Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospođa ministar Diana Dragutinović ima reč. Izvolite.

Hvala. Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, dame i gospodo, dozvolite mi da vam u ime Vlade Republike Srbije predstavim Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, odnosno ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi budžet. Ovim predlogom zakona, a o tome piše član 1. ovog zakona, uređuju se prihodi i primanja, rashodi, izdaci budžeta Republike Srbije, njegovo izvršenje, obim zaduživanja za finansiranje deficita i konkretnih projekata, davanje garancija, korišćenje donacija, sopstvenih prihoda, instrumenata za pretpristupnu pomoć Evropske unije.
Želim da naglasim da je budžet osnovni instrument ekonomske politike svake države i da je budžet mehanizam kojim Vlada srazmerno svojim mogućnostima, odnosno fiskalnom prostoru koji ima, reaguje na probleme koje ima, pri čemu je opredeljenje Vlade Republike Srbije da kroz politiku kontrole javnih rashoda odgovori na sve izazove.
Budžet koji je pred vama donet je u uslovima ozbiljnih izazova sa kojima se ekonomija Srbije i sistem javnih finansija suočava. Ipak, iskreno verujem da ovaj budžet ispunjava dva osnovna cilja. Prvi cilj je da budžet predstavlja ravnotežu između socijalnih i podsticajnih mera. Sa jedne strane, ipak bismo morali priznati da ovaj budžet štiti koliko god može transfere stanovništvu i socijalna davanja. Sa druge strane, struktura ovog budžeta omogućiće makroekonomsku stabilnost i postaviti temelje za održiv ekonomski rast u periodu nakon izlaska iz krize.
Ovome u prilog govori da deo sredstava budžeta u osnovi predstavlja nastavak programa podsticanja ekonomske aktivnosti, kao što su meki krediti, meki budžetski krediti, podsticajne mere na strani ponude, podsticajne mere na strani tražnje, značajan nivo subvencija, posebno u poljoprivrednu proizvodnju i u prioritetne industrijske grane. Dodatno očuvani prostor za značajnu investicionu aktivnost Republike Srbije, pre svega, putnog pravca Koridora 10, nastavka radova na Obilaznici oko Beograda i započinjanje aktivnosti na pravcu Beograd – Južni Jadran.
U vezi sa prioritetnom investicionom aktivnošću, ona će većim delom biti finansirana iz povoljnih kredita međunarodnih finansijskih institucija – Svetske banke, Međunarodne banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Očigledno je da su stvoreni uslovi da ovaj značajan zamajac ekonomske aktivnosti, a to je izgradnja putne strukture, doprinese ekonomskom oporavku 2010. godine.
Konačno, ovo je budžet koji jeste usaglašen sa MMF. Drugi cilj prilikom izrade ovog budžeta, u osnovi, bio je da on predstavlja značajan korak napred u procesu reforme javnih finansija, ka mnogo transparentnijem, odgovornijem i predvidljivijem upravljanju javnim finansijama.
Zajedno sa Zakonom o budžetskom sistemu i planiranim izmenama i dopunama ovog zakona, u smislu uvođenja instituta fiskalne odgovornosti, jasno potvrđuje opredeljenost Vlade i Ministarstva finansija ka odgovornoj reformi javnih finansija. Godina koja se upravo završava jeste bila godina velikih izazova. Ponekad, u šali kažem da jedino što nam se nije desilo jeste pad meteora. U njoj je došlo do kulminacije krize. Postoji jedna zgodna izreka, koja kaže da dobra politika nije znati kako izaći iz krize, dobra politika znači – nikad ne ući u krizu. Međutim, postoje krize koje nije moguće izbeći.
Koliko je oštar bio udar ove krize najbolje govore revidirane projekcije međunarodnih finansijskih institucija. Krajem oktobra prošle godine, kada smo svi pravili budžet za 2009. godinu, prognoze su bile da će ekonomski rast svetske privrede biti plus 3%. Desio se pad svetske privrede. Negativno kretanje svetske ekonomije nije zaobišlo Srbiju.
Slično kao u drugim zemljama, teško je bilo predvideti posledice i širenje krize na privredu Srbije. Takođe, prognoze MMF krajem oktobra predviđale su ekonomski rast Srbije opet u iznosu od 3%. Ono što nam se desilo i što nam se dešava jeste pad ekonomske aktivnosti.
Još jedan indirektan pokazatelj oštrine pada jeste prilagođavanje deficita platnog bilansa. Krajem prošle godine mislili smo da će biti 16% društvenog proizvoda. Ono što danas gotovo sa sigurnošću možemo reći jeste da će deficit biti svega oko 6% BDP.
Iako je smanjenje deficita tekućeg bilansa u principu dobra vest, ona je u ovom slučaju rezultat bolnog prilagođavanja naše privrede ekonomskoj realnosti. Privreda Srbije ušla je u recesiju u trećem kvartalu 2008. godine i ta recesija nastavljena je u prvoj polovini 2009. godine.
Vlada Republike Srbije, i Ministarstvo finansija, i Narodna banka Srbije donele su niz mera kojima su pokušale da ublaže efekte ove krize. Moglo bi se reći da efekti nisu izostali. Pad ekonomske aktivnosti zaustavljen je od jula meseca.
Ekonomska kriza i njene posledice jasno su razotkrile strukturne probleme u sistemu javnih finansija Srbije. Ukupan sistem javnih finansija Srbije može se opisati komparativno niskim osnovnim poreskim stopama, sa jedne strane i sa druge strane, velikim brojem raznovrsnih javnih usluga i visokim nasleđenim nivoom javne potrošnje. Ovakva neravnoteža u javnim finansijama nije održiva na srednji rok. Stoga je nužno prilagođavanje javnih finansija i njegovo dovođenje na dugoročno održivu putanju. U uslovima ranjive privrede, naglo smanjenje potrošnje ili povećanje poreza ne bi bilo dovoljno oprezno. Međutim, određeno prilagođavanje potrebno je i moguće čak i u kratkom roku.
Napominjem da će prilagođavanje biti dugotrajan proces i da će u proseku iznositi 0,5 procentnih poena društvenog proizvoda. Pored toga, poželjna je i promena strukture budžeta, kao i stvaranje uslova za ozbiljnije strukturno prilagođavanje.
U nastavku bih se usredsredila na principe kojima smo se rukovodili prilikom izrade ovog budžeta. Prvi princip – fiskalno prilagođavanje u kratkom roku, a opet ostaviti prostor za fiskalne podsticaje. Drugi princip – postepena promena strukture budžeta. Treći princip, možda najbitniji – stvaranje sistemskih uslova za srednjoročno prilagođavanje sistema javnih finansija.
Koje su novine u budžetu za 2010. godinu? U budžetu za 2010. godinu prikazani su dodatni prihodi, takozvani sopstveni prihodi direktnih i indirektnih budžetskih korisnika.
Dok je u ranijim budžetima postojala alineja koja je samo delimično prikazivala sopstvene prihode, u ovom budžetu su prikazani u punom iznosu. Takođe, prikazani su svi zakoni koji predstavljaju pravni osnov za sticanje dopunskih prihoda. Ovaj budžet dobija na transparentnosti, boljem praćenju, kako prihoda, tako i načina upotrebe sredstava budžetskih korisnika.
Prvi put u budžetu Republike Srbije prikazana su bespovratna sredstva u okviru prve i druge komponente instrumenata za pretpristupnu pomoć EU.
Takođe, prvi put u budžetu prikazani su poreski rashodi. Poreski rashodi predstavljaju gubitak poreskih prihoda po osnovu različitih poreskih olakšica i umanjenja poreske osnovice.
Okvir u kome je budžet za 2010. godinu dogovoren sa MMF predstavlja optimalan odnos između mera štednje neophodnog fiskalnog prilagođavanja preko rashodne strane, sa jedne strane, i neophodnosti stvaranja prostora za podsticajne mere.
Planirani prihodi budžeta iznose 656 milijardi dinara. Planirani rashodi 763 milijardi dinara. Fiskalni deficit budžeta Republike Srbije planiran je u iznosu 107 milijardi dinara ili 3,4% društvenog proizvoda.
Sredstva neophodna za pokrivanje fiskalnog deficita i otplatu glavnice ranije uzetih kredita pretežno će se obezbediti iz kreditnih izvora, ali kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu i iz neutrošenih sredstava iz prethodne godine.
Osnovni cilj politike javnih rashoda, koji je predstavljen kroz Predlog ovog budžeta, jeste smanjenje tekuće potrošnje države, ne ugrožavajući socijalna prava i, kao što sam rekla, obezbeđenjem dovoljnog prostora za podsticaje.
Većina stavki u okviru tekuće javne potrošnje planirana je na istom ili nižem nominalnom nivou nego 2009. godine. Smanjenje tekuće potrošnje nije lako. Oko 80% tekućih rashoda su zakonom definisani mandatni rashodi. Ovo se pre svega odnosi na plate zaposlenih u državnom sektoru, otplatu kamata koje dospevaju u narednoj godini, obavezne transfere na lokalnom nivou vlasti, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i socijalnu zaštitu.
Ono što će verovatno izazvati najviše diskusija jeste podsticajni deo budžeta, koji iznosi približno 100 milijardi dinara. Niko ni danas ne zna kako se izlazi iz krize, ali se svi slažu da fiskalni podsticaji imaju ključnu ulogu. Kada govorim o fiskalnim podsticajima, govorim pre svega o sredstvima za subvencije. Dakle, rashodi planirani za subvencije budžetom za 2010. godinu veći su u odnosu na budžet za 2009. godinu.
Planirano je 42,8 milijardi dinara za subvencije. Posebno bih naglasila povećani iznos subvencija u poljoprivredi, takođe u privredi, kao i subvencije u oblasti turizma.
Kapitalni izdaci planirani su u iznosu od 33 milijardi dinara, od čega 10 milijardi budžetskih sredstava planirano je za krupne investicione projekte, odnosno putnu infrastrukturu. Meki budžetski krediti planirani su u iznosu od 24,3 milijarde dinara. Najveći deo ovih sredstava namenjen je osnivačkom ulogu i ulaganju od posebnog značaja –„Fijat“, „Zastava“.
Takođe, u ovoj kategoriji rashoda nalaze se krediti za početnike, podsticaj i razvoj u preduzeće i preduzetništvo u nerazvijenim područjima, krediti za likvidnost, stambeni krediti, za nabavku domaćih automobila, traktora. Očekujemo da će podsticajne mere doprineti bržem oporavku privrede u 2010. godini.
Iskustvo zemalja u EU pokazuju da je borba protiv korupcije moguća primena novog modela države kroz servise građana i preduzetnika u koji je uključena i takozvana i četvrta grana vlasti. To je mreža nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela, od Agencije za energetiku do Komisije za hartije od vrednosti, Komisije za zaštitu konkurencije. U Srbiji ta mreža je gotovo kompletirana, a nezavisne institucije i antikorupcijska tela u narednoj godini raspolagaće sa više novca nego u prošloj godini.
Ovim predlogom budžeta za 2010. godinu Državna Revizorska institucija imaće 58,8% veće nego ove godine. Agencija za borbu protiv korupcije, koja od 1. januara počinje aktivno da radi, raspolagaće sa 16 puta više sredstava nego 2009. godine. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti imaće na raspolaganju više nego dvostruku sumu, a Zaštitnik građana 17% sredstava više nego u 2009. godini. To su alati za gašenje žarišta sistemske korupcije.
Godina koja je za nama predstavlja godinu velikih izazova za celokupno društvo, privredu i državnu upravu. Još jednom bih ponovila da je budžet koji sam vam predstavila nastao na temelju tri ključna principa koja su nas vodila u njegovom planiranju i izradi.
Prvi princip – obezbediti nivo socijalne zaštite i stabilnost transfera. Drugi princip – stvoriti uslove za makroekonomsku stabilnost u uslovima krize i stvaranjem osnova za održivi rast kada iz krize izađemo. Treći princip – da zajedno sa širim procesom reforme javnih finansija odlučno, na sistematski način, otpočnemo sa uvođenjem neophodne odgovornosti u procesu upravljanja javnim finansijama.
Verujem u ispravnost ovih principa. Verujem da su oni primereni datom trenutku. Verujem da ovaj budžet predstavlja pravi korak u pomirenju stečenih navika u javnoj potrošnji i javnih prihoda i zato pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođi ministar.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora žele reč, gospođa Vjerica Radeta, Sreto Perić i Petar Jojić?
Gospođa Vjerica Radeta želi reč. Izvolite.

Na Odboru za zakonodavna pitanja izdvojila sam mišljenje upravo zato što način na koji raspravljate o ovom budžetu nije u skladu sa Poslovnikom i nije u skladu sa zakonom.
Podsećam, pre svega radi javnosti, da devet godina u Parlamentu, od 2000. godine, nikad nismo raspravljali o završnom računu za prethodnu godinu, da bismo mogli da govorimo, logično, o budžetu za narednu godinu.
Ovaj put smo imali zaista priliku jer je Državna Revizorska institucija uradila jedan deo svog posla. Izveštaj koji smo dobili obuhvata oko 27% budžetskih korisnika, od 100%, koliko je Revizor trebalo da obuhvati, ali, nažalost, niste dopustile da raspravljamo o tome, iako je jedini logičan sled i jedini logičan put da raspravljamo o Izveštaju Revizorske institucije, završnom računu za prethodnu godinu, pa onda da možemo da govorimo o budžetu za ovu godinu.
Šta se desilo sa Izveštajem Revizorske komisije? Vi ste, gospođo Đukić-Dejanović, primili taj izveštaj, slikali se za sve televizije, sa osmehom ste to primili i kada ste videli šta tamo piše ili kada je neko drugi video pa vam skrenuo pažnju, onda ste tek na insistiranje narodnih poslanika ovde u Parlamentu rekli da je taj izveštaj vraćen. Nemamo pojma zbog čega.
Šta je bilo sporno u tom izveštaju i zbog čega ste pokušali da vršite pritisak na nezavisno regulatorno telo, vi u skupštinskoj većini, predsednik Vlade, ministri koji su izlazili da se utrkuju da kažu da se to na njih ne odnosi, predsednik Republike koji je rekao da on tvrdi, zamislite, da nema zloupotreba u ministarstvima i u Vladi, već samo ima, kaže, prekomernog trošenja, s obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju?
A kako se to zove u DS, gospodo iz DS, prekomerno trošenje i nezakonito trošenje ako nije zloupotreba funkcije koju neko obavlja? Vi ste u javnosti pokušali da vršite pritisak na Revizora, na Državnu Revizorsku instituciju, tako što ste se svi izređali da date svoje mišljenje o tom izveštaju, pre nego što su narodni poslanici i ovaj parlament raspravljali o tome.
Suština je upravo da taj izveštaj i to je zakonska obaveza, da o tom izveštaju raspravlja Parlament.
Mi nismo bili u prilici da saznamo šta će Državni Revizor da preduzme po pitanju svih onih nepravilnosti koje su, onoliko koliko smo mi videli i u velikom delu prekršaju, u jednom delu i krivična dela dakle, šta će da preduzme, nemamo koga da pitamo da bismo mogli da raspravljamo dalje.
Ako su neki ministri izvršili krivična dela, kako to stoji u ovom revizorskom izveštaju i ako se to potvrdi ovde u Parlamentu, onda, kako mi možemo da dajemo neke pare građana Srbije ponovo u ruke tim ministrima.
Da li tu ima zdrave logike i zdrave pameti? Naravno da nema.
I to je bio razlog zašto ste vi rekli malopre, gospođo predsedniče, zapisala sam, jer to prvi put čujem, da naš predlog da se to stavi na dnevni red nije ''uvremenjen'', ma šta to značilo. Mi znamo da jeste u roku. Šta znači da nije ''uvremenjen''? Da li to znači da nije bio po kiši ili po suncu, nismo baš razumeli.
Naravno, mi bismo ovde morali da znamo, kada je već krenula da radi ta revizorska institucija, kad će da se završi taj posao, kad će da se završe još dve trećine posla, kada će da se izvrši kontrola i revizija javnih preduzeća, koja je najveći problem kada su finansije u pitanju, kada će da se pregleda finansiranje, izvrši revizija finansiranja političkih stranaka, kada ćemo da saznamo kako to basnoslovne pare mogu da troše stranke koje ne dobijaju ni jedan dinar iz budžeta?
Mnogo je pitanja na koja bismo tražili odgovor da ste dozvolili, u skladu sa zakonom, da raspravljamo o tom izveštaju...
(Predsednik: Prošlo je pet minuta.)
...samo da završim rečenicu, pa je onda trebalo da govorimo o budžetu.

 Gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, gospođo Dragutinović, očekujte da će vaše kolege iz zemalja EU pohitati u Srbiju i biti vaši gosti, da im date jedan primerak ovog budžeta, da i oni vide kako treba da urade. Donošenje budžeta za 2010. godinu pratilo je niz nepravilnosti i niz događanja koja ste pokušali da sakrijete od javnosti u Srbiji, pa i od narodnih poslanika da izbegnete da to prođe kroz proceduru koja je bila uobičajena u prethodnim godinama. Bez obzira kakva je struktura bila budžeta, ali je imao neku postupnost, imao je zakonom utvrđene rokove koji su se, izuzimajući prošlu godinu, manje-više i poštovali.
Gospođo predsedniče Parlamenta, u nekoliko navrata ste rekli, kada su vam ukazivali na primedbu da kasni Predlog budžeta, odnosno da Vlada sa zakašnjenjem ove godine usvaja Predlog budžeta za 2010. godinu, pa, to je ranije nego što je bilo u prethodnim godinama. Ne možemo se greškama iz prethodnog perioda pokrivati na takav način što ćemo se samo na njih pozivati. Valjda je posle devet godina vlasti Dosovog režima naučeno i trebalo je da bude naučeno ono što se nije naučilo za devet godina.
Činjenica, kao što premijer reče, da je Predlog ovog budžeta usvojen jednoglasno u Vladi, ukazuje na to da je ovo usvojeno pro-forme. Potpuno sam siguran da je određen broj ministara u ovoj vladi, istina ne veliki, želeo dobro građanima Srbije i pokušao ukazati na neke primedbe i probleme i pokušao da favorizuje one vrednosti koje bi u Srbiji možda omogućile zapošljavanje, omogućile, kako vi volite da kažete, transparentno trošenje sredstava.
Gospođa Dragutinović, jeste, rekao bih, vrstan stručnjak za javne finansije. Nisam ekonomista, odmah da se razumemo, ali iz mog skromnog iskustva i znanja da se to zaključiti. Često imate problem da ono što izjavite u medijima – mi bismo to mogli da podržimo, ukazujete i označite sve probleme u javnim finansijama i u sprovođenju politike u Vladi Republike Srbije, a onda kada dođete ovde u Parlament, valjda vam neko iz Vlade uputi oštre kritike, vi potpuno drugu priču pričate.
Rečeno je da je rast poljoprivrede u 2009. godini bio veći od uobičajenog u prethodnom periodu. Dobro je što je tu gospodin Dragin. On nije verovatno bio čovek koji nije ništa činio, ali odmah moram da vam kažem da su vaše zasluge i vaš doprinos mali i minorni u odnosu na ono što su seljaci ili paori, kako se kaže u Vojvodini, pokušali da učine u toj oblasti, odnosno u toj grani. Vrlo često u sezoni žetve, setve, berbe maline i drugih poljoprivrednih kultura, vaši pomoćnici su izlazili, njihovo mišljenje i vi delite, odnosno ono je bilo od vas prosleđeno – ne mogu oni da određuju cene. Ne mogu da određuju otkupne cene, ali mogu da pomognu poljoprivrednim proizvođačima. Kada budemo govorili u raspravi u načelu konkretno ćemo vam predložiti kako se to rešava.
Ne možemo se miriti s tim da nešto u ovom momentu nije moguće rešiti, jer je zakon propisao na jedan način, pa ne može na taj, ali mi u SRS, s obzirom na to da svakodnevno razgovaramo sa poljoprivrednim proizvođačima, znamo kako to može. Mi nismo sebični ljudi možemo to da vam prosledimo, a pretpostavljam da ćete toliko dobre namere pokazati i da će to biti prihvaćeno. To se ne odnosi na amandmane na ovaj budžet, nego na politiku Ministarstva poljoprivrede, koju bi trebalo voditi u 2010. godini, ukoliko želimo da onaj rast što je poljoprivreda u ovoj godini imala zadržimo u sledećoj godini, odnosno da dovedemo do kvaliteta.
Mnogi ljudi su postali svesni da je to naša delatnost koja može da napravi dobar i zdrav prihod, ali treba pomoć od države. Ona treba da bude organizovana, a ne da šaljemo poruke da nešto ne možemo da uradimo i da ne smemo da se mešamo. Smemo da stvaram ambijent, odnosno to vam i jeste obaveza.
Poboljšan kreditni rejting, kaže premijer Vlade, verovatno u jednom delu jeste, ali nemojte nam pričati o poboljšanju kreditnog rejtinga, ako je ...
(Predsednik: Prošlo je pet minuta.)
...izvinite, samo da završim, dakle, ako je nedavno istraživanje pokazalo da je od 180 zemalja, Srbija na 83. mestu po korupciji, onda o poboljšanju kreditnog rejtinga, to jeste direktno povezano sa drugim, ne možemo se tim ponositi i hvaliti time. Hvala.

 Gospodin Petar Jojić ima reč.

Dame i gospodo, budžet je mikrohirurgija jedne države, a najopasnija služba u državi je Ministarstvo finansija i njena produžena ruka – poreska uprava, koja može da skrši privredu u veoma kratkom periodu bez velike galame i bez velike dreke.
Srbija ima najglomazniju administraciju na svetu. Pored 25 ministarstava, tu je još 111 organa i fondova, pa nije čudo što se planira da budžet za 2010. godinu iznosi 714 milijardi dinara.
Dame i gospodo, Parlament mora biti jedini, konačan kontrolor budžeta. Narodna skupština Republike Srbije mora da bude ključno mesto kontrole trošenja para poreskih obveznika i ostalih davaoca, koja se slivaju u tu kožnu torbicu, kako je Francuzi nazivaju. Parlament mora da bude odgovoran u pogledu nadzora Vlade i njenog obrazlaganja troškova budžetskih sredstava.
Vlada ne može da troši novac iz budžeta niti nametati poreze mimo Parlamenta. Zadatak Državnog Revizora jeste da narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije snabdeva informacijama, koje su im potrebne da bi Vladu mogli kontrolisati u pogledu trošenja budžetskih sredstava. Evo, imali smo priliku, ali nam je onemogućeno da dođemo do prvog izveštaja budžetskog revizora.
U nekim zemljama izveštaj trošenja novca iz budžeta dostavlja se i po tri puta godišnje. Godine 1878 prva revizorska institucija je osnovana u Kanadi. Objavljivanje izveštaja generalnog revizora u medijima jeste uobičajena praksa u mnogim zemljama EU i u drugim zemljama van Evrope. Podnošenje Izveštaja Parlamentu treba da bude ključ obazrivosti i uspešnosti Državnog revizora. Državni revizor je dužan da narodnim poslanicima da odgovore na sledeća pitanja: 1) Da li izjave Vlade u vezi sa finansijskim pitanjima daju tačan i detaljan prikaz njenih poslova u oblasti finansija? 2) Jesu li svi porezi i drugi nameti koje Vlada prikuplja računovodstveno propisani i da li su kao takvi evidentirani? 3) Da li je novac koji je zakonodavac odobrio Vladi utrošen u svrhu za koju je bio namenjen?
Poseban problem, dame i gospodo, gospodo ministri, jeste što u Parlamentu uopšte nema nijednog završnog računa od 2001. godine, pa nije ni moguće utvrditi da li su i u kolikoj meri budžetske procedure dobre, a naročito se ne može bez revizije završnog računa budžeta i revizije budžetskih procedura oceniti da li su i ove do sada preduzete mere reforme budžetskog sistema sasvim dobre, da li daju rezultate, a već su predložene i nove poslednjim izmenama zakona, koje sada nemaju suštinski ni krupan elemenat, niti daju bogzna kakav pozitivan doprinos. A to je i način utvrđivanja krajnjeg rezultata poslovanja budžeta kao finansijskog dokumenta, a to je metodologija za obračun funkcija deficita budžeta i to, što je najstrašnije, u toku samog izveštaja i trajanja tog perioda.
Dakle, dame i gospodo, budžet i budžetska potrošnja je značajna komponenta agregatne tražnje koja ima uticaj na cene i privrednu ravnotežu. Iz tih razloga se budžetska politika uključuje u opštu privrednu politiku jedne države. U sklopu antiinflacione politike, a naročito u stanju inflacije, tražnje, budžet predstavlja značajan instrument kompromisa traženja, država tada vodi restriktivnu budžetsku politiku, smanjuje se potrošnja države i sprovodi se politika budžetskog viška. U suprotnom, u okviru savladavanja privredne depresije, povećanjem budžetske potrošnje povećava se agregatna tražnja i time stimulišu i oživljavanje raznih grana privrede, ako se radi o inflaciji, troškova, smanjenjem budžetskih prihoda …Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Jojiću.
Uvaženi narodni poslanici, cenjeni članovi Vlade, za danas smo završili rad, sutra ćemo nastaviti učešćem predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa. Molim Odbor za finansije da održi sednicu do početka našeg rada sutra, a to je u 10.00 časova.
Takođe, htela bih da obavestim uvažene narodne poslanike da ćemo u 18.00 časova nastaviti sa aktivnostima iz dana za glasanje.