovno rečeno, korigovana, i to na taj način što je predviđeno da predloge i za Republičkog javnog tužioca i za javne tužioce u Republici Srbiji daje Državno veće tužilaca. Naravno, Ustav sam po sebi nije i ne može biti predmet našeg komentara ovde, ali nesporno je da je upravo takvim predlogom Vlada RS i Narodna skupština, koja je usvojila takav Zakon o javnom tužilaštvu, dala prednost tužilačkoj struci i našem pravosuđu nad mogućnostima Vlade da arbitrira u ovako važnim pitanjima.
Stoga na osnovu čl. 74. i 75. Zakona o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca je raspisalo konkurs i nakon toga izvršilo odabir kandidata i uputilo predlog Vladi, i to kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca, za izbor tužilaca u tužilaštva posebne nadležnosti, za izbor javnih tužilaca u apelaciona javna tužilaštva, za izbor javnih tužilaca u viša javna tužilaštva i za izbor javnih tužilaca u osnovna javna tužilaštva.
Imajući u vidu ovakvo opredeljenje Vlade, koje je izraženo kroz Zakon o javnom tužilaštvu, Vlada nije ulazila u razmatranje predloga pojedinačnih rešenja koje je dalo Državno veće tužilaca.
Želim da vas podsetim da u Državnom veću tužilaca sedam od deset izabranih članova, jedanaesti nije izabran iz reda advokature, čine upravo tužioci, to su uglavnom zamenici javnih tužilaca. Dakle, struka javnotužilačka je dala svoj predlog Vladi, a Vlada je, poštujući tu struku, te ljude, koji obavljaju taj izuzetno odgovoran posao, odlučila da ne razmatra pojedinosti tog predloga, nego da ga u potpunosti ispoštuje i taj predlog bez ikakvih izmena prosledi vama, narodnim poslanicima, da o tom predlogu odlučite.
Mislim da sam Zakon o javnom tužilaštvu je postavio jedan novi standard u odnosu izvršne vlasti i pravosuđa. Naravno, nesporno je sistemski drugačija pozicija javnog tužilaštva u odnosu na sudije, ali je ovim ukazano veliko poverenje samoj javnotužilačkoj struci, nadam se da će to poverenje pratiti i odgovarajuća odgovornost onih kojima je to poverenje ukazano.
Kažem opet, Vlada je pokazala jedan visok stepen odgovornosti, uzdržavši se od mogućnosti da menja te odluke, odnosno da na bilo koji način utiče na te odluke, nego jednostavno samo ono što je struka utvrdila kao svoj predlog prosledila je narodnim poslanicima, da narodni poslanici daju konačnu reč o izboru predloženih kandidata.
Stoga, kao predstavnik Vlade, neću naravno ulaziti u pojedinačna rešenja i komentarisati, tu sam pre svega da objasnim ovu proceduru i da još jedanput podvučem upravo ovaj generalni politički stav Vlade, a to je da struka odluči o struci.
Nadam se da ćete pre svega prilikom razmatranja ovo imati na umu, dakle, da je ovo predlog Držanog veća tužilaca, u kojem većinu čine tužioci, da ovo nije suštinski predlog Vlade i da ćete u skladu s tim i voditi raspravu.
Svakako, biću tu na toj raspravi, u slučaju potrebe da dam neka dodatna pojašnjenja. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Markoviću.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe u upravu, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe, želi reč? (Da.)

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovana predstavnice Visokog saveta sudstva, dragi poslanici, želim da kažem da je, po prijemu predloga od strane Visokog saveta sudstva i Vlade Republike Srbije, zakazan Odbor za pravosuđe i upravu i da nijedan od članova Odbora nije osporio nijedno ime iz predloga, tako da je Odbor dao jednoglasno mišljenje da Skupština treba da izabere predloženog kandidata Natu Mesarović za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Srbije i predložene kandidate za Republičkog javnog tužioca, za apelacione tužioce, više tužioce i osnovne tužioce u Srbiji.
Želim da kažem da je opštepoznata potreba da se ispoštuje u celosti zakon i Ustav koji nalaže da u određenom roku dobijemo vršioce ovih veoma značajnih pravosudnih funkcija, i gotovo da postoji nepodeljeno mišljenje i stav svih ključnih društvenih aktera da ova reforma jeste u interesu građana Srbije kojima je potrebna vladavina prava, jednak pristup institucijama i jednak položaj građana pred Ustavom i zakonom, a to im može obezbediti samo pravosuđe koje će izgraditi kapacitet i vršiti sva ta ovlašćenja preko dostojnih, osposobljenih, poštenih i efikasnih nosilaca javnih funkcija.

Zahvaljujem predsedniku Odbora za pravosuđe i upravu, gospodinu Bošku Ristiću.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Dozvolite samo da vas obavestim da će poslaničku grupu SRS u raspravi po tačkama 1-6. današnjeg dnevnog reda predstavljati narodni poslanik Zoran Krasić, u skladu sa članom 37. stav 3. Ko se javlja od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? Idemo od manjih ka većim.
Gospodin Momo Čolaković ima reč.

Poštovana predsednice, radno predsedništvo, poštovani ministre, poštovana predstavnice Vrhovnog saveta sudstva, poslanička grupa PUPS ocenjuje da je pristup u izboru na najviše sudske funkcije dobar i da je to prvi put po novim zakonskim rešenjima u oblasti sudstva i pravosuđa.
Zbog toga mislimo da bi bilo jako dobro da i dalje uglavnom struka odlučuje o izboru funkcija u sudstvu i mi to pozdravljamo. Posebno pozdravljamo izjavu gospodina ministra, da je u ovom slučaju poštovana nezavisnost pravosudnih organa, posebno Visokog saveta sudstva.
U tom pogledu, i pojedinačno, predlozi koji su ovde danas pred nama mi podržavamo. Mislimo da je to dobar put da konačno i ovaj deo vlasti i deo državnih organa bude nezavisan i samostalan i u tom pogledu da vrši svoju funkciju nezavisno od političkih struktura, političkih partija od izvršne i zakonodavne vlasti.
Pojedinačno podržavamo sve predloge i u tom pogledu izjavljujem u ime poslaničke grupe PUPS da ćemo mi podržati sve predloge.