Hvala, gospodine Mariću.
Na član 3. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik gospođa Radeta.

Hvala. Govorimo o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, čitam deo obrazloženja Predloga ovog zakona koji se odnosi na član 2. Obrazloženje koje je dala Vlada, kaže se: „Članom 2. Predloga zakona utvrđeno je pravno sledbeništvo Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, tako da prava, obaveze, sredstva i drugu imovinu, zaposlene i dokumentaciju preuzimaju Javno preduzeće 'Elektroprivreda Srbije', Beograd i Javno preduzeće 'Elektromreža Srbije', Beograd, u skladu sa sporazumom o načinu preuzimanja prava, obaveza i sredstava, dokumentacije i zaposlenih Zajednice jugoslovenske elektroprivrede, koji su zaključili Javno preduzeće 'Elektroprivreda Srbije', Beograd, dana 20. februara i Javno preduzeće 'Elektromreža Srbije', Beograd, dana 14. februara 2007. godine.“
Šta ovo znači? Ovo znači da je Predlog ovog zakona samo formalno pred parlamentom, da je potrebno samo da se izglasa, maltene i bez rasprave, prestanak važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, zato što faktički ova zajednica ne postoji.
Ne samo formalno, zato što više ne postoji jugoslovenska država, nažalost, nego i zbog toga što po ovom sporazumu iz 2007. godine ne postoji ni imovina, ne postoje ni sredstva, ne postoji ništa što je vezano za Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Mi bismo mogli da pitamo Vladu zašto je od 2007. godine (ovo nije na vašu adresu, gospodine Škundriću) ovo bilo zatureno negde u fioci i zašto ova formalnost nije završena ranije? To zaista jeste pitanje. Onda mi to dobijemo kao predlog zakona i onda će i ovo da uđe u onu grupu zakona, kada se budete hvalili koliko je zakona ovaj parlament doneo, pa ćete da kažete – i ovaj zakon o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Naravno, najpre ste uništili Jugoslaviju, pa Srbiju i Crnu Goru, pa elektroprivredu, pa onda to treba i ovde zakonom da se reguliše.
Zašto smo mi intervenisali amandmanom? Ovde je predloženo da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. To jeste formulacija iz Ustava Republike Srbije, iz člana 196. stav 3, ali Ustav predviđa i određene izuzetke, kada postoje opravdani razlozi da neki zakon stupi na snagu i pre roka utvrđenog članom 196. Ustava Republike Srbije.
Ova vlada se veoma često poigrava Ustavom i svaki put kada je Vlada u cajtnotu, kada parlamentu dostavlja predlog nekog zakona zato što je to poslednji dan, kao što smo sinoć glasali tri sata pre nego što bi nastao haos u pravosuđu, često se dešava (danas ćemo imati zakon o putnim ispravama itd.) da nam predstavnici Vlade nude navrat-nanos neke zakone i onda potpuno neopravdano zloupotrebljavaju član 196. Ustava Republike Srbije.
Upravo da bismo skrenuli pažnju javnosti i Vladi Republike Srbije da ovaj član Ustava, sa ovim izuzetkom, postoji upravo da bi regulisao neke stvari koje predstavljaju izuzetak... Nismo se nadali da ćete usvojiti ovaj amandman, ali i dalje ne vidimo zašto niste. Zašto je problem da se ovo u „Službenom glasniku“ odštampa i da skinemo jedan balast?
Kakva Zajednica jugoslovenske elektroprivrede? Gde to ima? Nema ga. Zašto onda što pre to ne skinete sa dnevnog reda tako što ćete prihvatiti amandman i reći da su ispunjeni uslovi iz člana 196. stav 3. Ustava Republike Srbije? Tačno je, ovo treba što pre da stupi snagu, da se ne zavaravamo da imamo Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, kada je nemamo.
Vi to niste prihvatili i rekli ste da se amandman ne prihvata iz razloga što ne postoje naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije. Ako ovo nije posebno opravdan razlog, onda zaista ne znam šta jeste.
Posebno opravdan razlog za vas je, recimo, bilo to sinoć, kada ste navrat-nanos i u pokušaju da se uopšte ne raspravlja o predlozima za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, za državnog tužioca, za tužioce u osnovnim i višim tužilaštvima u Srbiji, po novoj mreži sudova i tužilaštava... Bilo je takvih ideja iz vladajuće većine da uopšte ne raspravljamo o tome, nego samo da se glasa, da imamo poverenja u Boška Ristića, Snežanu Malović i ostale članove Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca. Već je čekao spreman „Službeni glasnik“, samo se čekalo da se ovde pritisnu dugmići, da se izglasaju predlozi Vlade, odnosno Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Već je čekao spreman „Službeni glasnik“, pa ste mogli tada i ovo da pripremite, odnosno da date da i to bude objavljeno i da skinemo ovaj balast.
Dakle, ovaj amandman jeste, gospodine Škundriću, samo zato da bismo vama iz Vlade skrenuli pažnju da Ustav postoji zato da se primenjuje i da sve norme postoje da se upotrebljavaju, a ne da se zloupotrebljavaju, u zavisnosti od toga kada je to interes Vlade Republike Srbije da sakrije neki svoj propušten rok, svoj nerad, svoju neažurnost, tako što će zloupotrebiti ovaj član Ustava Republike Srbije. Hvala.

Sedam minuta i dvadeset sekundi ukupno, a pet minuta od vremena...
Rečima potpredsednica Skupštine Nataša Jovanović.

Hvala, gospodine Novakoviću. Iskoristiću ovaj amandman gospođe Radete, koja je dala argumentaciju zašto odmah ne pristupite članu Ustava i prestanku važenja ovog zakona, koji stvarno postoji pro forme, ali ću ostaviti vreme i da završi gospodin Sreto Perić, koji je naš ovlašćeni predstavnik.
Naime, gospodine Škundriću, pošto govorimo o ovom zakonu i činjenici da ne postoji više ni državna zajednica, ni SRJ, ovaj zakon je još iz ranijeg vremena, onda je ovo dobra prilika da mi narodni poslanici pitamo vas, s obzirom na to da ste vi ovaj resor preuzeli pre godinu i nešto dana, a da je u Elektroprivredi Srbije mnogo problema bilo od 2000. godine, naročito u vreme one velike afere pljačkanja Elektroprivrede od strane tog mafijaško-tajkunskog klana Hamović - Lazarević, da još uvek epilog te pljačke, u iznosu od 400 do 600 miliona evra, kako je trebalo i Skupština da potvrdi na osnovu izveštaja Anketnog odbora, kojem je predsedavao Aleksandar Vučić, koji je kasnije izdao SRS upravo zato što se direktno i povezivao sa tajkunima poput Hamovića i Lazarevića... Mi narodni poslanici nismo imali taj izveštaj na glasanju, a u međuvremenu, to sam rekla kada je bila rasprava u načelu, inspektori koji su podneli krivične prijave protiv odgovornih u EPS-u su brzopotezno premešteni na druga radna mesta, mislim da je jedan gospodin penzionisan.
Ovo su vrlo ozbiljna pitanja, koja muče ne samo zaposlene u Elektroprivredi Srbije, nego sve građane Srbije. Kuda ide EPS? Da li Vlada Srbije i vi kao ministar kome je sada poveren taj resor imate neku strategiju? Najpre, da li će EPS i dalje da drži ovaj monopolistički položaj?
Mi srpski radikali smo od kada postojimo programski opredeljeni, i tako već 20 godina, i ne želimo, poput mnogih drugih zemalja, zemalja EU, poput Francuske ili Češke, da se izvrši privatizacija Elektroprivrede. Mi smo izričito opredeljeni za to da imamo strateško partnerstvo sa prijateljskim zemljama koje ovde hoće da unesu svoj kapital za izgradnju novih termo i hidroelektrana, kao što je slučaj sa izjavom gospodina Konuzina, o čemu smo jutros govorili, da bismo došli upravo u tu poziciju da iskoristimo naše kapacitete i resurse, pre svega ljude koji rade u EPS-u, da Srbija u budućnosti bude u ovom regionu jedan od izvoznika električne energije, a ne da dođemo u situaciju da nas ponovo neki Hamovići i Lazarevići pljačkaju, kao što je to bio slučaj pre četiri godine.
Zaposleni u Elektroprivredi, koji su me zamolili da vam se obratim, kao i onda kada je bila rasprava u načelu, veoma su zabrinuti zbog toga što se ništa u tom smislu ne radi. Ova izjava gospodina Konuzina o dobroj nameri je samo osnov, ali država mora da pokaže više volje, pre svega da stvorimo normalne tržišne uslove za to i da im omogućimo da se pojave na našem tržištu kao ulagači. Da sada ne ponavljam opet o remontu „Đerdapa I“ i o činjenici da će biti uloženo, imam tačnu cifru, 105.511.390 dolara, tako su stručnjaci izračunali. Možda je cifra veća ili manja, svejedno, ali, kako god, bitna je namera naših potencijalnih ruskih partnera.
Završiću ovo pitanjem o memorandumu koji je potpisao Boris Tadić, opet u svrhe kampanje ili svog promoterstva, tada je čak i ministar bio iz DSS-a; to je memorandum sa nemačkim RWE, mislim da je to bilo pre više od tri godine.
Kakav je epilog toga, s obzirom na to da je to tada predstavljeno građanima Srbije, dok mi nismo sa Rusima potpisali gasni aranžman, kao pandan onome što ćemo mi u gasnoj sferi da uradimo sa našim ruskim partnerima, na dobrobit države i naroda? Hvala bogu da smo to i uradili. Ali, to je samo bilo pismo o namerama i sve drugo što je predviđeno u tom memorandumu je, kao i u onom vezanom za „Fijat“, na dugom štapu.
Zanima me zbog čega je u tom trenutku to bilo potrebno? Da li Vlada Republike Srbije i dalje želi tendenciozno da se opredeljuje za nekog od partnera, recimo za Nemce, a ne za Ruse? Kakav je vaš stav po tom pitanju?
Da li imate konsenzus u okviru Vlade Srbije? Šta će dalje da se dešava u procesu restruktuiranja Elektroprivrede kako bi se smanjili gubici, koji su najčešći i najveći u prenosu iz visokonaponske na niskonaponsku mrežu, i povodom ostalih problema koje EPS ima?
Da vas podsetim i na to – vi tada niste bili ministar, i u to vreme funkcioner SPS-a, mogli ste to da pratite, iako ste se jedno vreme povukli iz aktivnog bavljenja politikom – da je upravo taj aranžman sa Nemcima (kasnije je usledio taj Tadićev memorandum sa njima) počeo onog trenutka kada nas je Božidar Đelić, zbog kredita koje je sa njima napravio, sa nepovoljnom kamatom od 20% za kupovinu robe od RWE, zadužio za trideset miliona evra.
To je bio prvi kredit, a kasnije je za remont Elektroprivrede Vlada Srbije dala garancije čak i za mnogo veće iznose. Treba da kažemo građanima Srbije da oni taj remont plaćaju sa onim iznosom od 186 dinara u računu koji dobijaju svakog meseca.
Hvala vam. Zamolila bih vas, ako možete, da date odgovore na neko od ovih pitanja.

Hvala. Reč ima ministar, gospodin Škundrić.

Prvo želim da vas pozovem da izglasamo ovaj zakon o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, jer ona zaista više ne postoji. Zašto nije pre nekoliko godina to urađeno, ostavljam da neko drugi zaključuje.
U vezi sa postavljenim pitanjima, mislim da je celoj srpskoj javnosti poznat moj stav u vezi sa privatizacijom EPS-a. Mislim da je to najveće nacionalno blago kojim država raspolaže i da država ne sme da dozvoli nijednog trenutka da u strukturi kapitala bude ispod 51%. Mislim da je to opšti stav koji je postignut i na nivou Vlade i na nivou vrha Republike Srbije i da tu nema dilema.
U vezi sa proizvodnjom električne energije, moram da vas obradujem, ako želite to da prihvatite kao činjenicu, da otkad sam ja došao na čelo Ministarstva rudarstva i energetike nismo uvozili električnu energiju i da smo u ovoj godini bili neto izvoznici električne energije.
To su činjenice, bez obzira na uslove u kojima posluje elektroenergetski sektor.
U vezi sa memorandumom koji pominjete, meni nije poznato da je predsednik Tadić potpisivao bilo kakav memorandum, jer mislim da to nije ni moguće. Ono što je meni poznato, a dešava se u vreme kada sam ja ministar i u koordinaciji sa svima nama u Vladi Republike Srbije, pa i sa Ministarstvom rudarstva i energetike, jeste činjenica da je EPS potpisao memorandum o razumevanju sa RWE, koji nema snagu zakonske obaveze, nego je protokol između dveju kompanija koje će na bazi studijskih analiza utvrditi da li postoji zajednički interes za strateško partnerstvo u eksploataciji hidropotencijala, vezano za „Đerdap III“, reverzibilnu hidrocentralu i za hidropotencijal Velike Morave; takođe, vezano i za gornju Drinu, hidropotencijal gornje Drine.
Prema tome, nije reč o sporazumu između dveju država, reč je o memorandumu, o pismu o namerama ili protokolu između dveju kompanija.
Mislim da se Srbija jasno opredelila da ima strateška partnerstva u oblasti energetike. Jedno od takvih je sa Ruskom Federacijom u gasno-naftnom aranžmanu. Drugo je sa Republikom Italijom, u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije u instalisanim kapacitetima oko 1.000 megavata, što je potpisano pre 10-15 dana na zasedanju predstavnika dveju vlada, Republike Italije i Srbije, u Rimu.
Treće, moguća su strateška partnerstva kroz realizaciju tenderskih procedura, vezano za izgradnju TA „Nikola Tesla“ i „Kolubare B“, gde imamo partnere, kompanije koje su spremne, ukoliko se tenderska procedura završi na pozitivan način, a verujem da hoće, da uđu u strateško partnerstvo sa Elektroprivredom Srbije. To neće ugroziti većinsko vlasništvo Republike Srbije u EPS-u. Ukoliko bi se realizovao deo memoranduma sa RWE, stvorili bi se uslovi i za potencijalno strateško partnerstvo sa nemačkom elektroprivredom, odnosno sa nemačkom državom. Ovoga trenutka, ono još ne stoji.
Prema tome, mi smo ozbiljno opredeljeni da sačuvamo većinsko vlasništvo u Elektroprivredi Srbije, s jedne strane, i da gradimo strateška partnerstva sa relevantnim kompanijama i državama za koje Srbija i energetika Srbije ima interes.
Mislim da sam bio veoma jasan u odgovoru na pitanja koja ste postavili. Hvala.

Hvala, ministre.
Izvolite, gospođica Jovanović smatra da se niste razumeli.

U prvom delu, gospodine ministre, ja sam upravo potvrdila to što ste i vi rekli. Vi ne treba da snosite odgovornost za ono što je radio Boris Tadić u svrhu svoje kampanje. Da, možda sam napravila lapsus, rekla sam – potpisao, ali, potpisan je od strane EPS-a i Nemaca za vreme njegovog boravka u Nemačkoj.
Dakle, ja ne znam da li ste to pratili, ali, meni je jasna slika, kao da se to juče događalo. Evo, kao juče, kada je otputovao u Brisel i saopštio građanima da smo na beloj šengen listi. Tada, kada je to uradio, kao i kada je dolazio u Kragujevac, kada je potpisan memorandum sa „Fijatom“, obećao je građanima Srbije da će u što skorije vreme Srbija strateški, na osnovu tog pisma o namerama dve strane, kako ste rekli, što zaista stoji u tom memorandumu, da sarađuje u budućnosti. Sve ovo drugo je na dugom štapu.
Prema tome, nisam želela to da imputiram, nego da vam kažem da je predsednik države to zloupotrebljavao u dnevnopolitičke svrhe, a da su problemi u Elektroprivredi Srbije godinama kasnije nastavljeni. Ako se situacija sada smiruje ili stišava, onda je to za dobrobit i Elektroprivrede i građana Srbije.
Volela bih da to vaše mišljenje i opredeljenje da Elektroprivreda ne bude tek tako predata u ruke nekome bude i konsenzus ove vlade, u šta mi srpski radikali ne verujemo, ali videćemo šta će da se dešava u budućnosti.
Način i model kako se formiraju cene, tarifni sistem koji je uspostavljen kada niste bili ministar, koji je u jednom delu i protivustavan, način na koji se određuje ko je u kojoj zoni i kako se prelazi iz jednog ograničenja kilovat-sati u drugo, to su ipak teme za drugu raspravu.
Htela sam da dam ovo pojašnjenje da sam rekla da je Boris Tadić tada obmanjivao javnost prilikom potpisivanja samo jednog memoranduma, koji je u stvari pismo o namerama i u suštini ne znači ništa. Hvala.

Reč ima gospodin Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, moram da kažem da negujete jedan manir koji poslanici SRS uvažavaju – prisutni ste sve vreme dok govorimo o onome što je na dnevnom redu.
Za nas poslanike Srpske radikalne stranke nema nevažnih tema; ima važnijih, ali nema nevažnih. To pokazujemo i sada. Dolazite u ovaj parlament sa brojnom ekipom, gde promptno možete da reagujete u svakom momentu na ono što vam narodni poslanici kažu. Zaslužujete poštovanje.
Ali, s druge strane, lista ZES – od preko sto narodnih poslanika koji su osvojili na izborima, sada je prisutan samo kolega Bajram Šehović, što je svakako za pohvalu, ukazuje da za određene poslanike ima manje, odnosno apsolutno nevažnih. Gospodin predsedavajući Nikola Novaković, član G17 plus, da je imao nekog da ga zameni, možda takođe ne bi bio tu. To sad nije ni toliko važno.
Ima nešto, gospodine ministre, što moramo da iskažemo, da se ne slažemo sa vama, nismo saglasni – prosto ne mogu da verujem da amandman koji je podnela gospođa Vjerica Radeta... Dobijali smo bezbroj vladinih predloga gde zahtevaju da određeni zakonski akt stupi na snagu u roku kraćem od Ustavom predviđenog. Ako je nekad objektivno i na osnovu Ustava postojao razlog da to bude prihvaćeno, to jeste sada. Bilo je drugih amandmana za koje niste našli za shodno da ih prihvatite, ali to je politika.
Pretpostavljam da ćete od danas povesti mnogo više računa o složenoj situaciji koja vlada u sektoru rudarstva. Ne tvrdim da to niste činili do sada, ali mislim da priča narodnih poslanika Srpske radikalne stranke, koja nije zasnovana na prostom iščitavanju zakonskih predloga, nego se upravo temelji na razgovoru sa ljudima koji aktivno učestvuju u tom sektoru i gde je pomoć ministarstva kojim vi rukovodite i te kako potrebna...
Probajte u narednoj godini, kao što ste i obećali, da cena električne energije ostane nepromenjena, ako je moguće. Ako bude morala da se menja, neka to bude najniži mogući procenat.
Malopre sam rekao da ulazak Srbije u bezvizni režim sam po sebi ne mora da znači mnogo. Ako nema uslova za putovanje, ako nema uslova za skroman i pristojan život, onda mogućnost da neko otputuje ne znači mnogo. Može Vlada da donese uredbu, ili ovaj parlament, da građani imaju pravo da kupe automobil marke „mercedes“, ali ako nema dovoljno sredstava za to, onda takva odluka, takva uredba sama po sebi ne znači mnogo.
Tako i ovo što se juče desilo u Briselu, odnosno preporuka (nadamo se da će to uskoro biti i ozvaničeno), ukoliko ova vlada ne bude radila više u interesu građana, neće mnogo značiti.
Pada malo sumnje zbog toga što baš nijedan od ovih amandmana koje smo danas obrazlagali za vas nije bio prihvatljiv, iako ste u obrazloženjima navodili da ste saglasni sa onim što pričamo, ali ne želite baš da to bude prihvaćeno.
Nije nama bitno da se zna da smo podneli amandman, bitno je da to kroz zakon bar malo doprinese boljem životu građana Srbije. Zahvaljujem se.