Niste imali pravo na repliku. Reklamirali ste povredu Poslovnika, ponovo se niste pozvali ni na jednu odredbu Poslovnika; ponovo ste prekršili Poslovnik i ponovo ću vas, ali poslednji put, upozoriti i zamoliti da to više ne radite.
Gospodin Ostojić ima reč jer reklamira povredu Poslovnika.

Gospodine Novakoviću, u Poslovniku je jasno  definisano kada onaj koji vodi sednicu daje repliku poslaniku koji se za repliku javio. Ja sam se javio za repliku na osnovu člana 27. tačka 2. Poslovnika. Vi kažete da nemam pravo na repliku. Moje mišljenje je da imam pravo na repliku jer me gospodin Perić pomenuo i osporio nešto što sam ja rekao. Indirektno je rekao da lažem; ili da lažem ili da sam neznalica, svejedno. To je dovoljno da mi date pravo na repliku. To je suština, neću da zloupotrebljavam Poslovnik, samo kažem da ste morali da mi date repliku na izlaganje gospodina Perića.

Nisam povredio Poslovnik ako vam nisam dao pravo na repliku. Zaključio sam da, bez obzira na to da li je ime spomenuto ili nije, pogrešno zaključujete da je gospodin Perić bilo šta negativno mislio. U pitanju je bila debata između gospodina Perića i ministra. Vi ste ušli naknadno i, pravo da vam kažem, malo ste me iznenadili.
Daću reč gospodinu Periću, koji ima pravo još. Izvolite.
Izvinjavam se, pogrešio sam. Hoćete li biti ljubazni da se prijavite samo?

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Pretpostavljam da ste mi dali reč u skladu sa Poslovnikom, a vezano za repliku. Da li je tako? (Da.)
Javljam se zbog toga što me je gospodin Ostojić pogrešno protumačio. Gospodin Ostojić je narodni poslanik koji je vredan čovek i najčešće iznosi istinite podatke. Ovaj put imam dokument iz kojeg se apsolutno i precizno vidi kolika je naknada za eksploataciju nafte i gasa u Ruskoj Federaciji. Gospodin Ostojić je izneo pogrešan podatak. Ovo je mesto na kojem mora da se govori apsolutna istina, te sam u skladu sa tim rekao koliko to iznosi, istine radi. Nisam imao uopšte nameru da ulazim u polemiku.
Danas imamo na dnevnom redu veoma važan zakon, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. Ova zemlja ima mnogo problema o kojima danas treba da govorimo.
Ne treba da pređemo preko činjenice da će uskoro Srbija da uđe u bezvizni režim, ali šta posle? Hajde da stvaramo preduslove za naše građane da iskoriste tu poziciju, a ne da ovde iznosimo neke neistine. Mislim da je gospodin Ostojić slučajno raspolagao nekim podacima koje nemaju snagu apsolutne istine. Nemam nameru da dalje polemišem sa gospodinom Ostojićem, ali želim da u ovom parlamentu uvek govorimo istinu i da radimo što više u skladu sa potrebama građana Srbije. Zahvaljujem se.

Hvala, gospodine Periću.
Pravo na repliku ću dati gospodinu Ostojiću. Izvolite.

Hvala, gospodine Novakoviću. Gospodine Periću, razumem vašu želju da ne polemišete sa mnom. Slažem se sa vama da ova zemlja ima mnogo problema i kada su u pitanju zakoni na dnevnom redu, ali ova zemlja pored tih problema koje je imala i ranije ima još jedan problem, za koje ste odgovorni i vi i svi oni koji su glasali za onakav energetski sporazum sa Ruskom Federacijom.
Gospodine Periću, podsećam vas da smo insistirali da se promeni Zakon o rudnoj renti pre nego što se taj posao završi, jer je 3% u Srbiji zaista malo. To je bila faktički srpska kompanija, pa je imala 3%. Kada već to odlazi u neke druge ruke, onda smo insistirali da se to upristoji na nivo kakav je u svetu.
U pravu ste, 17% je u Rusiji, ali je, recimo, u Velikoj Britaniji 50%. Zbog čega sa 3%, zadržavanjem rudne rente, finansiramo jednu stranu kompaniju? Ko to plaća u uslovima monopola? Da ima konkurencije, niko ne bi kupovao gorivo kod te kompanije. Da ima konkurencije, to ne bi plaćali građani Srbije, rudnu rentu, nego ta kompanija, jer je konkurencija naterala da snižava cene, pa bi ona plaćala rudnu rentu veću od 3% svakako, bar koliko je u Rusiji. Ako je ruska kompanija, zašto ne bi plaćala 17%? To smo predlagali pre glasanja o energetskom sporazumu, ali to se nije desilo.
Onda nama gospodin Škundrić kaže – pa, kroz akcize. Ali, akcize plaćaju građani, a rudnu rentu plaćaju kompanije koje eksploatišu rudno bogatstvo. Zašto bismo častili stranu firmu, bez obzira na to da li je ruska, američka ili engleska (u ovom slučaju je ruska)? To je suština, gospodine Periću. Tu razliku od 17%, koliko je u Rusiji, i 3%, koliko je u Srbiji, to plaćaju građani Srbije. To je problem.
U pravu ste da ova zemlja ima mnogo problema, ali problemi u energetskom sektoru se, kao što vidite, zbog ogromne većine poslanika ovde, u koju spada i vaša poslanička grupa, umnožavaju. Mi i dalje plaćamo najskuplji benzin, i dalje imamo najlošiji kvalitet, monopoli se nastavljaju. To je ono o čemu je gospodin Maraš pričao kada je gospodin Novaković pogrešno zaključio, moje je mišljenje, da je izašao iz dnevnog reda. Hvala.

Ovaj krug replika smo završili. Mislim da su svi čvrsto ostali pri svojim stavovima. Ministar je dao objašnjenje, trenutno jedino moguće.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Radoslav Mojsilović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Siniša Stamenković podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 5. doda novi član 5a.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Siniša Stamenković.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika i vreme poslaničke grupe. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovana gospodo saradnici, Poslanička grupa PUPS je na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu na član 5. podnela amandman koji je izazvao najširu javnu i stručnu raspravu u našoj zemlji, pre svega zbog činjenice da duboko zadire u odnose između lokalnih samouprava, opština i Republike, koji se ispoljavaju kroz naplatu svih vrsta nadoknada za korišćenje mineralnih sirovina.
Ovim zakonom se, na osnovu člana 97. stav 1. tačke 6), 7) i 8) Ustava Republike Srbije, uređuju svojinski i obligacioni odnosi, a i zaštita svih oblika svojine, posebno pravni položaj privrednih subjekata koji su u sistemu obavljanja pojedinih privrednih i energetskih delatnosti, u zaštiti prirodne sredine, u zaštiti na radu itd.
Podsećam sve narodne poslanike, kao i građane Srbije, da svu nacionalnu imovinu i prirodna bogatstva mogu koristiti pravna i fizička lica samo pod uslovima utvrđenim zakonom. Posebno je članom 84. stav 2. Ustava zabranjeno donošenje akata kojima bi se omogućio monopolski ili nekontrolisani dominantan položaj pravnih i fizičkih lica koja po poverenom poslu raspolažu nacionalnom imovinom i prirodnim bogatstvom.
Od 1990. godine pa do 26. aprila 2004. godine ovako konstituisanu obavezu izvršavale su hidroelektrane i drugi elektroenergetski objekti prema opštinama koje su pretrpele najveće štete gubitkom obradive kvalitetne zemlje, gubitkom egzistencije građana kroz gubitak privrednih delatnosti kao što su ribarstvo, brodarstvo, povrtarstvo, saobraćaj, poljoprivreda itd.
Opštine koje su najviše pogođene i koje i dan-danas trpe ogromne štete zbog eksploatacije vode i mineralnih sirovina za potrebe elektroenergetskih elektrosistema jesu: Kladovo, Negotin, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, Požarevac, Smederevo, Grocka, Palilula, Novi Bečej, Zrenjanin, Pećinci, Ruma, Vladimirci, Šabac itd.
Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i gasa u periodu od 1990. do 2007. godine isplaćivala se u mesečnim iznosima od 42.658 dinara, recimo, u opštini Pirot, pa do 3.439.467 dinara u opštini Kladovo.
Podsećamo narodne poslanike i građane Srbije da se navodno nalazimo u postupku decentralizacije Srbije i posebno u postupku ravnomernog razvoja, pre svega marginalnih opština.
Opštine Kladovo, Majdanpek, Golubac, Veliko Gradište, kao i druge pomenute, na čijoj se teritoriji nalaze najveći privredni i posebno energetski objekti naše zemlje, veliki poreski obveznici, sada su umesto bilo kakvog stepena razvijenosti postale marginalne, siromašne i nerazvijene opštine.
Navedene opštine kao granične opštine istočne Srbije usled brojnih geopolitičkih i internih razloga zaostaju u razvoju već nekoliko decenija, uz izrazite depopulacione procese koji ukazuju na ozbiljnu pretnju u budućnosti.
Dosadašnji kapaciteti opština istočne Srbije, uprkos činjenici da se u njima nalaze najkrupniji energetski objekti naše zemlje, nisu bile u stanju da iskoriste potencijalne sirovine, bilo da je u pitanju voda, ugalj ili nafta, na pravi način.
Umesto toga, došlo je do stvaranja velikih poreskih obveznika, koji su državna i javna preduzeća, dok je opštinama prepušteno da žive kako znaju i umeju.
Zaviseći uvek od nekog centra moći, bez osnovnih poluga razvoja u svojim rukama, opštine jugoistočne Srbije doživele su tešku demografsku i, posledično tome, ekonomsku deklinaciju zbog nedostatka politike regionalnog razvoja, ogroman egzodus i starenje stanovnika opština jugoistočne Srbije, kao i njihov strmoglavi ekonomski pad. Na primer, samo opština Kladovo je sa devete pozicije pala na 127. mesto, jer je BDP sa 145,4 indeksna poena pao na 75,9 u odnosu na republički prosek.
Poslanička grupa PUPS smatra da Ministarstvo i Vlada nemaju pravo da sada iz Zakona o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i gasa, odnosno rente, izbace konstituisanu obavezu plaćanja naknade, koja se nije isplaćivala budžetima nadležnih lokalnih samouprava, već direktno mesnim zajednicama koje su pogođene eksploatacijom.
U eri navodne decentralizacije Srbije, značajnog smanjenja transfernih sredstava iz Republike prema opštinama i gradovima, u okruženju otpuštanja radnika iz administracije i javnih preduzeća, u okruženju značajnog smanjenja izvornih sredstava lokalnih samouprava kroz novi set zakona o zaštiti životne sredine i održivom razvoju, ovim zakonom se, čini se, stvara jedan težak udar na izvorna sredstva lokalnih samouprava, uz hidroelektrane, rudnike i ostale energetske objekte. Sve bi to dovelo do značajnog pogoršanja statusa jedinica lokalne samouprave i još teže platnobilansne situacije istih.
Da li je potrebno reći da bi izostanak prihoda, kojima su rešavani komunalni i infrastrukturni problemi u mesnim zajednicama i lokalnim sredinama, doveo do nezadovoljstva i neartikulisane reakcije stanovništva, a uz sve to, i do daljih štetnih posledica koje bi nastale nepoštovanjem ovih odluka.
Mere za zaštitu životne sredine u oblasti rudarstva su delom regulisane u zakonu iz ekologije, a ne smeta da se i ovim zakonom utvrdi kontinuirana potreba za zaštitom, pre svega za vreme korišćenja, po zatvaranju eksploatacionih polja mineralnih sirovina i prema njihovoj daljoj upotrebi.
Činjenica je da do sada Republika Srbija nije uspela da iskorišćena eksploataciona polja rekultiviše i natera korisnike da ista dovedu u pređašnje stanje, iz ko zna kojih razloga. Ova obaveza ovim zakonom mora biti ne samo utvrđena, već i konačno primenjivana na sve korisnike mineralnih sirovina.
Ako se ima u vidu da su mineralne sirovine potrošno bogatstvo i da nisu obnovljiva kategorija, po našem mišljenju, potrebno je da se ovim zakonom odredi pravilan i regularan pristup u otklanjanju posledica po prestanku eksploatacije određenih mineralnih sirovina.
Svi amandmani, podneti od različitih političkih grupa, služili su, odnosno treba da posluže upravo tome da se nezaobilazni ljudski resursi iskoriste na pravi način.
Treba imati na umu da danas Hidroelektrana „Đerdap“, na primer, proizvodi oko 7.154 gigabajt sati električne energije, što je još uvek svrstava među sto najuspešnijih privrednih objekata Evrope, kao i to da bi se po osnovu rente iz hidroelektričnih kilovat-sati svim opštinama trebalo da isplati svega oko trista miliona kilovat-časova, što je smešno malo u odnosu na ovako veliki prihod.
Trideset šest opština jugoistočne Srbije, kao i opštine u drugim delovima Srbije u kojima se nalaze važni energetski objekti naše zemlje podržale su ovaj amandman, jer bitno odražava platnobilansnu poziciju tih marginalnih opština. Logično bi bilo da ovaj amandman podrži i Republika.
Poštovani gospodine ministre, ukoliko vi deklarišete ovaj amandman u novi zakon o energetici, što jeste najava, i time vratite rentu najsiromašnijim, marginalnim opštinama Srbije, najsiromašnijim građanima u mesnim zajednicama, onda ste poslali lepu, jasnu i dugo očekivanu poruku – ispravlja se nepravda i vraća se renta onima koji su ostali bez zemlje, bez zanimanja i bez prihoda. Vraća im se dostojanstvo i pravo na egzistenciju dostojnu čoveka.
Gospodine ministre, verujemo u vas, verujemo u vaša dela, znamo da ste vrlo odgovorni u izvršavanju planiranog i dogovorenog i u ime građana iz 36 opština iz istočne Srbije, molim vas da renta bude regulisana kako zakon promoviše. Hvala.

Hvala, gospodine Stamenkoviću.
Izvinjavam se, gospodine Škundriću, pre nego što vam dam reč, samo jedno obaveštenje, da bi narodni poslanici, a i ministri mogli da planiraju vreme.
Na osnovu člana 85, produžiću rad i posle 16.00 časova, do kraja rasprave o tački koja se u tom momentu bude našla na dnevnom redu. Pauzu ćemo imati nakon završetka rasprave o tački koja sledi. Očekujem da će to biti do 14.00 časova. Nećemo početi pre 16.00 časova, zbog obaveza ministara u vezi sa sednicom Vlade na kojoj se donosi budžet. Nadam se da ste me razumeli.
Reč ima gospodin Škundrić.

Zaista visoko cenim predloge koje ste izneli u svoje ime i u ime opština i mesnih zajednica. Moram da kažem da pitanje naknade za korišćenje vode u hidroelektranama, kao i naknade za delatnost proizvodnje električne energije, nije predmet ovog zakona. To reguliše Zakon o vodama. Od vrednosti kilovat-časa, dva i po procenta se naplaćuje za proizvedenu energiju hidroelektranama, a 1,25% po kilovat-času za termoelektrane i oko 1,2 dinara za eksploataciju stonih voda po litru.
Smatram da vaš predlog treba razmotriti u kontekstu postojećeg Zakona o vodama i u kontekstu donošenja novog zakona o energetici i naći jedno racionalno i pravedno rešenje u odnosu na region o kome ste govorili i uopšte u odnosu na eksploataciju vode i ostalih dobara u Republici Srbiji.