Dame i gospodo, gospodine ministre, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo – SNS, uvaženi poslanici, gospodin Stefan Zankov, Zoran Antić i ja podneli smo amandman na čl. 14. Osnovna motivacija za podnošenje našeg amandmana jeste brisanje čl. 14.
Nemam iluziju, kao poslanik SNS, da je ovaj predlog zakona pogodio svoj cilj, svoju svrhu i da može u ovoj sferi, sferi energetike, da napravi neki boljitak za mnoge ljude koji su zainteresovani, najviše rudare i članove njihovih porodica. Jer, koga bi sada u zemlji Srbiji zanimalo stanje u sferi energetike i da sluša priču o rudnicima i problemima rudnika, o odnosu Vlade, odnosno poslanika Narodne skupštine prema njima? Znate koga može da zanima – ljude koji su genetski vezani, kojima su deda, pradeda, otac radili u rudniku i u čijim krajevima nema drugih mogućnosti, nego, eto, ta srpska sirotinja i svi ljudi koji tamo žive nemaju druge mogućnosti za egzistenciju, nego da rade u rudniku. Zbog toga je ovo pitanje od izuzetnog značaja za njih.
U članu 33. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana, tehničku kontrolu rudarskog projekta koji je izradio organizacioni deo javnog preduzeća može vršiti drugi organizacioni deo tog javnog preduzeća“. Smatram, a i moje kolege, da je iluzorno da tehničku kontrolu projekta vrši isto pravno lice koje ga je izradilo, jer se time obesmišljava tehnička kontrola. Ukoliko se za bilo koji nivo projektovanja, u bilo kojoj branši i bilo kojoj državi, predviđa tehnička kontrola projekta, nikada to ne radi pravno lice koje je izradilo projekat. Moguće su razne malverzacije i jedna nepravilnost može da prouzrokuje drugu.
Znam da postoji objašnjenje i znam da gospodin ministar ima savetnika koji će u svakoj situaciji da pruži određenu informaciju; vi ćete, gospodine ministre, meni, odnosno javnosti i građanima Srbije da pružite tu informaciju, ali to je jedan tren, a primena zakona u praksi može da dovede do nesagledivih posledica, pa bih rado izgovorio jednu misao Duška Radovića: „Koliko me ražalosti poskupljenje, toliko me nasmeje objašnjenje“. Osnovano sumnjam u to da ovaj predlog zakona ima neku viziju budućnosti, da je onaj ko ga je pisao gledao unapred. Mislim da preti, što ste vi, gospodine ministre, demantovali (bio bih izuzetno srećan, kao i cela moja Srpska napredna stranka, da tako bude), zatvaranje rudnika sa podzemnom eksploatacijom.
Mislim da nema plemenitijeg zanimanja nego što je posao rudara.
Ima mnogo zanimanja koja su skopčana sa pretnjom po život onih koji taj posao rade, ali, zaista, posao rudara i sići nekoliko stotina metara u radnik iziskuje i hrabrost i još nešto drugo.
Šta bih ja tražio od Vlade Republike Srbije kao narodni poslanik? Da Vlada pomogne, da Vlada sagleda situaciju. Smatram da ste vi, gospodine ministre, ozbiljan čovek, sa velikim iskustvom i u životu i u politici i da Vlada može mnogo, mnogo ozbiljnije, zajedno sa vama, da prione na posao, da razgovara sa tim ljudima, da ih čuje. Mislim da se život rudara i život u rudniku ne može sagledati samo ovako teoretski u nekom od ministarskih kabineta, nego treba sići tamo, upoznati uslove, upoznati ljude i čuti one garavih lica, garavih ruku, koji su sa onim što čine za Srbiju, za građane Srbije i za svoje kolege zaista u jednom velikom egzistencijalnom riziku.
Da li je to interes Vlade Republike Srbije ili je to monopol na ovu veoma važnu sferu društva, pokazaće vreme, ali želeo bih, i kao čovek i kao nosilac ove odgovorne narodne funkcije, da vi budete u pravu u tome što ste rekli da Vlada ne želi i da nema intenciju da zatvara rudnike, pogotovo rudnike sa podzemnom eksploatacijom.
