Gospođo Tabaković, ne sumnjam u dobronamernost i kompetentnost, samo bih htela da vas obavestim da je Vlada povukla Predlog završnog računa za 2008. godinu. Dakle, jutrošnjim pismom ...
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Koje još nismo dobili.)
Nismo dobili, evo, tek sada i ja dobijam informaciju. Dakle, Vlada je to učinila. Vlada ima pravo da povuče, i može biti dostavljen i uz budžet. U svakom slučaju, sasvim su vam jasne relacije. Imaću uvid u sve informacije koje mi budu dostupne u vezi s tim, ali ovog momenta ne mogu ništa više da kažem osim činjenice da je Predlog završnog računa za 2008. godinu isključen iz parlamentarne procedure, nije više u proceduri.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da je sprečena da prisustvuje sednici narodna poslanica Milica Radović.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača gospodina Petra Škundrića, ministra rudarstva i energetike, pozvala da sednici prisustvuju i: Dušan Mrakić i Radivoje Milanović, državni sekretari u Ministarstvu rudarstva i energetike, Dejan Rajković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, Tatjana Jovanović, šef kabineta, Aleksandra Babić, savetnik u Sektoru za naftu i gas, Zlatiborka Andrejić, savetnik u sekretarijatu i Milica Zorić, savetnik u Sektoru za rudarstvo i geologiju Ministarstva rudarstva i energetike.
Gospodin Škundrić je već sat vremena u parlamentu sa svojim saradnicima, pozdravljamo ga.
Prelazimo na 19. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RUDARSTVU (pojedinosti)
Podsećam vas da je preostalo vreme u pretresu u pojedinostima po tačkama 17, 18, 19. i 20. sledeće – vreme za predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa: PUPS – 15 minuta, Poslanička grupa manjina – 15 minuta, Nova Srbija – 15 minuta, LDP – 30 sekundi, SPS - JS – 15 minuta, Napred Srbijo – 15 minuta, DSS - Vojislav Koštunica – 15 minuta, G 17 plus – 15 minuta, SRS – devet minuta i deset sekundi, ZES – 15 minuta.
Vreme za poslaničke grupe: PUPS – šest minuta, Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde, Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi, LDP – nema više vremena, SPS - JS – 18 minuta, Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi, DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi, G 17 plus – 28 minuta i 48 sekundi, SRS – 22 minuta i 10 sekundi, ZES – 93 minuta i 36 sekundi.
Prelazimo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Siniša Stamenković, Jelena Budimirović, Ljiljana Miladinović, Oto Kišmarton, Zoran Babić, Milan Nikolić, Goran Mihajlović, Vitomir Plužarević, Nikola Savić, Stefan Zankov, Zoran Antić i Dragan Čolić, Dušan Marić, Balint Pastor, Laslo Varga, Elvira Kovač i Arpad Fremond, Milan Lapčević i Radoslav Mojsilović, kao i Odbor za industriju.
Primili ste izveštaj Odbora za industriju, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodni poslanik Milan Nikolić podneo je amandman kojim je predložio da se ispred člana 1. doda novi član 1.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Vitomir Plužarević podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 1. doda novi član 1a.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Lidija Dimitrijević želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Plužarević je u ime SRS podneo ovaj amandman, koji je svakako trebalo prihvatiti. Obrazloženje za podnošenje amandmana gospodina Plužarevića dovoljan je argument da se prihvati amandman i da prestane da postoji Agencija za rudarstvo. Ako želite argument više, možete ga pronaći u pričama članova Vlade, koji stalno govore o smanjenju javne potrošnje.
Naime, u maju 2009. godine, prema evidenciji Saveta za sveobuhvatnu reformu propisa, Agencija za rudarstvo se vodila kao agencija u formiranju.
Međutim, budžetom za 2009. godinu obuhvaćena je kao budžetski korisnik. Inače, Agencija je osnovana Zakonom o rudarstvu iz 2006. godine, ali do maja ove godine nije počela da radi. U 2009. godini se našla kao budžetski korisnik, kome je najpre bilo opredeljeno 6.798.000 dinara, a od toga je za platu zaposlenih namenjeno 5.234.000. Prilikom rebalansa u aprilu mesecu shvatilo se da ova agencija ipak može da funkcioniše i sa 1.975.000 dinara, od čega je za platu predviđeno 1.279.000, što znači skoro tri puta manje.
U obrazloženju za odbijanje ovog amandmana koje je napisala Vlada kaže se da se on ne prihvata iz razloga što je odredbama člana 12a Zakona o rudarstvu određeno da se obrazuje Agencija za rudarstvo kao posebna organizacija potrebna za obavljanje stručnih poslova vezanih za ostvarivanje ciljeva utvrđenih Strategijom upravljanja mineralnim sirovinama Republike Srbije, odnosno da kao poseban organ obavlja poslove koji su joj stavljeni u nadležnost zakonom iz 2006. godine, kada je osnovana.
S obzirom na to da podaci iz maja ove godine govore o tome da Agencija i nakon tri godine od osnivanja nije počela da radi, smatram da je opravdano pitanje koje želim da postavim u ime SRS – da li se nešto promenilo od maja do danas, tj. da li je Agencija za rudarstvo proradila u međuvremenu? Ukoliko nije, da li je u redu da joj se i dalje opredeljuju sredstva iz budžeta?
U obrazloženju piše da je Agencija obrazovana kao posebna organizacija potrebna za obavljanje stručnih poslova. Ako sve te poslove ne obavlja Agencija, oni se mogu obavljati u okviru nekog od sektora resornog ministarstva.
Čak i da je u međuvremenu počela da radi, svejedno, treba je ukinuti, jer je, kao i sve ostale agencije, organ paralelan zvaničnim državnim organima.
S druge strane, to bi bio potez kojim bi Vlada pokazala da zaista ima nameru da smanji javnu potrošnju, jer, prema podacima koje je uspeo da prikupi Poverenik za informacije od javnog značaja, postoji oko 40 različitih tela, počev od ministarstava do raznih agencija, uprava, zavoda, fondova i drugih organizacija.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnje obraćanje ću završiti tako što ću podsetiti da su 31. avgusta ove godine predsedniku Skupštine uredno podnete moja ostavka i ostavka koleginice Elene Božić-Talijan.
Do današnjeg dana Administrativni odbor nije prihvatio naše ostavke i našu želju iskazanu u njima. Podsetiću da je svim ostalim parlamentarnim strankama uvek bilo omogućeno da vrše izmene u sastavu svojih poslaničkih grupa. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Iskoristili ste četiri minuta od vremena vaše poslaničke grupe, tako da je ostalo još 18 minuta.
Ministar Petar Škundrić ima reč.

Uvaženi narodni poslanici, odgovor je da je tačno da je po zakonu predviđeno postojanje Agencije za rudarstvo, međutim, ona faktički ne postoji. Sredstva za njen rad nisu postojala, bila su naznačena, ali rebalansom budžeta nisu ostvarena i nisu predviđena ni za narednu budžetsku godinu.

Zahvaljujem. Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stefan Zankov, Zoran Antić i Dragan Čolić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, koristiću i vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe da komentarišem amandmane koje smo podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu.
Kao poslanička grupa smo podneli pet amandmana kojima pokušavamo da suštinski, nisu pisani samo da bi bili pisani, utičemo na tekst Predloga zakona. Zašto kažem suštinski? Zato što su za opstanak rudnika posebno važni amandmani na 16. i 17. član, pa ću im posvetiti najviše pažnje, pošto smatram da je motivacija Vlade da sa ovakvim predlogom dođe u Narodnu skupštinu priprema za zatvaranje većine rudnika sa podzemnom eksploatacijom, da ne kažem svih, bez ikakve alternative. To je ono što stoji nad glavama svih rudara koji rade u ovim rudnicima.
Drugih, rekao bih, važnijih izmena u ovom zakonu nema. One predstavljaju samo masku za ono o čemu želim da govorim.
Ništa drugo, što suštinski rešava neki problem ili prevazilazi neku situaciju, ne postoji. Stvari su još jasnije ako znamo i kontekst cele ove priče, da MMF vrši veliki pritisak da se sa budžeta skine svaki korisnik državnih subvencija, pa i rudnici sa podzemnom eksploatacijom, koji bez pomoći iz budžeta ne mogu da opstanu.
Predložene izmene i dopune važećeg zakona su uglavnom, kao što sam rekao, do izmene člana 47. važećeg zakona i posle, samo skretanje pažnje sa osnovnog problema, po našem mišljenju.
Što se tiče amandmana na član 2. Predloga zakona, važećim zakonom je u članu 13. precizirano da eksploataciju sirovina može da obavlja privredno društvo, preduzeće, odnosno drugo pravno lice. Nelogično je dodavati preduzetnika, kad je poznato da je samo izrada dokumentacije potrebne za dobijanje eksploatacionog prava, bez troškova istraživanja i troškova otkupa zemljišta, stostruko veća od troškova osnivanja preduzeća. Zato tražimo da se ovaj član o kome je reč briše.
Zanimljivo je da se ovim predlogom zakona preduzetnik stavlja u povlašćen položaj u odnosu na ostale privredne subjekte i članom 22, gde su predviđene višestruko manje kazne za preduzetnike za iste prekršaje u odnosu na kazne predviđene za preduzeće. Za iste prekršaje preduzeće se kažnjava kaznom u rasponu od 300.000 do 3.000.000 dinara, a preduzetnik od 50.000 do 500.000 dinara; ili, u drugom slučaju, preduzeće se kažnjava kaznom u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara, a preduzetnik od 5.000 do 200.000 dinara. Jasno je da je nedopustivo ovoliko favorizovanje (iako vi to pravdate Zakonom o prekršajima) jedne vrste privrednih subjekata u odnosu na druge. Zato smo predložili da se briše i ovaj član, što je u skladu sa amandmanom na član 2. Predloga zakona.
Dalje, apsurdno je da tehničku kontrolu projekta vrši isto pravno lice koje ga je i izradilo, jer se time obesmišljava tehnička kontrola. Ukoliko se za bilo koji nivo projektovanja u bilo kojoj branši i bilo kojoj državi predviđa tehnička kontrola projekta, nikada to ne radi pravno lice koje je izradilo projekat, pa predlažemo da se briše član 14. Predloga zakona, iako to pravdate specifičnošću ove delatnosti.
Konačno, u predlogu izmene Zakona o rudarstvu najbitnija je izmena u članu 47. osnovnog zakona, gde se u stavu 1. briše poslednja rečenica koja predviđa izradu glavnog projekta za zatvaranje rudnika, ali sa mogućnošću ponovnog otvaranja rudnika. Naš amandman na član 16. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona je od suštinske važnosti za temu o kojoj danas govorimo.
Član 47. važećeg zakona glasi: „U slučaju trajne obustave radova, preduzeće je dužno da preduzme sve mere zaštite rudarskog objekta i zemljišta na kome su se radovi izvodili i mere zaštite i sanacije životne sredine radi obezbeđenja života i zdravlja ljudi, imovine, u svemu prema dopunskom rudarskom projektu trajne obustave radova.“
Rečenica koja se briše: „Preduzeće je takođe dužno da uradi glavni projekat o zatvaranju rudnika u kome će se tačno definisati svi potrebni parametri za eventualno kasnije, ponovno, otvaranje rudnika.“
Šta je ovde smetalo, pa se briše ova rečenica, osim tog eventualnog kasnijeg ponovnog otvaranja rudnika? Nije sporno da se rudnici mogu u datom nepovoljnom momentu konzervirati do stvaranja povoljnih uslova da se ponovo otvore. To nije sporno. Vlada ovom izmenom to neće dozvoliti. Kada se jednom rudnici zatvore, više se neće otvarati, zato što za Vladu ovo predstavlja, da tako kažem, veliki problem, za koji ne nalazi suštinsko rešenje. Ne samo ova vlada, nego ni prethodne vlade.
Pored člana 16, predložili smo i brisanje člana 17, kojim se predlaže dodavanje novog člana 47a, u kojem se daje precizno uputstvo kako da se zatvore rudnici sa, rekao bih, tragikomičnim rešenjima u tačkama od 1) do 6) koje predstavljaju samo nastavak i razradu prethodnog člana, kojim se definitivno omogućava trajno zatvaranje rudnika.
Koje je to rešenje koje će pomoći nekome ko je ostao bez posla i čija porodica zbog toga neće moći da iole normalno funkcioniše? Takvo rešenje ne postoji, posebno ne na ovakav način. Nema rešenja koje će nekome zameniti posao i mogućnost da zaradi platu. U Srbiji mu niko danas neće dati novac za život, ako on sam to ne zaradi. Koje je drugo rešenje? Sve je samo obična priča, obećanje da će se tim ljudima izaći u susret.
Da ne govorim o problemima u lokalnim zajednicama, kojih ova vlada kao da nije ni svesna, jer su ovi rudnici najčešće jedini značajniji privredni subjekti, ovakvi kakvi jesu, pre svega u smislu broja zaposlenih, na područjima sklonim intenzivnim migracijama stanovništva, najčešće zbog velike nezaposlenosti. Dosadašnja iskustva nam govore da je hiljadu radnika Javnog preduzeća „Rudnici sa podzemnom eksploatacijom“ 2005. godine prihvatilo socijalni program i otišlo iz preduzeća, no, novi posao je našlo i nove firme otvorilo samo 50 radnika. Svi ostali su na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje ili sede i čekaju možda još deset godina do penzije, jer u tim godinama niko neće da ih primi na posao. Ne verujem da je to rešenje za ova pitanja.
Interesantan je, iz dva razloga, predlog da se naknada za podzemnu eksploataciju svih vrsta uglja smanjuje sa 1 na 0,5%, što je nesporno dobro za rudnike. S jedne strane, postavlja se pitanje ko će da plaća tu naknadu ako se zatvore rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja? S druge strane, činjenica je da država ovu proizvodnju subvencioniše, a zatim naplaćuje naknadu, tako da su zbog načina podele ove naknade na kraju transakcija, uslovno rečeno, na dobitku jedino opštine, što takođe podržavam zbog situacije u kojoj se nalaze naše lokalne samouprave.
Čak je možda dobro da se deo naknade (tu nismo intervenisali jer nije bilo moguće) ne vraća Republici Srbiji, već da isključivo bude prihod opština, jer se zbog predloženog manjeg procenta naknade dobija manje novca za lokalnu samoupravu od ove naknade, tako da je trebalo, ponavljam, da ga možda u potpunosti ustupite opštini.
Na kraju, tu su još izmene kaznenih odredaba, koje takođe ne rešavaju ništa bitno za opstanak rudnika i, s druge strane, ništa bitno za prevazilaženje problema koji bi nastali zatvaranjem rudnika.
Hoću da kažem nekoliko reči o aktuelnoj situaciji u kojoj se nalaze rudnici sa podzemnom eksploatacijom. Vlada Srbije je devedesetih godina procenila da treba sačuvati ove rudnike, jer su bili jedan od bitnih faktora za očuvanje socijalnog mira, pa je 1992. godine doneta Odluka o pripajanju svih rudnika „Elektroprivredi Srbije“, javnom preduzeću, kako bi se prevazišli problemi plasmana uglja i isplate zarada. Veliki problemi u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja su počeli sa dolaskom nove vlasti 2000. godine, koja je, pod pritiskom MMF-a, čekala politički povoljan trenutak da zatvori ove rudnike.
Rad u rudniku se obavlja kao pre više desetina godina; oprema je dotrajala i svakodnevno otkazuje. I da nije tako, svakodnevni rudarski posao je sigurno sam po sebi izuzetno težak, jedan od najtežih, i ponekad iziskuje i nadljudske napore. Ovo pričam baš zbog tih ljudi koji zaslužuju izlazak iz svoje situacije, neko rešenje. U takvim okolnostima od aprila 2004. godine doprinosi na plate rudarima nisu uplaćivani, pa od 30. juna 2009. godine oni i članovi njihovih porodica nisu imali pravo da se besplatno leče.
Dakle, sve je to uz saglasnost države, jer je bila doneta strategija o restrukturiranju i privatizaciji Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koja je podrazumevala da će nakon privatizacije biti rešen problem dugovanja.
Ove godine, 3. avgusta, uplaćeno je 88.000.000 dinara, po zvaničnim podacima, za zdravstveno osiguranje, a ukupan dug iznosi oko milijardu i po dinara, opet po zvaničnim podacima. Za više od 4.000 rudara u devet rudnika je štrajk prekinut.
Danas preživljavaju i rudnici i rudari, koji bez uplaćenih doprinosa za PIO fond ne mogu da odu u penziju. Radnici koji su stekli uslove ne mogu da odu u penziju, jer nikome nisu uplaćeni doprinosi za PIO fond.
Strategija koju sam pomenuo je 17. decembra 2007. godine jednoglasno odbačena na sednici glavnog odbora sindikata Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, jer je postalo jasno da nije bila iskrena, da je predviđala surovo zatvaranje skoro svih rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja i otpuštanje skoro svih radnika.
Postavlja se pitanje kako je ovakva strategija uopšte mogla da postoji bez postojanja zakona o privatizaciji javnih preduzeća i, s druge strane, bez postojanja zakona o zatvaranju rudnika, što bi možda bio jedini ispravan način, ako se za takav čin može koristiti termin „ispravan“?
Planirano je da se ovaj posao obavi tiho, da se polako zatvore rudnici posle višegodišnjeg mrcvarenja ljudi koji tamo rade. Zbog toga nema zakona i zbog toga se radi na tihom gašenju, kako bi se izbegao veći protest.
U svim evropskim zemljama rudnici su zatvarani na osnovu konkretnih zakona o zatvaranju rudnika, zbog postojanja većeg interesa, da ne kažem javnog interesa. Ovim predlogom se predviđa zatvaranje na osnovu programa koji sačinjava javno preduzeće u čijem sastavu posluje rudnik. Zatvaranje rudnika je veoma osetljivo pitanje i zbog toga što se rudnici nalaze u krajevima gde su praktično jedini značajni privredni subjekti, pa je nedopustivo, po našem mišljenju, da se zatvaraju samo na osnovu programa.
Šta je uopšte posledica zatvaranja rudnika? S jedne strane, to bi bio uvoz uglja, koji je već uzeo maha. Pozivam danas one koji vode Srbiju da izračunaju dobro šta se isplati više – da li da pomognu našim građanima da rade u rudnicima, da zarade za život svojih porodica, ili da trošimo mnogo više deviza za uvoz uglja, u isto vreme kada imamo desetine hiljada gladnih iz rudarskih porodica?
Jedino održivo rešenje (da ne bude da sam sve ovo pričao a da ništa nisam govorio o načinu izlaska iz ove situacije), koje sami rudari propagiraju, svesni koliko je ovo ozbiljan problem i da nije niko direktno kriv za tako nešto, ali je Vlada odgovorna da iz ove situacije nađe izlaz, dakle, jedino održivo rešenje jeste zatvaranje pojedinih, nadam se manjeg broja, a stručnjaci će da daju konačnu reč, nerentabilnih rudnika, sa kojima možete posle i u privatizaciju. Ostalima, koji mogu da posluju, treba da se pomogne da povećaju proizvodnju čvršćim vezivanjem za sistem elektroprivrede, kako bi se stvorili uslovi da preuzmu većinu radnika iz zatvorenih rudnika.
Posebno apelujem na sve poslanike da upravo zbog nepostojanja neke strategije za izlaz iz ovog problema glasaju za ova dva ključna amandmana, da zajedno sprečimo mogućnost da neko zatvori rudnike, ne samo rudnike, već i neke opštine, čime bi na jedan način praktično bila nastavljena priča o zakonima o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji, pa će onda na red doći zdravstvo, školstvo itd.
Mi ćemo sa naše strane učiniti sve, ja sam to rekao i u raspravi u načelu, da do zatvaranja na jedan ovako surov način, bez ikakvog ekonomskog i socijalnog plana za rudare, ne dođe.
Ako ne prihvatite naše amandmane, govorim poslanicima vladajuće koalicije, sve ostale predviđene izmene osnovnog teksta zakona, bile one dobre ili loše, kako narod kaže, pašće u vodu i cela ova rasprava i ceo ovaj zakon više neće imati smisla. Hvala vam na pažnji.

Gospodine Zankov, samo jedno pitanje: ovih 13 minuta i 15 sekundi je od ovlašćenog, odnosno...?
Izvinjavam se, nisam bio tu. Hvala.
Ministar Škundrić.

Ja ću pokušati da dam jedan kratak odgovor, da ne bih davao odgovor povodom svakog amandmana koji je podneo gospodin Zankov sa grupom narodnih poslanika.
Zaista visoko cenim brigu za rudnike podzemne eksploatacije uglja i za položaj naših rudara u tim rudnicima, koja je izražena u vašem pledoajeu. Ja ovo govorim sada i zbog vas i zbog rudara – ova vlada ne planira i nije planirala zatvaranje rudnika u podzemnoj eksploataciji uglja. Činjenica je da smo obezbedili subvencije za tekuću godinu, a da su u budžetu za sledeću budžetsku godinu planirane na višem nivou od tekuće godine i da smo preduzeli mere u traženju strateških partnera za sistemsko i dugoročno rešavanje rentabilnog poslovanja podzemne eksploatacije uglja.
U tom smislu se vode pregovori sa nekim kompanijama, na primer, o izgradnji termoelektrane u Štavlju, kapaciteta od 250 do 350 megavata, koja bi omogućila rentabilno poslovanje jednog dela podzemne eksploatacije rudnika. Takođe, paralelno se vode razgovori sa drugim potencijalnim strateškim partnerom za basen „Resavica“, u smislu izgradnje jednog kompleksa koji bi istovremeno obuhvatio i eksploataciju uglja i proizvodnju električne energije.
Prema tome, ova vlada ne planira zatvaranje rudnika u podzemnoj eksploataciji, ali je normalno da u zakonskom projektu postoji pravna norma koja reguliše i otvaranje i zatvaranje rudnika, jer mineralna dobra nisu obnovljivi izvori. To su ograničeni resursi i kada dođe do konca tog resursa, normalno je da se neki od tih rudnika i zatvara. Međutim, u ime Vlade, u ime Ministarstva rudarstva i energetike odgovorno tvrdim da nije planirano, niti će biti ostvareno zatvaranje rudnika u podzemnoj eksploataciji uglja.

Hvala. Nije problem, izvolite. Reč ima gospodin Slobodan Maraš.

Hvala, gospodine predsedavajući. Ako će gospodin Zankov da odgovori?