Gospodine poslaniče, znate da je u skladu sa članom 141. moguće raditi bez izveštaja Odbora, ali naravno da se sa vama slažem da je potrebno da za ovako značajnu tačku dnevnog reda imamo izveštaj Odbora i mi ćemo ga i imati.
Reč ima gospodin Zoran Nikolić.

Zahvaljujem vam i na ovom komentaru koji ste sada dali. Dakle, vreme je da prestanemo da obmanjujemo javnost, a naročito nije dobro kada vi to radite sa mesta predsednika Parlamenta. Ne možete se pozvati na član 141. jer on reguliše proceduru vezanu za donošenje zakona i akata. U Glavi 9, postoji odeljak 5. koji se odnosi na budžet. Nije tek tako pisac Poslovnika izdvojio Glavu 5, odnosno odeljak 5. To je poseban zakon, i zato on ima i poseban tretman. I zato kada je ovde u više navrata rečeno da se član 154. odnosi isključivo na budžet, onda se ne možete pozivati na 141. Ovde decidno piše da pre početka sednice mora biti održan Odbor za finansije, da mora postojati izveštaj. To je i vezano, i molim vas da me slušate, gospođo Slavice, nemojte slušati pravne savetnike, one koji nisu pravnici.
Dakle, član 79. kaže sledeću stvar - narodni poslanik ima pravo da na sednici izdvoji svoje mišljenje i da ga brani na početku rasprave o budžetu. U tome je poenta. Vi osporavate pravo narodnim poslanicima da izdvoje svoje mišljenje. Sama činjenica da nekoliko odbora koji su zakazani, koji su pokvareni voljom većine i zbog toga nije postojao kvorum, ukazuje na to da imamo kao činjenicu da ne postoji poslanik koji je iskoristio svoje pravo da izdvoji mišljenje, to govori o atmosferi u ovom parlamentu. To nam ne treba.
Član 154, član 157. za vas su zakon u ovom parlamentu. Apelujem na vas da vi poštujete Poslovnik, a ne da od ove skupštine pravite nešto što Skupština nije. (Aplauz.)

Gospodine Nikoliću, posebno se ogleda u mogućnosti vezanim za glasanje i mogućnosti da rasprava po amandmanima može ići bez one pauze, koja je inače uobičajena. Može ići i pre drugih u načelu, a član 157. kaže: ''Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno, u pogledu postupka za donošenje budžeta, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona.''
Član koji ste vi citirali doslovno, u njemu stoji samo ovo što sam pročitala.
Gospodin Ivan Andrić.

Vrlo zanimljivo šta ste sada uradili, gospođo predsednice.
Razumem da vas tera vladajuća većina, ali vi uporno kršite Poslovnik. Sada kršite član 157. ''Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno.'' A određeno je drugačije. U članu 154. je određeno drugačije. Ne možete primenjivati član 141. To je član 157. koji kaže – da se mora raspravljati, da mora da postoji izveštaj pre rasprave o budžetu. To vam kaže Poslovnik. Nisam pravnik, ali je Poslovnik pisan za nas. To je vrlo jasno.
Vama striktno piše u Poslovniku da ne možete da koristite član 141. Stvarno vas molim, ne znam gde su granice, šta je cilj svega ovoga. Ne date nam da raspravljamo o revizorskom izveštaju, ne date nam da govorimo, nema izdvojenog mišljenja! Čemu služi ova rasprava ova? Da li treba svi da idemo na utakmice, da vam poručujemo šta mislimo o vama?
Mi smo izabrani predstavnici u ovom domu. Za vas ne važi nijedna odredba Poslovnika. Nijedna! A hoćete da raspravljate o budžetu, sa idejom da svi sutra pobegnu i da probate da ugasite prenos zbog nekog teniskog meča, verovatno. Onda mislite da niko neće znati šta mi mislimo o ovom vašem budžetu. Samo vas molimo, da se rasprava održi u instituciji na način na koji je to predviđeno.
Verujem, gospođo Čomić, da je to vama smešno, ali zapitajte se gde vodi ovo. Član 157. kaže – ukoliko odredbama nije drugačije određeno, a određeno je. Član 154. kaže da – pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog budžeta razmatraju odbori i dostavljaju svoje izveštaje Odboru za finansije, koji zatim taj izveštaj daju ovde. To omogućuje poslanicima da izdvoje mišljenje i da govore.

Vreme. Zahvaljujem.
Sve specifičnosti se odnose na način i mogućnosti glasanja i način rasprave. I to su specifičnosti, pored toga, što svi drugi odbori dostavljaju izveštaje Odboru za finansije, a Odbor za finansije nama. Prema tome, to je jedina specifičnost, drugih nema.
Gospodin Nenad Popović.

Poštovana predsednice, pridružujem se ovom predlogu i mislim da bi bilo vrlo korektno sa vaše strane da sazovete sastanak šefova poslaničkih grupa i da se dogovorite o rešenju ovog problema, pošto je Poslovnik vrlo jasan, da Odbor za finansije mora da se sastane pre početka rasprave.
Mislim da je to vrlo korektno. Neću imati duplo vreme. Ne traži trenutno opozicija ništa mnogo, jedino da se o ovome raspravlja na Odboru za finansije i da poslanici imaju mogućnost da izdvoje mišljenje. Hvala.

Nema povrede Poslovnika.
Gospođa Judita Popović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Skupštine, pozivam se na član 27, ujedno se pozivam na član 104. i na već pomenuti član 154. Poslovnika.
Posebno vam napominjem da ste vi kao predsednik Narodne skupštine, danas i predsedavate sednici Narodne skupštine, a prinuđena sam time što sedim za ovim stolom da čujem šta vam sugeriše prva potpredsednica koja sedi do vas, tako da smatram kao još jedan od potpredsednika, koji sedi za ovim stolom, da imam pravo i da sam dužna da vam kažem da očigledno pogrešno tumači Poslovnik, kada vam sugeriše da nema povrede Poslovnika, u smislu člana 154. Poslovnika.
Ovaj član je veoma jasan, što se tiče toga kada i kako se tumači početak sednice, kao i pretres te sednice, i izdvojena mišljenja kada se prezentiraju javnosti na sednici. Prema tome, tu dilema nema. Još jednom vam stvarno skrećem pažnju na to da ste vi predsednik Skupštine, da vi predsedavate ovog momenta i da ste samim tim dužni i odgovorni da poštujete Poslovnik, a ne potpredsednica koja sedi do vas i bukvalno vam tumači odredbe Poslovnika, a očigledno pogrešno.

Ukupno vreme poslaničkih grupa iznosi pet časova i to: Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi;  Poslanička grupa manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić – Poslanička grupa PUPS, narodni poslanik Milan Nikolić – Poslanička grupa SPS - JS, narodni poslanik Nenad Popović – Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Vlajko Senić – Poslanička grupa G17plus, narodni poslanik Lidija Dimitrijević – Poslanička grupa SRS.
Otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu i jedinstveni pretres o predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2010. godinu Republičkog fonda za PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Premijer, gospodin Mirko Cvetković želi reč. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, Predlog zakona koji je jednoglasno usvojen na Vladi 1. decembra ove godine. Kao što ste imali prilike da vidite, reč je o veoma obimnom dokumentu i što je još mnogo važnije, kvalitetnije, u pogledu njegove detaljnosti, strukture i sadržaja. To doprinosi povećanju transparentnosti i olakšava kontrolu izvršenja budžeta. Zato, pozivam sve narodne poslanike, da u konstruktivnoj raspravi doprinesu da zajedno usvojimo najvažniji dokument ekonomske politike Vlade za sledeću godinu.  
Detaljniju analizu najvažnijih budžetskih pozicija, obrazložiće ministarka finansija Diana Dragutinović, a ja ću se osvrnuti samo na ključne karakteristike i mesto i ulogu budžeta u realizaciji osnovnih ciljeva ekonomske politike za 2010. godinu.
Nalazimo se na kraju jedne teške godine. Svetska finansijska i ekonomska kriza ozbiljno je pogodila i Srbiju, zaustavila njeno ekonomsko napredovanje i dalji porast životnog standarda građana. Ipak, u poređenju sa mnogim drugim zemljama, možemo reći da su, u celini gledano, negativni efekti krize u Srbiji bili manji.
Pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini će biti oko 3%, pri čemu su poljoprivreda i neki sektori iz oblasti usluga zabeležili rast. Nezaposlenost se nije značajnije povećala. U najvećoj meri je održan nivo zarada, plata, penzija i drugih ličnih primanja. Rast cena i troškova života u odnosu na prošlu godinu je oko 7%. Zbog mnogo većeg pada uvoza u odnosu na izvoz došlo je do velikog smanjenja spoljnotrgovinskog, a time i tekućeg platnog deficita. Održan je relativno stabilan kurs dinara uz visok nivo deviznih rezervi i značajno povećanje štednje građana. Ukupni fiskalni deficit neće biti veći od 4,5% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug zemlje je, i pored povećanja i dalje umeren i pod punom kontrolom.
Ovi pokazatelji su, pre svega, posledica boljeg poslovanja privrede u drugoj polovini godine, čemu su svoj doprinos dale i podsticajne mere Vlade za ublažavanje efekata svetske krize, koje se primenjuju od početka 2009. godine. Ovakvu ocenu ukupnog stanja u privredi dali su i MMF, Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije koje su odobrile Srbiji veoma povoljne kredite za jačanje makroekonomske stabilnosti i za finansiranje velikih razvojnih infrastrukturnih projekata. Ovih dana je poboljšan kreditni rejting zemlje, što zapravo znači manji rizik ulaganja u Srbiju i jeftinije kredite za našu privredu.
Najzad, ukidanje vize za putovanje naših građana u evropske zemlje i upravo odmrznuti Prelazni trgovinski sporazum sa EU jesu najkonkretniji dokazi uvažavanja naše dosledne politike punog integrisanja Srbije u zajednicu evropskih naroda. Odmrzavanje Trgovinskog sporazuma znači novu realnost odnosa Srbije i EU, znači trajni ugovor koji nudi niz praktičnih carinskih i drugih pogodnosti za našu privredu i inostrane investitore, jačanje robne razmene sa EU i bolju valorizaciju vrednosti koje Srbija ima sa zemljama članicama CEFTA. Zato sa mnogo većim optimizmom očekujem iduću i naredne godine.
Za 2010. godinu planiran je realni rast bruto domaćeg proizvoda za 1,5%, sa perspektivom da se taj rast u 2011. godini poveća na 3%, a u 2012. godini na 5%. Povećanje bruto domaćeg proizvoda znači i nova radna mesta, rast plata, penzija i drugih primanja. Lično smatram da putanju dinamičnog razvoja možemo postići i ranije. Šansa za to realno postoji, ali glavni posao moramo da uradimo sami.
Ekonomska politika Vlade u idućoj i u naredne dve godine biće usmerena na: 1) ostvarivanje privrednog rasta uz veću orijentaciju na izvoz i uz veći oslonac na one proizvode i usluge koji su međunarodno konkurentni; 2) na podršci novom zapošljavanju stvaranjem što povoljnijeg poslovnog i investicionog ambijenta; zatim, na održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti što, pored ostalog, podrazumeva jačanje konkurencije i dalje smanjenje rasta cena i to na 6% u idućoj i 4% u 2012. godini. Konačno, ubrzani nastavak procesa evropskih integracija i sprovođenje reformi u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i u skladu sa budućim statusom kandidata za članstvo u EU.
U sklopu ovih ciljeva, budžet za 2010. godinu je razvojno orijentisan. Učešće kapitalnih rashoda je povećan u odnosu na tekuću potrošnju. Pored direktnih budžetskih rashoda za kapitalne projekte, aktiviraće se inostrane investicije čiji je garant država. Videli ste da se u okviru javnih investicija koncentrišemo na krupne infrastrukturne projekte, a glavni prioritet je završetak izgradnje Koridora 10.
Imajući u vidu tešku situaciju u privredi u pogledu likvidnosti i spori oporavak domaće izvozne tražnje u idućoj godini, za tu svrhu predviđena su dodatna podsticajna sredstva, da se i na ovaj način podrži ekonomska aktivnost.
Razvojni karakter budžeta proizilazi i iz prihodne strane budžeta. Nisu predviđena nikakva povećanja poreskih stopa, PDV, zatim, na plate i dobit.
Dakle, neće biti novih poreskih opterećenja privrede i građana. Umesto toga, Vlada će se maksimalno angažovati na povećanje finansijske discipline, na bolju naplatu poreza i doprinosa, na smanjenje sive ekonomije i energičnu borbu protiv korupcije i privrednog kriminala. U planu su i izmene poreza na dobit, dohodak i imovinu, u cilju veće efikasnosti i pravičnosti našeg poreskog sistema.
Želim, takođe, da ukažem na stabilizacioni aspekt budžeta. Planiran je sporiji rast rashoda u odnosu na projektovani rast bruto domaćeg proizvoda. U odnosu na 2009. godinu prihodi države nisu povećani, dok su istovremeno realno smanjeni javni rashodi. Time se smanjuje budžetski i ukupni fiskalni deficit. U cilju jačanja ukupne finansijske discipline u pripremi su izmene Zakona o budžetskom sistemu kojima će se uvesti čvršća fiskalna odgovornost i pravila u pogledu kontrole javnog duga, fiskalnog deficita i javne potrošnje. Naravno, trajno i održivo smanjenje javne potrošnje nije moguće obezbediti kratkoročnim merama smanjivanja tekućih rashoda, već celovitom reformom javnog sektora. Reč je o temeljnim reformama penzionog sistema, zdravstva, obrazovanja i drugih oblasti. Cilj je da se novim mehanizmima finansiranja i racionalizacijom svih troškova obezbedi jeftinija država uz povećani kvalitet njenih javnih funkcija.
Sličan posao predstoji i kod restruktuiranja javnih preduzeća, a u cilju njihovog efikasnijeg poslovanja. Jasno je da se ovako krupni zadaci ne mogu ostvariti u jednoj godini, ali mi smo taj proces već započeli i veoma ozbiljno ćemo ga nastaviti u idućoj i u godinama koje slede.
Povećanjem produktivnosti "javnog sektora", stvaranjem što povoljnijeg ambijenta za tržišno poslovanje i tehnološku modernizaciju industrije i podrškom privrede, privlačenjem stranih investicija i aktiviranjem domaće štednje, izgradnjom saobraćajne, energetske i telekomunikacione infrastrukture, Vlada će dati najbolji doprinos bržem razvoju i porastu standarda građana.
U uverenju da je sa ovim suštinskim ciljevima usklađen i ovaj predlog budžeta, pozivam sve poslanike da prihvate i usvoje zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu. Hvala. (Aplauz.)