Hvala, gospodine ministre.
Samo da vas obavestim da je TV prenos uredan, ali mi imamo nekih tehničkih problema na relaciji reportažna kola - Skupština, tako da je to interni problem, pa se zato ne vidimo.
Izvolite, gospodine Periću.

Gospodine ministre, mislim da će ova vaša izjava imati refleksije na neke inspekcijske organe. Nisam apsolutno zadovoljan, u ime SRS, jer u zakonu ne piše ni da je dozvoljeno, te stoga uopšte ne bi bio problem da se ovaj amandman prihvati.
Dolazim iz kraja gde postoji tzv. divlja eksploatacija i saglasan sam sa vama da neko ko se bavi eksploatacijom, površinskom, podzemnom ili bilo kojom, u vidu zanimanja, treba da snosi određene sankcije ukoliko to nije u skladu sa zakonom, ali ovo je nešto za šta postoji potreba da se reguliše samim zakonom.
Sigurno će se dešavati da će možda nesavesni inspekcijski organi, u slučaju da čovek počne da vrši eksploataciju za sopstvene potrebe, dolaziti, biće tu maltretiranja... Da bismo to izbegli, predlažemo da se uredno prijavi pre početka eksploatacije i da to bude isključivo u svrhu sopstvenih potreba.

Hvala, gospodine Periću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Reč ima gospodin Dragan Šormaz.

Nažalost, gospodin Lapčević je iz veoma opravdanih razloga odsutan, pa neće moći da obrazlaže ove amandmane koje je podneo, tako da ćete danas sigurno biti, barem za po ta dva minuta, brži. Zbog toga ću samo da kažem da mi je žao što Ministarstvo nije prihvatilo ovaj i ostale amandmane, iako su bili dobronamerni i mislimo da popravljaju tekst zakona. Želeo bih samo da u ovom vremenu poslaničke grupe prokomentarišem par stvari koje su ovde izgovorene više puta, pa i malopre.
Zaista je neverovatno da slušamo priče o tome kako je NIS prodat zabadava investitoru u Srbiji. Investitore ne treba da teramo, pa ko god da je, a u suštini je jedna od najvećih, ako ne i najveća kompanija u svetu što se tiče eksploatacije nafte i gasa – „Gaspromnjeft“.
Kada vidimo kakvu su situaciju oni zatekli u NIS-u, možemo samo da budemo srećni što se ne pravi veliki problem oko toga, jer oni su pri toj kupovini čak i prevareni.
Znamo za onih devedeset miliona evra ili osam milijardi dinara minusa, koji je nastao u poslednjih par meseci rada, pre preuzimanja NIS-a, što je tačno i što se vrlo dobro zna, a ne u nekom ranijem periodu.
Svi znaju da to može da bude i objavljeno jednog dana; možda neće, zato što su konkretni i korektni partneri kupili NIS i zbog toga imamo jednu mirnu situaciju.
Srbija je u velikoj meri sebe obezbedila po pitanju energetike. Vidite da je to trenutno najveći problem u svetu i da se rešavanje energetskih pitanja trenutno u svetu i Evropi stavlja kao prioritet, kao tačka broj jedan za neki naredni period, ili za ovaj 21. vek.
U tom svetlu, mislim da je i ona jučerašnja izjava ambasadora bila dobronamerna, ništa drugo, ali i dalje je sve na nama. Znači, na nama je da donesemo odluku, da se dogovorimo da li želimo da koristimo atomsku energiju ili ne. Uostalom – to je nešto što svi znaju, barem ministar to može da potvrdi, sigurno bolje zna nego ja, ali sam se raspitao – jedna takva elektrana gradi se nekih 14 godina. Nije to nešto što bi bilo odjednom.
Opet kažem, potrebno je da se dogovorimo o mnogim pitanjima i da imamo konsenzus, bez obzira na to ko je vlast, ko je opozicija. Nažalost, to u Srbiji teško ide. Kad ne uspevamo oko Kosova i Metohije, teško da ćemo uspeti oko bilo čega drugog. Uvek se nađu neki interesi i nešto što nas sprečava u tome da nađemo ono što je u suštini najbolje za građane Srbije i za državu Srbiju, što mene lično kao čoveka i kao narodnog poslanika žalosti.
Imam jedno pitanje za ministra i nadam se da će mi odgovoriti. Više puta sam pokušavao i nisam uspeo da dođem do te informacije. Govorio sam u Skupštini o tome. Naime, letos je pravljena velika priča o izgradnji rafinerije u Smederevu, koju treba da napravi kompanija koja se zove „Komiko oil“ (koja tokom svog postojanja nijedan šraf nije proizvela, ima 120 i nešto dolara osnivačkog kapitala ili tako nešto, neka ima i 1.200, potpuno je nebitno u ovoj situaciji), na mestu koje uopšte nije predviđeno za tako nešto. Bila je velika buka i u opštini Smederevo, tri sednice, celo leto se o tome raspravljalo. Sada i Ustavni sud, vezano za dodelu zemljišta, mora da da svoju ocenu da li je opština Smederevo to uradila na pravan način ili ne.
U svakom slučaju, takva rafinerija ne može da bude građena bez nekih dvadesetak dozvola vezanih za ekologiju, a koliko znam, ni bez energetske saglasnosti ili tako nečega, što daje Ministarstvo za energetiku.
Da li je uopšte vaše ministarstvo dalo takvu saglasnost? Nadam se da ćete mi odgovoriti, a ne odmahivati glavom. To je donelo velike probleme u celom tom okrugu i u gradu.
Znam da je ovo malo van onoga što su amandmani, ali pošto ćemo vas ionako, vezano za sve amandmane, pustiti, mislim da je veoma važno pitanje. Vi znate da se u Smederevu nalazi „Ju-Es stil“, kao najveća fabrika. Oni su do 1. januara 2010. godine morali da ulože, po ugovoru koji je potpisan sa Vladom Republike Srbije koju je vodio gospodin Vojislav Koštunica, a koju ste vi podržavali kao SPS, a i sa lokalnom samoupravom, pedeset miliona dolara u svoje kapacitete za prečišćavanje, znači, u filtere i sve ostalo što je potrebno da bi fabrika radila onako kako radi u Pitsburgu, kako radi u Košicama, da bi bilo ekološki čisto.
Moram vam reći da 50% dece u Smederevu od rođenja do svoje druge godine već ima problema sa plućnim bolestima; verovatno su sad ugrožena najviše u Srbiji zbog ovog svinjskog gripa, zbog svega toga što radi „Ju-Es stil“, koji nije od toga uložio ni dolar. Znači, pedeset miliona se obavezao, otprilike je toliko potrebno da bi fabrika radila na onaj način koji naši zakoni, koje smo ovde usvojili, predviđaju. Nedavno je gospodin Dulić to obrazlagao, naši zakoni predviđaju da fabrika može da ima dozvolu za rad. Pored toga, neko gura tu priču što se tiče ove rafinerije, koja je potpuno nepotrebna. Vi možete da mi kažete ili ne, ali po informacijama koje imam, u ovom stanju u kakvom su naše rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, čak da rade punim kapacitetom, one pokrivaju mnogo više nego što je nama potrebno.
Da ne pričam o tome da NIS planira izgradnju ogromne rafinerije u Pančevu, to je najavljeno, gde će uložiti 450.000.000 evra, koju će raditi sa američkim partnerima; verovatno će biti najsavremenija u Evropi i pokrivaće ne samo naše potrebe nego i potrebe celog regiona.
Ako je takva situacija, šta će nam onda još jedna rafinerija? Da li samo zato što eventualno američki kapital stoji iza nje, u Smederevu? Mi imamo razne informacije, od toga da je to montažna rafinerija; postoje tri takve u Avganistanu, koje koštaju oko dvesta miliona dolara, a to je otprilike cena ove rafinerije; one služe samo za potrebe vojske SAD. Da li je to za potrebe vojske u Bondstilu i onoga što Amerikanci imaju u srpskoj AP Kosovo i Metohija?
Zašto bi se pravila ta rafinerija tamo ako se zna da tržište nema potrebe za njom? Drugo, napravila bi velike ekološke probleme Smederevu. Treće, nema luke kod kovinskog mosta i nema naftovoda. Kako bi sirova nafta stizala? Kako bi na siguran način bila isporučena sirova nafta do te rafinerije da bi bila prerađena u bilo koji derivat?
Zbog toga me interesuje da li je Ministarstvo dalo energetsku saglasnost, da li je uopšte realno i da li postoji potreba na našem tržištu za pravljenjem još jedne rafinerije, posebno takve koja je apsolutno, po svemu onome što znamo do sada, nepotrebna?

Osam minuta i pedeset sekundi od vremena poslaničke grupe. Moje je da vas obavestim.
Reč ministar, gospodin Škundrić.

Najkraće, ako dozvolite, dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo rudarstva i energetike nije izdavalo energetsku dozvolu.
U vezi sa prodajom Naftne industrije Srbije, želim ovde da kažem da „Gaspromnjeft“ nije mogao da bude prevaren, jer je na bazi sopstvenih analiza i izjave koju je potpisao kupio 51% akcija Naftne industrije Srbije.
Ja i dalje smatram da je to gasno-naftni aranžman, jedan od najboljih projekata razvojnog karaktera i da će se pravi efekti u vezi sa tim aranžmanom, koji predstavlja, između ostalog, i osnovu strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom, osetiti u narednih trideset godina.

 Hvala.
(Dragan Šormaz, sa mesta: Samo jednu rečenicu…)

Ne mora da bude, nije replika, nemam šta da repliciram.
Slažem se, to sam i ja rekao. Rekao sam da bi možda moglo da se tako tumači zato što neki ovde stalno govore kako smo za džabe dali Rafineriju, kako smo za džabe prodali NIS. Nismo prodali, nego je 51%. Slažem se, kao što ste i vi rekli, da nije za džabe i slažem se da ćemo tek imati pozitivne efekte.
Naravno da je trebalo potpisati i početi realizaciju „Južnog toka“. Ni to nije sporno, ako o tome govorimo. Evo, vidite, potpisano je u Parizu pre par dana: predsednik Francuske i predsednik Vlade Rusije su potpisali, Francuska se uključuje u „Južni tok“. Ne znam koliko kolege znaju, onog dana kada je gospodin Medvedev govorio za ovom govornicom napravljen je sporazum između Rusije i Turske o prolazu „Južnog toka“ kroz vode turske države u Crnom moru, što je bilo veoma važno za „Južni tok“, da se obiđe Ukrajina.
„Južni tok“ je i na taj način postao realnost. Drago mi je što nešto što smo radili dok smo bili izvršna vlast opstaje u zemlji kao jedno veliko i dobro rešenje za energetsku stabilnost Srbije, koja je osnov za privredni razvoj zemlje u budućem periodu.
Slažemo se. Zadovoljan sam i ovim što ste rekli – da energetska dozvola nije data. Ne znam dokle će više gradonačelnik Smedereva da šeta po televizijama i priča kako će praviti rafineriju.

Minut i trideset sekundi od vremena poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Na član 4. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dušan Marić.
Reč ima gospodin Marić.

Dame i gospodo, ako se izuzmu ovi rudnici koji su u državnom vlasništvu i objektivno u vrlo teškom stanju, vađenjem i prodajom mineralnih sirovina u Srbiji uglavnom se bave veoma bogati ljudi, neretko kriminalci, koji su pljačkajući građane Srbije došli do ogromnog bogatstva, postali milioneri.
Imam utisak da država koja im je omogućila da to postanu pojedinim zakonskim rešenjima stvara uslove da oni daljim vađenjem i prodajom mineralnih sirovina to svoje bogatstvo uvećavaju. Tu mislim na visinu naknada za profit, koje će po ovom predlogu zakona biti obavezni da plaćaju.
Smatram da država u ovoj oblasti mora da ima dva prioriteta: prvi je da zaštiti svoja prirodna bogatstva (i ministar je rekao da su u pitanju resursi koji nisu obnovljivi); drugi je da naplati bar deo novca koji nije naplatila u lopovskoj privatizaciji.
Zato sam predložio amandman da se naknade za eksploataciju mineralnih sirovina povećavaju za 100%: sa 1% i 2%, koliko je Vlada predložila, na 2 - 4% od ukupnih prihoda. Smatram da će se na taj način država obezbediti, da će lakše zaštititi prirodna bogatstva i da će obezbediti sredstva za sprečavanje i otklanjanje štetnih posledica eksploatacije mineralnih sirovina.
Iskoristiću prisustvo gospodina Škundrića i postaviću jedno pitanje koje se tiče opštine Velika Plana, iz koje dolazim. Zanima me da li će država i kada uvesti red u eksploataciju šljunka i peska na obali Morave? U pitanju je, to odgovorno tvrdim, veoma dobro organizovani kriminal, sa elementima mafijaškog udruživanja; samo na području od Svilajnca do Smedereva, preko Velike Plane, godišnje se država ošteti za nekoliko miliona evra. Šljunak se kopa bez suštinske kontrole. Drugo, obala Morave u pojedinim delova je potpuno unakažena, izmenjen je njen prirodni oblik.
Treća stvar, treći problem – teški pretovareni kamioni, jer tamo niko ne vodi računa o zakonskim propisima, o osovinskom opterećenju, bukvalno uništavaju puteve kojima prolaze. Stalno se suočavam sa protestima stanovnika Lozovika i Miloševca, koji bukvalno noću ne mogu da spavaju. Tvrde da tamo desetine i desetine pretovarenih kamiona noću prolazi istim ulicama. Kad prođe trideset pretovarenih kamiona, ne samo što „slome“ ulicu, nego ostane pesak rasut po ulicama i on objektivno ugrožava saobraćaj.
Opština je nemoćna da to zaustavi. To naplaćujemo kroz određene takse, onoliko koliko možemo da kontrolišemo. Međutim, činjenica je da inspektori, nadležni državni inspektori, policija, Direkcija za vode i Ministarstvo ne preduzimaju mere u okviru svojih nadležnosti da se taj problem reši.
Stvarno bih zamolio gospodina Škundrića da kaže šta država po tom pitanju preduzima, da li ovome može da se stane u kraj?