Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč? (Da.)
Reč ima ministar Petar Škundrić.

Želim prvo da zamolim poslanike da govore o činjeničnom stanju kada su u pitanju svi, uključujući i predsednika Republike. Predsednik Republike je bio prisutan i na potpisivanju gasno-naftnog sporazuma i značajno doprineo uspostavljanju strateškog partnerstva između Ruske Federacije i Srbije. Takođe je značajno doprineo i uspostavljanju partnerstva između Republike Italije i Srbije. Mislim da ne treba pominjati, na jednom je bio, a na drugom se zaboravlja da je bio.
Mislim da je sve ovo što se dešavalo bilo u interesu Republike Srbije, da je reč o ozbiljnim partnerskim odnosima između naše zemlje, Ruske Federacije i drugih zemalja.
U vezi s raspravom koju smo vodili, zahvalan sam na svim primedbama koje su upućene. Pažljivo smo slušali i u danu odlučivanja ćemo se definitivno izjasniti o svim primedbama koje ste ovde imali. Hvala vam.

 Hvala vama.
Zaključujem pretres Predloga zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Ovim smo završili prepodnevni rad. Prekidam sednicu, nastavak je u 16.00 časova. Hvala vam na saradnji.
(Posle pauze – 16.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vas obavestim, pre nego što pređemo na 21. tačku dnevnog reda, da će deo današnje sednice sa galerije Velike sale Doma Narodne skupštine pratiti članovi delegacije Grupe za samopomoć ljudi koji žive sa HIV-om, i to: gospodin Nenad Pribak, Uroš Vučinić, Igor Kamberović, Violeta Anđelković, Boris Kovačić, Karlo Boras, Dejana Ranković i Momčilo Janjić.
Molim vas da ih pozdravimo. (Aplauz.)
Dozvolite da vas podsetim da je danas, 1. decembra, svetski Dan borbe protiv side.
Zvanična statistika govori da u Srbiji oko 2.000 ljudi, a od njih sam danas informisana da je taj broj formalno 2.300, živi sa HIV-om. Međutim, procena je da preko 20.000 građana naše zemlje živi sa HIV-om.
Na inicijativu Omladine JAZAS-a, polovinom ove godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije obrazovana je neformalna parlamentarna grupa za HIV-AIDS, koja ima zadatak da novi zakoni koje usvajamo budu u skladu i sa potrebama društvene grupe osoba koja žive sa HIV-om.
Ovo je trenutak da se podsetimo da u našem okruženju žive ljudi čija su prava nepravedno ugrožena zbog njihovog trenutnog zdravstvenog statusa.
To nije mala grupa građana i njima je potrebna i naša pomoć, da se poboljša aktuelni položaj za suživot sa svim drugim građanima Srbije.
U znak solidarnosti i posvećenosti rešavanju ovog društvenog problema, danas nosimo ovu crvenu traku kao simbol nade da će jednog dana biti pronađen lek za ovu bolest.
Takođe bih htela da vas obavestim da sam, u skladu sa članom 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima 21. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama, pozvala da sednici prisustvuju gospodin Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, Predrag Marić i Slobodan Nedeljković, pomoćnici ministra unutrašnjih poslova i Zorica Lončar-Kasalica, načelnik Uprave za upravne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Pošto je upravo počela sednica Vlade, gospodin Dačić će nam se za koji trenutak pridružiti, tako da predlažem da krenemo sa radom.
(Dragan Todorović, sa mesta: Hajde da sačekamo ministra. Nemojte da se služite takvim stvarima.)
Gospodine Todoroviću, predložila sam i imam utisak da najveći broj poslanika prihvata predlog. Saradnici su ovde. Svakog momenta će se ministar priključiti.
(Dragan Todorović, sa mesta: Hajde da glasamo. Ne možete mimo Poslovnika.)
Prelazimo na 21. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PUTNIM ISPRAVAMA (pojedinosti)
Predstavnici Vlade su tu. Ministar će svakog momenta ući.
Gospodin Dragan Todorović, po Poslovniku.

Na osnovu člana 27. Stvarno ne razumem, gospođo Dejanović, zbog čega ovo radite. Čekali smo do 16.00 časova, čekaćemo i dalje. Mada, vi znate da i pre nego što smo krenuli niste pročitali sve one koje ste pozvali na Skupštinu Republike Srbije. Pozvali ste predstavnike MUP-a, činovnike u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Bez obzira na to što su oni na visokim položajima u samom Ministarstvu, u Skupštinu RS mogu da dođu samo predstavnici Vlade, odnosno ministri.
Gospođo Dejanović, nemojte, zbog građana Srbije, zbog Skupštine, da na ovakav način zloupotrebljavate svoj položaj i da izbegavate da uradimo ono što je normalno da se radi. Dosta puta smo o tome razgovarali. Ovde razgovaramo sa predstavnikom Vlade, sa ministrom i lično sam se spremio...
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, ubedili ste me.)
Nisam ni sumnjao. Vi ste razumna osoba.

Nastavićemo u 16.30 časova. Iskreno mislim da niste u pravu, ali da ne bismo polemisali, nastavićemo u 16.30 časova.
(Posle pauze – 16.40)

Dame i gospodo, prelazimo na 21. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Jorgovanka Tabaković i Gordana Pop-Lazić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Radeta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici iz opozicije i vas dvoje-troje iz vladajuće koalicije, ovo zaista mora da se kaže radi javnosti, nije ovaj predlog zakona o putnim ispravama formalnost, iako ima samo dva člana. Ovo je zakon o kojem treba veoma ozbiljno da se raspravlja.
Pre toga treba da se podsetimo da smo ovaj zakon, Zakon o putnim ispravama, menjali 31. decembra 2008. godine, maltene pred ponoć. Tada su mediji bili puni priče o tome kako će, eto, ako neko ne bude glasao za taj zakon, građani Srbije doći u situaciju da ne mogu za božićne i novogodišnje praznike da putuju, da ovi koji su po belom svetu ne mogu da dođu u otadžbinu. Tada se pokušalo da se za eventualno nedonošenje tog zakona okrivi SRS.
Mi smo tada naravno, kao i sada, intervenisali amandmanima na taj predlog zakona, ali smo glasali za izmene i dopune tog zakona. Naravno, ne da bismo na bilo koji način pružili podršku Vladi Republike Srbije, već da bismo građanima Srbije rekli da mi srpski radikali radimo zaista u interesu građana Srbije i da jeste bilo u interesu građana Srbije da se taj zakon donese. Naravno, Vladi je trebalo da se upute sve kritike, koje je ona zaslužila zbog činjenice da je građane Srbije dovela u situaciju da poslednjeg dana prošle godine ne mogu da putuju zato što Vlada nije bila dovoljno ažurna i zato što nije radila svoj posao.
Kada smo intervenisali amandmanom na taj zakon predložili smo da se krajnji rok za izdavanje biometrijskih pasoša pomeri. Vladin predlog je bio 30. jun 2009. godine, a mi smo predložili da to bude kraj 2009. godine, odnosno početak 2010. godine, zato što smo znali da je Vlada nesposobna i da to što su tražili produženje Zakona o putnim ispravama, odnosno tog roka, zapravo nije nikakva formalnost, već da se radi o tome da Vlada nije spremna da uradi posao koji se od nje očekuje.
Tada smo govorili, kao i u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona, o svemu onome što je prethodilo činjenici da mi danas imamo probleme sa biometrijskim pasošima. Pominjali smo, želeli smo da javnost čuje činjenicu da je u julu 2008. godine počelo izdavanje pasoša, da su uzorci pasoša pravljeni u slovenačkoj firmi koja se zove „Miraž“ i da su ti pasoši poslati širom sveta na granične prelaze, tamo gde treba, da bi se utvrdilo da li su ti pasoši u skladu sa standardima, tako da na osnovu njih može da se prelazi granica.
Znate dobro da je bilo velikih problema, da su neki građani vraćani sa granice, da nisu mogli da pređu sa tim pasošima, jer su pasoši na izvestan način bili felerični.
U načelnoj raspravi smo vas, gospodine Dačiću, pitali (nadamo se da ste danas došli sa tim podacima) ko je zaključio taj ugovor sa slovenačkom firmom „Miraž“ da radi te pasoše. Kao što smo vas pitali zašto se pasoši ne rade u Ministarstvu unutrašnjih poslova, zašto se pasoši rade u Kovnici novca; da li je moguće da Vlada, da Ministarstvo kao deo Vlade nije sposobno da uradi taj posao koji je odavno pripreman, i u tehničkom i u tehnološkom smislu. Ali, očigledno da to nije baš tako.
Mi smo sad opet pred jednim velikim problemom. Vi znate, gospodine ministre, da taj problem postoji. Vi ćete danas ovim produženjem roka za izdavanje biometrijskih pasoša veliki broj građana Srbije dovesti u problem. Vi znate da je tako.
Upravo zbog činjenice da su ti biometrijski pasoši poslati na sve granične prelaze širom planete i da je postojala garancija da će do kraja ove godine ti pasoši biti apsolutno u upotrebi kod svakog građanina Srbije koji prelazi granicu.
Mi danas nemamo takvu situaciju i, evo, ja vas pitam – šta će se desiti usled produženja ovog roka, kako će ljudi koji u diplomatskim predstavništvima, kako ste vi rekli, zbog nekih tehnoloških razloga, ne mogu da dođu u posed biometrijskog pasoša, kako će ti građani, državljani Republike Srbije prelaziti granicu sa ovim što je u međunarodnoj komunikaciji već bivši pasoš? Verujte, ne rešavate problem ovim što ćete produžiti ovaj rok. Neozbiljno je i neodgovorno da ovaj posao niste uradili najpre u onom roku koji je bio predviđen u osnovnom zakonu, a pogotovo je neodgovorno što to niste u stanju da uradite ni nakon izmena ovog člana.
Radi se o tom članu 53, gde je stajalo da će diplomatski pasoši i službeni pasoši izdati pre dana početka primene ovog zakona da važe do roka navedenog u toj ispravi, a najduže do 31. decembra 2009. godine. Sada ste taj rok produžili na 2010. godinu.
Reda radi, da ne bi bila tema samo taj loš rad Vlade, neuspeh Vlade u ovom delu, naravno ne samo u ovom delu, nego uopšte, onda ste u ovom predlogu zakona menjali i član 1, koji se zapravo odnosi na član 19. osnovnog zakona. Taj član 19. kaže da se pasoš izdaje sa rokom važenja od deset godina, a licima mlađim od 14 godina života sa rokom važenja od dve godine.
Sada ste predvideli da se izuzetno od ovog stava 1. licima mlađim od tri godine života pasoš izdaje sa rokom važenja od tri godine, a licima od tri do 14 godina života sa rokom važenja od pet godina.
Napisali ste da se drugačiji rokovi važenja pasoša za lica mlađa od 14 godina predlažu zbog racionalizacije troškova izrade, što je ušteda i za Republiku Srbiju i za građane, uz uvažavanje fizioloških promena lica u tom uzrastu, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti građana i sprečavanja trgovine ljudima. Kažete – predloženo rešenje je već poznato uporednom zakonodavstvu.
Najpre, predložena racionalizacija troškova za Republiku Srbiju ne znam u čemu je, a racionalizacija troškova za građane koji vade pasoše za svoju decu svakako da postoji. Ali, racionalizacija troškova ne sme da se stavi u prvi plan u odnosu na mnogo većim problemom, a to je ovo što ste vi i napisali – bezbednost građana i sprečavanje trgovine ljudima.
Kad ste već hteli da menjate ovaj član, mi mislimo da je to trebalo da se uredi na način kako smo mi predvideli, a to znači da se licima mlađim od tri godine života pasoš izdaje sa rokom važenja od dve godine, licima od tri do 10 godina života sa rokom važenja od tri godine, a licima od 10 do 15 godina života sa rokom važenja od pet godina. Mi smo mišljenja da je, s obzirom na fiziološke promene lica u ovom uzrastu, ovo apsolutno primerenije rešenje. Mislimo da je ovaj amandman trebalo da se prihvati, međutim, vi to niste uradili zato što smatrate da fiziološke promene lica u ovom uzrastu nisu tolike da opravdavaju svrhu čestog izdavanja pasoša.
Ovo je zaista neverovatno, da vi mislite da ne postoje fiziološke promene lica deteta između tri i 14 godina. Zamislite koje drastične promene nastaju u fiziološkom izgledu deteta između tri i 14 godina, a vi kažete da to nije razlog da se u ovom smislu menja pasoš!
Dalje kažete, ovo je frazeologija, da će zbog čestog izdavanja pasoša i troškovi koje bi zbog toga imali građani i Republika Srbija... Građani su sigurno spremni na taj trošak izdavanja pasoša, odnosno uzimanja pasoša za svoje dete, ako je svestan građanin, a jeste, da je u pitanju sigurnost njegovog deteta prilikom prelaska granice i boravka negde u inostranstvu. Država Republika Srbija nema nikakve troškove, a i da ih ima, i Republika Srbija valjda treba da vodi računa o sigurnosti građana, kako ste formalno napisali u ovom obrazloženju.
Kažete: „... jer bi se tada licima do tri godine života pasoš izdavao dva puta“, licima do tri godine dva puta bi se izdavao pasoš, zaista ne vidimo gde to piše, jer ne piše tako, „a onima do 10 godina tri puta“. To, naravno, nije tačno. Jasno sam pročitala šta smo predvideli u našem amandmanu. „Pri određivanju granice od 14 godina života za kraće vreme važenja pasoša vodilo se računa i o tome da se krivične sankcije mogu izreći samo licima starijim od 14 godina. Pored toga, predloženo rešenje postoji i u uporednom zakonodavstvu.“ Možemo da prihvatimo da krajnja granica bude rok od 14 godina, ali ovo između toga apsolutno mora da se menja.
Gospodine ministre, svakako da vaše prisustvo i ovu temu putnih isprava moramo da iskoristimo da vas pitamo zašto vaše ministarstvo nije reagovalo, bar nekim saopštenjem, na činjenicu da se pre nekoliko dana na državnim organima u lokalnim samoupravama u Preševu i Bujanovcu vijorila albanska zastava? Da li slavljenje nekog nacionalnog praznika nekog naroda, odnosno neke manjine podrazumeva da će državni organi države Srbije da se okite zastavama država koje su na izvestan način, da tako kažem, matične države tih građana? Naravno da zakonska mogućnost za tako nešto ne postoji i da ste morali... ako vam gospođa Čomić dozvoli da me slušate. Gospodine ministre, zamolila bih vas da uzmete stenogram i da odgovorite na pitanja koja sam vam postavila. Hvala.

Gospodin Dragan Šormaz, po ovom amandmanu ili kao ovlašćeni predstavnik? Izvolite.

Mi smatramo da je ovaj amandman konkretniji i ne vidimo da postoji neka smetnja da bude usvojen. Otprilike, neke stvari možda konkretnije rešava. U svakom slučaju, to je moralo da se uradi, to je nešto što je bila manjkavost onog zakona koji je usvojen, a koji je predložila druga vlada Vojislava Koštunice. U međuvremenu smo kroz primenu primetili da postoji manjkavost i zato menjamo. To nije sporno. Zato postoji parlament, zato postoje vlade, zato postoje iskustva, i sve je to nešto što nije zacementirano.
Moram reći, na kraju rasprave u načelu nisam bio u sali, što je ministar primetio, u stenografskim beleškama se vidi, imao sam neka druga posla, gde se ministar poziva na to da je 1992. godine bio poslanik i kaže da mu je žao što ne može direktno da odgovori nekima koji su ga pitali, pošto je on ispoštovao sve vas i ostao do kraja rasprave, što je inače poslovnička obaveza za vas, a za poslanike nije. Dakle, ostao je do kraja rasprave: „Evo, odgovoriću na ovaj način. Budimo do kraja otvoreni i korektni. Ja nisam pisao Zakon o putnim ispravama, niti Zakon o ličnim kartama, već prethodna vlada Vojislava Koštunice“, što sam i ja sada rekao, „u kojoj su bile različite političke stranke, između ostalog ministar je bio iz DSS-a. Ako je reč o tome, ja sam odgovoran za ono što se desilo od 7. jula prošle godine, kada sam postao ministar unutrašnjih poslova.
Kada govorimo o rokovima, budite toliko korektni i recite da je u prvom predlogu zakona koji je donet 2007. godine predviđeno izdavanje novih pasoša u aprilu 2008, a da se završi do 31. decembra ove godine. O čemu pričate, da li je to uopšte bilo realno, sa kojim kapacitetima, budimo konkretni, nemojmo sada ...“ itd.
Vi mene kao da niste slušali. Ja ovo apsolutno nisam spominjao nijednog trenutka, niti sam sporio; čak se nisam obraćao ni vama, ni SPS-u.
Govorio sam o viznoj liberalizaciji, o tome ko je šta uradio, nabrajao sam, ako se sećate, i uglavnom sam se obraćao gospodi iz Demokratske stranke kojima su puna usta Evropske unije, a u stvari ništa nisu uradili, niti su bilo šta radili po ovom pitanju kad su bili vlast. Podsećam, od 5. oktobra naovamo, u četiri od pet vlada bili su većina i najuticajnija stranka – ili su imali predsednike Vlade (u tri slučaja), ili su imali većinu, kao što je bila ova druga vlada Vojislava Koštunice, koja je donela ovaj predlog zakona, gde je Demokratska stranka imala jednog ministra više od svih ostalih u Vladi. Zaista ne znam gde ste to prepoznali u onome što sam ja govorio.
Međutim, šta je ovde sada bitnije, šta nas je zadesilo, naročito od juče? U Srbiji će praktično od Svetog Nikole početi da važi „šengen zona“, počeće da važe za nas pasoši, ovo na čemu sad radimo. Potrebno je da se usvoji ovaj zakon, sad kažem ovde, potrebno je da se usvoji da naši građani koji imaju plavi pasoš ne bi trpeli, u smislu da ne mogu da putuju zbog nesposobnosti ove vlade da im zameni te pasoše.
Inače, pročitaću gde ste vi rekli da je u stvari ova vlada kriva, a ne neka prethodna vlada koja je donela taj zakon. Vi ste to sami rekli u više navrata.
Kada je donošen ovaj zakon vi niste bili na sednici Skupštine, bili ste negde na putu, to se vidi iz obrazlaganja vaših poslanika koji su rekli da niste prisutni, da ste negde na putu i da radite za državu. Govorila su gospoda Zvonimir Stević, Žarko Obradović, Rajko Baralić, koji su hvalili i podržali zakon. Gospodin Rajko Baralić je čak ovde kritikovao i pozivao se na to da ima poverenja u ministra Jočića, a nema poverenja u ministra Šutanovca, sa kojim vi sada sedite. Govorio je o izgledu pasoša i da se nada da će izgled pasoša gospodin Jočić upodobiti onako kako treba.
Gospodin Žarko Obradović je mnogo govorio, nisam našao da je nešto posebno rekao. Gospodin Stević je takođe hvalio zakon, rekao je: „Osim toga, ističem da je ovaj zakon jedan od retkih zakonskih projekata koji se primenjuju na čitavoj teritoriji naše države i iz ovog zakona se maksimalno koriste sva prava. Kada ovo kažem pre svega mislim na njegovu primenu na teritoriji Kosova i Metohije“. Izgleda da je i nema, barem što se tiče „šengena“ od juče.
Šta ste još ovde rekli? „Kada je reč o tome ko ima pravo na pasoše, svi imaju pravo na pasoše“, vraćamo se na jučerašnji dan, „svi građani Srbije, bez obzira da li imaju prebivalište u bilo kom delu Srbije.
Odlukom i predlogom Evropske komisije, odluka još nije doneta, ali predlogom te odluke, za koju se očekuje da će biti doneta 30. novembra ove godine“, doneta je, „za građane Srbije će važiti vizna liberalizacija.
Svi građani Srbije imaju pravo na srpski pasoš, bez obzira na nacionalno poreklo i na prebivalište, ali za građane Srbije koji imaju prebivalište i kojima je pasoš izdat u tzv. koordinacionoj upravi neće važiti vizna liberalizacija. To je činjenično stanje. Da li sam ja kao ministar ili zamenik premijera zadovoljan time? Ne. Srbija u ovom slučaju nije u situaciji da nešto prihvata ili ne prihvata, to je jednostavno odluka Evropske komisije.“ To su vaše reči i dosta su tačne.
Šta govorite posle? Kažete da je to sve u skladu sa Rezolucijom 1244 i kažete da je isto u vreme te vlade potpisan CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini, koji je bio takođe u parlamentu. „Tada nisam bio u vladajućoj strukturi. Prema tome, to je isto“, upoređujete CEFTA sporazum i ovo, kao da je isto, „kao što piše za viznu liberalizaciju. Znači, ne odnosi se na teritoriju Kosova i Metohije, po Rezoluciji 1244.“
Nisam video tekst koji je Evropska komisija donela, ali nije isti, zato što je CEFTA sporazum potpisao predstavnik UMNIK-a u ime te teritorije, po Rezoluciji 1244, koja je trenutno, kao što znate, pod međunarodnom upravom. Što se tiče sporazuma CEFTA, ne znam dokle će neko više da bilo šta tu kritikuje. Naša vlada je sada objavila da je ove godine milijardu evra Srbija u suficitu u trgovini sa državama sporazuma CEFTA. Jedini suficit, ponavljam, jedni suficit je sa državama CEFTA sporazuma. Sa svim ostalima, EU, Rusijom, SAD, Bangladešom, sa kim god hoćete, imamo minus. Samo sa državama CEFTA sporazuma smo u suficitu, samo sa njima. Samo sa njima pozitivno poslujemo. i šta je sada tu loše? Šta ima tu loše, kada se kritikuje? Poništite ga, nema problema, poništite taj sporazum ako nije dobar.
Rekli ste u tom govoru da nije bilo drugih uslova za viznu liberalizaciju, osim četiri bloka pitanja iz mape puta – bezbednost dokumenata, pitanje granice, emigracije i azila, pitanje borbe protiv kriminala i korupcije i pitanje ljudskih prava i slobode. „Apsolutno nikakvih drugih dodatnih uslova nije bilo. Sve je to počelo da se radi pre nekoliko godina, u vreme prethodnog ministra Jočića“ itd. Sve je ovo tačno takođe, ali imamo pravo da sumnjamo, dešavalo se mnogo toga. Tačno je trebalo, ali to je ono što sam govorio vašim koalicionim partnerima, za mapu puta – bezbednost dokumenata, granica, migracije i azila, pitanja borbe protiv korupcije i kriminala, pitanja ljudskih prava i sloboda itd, ta četiri bloka pitanja.
Ali, oni na tome nisu radili kada su bili vlast. Radila je Vlada Vojislava Koštunice. O tome ću kasnije govoriti. Ponovo ću nabrojati sve šta je i kada urađeno. Šta su oni radili od toga? Ništa. Danas čitamo po novinama da je LDP zaslužan za viznu liberalizaciju. Neka vaša koalicija, da nije bilo vas, ne bi je bilo.
Svi smo zaslužni, neka bude tako, da smo svi zaslužni. Ponovo ću pročitati ko je šta i koliko uradio, da vidimo, neka građani sami procene ko je zaslužan. Lako je talambasati na televiziji, kada ne puštate konkurenciju da bude viđena. Ovde barem može da se nešto kaže o tom pitanju.
Veoma je bitno da čovek, da onaj ko se bavi politikom uvek govori na pravi način, na isti način i da se drži onoga što su mu stavovi i kada je vlast i kada je opozicija.
Morao sam da reagujem zato što mi sumnjamo da nisu bila samo ova četiri uslova, zato što su drugi ljudi, pre svega iz Evropske komisije, izjavljivali drugačije.
Videli smo nekoliko puta, razni poslanici iz evropskog parlamenta, koji su nas ovde pozdravljali sa „mirdita“ itd... Iz nekoliko usta, ne iz jednih usta, izgovoreno je da je protokol o saradnji sa Euleksom, koji je potpisao neko iz vašeg ministarstva, verovatno ima veze ili zna da radi na carini, ali teško da zna policijske poslove, ali je potpisao taj sporazum... Nema ga nigde, nema ga u javnosti. Podsetio sam vas, tražio sam 16. septembra, taj sporazum kao poslanik nisam dobio.
Znači, dosta predstavnika EU je reklo da je taj sporazum bitan za viznu liberalizaciju i da ga je trebalo potpisati. Statut Vojvodine je takođe pominjan juče, navrat-nanos je moralo biti sve završeno i izglasano, baš istog dana kada je i Evropska komisija donosila odluku koju je donela.
Zato kažem, vi ste rekli da su samo ova četiri, samo mapa puta i ovi uslovi koji je trebalo da budu ispunjeni. Ali, imamo prava da sumnjamo da su i ova dva uslova takođe postojala, zato što su to govorili ljudi, pre svega, iz Evropske unije. Ne to što je govorila opozicija ili neko drugi, nego ljudi iz EU su o ovome govorili. Treba govoriti o stvarima onakvim kakve jesu.
Kažete ovako, sve sam spremio kada ste i šta govorili: „Od 1. novembra ove godine u Republici Srbiji u područnim...“. Znači, ko je kriv što se kasni sa zamenom pasoša? Šta kaže ministar? „Od 1. novembra ove godine“, rekao je u raspravi u načelu 18. novembra 2008. godine, kada smo prvi put produživali važnost pasoša, „u područnim policijskim upravama primaju se isključivo zahtevi za izdavanje biometrijskih pasoša, dok je u inostranstvu tek tada, 3. novembra, započeo prijem tih zahteva, i to samo u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u Parizu i Dizeldorfu.
Zanimljivo je da su od 1. novembra do sada primljena svega 142 zahteva za izdavanje novih pasoša u ova dva diplomatsko-konzularna predstavništva. Kao što smo i ovamo govorili, tehničke nemogućnosti su razlog kašnjenja, pre svega u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.“
Ko je za to kriv, ako ne Ministarstvo inostranih poslova Vlade Republike Srbije? Kada kritikujemo da je Vlada kriva, vi morate da prihvatite tu odgovornost. Možda niste vi imenom i prezimenom, ali jeste vaš kolega, kolega kojeg vi podržavate, sa kojim danas sedite u Vladi. Danas ste valjda glasali o budžetu zajedno sa njim. Ko je za to kriv, ako nije kriva ova vlada?
Još nešto ste tada rekli, međutim, vezano je za ovo što je i gospođa Radeta govorila sada, od tada do danas ima godinu dana, i ništa se nije promenilo.
Rekli ste da je u ovom parlamentu usvojen Zakon o putnim ispravama 2007. godine. „U tom sazivu parlamenta, čiji sam bio član i mojim glasom je usvojen taj zakon, koji je definisao da važnost ovih pasoša traje do kraja ove godine.“ Tada je to bila sledeća godina.
„Moram vam reći da nismo mogli da verujemo u vreme“, kažete, „kada je pisan taj zakon, a da imamo 27. decembar da donesemo rezoluciju o Kosovu i Metohiji.“ Poslednji put kada se u ovom parlamentu raspravljalo o tome (malo je drugačije izgledala sala, ali je bilo u ovoj sali), poslednji put se raspravljalo o Kosovu i Metohiji tada, 27. decembra 2007. godine. Od tada, nismo mogli da znamo kako će se ponašati u vreme kada je pisan ovaj zakon naši koalicioni partneri, koji su, podsećam, bili većina u toj vladi.
Vi kažete – da li je bilo kapaciteta? Mi verujemo da je bilo i verujemo, da smo ostali izvršna vlast, to bismo uradili na vreme. Nismo ostali izvršna vlast, desilo se šta se desilo, u februaru su raspisani izbori. Nova izvršna vlast, Znači, niste ispoštovali rokove koje predviđa zakon. I to ne jedanput, nego dva puta ih niste ispoštovali.
Rekli ste da građani Srbije ne mogu da budu roba za nečije neznanje ili da trpe posledice loše vođene politike. „To ću u MUP-u isterati, i u Narodnoj banci i u Zavodu za izradu novčanica utvrdiću ovu odgovornost, ukoliko postoji bilo kakva tehnička greška koja će terati građane Srbije da to moraju da rade u narednom periodu.“ Godinu dana i ponovo tražite produženje, a ne znam da ste utvrdili odgovornost ko je kriv za to što se na takav način štampa pasoš, što smo imali one afere, što je kašnjeno i što, recimo, u našim predstavništvima građani nisu dobili pasoše na vreme.
Ko je kriv za tako nešto? Vi ste obećavali, vi ste to govorili, vi ste rekli da ćete to isterati do kraja. Vi ste rekli da ćete isterati do kraja, 27. decembra, gospodine ministre. Vidite, ako vam nije teško. Znači, 27. decembra 2007. godine. Ovo su stenografske beleške.
Juče je ovde o nečemu glasano, u parlamentu, podsećam sve poslanike. Zašto je bitno da se uvek govori u skladu sa svojom politikom i zašto je bitno biti jasan ispred građana?
Vi kažete ovako: „Ovo govorim zbog toga što je neprihvatljivo da u vreme dok celo državno rukovodstvo govori o svemu ovome tužilac Vukčević kaže da je Ratko Mladić u Srbiji. Kakva su to saznanja? Da li je Ratko Mladić u Srbiji? Vi govorite da nije. Da li taj tužilac zna gde je Ratko Mladić i zašto ne javi gospodinu Jočiću ili ne znam kome, ko ga trenutno juri, pa da ga uhapse? Zašto ne uhapsite Vukčevića, jer time što izjavljuje nanosi štetu nacionalnim i državnim interesima, jer vi ubeđujete čitav svet da on nije u Srbiji, ne ja, mene baš briga. I da je u Srbiji, ne bih ga uhapsio, ali siguran sam da nije u Srbiji, jer da je u Srbiji, odavno biste ga uhapsili. U svakom slučaju, pretpostavljam da ga nema.“
Juče su vaši poslanici izabrali Vukčevića ponovo za tužioca, ovoga koga on predlaže da se uhapsi, zato što ovako ispada da ne bi hapsio Ratka Mladića.
Posle kažete da su glasovi dobijeni za evropske integracije. Onda ste zaslužni za donošenje Zakona o putnim ispravama, koji je omogućio viznu liberalizaciju itd. Juče se putuje u Brisel, daju se svečane izjave. Šta je uradila ova vlada u kojoj vi sedite?
Opet kažem, apsolutno nijednu primedbu kao poslanik nemam u odnosu na MUP ili vas, po ovom pitanju, sve što je rađeno za viznu liberalizaciju. Nije mi jasno zašto ste onako reagovali kada nijednog trenutka, ni tada, nisam vas kritikovao, nego vaše koalicione partnere? Zašto vas je pogodilo što njih kritikujem, ne znam, ali i sad ponavljam, MUP je radio svoj posao, po mom dubokom ubeđenju, onoliko koliko je mogao i dao je svoj maksimum da građani Srbije budu oslobođeni onog tereta viza koji su imali.
Ko je uradio najviše? Ponavljam, pod jedan, demilitarizacija granica i formiranje Uprave granične policije. Da li znate koliki je to posao, gospodo poslanici, naročito vi iz Demokratske stranke? Ko je tada kontrolisao granicu? Imali ste dve vlade pre toga, niste nijednog trenutka pokušali to da uradite, a puna vam usta evropskih integracija i vizne liberalizacije za građane.
Da li znate koliki je posao bio napraviti graničnu policiju, preuzeti granicu od vojske, što je evropski standard? Ko je to uradio? Pa, Dragan Jočić. Sigurno nije vaš Dušan Mihajlović, koji je tada bio ministar. To je uradio Dragan Jočić.
Posle pričajte o tome ko je za ulazak u EU i za viznu liberalizaciju zaslužan. Sad vidim da su po novinama krenule licitacije. Ni manje stranke, ni veće zasluge, ovde se neki javljaju da su zaslužni za viznu liberalizaciju i misle da je to kod građana toliko bitno, a građani nemaju novac da putuju od Zaječara do Beograda, a kamoli da putuju u Pariz. Znači, to je dobra stvar i treba da budemo u šengen zoni.
Pod dva, usvajanje strategije za integralno upravljanje granicama. I to je bilo potrebno i to je u to vreme urađeno. Pod tri, usvajanje nacionalne strategije za suzbijanje trgovine ljudima. I to je tada urađeno, ne kada ste vi bili u Vladi.
Formiranje Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Vi ste imali samo neku kancelarijicu, gospodo iz Demokratske stranke, niste imali Službu za borbu protiv organizovanog kriminala, što je takođe bilo potrebno, ali ne samo napraviti službu, nego se i boriti protiv organizovanog kriminala.
Kompletna izrada i priprema projekta izdavanja novih biometrijskih i elektronskih putnih isprava i ličnih karata i početak njihove izrade. Tačno, maj 2008. godine. Kasnilo se, svi znamo zbog čega – raspisani su izbori i nova vlada je preuzela. Nažalost, ponavljam, ne vašom krivicom, nego krivicom onih koji su imali 50% plus jednog ministra u toj vladi, nije taj posao radio MUP, što je bilo logično, nego Zavod za izradu novčanica, što su preuzeli odmah na sebe ovi što su povukli iz procedure završni račun za 2008. i koje boli izveštaj Državne revizorske institucije. Opet puna usta EU, ali problem sa nezavisnim regulatornim telima.
Pod šest, formiranje Sekretarijata unutrašnje kontrole policije i Biroa za predstavke i pritužbe, što je u funkciji ljudskih prava i sloboda. I to su vaši koalicioni partneri imali prilike da urade u prve tri godine i nisu uradili. Ko je uradio? Dragan Jočić.
Usvajanje Zakona o policiji; unapređenje međunarodne saradnje, zaključivanje dvojnih sporazuma o policijskoj saradnji, slanje prvog oficira za vezu u SEK centar.
Pod devet, zaključivanje sporazuma o viznoj liberalizaciji i readmisiji, koji su parafirani 16. 5. 2007. godine, a potpisani 18. septembra 2007. godine između Dragana Jočića i Franka Fratinija. Taj sporazum je počeo da važi od 1. januara i mapa puta je trebalo da počne da se ispunjava.
Kada sve ovo vidimo i kada o svemu ovome govorimo, jasno je, da bi našim građanima bilo bolje, da treba raditi. Od mnogo priče nema koristi. Opet kažem, samo treba raditi. Ova vlada samo priča, ništa nije sposobna da uradi. Na svakom koraku se to vidi. I ono što je neko drugi radio vi danas baštinite, srećom, jer ste izvršna vlast, poput ovoga sa viznom liberalizacijom. Vi niste uradili ni 5% onoga što je bilo potrebno da se uradi da bismo ušli u „šengen zonu“.
Kakav je to odnos EU prema Srbiji, gde mi juče dobijamo viznu liberalizaciju, ali je deo naših građana diskriminisan? Sada sve pitam – da li će moći ministar Bogdanović sa crvenim pasošem da putuje, ali nemojte da pričate o diplomatskom, nego o pasošu na njegovo ime i prezime, sa mestom prebivališta na Kosovu i Metohiji?
Da li će za njega ovo važiti? Da li će za ministre u državi Srbiji ovo važiti? Znamo da neće važiti za ostale građane, za mog prijatelja Marka Jakšića, za kolegu Vladu Milentijevića sa Kosova. Mi imamo ovde poslanike za koje to neće važiti, osim ako ne budu imali diplomatski pasoš, mada bi i tu trebalo da piše drugo prebivalište, a ne to. Mi imamo diskriminisane građane. Ko ih diskriminiše? Evropska unija, koja nam priča o raznim standardima. Ona ih diskriminiše na ovaj način.
Ponavljam još jednom, DSS će podržati ovo, ne zbog vas, nego zato što građani zbog vaše nesposobnosti ne mogu da trpe, zbog toga što ste imali aferu sa pasošima, zbog toga što se nije znalo ko ih, kada i gde štampa, koliko grešaka je ostalo i zbog toga što je očigledno da Ministarstvo inostranih poslova nije uradilo svoj posao i da konzularna predstavništva nisu završila svoj posao.
Ako se već pozivate na korektnost, molim vas da se onda govori ono što neko kaže i iza čega stoji. Ponavljam još jednom, nijednog trenutka nisam tada vas kritikovao, nego vaše koalicione partnere, ali vi ste u onom vašem govoru, kada nisam bio prisutan, mene najviše prozivali od svih. Zahvaljujem.