DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 01.12.2009.

17. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

17. dan rada

01.12.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 11:10 do 19:35

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2009)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (01.12.2009)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o prestanku važenja zakona o udruživanju u zajednicu jugoslovenske elektroprivrede (pojedinosti) (2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o putnim ispravama (pojedinosti) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.

    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.

    Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali trenutno prisutno 95 narodnih poslanika, odnosno da ima uslova za rad.

    Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u članu sa članom 235. Poslovnika?

    Gospođa Milica Vojić-Marković.
    ...

    Milica Vojić-Marković

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Hvala, gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, Poslanička grupa DSS je u više navrata pred ovom skupštinom i pred svima vama upozoravala nadležne organe na nenamensko trošenje sredstava budžeta, odnosno sredstava građana Srbije.

    Tvrdili smo da je u Ministarstvu životne sredine, u vreme dok je tamo ministar bio gospodin Saša Dragin, oko jedanaest miliona evra otišlo na akciju suzbijanja krpelja, komaraca i ambrozije i da tada uopšte nije sproveden postupak javnih nabavki. Dodatnu sumnju u odnosu na sve to unosila je još jedna činjenica – da to ministarstvo uopšte nije bilo nadležno za taj posao.

    U više navrata smo dobijali zaista čudne i smešne odgovore iz tog ministarstva. Jedan od tih odgovora je da su brojali krpelje, pa su tolika sredstva otišla zbog toga.

    Drugi odgovor je glasio da se oni pozivaju na zakon, koji nikada nije donet; ni tada, ni sada nije donet, niti bi ikada mogao biti donet.

    Međutim, insistirali smo na ovoj priči znajući da treba konačno da se obelodani ko je kriv i šta se dešavalo u tom ministarstvu.

    Izveštaj Državne revizorske institucije o budžetu za 2008. godinu je pokazao niz nepravilnosti u trošenju budžetskog novca, odnosno novca građana Srbije, u mnogim ministarstvima. Moram da kažem da je uzorak bio slučajan: četrnaest ministarstava, tri državne uprave i Direkcija za imovinu.

    Državna revizorska institucija je u Ministarstvu za životnu sredinu utvrdila upravo ono što je Poslanička grupa DSS tvrdila.

    Potrošena su silna sredstva (oko 11.000.000 evra) nenamenski; nikada za taj posao nije bio raspisan postupak javnih nabavki. Ono što je takođe utvrdila kroz ovaj izveštaj jeste činjenica da u Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, u kojem je ministar Saša Dragin, nije formirana institucija interne kontrole, koja je zakonski morala da bude formirana.

    Demokratska stranka Srbije više neće pitati ovo ministarstvo, niti ovog ministra, jer je odgovor dobila od onih koji su bili nadležni za njega, od Državne revizorske institucije.

    Pitanje danas upućujemo ministru policije Dačiću, direktoru policije gospodinu Veljoviću i juče izabranom državnom tužiocu – šta će preduzeti povodom izveštaja Državne revizorske institucije koji se odnosi upravo na ovo ministarstvo, bivše Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kada je gospodin Saša Dragin bio tamo ministar?

    Nadamo se da neće stradati neko od državnih službenika, neko od činovnika, koji sigurno nisu odgovorni za ovu krađu i zloupotrebu, za koju zakon određuje kaznu od minimum 12 godina zatvora. Nadamo se, takođe, da nema nedodirljivih u ovoj državi, da onaj ko je ovo uradio mora da snosi određenu odgovornost.

    Upozoravam ovom prilikom i naše kolege i javnost Srbije da će DSS vrlo pažljivo pratiti šta će se dešavati u skorijoj budućnosti sa ovom pričom, zato što zaista smatramo da je konačno došao kraj svim lopovlucima i da za njih neko mora i da odgovara. Hvala vam.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem. Narodni poslanik gospodin Miroslav Markićević ima reč.
    ...
    Nova Srbija

    Miroslav Markićević

    Nova Srbija
    Može li malo tišine, da bih mogao da se koncentrišem?

    (Predsednik: Gospodo poslanici, molim za tišinu da bismo čuli gospodina Markićevića.)

    Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, tražim jedno obaveštenje od vas, predsednice, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva kulture, Ministarstva ekonomije, Ministarstva pravde, od svih nadležnih tužilaštava i drugih državnih organa.

    O čemu se radi? Svedoci smo da se u ovim tranzicijskim vremenima, kako neki kažu, u vreme krize i pada morala, nemaštine građana, manipuliše siromaštvom građana. To što neki iskorišćavaju, što nisu kažnjeni, neka ide na dušu svima nama i državnim organima, ali kada se radi o Javnom servisu, koji plaćaju svi građani Srbije, dužni smo da dignemo reč i da građane koje zastupamo ovde zastupamo na pravi način.

    O čemu se radi? U ovoj državi su kocka i igre na sreću legalizovane, sviđalo se to nekom ili ne, i postoje jasna pravila za sve građane, koji nažalost dobrovoljno učestvuju u raznim igrama na sreću, koje su obična manipulacija građanima, njihovom nemaštinom i njihovom nerealnom željom da tako zarade novac, da prehrane svoju porodicu i sebe.

    Ako to rade organizacije kao što je Lutrija Srbije, koja je pod državnom kontrolom, ako to rade privatne komercijalne televizije koje se uklapaju u zakonske norme ili kladionice koje poštuju zakonske norme, to meni može da bude sporno sa mog ličnog stanovišta, sa stanovišta mog morala ili tome slično, ali ako to radi Javni servis, bez jasnih pravila igre, onda je to znak za uzbunu i alarm koji bismo morali svi mi ovde da podignemo.

    Svi građani koji gledaju ovaj prenos i sve kolege narodni poslanici znaju o čemu se radi. Svako veče se sa Javnog servisa navodno deli po jedan auto. Svi građani koji zovu... Mi ne znamo koliko građana okreće te brojeve koje Javni servis... Javni servis nema školski program, a bavi se kockom, na Prvom programu, narodski rečeno – kockom. Niko živi ne zna koliko građana okreće te brojeve telefona. U Poslaničkom klubu Nove Srbije smo dobili na stotine poziva građana kojima automatski odgovaraju – nije vam jedinstvena ponuda.

    Prema tome, to je najniži pad morala, što se tiče javnog informisanja, kada se Javni servis, koji plaćaju svi građani, ponavljam, koji nema školski program a to bi trebalo da mu bude jedna od osnovnih funkcija, zbog čega građani i plaćaju TV program, bavi kockom. Čak i da je to legalno, tu ne postoje pravila igre, kako narod kaže, ne zna se koliko građana je telefoniralo, koliko je građana uplatilo 50 dinara, ne znamo koliki je prihod i za šta taj prihod ide i ko uopšte u tome učestvuje, ko stoji iza te kockarske igre na Javnom servisu, što je bruka i sramota.

    Raspitao sam se, što se tiče javnih servisa u okolnim zemljama i Evropi, ne postoji javni servis koji se bavi ovakvom vrstom „delatnosti“.

    Prema tome, postavio sam pitanje svim ovim ljudima, koji su više načelno, moralno, po funkcijama odgovorni, a glavno pitanje je za direktora Javnog servisa gospodina Aleksandra Tijanića. Ukoliko gospodin Tijanić pre odgovori, pre će biti suzbijene raznorazne glasine o tome šta se radi na Javnom servisu, kolike su plate, da li su neki ljudi povlašćeni i da li hiljade ljudi koji tamo rade rade za mizerne plate, ali moraju zbog nečega da ćute.

    Dakle, zašto sam vama, predsednice, dužan sam, imam moralnu obavezu, postavio pitanje? Zato što ste vi početkom jesenjeg zasedanja sklapali neke sporazume sa gospodinom Tijanićem u vezi sa prenosom ovih sednica, to pozdravljam, te tako razumem da vi imate neku korektnu vezu sa njim pa biste mogli, u ime svih poslanika... A, verujem, i u ime ogromne većine građana koji bi želeli da znaju odgovor na ovo pitanje koje sam postavio – da li je moralno da se Javni servis bavi takvim stvarima?

    Ako tamo morala nema, neka odgovore javno pod kojim finansijskim uslovima, koliko građana dnevno telefonira, koliki su prihodi od te kockarske igre koju gledamo svako veče i gde taj novac ide, s obzirom na to da građani Srbije plaćaju TV pretplatu? Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodine Markićeviću, to što ste meni postavili pitanje, uvereni da sam u dobrim relacijama sa Javnim servisom, prosto neću komentarisati. Obaveza parlamenta je bila da, kroz radnu grupu koju smo formirali, napravimo određene oblike saradnje sa Javnim servisom.

    Kako vidim, to nije ni primedba ni pitanje. Pitanje je vezano za uređivačku politiku, programsku šemu i komercijalne momente i, u vezi s tim, vaše pitanje će kompletno biti prosleđeno Javnom servisu.

    Gospodin Jovan Damjanović, po Poslovniku, ima pravo pismeno da postavi pitanje u ovoj fazi i u ovom delu sednice.

    Gospodin Slobodan Maraš ima reč.
    ...

    Slobodan Maraš

    Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jedna od koleginica pre mene načela tu temu, a ta tema je izveštaj Državne revizorske institucije, koji je uzburkao javnost proteklih nekoliko dana.

    Svesni smo na koji način je nastala ta Državna revizorska institucija, kakve su porođajne muke bile da se ona formira, da se izaberu ljudi koji će činiti Državnu revizorsku instituciju; znamo da je bio problem da im se nađe adekvatan prostor, a kada je raspisan konkurs za zapošljavanje u okviru Državne revizorske institucije mali broj ljudi koji ispunjavaju uslove se javio na taj konkurs.

    U petak ste dobili izveštaj Državne revizorske institucije. Mogu da vas pohvalim zbog toga što ste ga odmah „okačili“ na sajt Narodne skupštine, i to je veoma dobro.

    Međutim, ono što nije dobro, to je ono što se nalazi u izveštaju. Sa svega četiri revizora, gospodin Sretenović nas je upoznao, kontrolisano je 14 ministarstava, Uprava za trezor, Uprava za javne nabavke, Uprava za zajedničke poslove i Direkcija za imovinu i konstatovane su brojne nepravilnosti.

    Najinteresantnije od svega je da su konstatovane nepravilnosti koje su, teško je reći, banalne, ali nepravilnosti koje ukazuju na suštinu vladajuće većine – znači, da neko nema pokriće za prekovremene sate, da se javne nabavke ne rade u skladu sa zakonom.

    Mislim da je vrhunac svega ono što je utvrđeno u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj. Znači, najglomaznije ministarstvo, ministarstvo za koje su bile potrebne tri strane da se napiše koje su sve delatnosti tog ministarstva, koliko je tamo sistematizovano radnih mesta, to ministarstvo po ugovoru o delu angažuje ljude za mesta koja su po sistematizaciji predviđena i popunjena u okviru tog ministarstva.

    Mi smo sve vreme ukazivali da, recimo, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj ima neverovatno velik broj zaposlenih, da ima strahovit broj pomoćnika, savetnika itd., a u tom glomaznom ministarstvu pojavi se situacija da se sklapaju ugovori o delu za mesta koja su sistematizovana.

    Zatim, imamo Ministarstvo za rad i socijalna pitanja. Tu su konstatovane nepravilnosti. Šta je tu sporno? Sporno je ono što je odgovorila pomoćnica ministra Ljajića – da, ukoliko je bilo propusta, postoji racionalno objašnjenje. Svako ko se bavi ekonomijom, svako ko zna šta je revizija zna da je krajnje neozbiljno i besmisleno dati takav odgovor. Znači, ne postoji racionalno objašnjenje za kršenje zakona.

    Zatim, imamo javna preduzeća NIS i EPS, koja nisu vratila pozajmice iz budžeta. Gospođo predsednice, mi od vas očekujemo sledeće: da tražite od Vlade završni račun za 2008. godinu, da u sklopu sa tim imamo izveštaj Državne revizorske institucije, odnosno da te dve tačke objedinimo i da imamo posebnu sednicu, pre sednice o budžetu za 2010. godinu, iz prostog razloga što smo do sada svaki put bili, u najmanju ruku, korektni kada se raspravljalo o budžetu, pokušavali smo da ukažemo da je neophodno štedeti. Onda kad su mere štednje sprovedene, podržali smo ih, ali ovako neodgovorno ponašanje ljudi koji vode državu, znači, članova Vlade (ne samih ministara, nego njihovih ministarstava za koja su oni nadležni i odgovorni), krajnje je neodgovorno, besmisleno i zahteva posebnu sednicu.

    Nadam se da ćete, u skladu sa Poslovnikom, zakazati sastanak šefova poslaničkih grupa, da se dogovorimo. Mislim da je to pitanje koje sve nas u Skupštini treba da interesuje, ne samo opoziciju. Ako bude trebalo, skupićemo se mi iz opozicije, skupićemo dovoljan broj, ali vidim da ste i vi saglasni sa tim da ove dve teme moraju da se nađu na posebnoj sednici. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zapravo, nije bilo pitanje, nego vaša sugestija. U svakom slučaju ću postupiti po Poslovniku, u vezi s izveštajem revizorske institucije. Procedura je da će nadležni odbori da se izjasne. Naravno da će to biti tema i sastanka sa šefovima poslaničkih grupa i sve inicijative koje budemo dogovorili na tom sastanku ću usmeriti ka realizaciji.

    Gospodin Vlajko Senić ima reč. Izvolite.
    ...

    Vlajko Senić

    Ujedinjeni regioni Srbije
    Poštovana predsednice, poštovani predsedavajući, pošto smo sada uveli praksu da možemo da dajemo sugestije, želim da dam sugestiju, kao član Odbora za finansije. Nadam se da ćemo vrlo brzo imati sednicu Odbora za finansije na kojoj ćemo razmatrati izveštaj Državne revizorske institucije. Nadam se da ćemo imati zadovoljstvo da prvi put i predstavnici opozicije prisustvuju Odboru za finansije. Mislim da je to pravi put.

    Još jednom želim da izrazim podršku Državnoj revizorskoj instituciji, ali smatram da tako ozbiljna pitanja moraju da se razmatraju na pravi način, a ne da to bude pitanje bilo čijeg političkog marketinga.

    Kao član Odbora za finansije izražavam nezadovoljstvo zbog toga što sam za izveštaj Državne revizorske institucije čuo prvo u medijima, a nakon toga ga dobio kao član Odbora za finansije. Smatram da redosled stvari mora da bude upravo obrnut – da imamo svi, pa i poslanici, a pre svega članovi Odbora za finansije, izveštaj Državne revizorske institucije, da na jednoj otvorenoj sednici, gde mogu da prisustvuju predstavnici odgovarajućih ministarstava, damo odgovore na sva pitanja. Jer, mi smo sada potpuno izgubili tok, uopšte se više ne govori o konkretnim stvarima koje stoje u izveštaju, već o određenim interpretacijama.

    Izveštaj je stigao u Skupštinu i kao član Odbora ću pokrenuti inicijativu da što pre održimo sednicu Odbora, da pozovem sve predstavnike opozicionih stranaka i članove Odbora, i one koji to nisu, i da na toj sednici damo pravi odgovor na to pitanje i na sva sporna pitanja koja stoje u izveštaju.

    Nadam se da će to ubuduće biti praksa i da ćemo u narednim godinama imati takav način analize izveštaja i njegove prezentacije javnosti, jer sve drugo predstavlja nešto što nije dobro i što unosi određenu dozu populizma u stvar koja je ozbiljna i koja treba da bude vrhovna reč o tome kako su se vodile finansije jedne države.

    Hoću da kažem i ono što niko nije rekao, stoji na 3. strani u izveštaju Državne revizorske institucije, a to je da je mnogo toga rečeno o pojedinostima, a da su se članovi Državne revizorske institucije ogradili i nisu želeli da daju krajnje mišljenje o tome kako izgleda završni račun budžeta za 2008. godinu, iz različitih razloga, nedostatka informacija, metodologije itd.

    Dakle, dobro je da je izveštaj prvi put napravljen, ali nije dobro da rasprava o njemu teče na ovaj način, a da mi, kao resorni odbor, još nismo imali priliku da se o tome izjasnimo. Nadam se da ćemo tu priliku dobiti u narednih nekoliko dana. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Opet nije bilo pitanje; konstatacija, zapravo, i sugestija koja je sadržana u Poslovniku. Potencirali ste elemente Poslovnika. Obaveza Odbora za finansije je da i izveštaj revizorske institucije razmotri. Način dostavljanja dokumenta nezavisnih tela je stvar odluke tih tela.

    U svakom slučaju, korak ka kontrolnoj funkciji počinje da se pravi i to, slažem se sa vama, gospodine Seniću, treba pozdraviti.

    Gospodin Maraš Slobodan. Ne znam koji je osnov?

    (Slobodan Maraš, sa mesta: Kao član Odbora za finansije.)

    Ne možete sada. Replika? Nije vas pomenuo, nemate pravo.

    Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.
    ...

    Dragan Stevanović

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, želim da u ime SRS uputim pitanje Vladi i nadležnim državnim organima.

    Pitanje se odnosi na sledeće: na zasedanjima smo u nekoliko navrata, koristeći prisustvo ministara u okviru čijih resora se nalaze obaveštajne i bezbednosne službe, pokušali da skrenemo pažnju državi na jedan problem, na jedan vid ekstremizma koji je počeo intenzivno da se pojavljuje na prostoru Pčinjskog okruga. Mogao bih i danas da govorim o šiptarskom ekstremizmu, koji se takođe desio istog dana, na Dan zastave.

    Iskoristiću priliku da postavim pitanje vezano za jedan drugi ekstremizam koji je počeo intenzivno da se javlja na teritoriji opštine Bosilegrad.

    Znate da na teritoriji opštine Bosilegrad živi bugarska nacionalna manjina, dominantno. U toj opštini je 27. novembra u centru grada, ispred Poreske uprave, održan jedan miting. Na mitingu je bilo prisutno 150 državljana Republike Bugarske i svega desetak ili petnaest građana Bosilegrada. Građani Bugarske su došli organizovano sa tri autobusa i jednim malim kombi vozilom.

    Inače, podsetiću vas, 27. novembar je dan kada je pre 90 godina potpisan Nojski sporazum, sporazum po kojem je država Bugarska suštinski platila reparaciju Srbiji za svu nesreću i zlodela koja su počinjena u tim ratovima u to vreme.

    Gospodi iz Bugarske domaćin je bio gospodin Ratko Stojančov. On je predsednik Demokratskog saveza Bugara. Inače, to je bivša DSBJ stranka u Srbiji, sada je Demokratski savez Bugara. Miting je održan, kako sam rekao, u 18.00 časova u centru grada. One koji su došli iz Bugarske predvodio je izvesni gospodin Hlebarov.

    Gospodin Hlebarov je poslanik u bugarskom parlamentu i član političke grupacije „Ataka“, koja je svakako u Bugarskoj parlamentarna i koja tamo deluje.

    Gospodin Hlebarov je održao govor u kojem je, između ostalog, rekao da će učiniti sve da se bugarske zapadne pokrajine vrate Bugarskoj, a pod tim zapadnim bugarskim pokrajinama podrazumevao je ne samo zapadne bugarske pokrajine koje se odnose na teritoriju Republike Srbije, nego i na teritoriju Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Između ostalog, gospodin Hlebarov je rekao da su zapadne bugarske pokrajine srce Bugarske.

    Ono što bi predstavnici vlasti trebalo da slušaju sa malo više pažnje jeste i činjenica da su na tom skupu ili mitingu bili transparenti na kojima je, između ostalog, pisalo – 90 godina pod srpskim ropstvom, zakoni, ubistva, asimilacija bugarskog naroda. Ako to nije za nekoga poziv ili alarm da se upali sijalica iznad glave, ne znam šta bi bio.

    Svi oni koji poznaju prilike na jugoistoku Srbije znaju da bugarska nacionalna zajednica živi u izuzetno harmoničnim odnosima sa Srbima. Ne postoji nijedan argument koji bi mogao da se zloupotrebi i iskoristi da se danas na ovakav način govori na ovim područjima i da neko vrši ovakvu političku zloupotrebu i pokušaj da uruši dobre međunacionalne odnose Srba i Bugara u Pčinjskom okrugu, a i u svim ostalim okruzima gde živi ta nacionalna zajednica.

    O dominantnom odnosu bugarske nacionalne zajednice prema Srbiji govori činjenica da je u poslednjih 25 godina od 10.000 ljudi koji su iseljeni iz Bosilegrada svega petnaestak otišlo u Bugarsku, a devet hiljada i nešto širom Srbije. To nam daje pravo da ovo otvorimo kao problem i da državu nateramo da reaguje, da ne dozvoli političke manipulacije i zloupotrebe i urušavanje odnosa Srba i Bugara.

    Moje pitanje, odnosno pitanje Srpske radikalne stranke jeste – da li je miting prijavljen, ko je dozvolio da se miting održi i ko je omogućio logističku podršku za ovako nešto? Šta je država preduzela povodom svih naših pitanja u vezi sa bugarskim ekstremizmom u Srbiji i šta će Republika Srbija i nadležni državni organi preduzeti povodom mitinga koji je održan 27. novembra? Hvala.