Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, Predlog zakona koji je jednoglasno usvojen na Vladi 1. decembra ove godine. Kao što ste imali prilike da vidite, reč je o veoma obimnom dokumentu i što je još mnogo važnije, kvalitetnije, u pogledu njegove detaljnosti, strukture i sadržaja. To doprinosi povećanju transparentnosti i olakšava kontrolu izvršenja budžeta. Zato, pozivam sve narodne poslanike, da u konstruktivnoj raspravi doprinesu da zajedno usvojimo najvažniji dokument ekonomske politike Vlade za sledeću godinu.
Detaljniju analizu najvažnijih budžetskih pozicija, obrazložiće ministarka finansija Diana Dragutinović, a ja ću se osvrnuti samo na ključne karakteristike i mesto i ulogu budžeta u realizaciji osnovnih ciljeva ekonomske politike za 2010. godinu.
Nalazimo se na kraju jedne teške godine. Svetska finansijska i ekonomska kriza ozbiljno je pogodila i Srbiju, zaustavila njeno ekonomsko napredovanje i dalji porast životnog standarda građana. Ipak, u poređenju sa mnogim drugim zemljama, možemo reći da su, u celini gledano, negativni efekti krize u Srbiji bili manji.
Pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini će biti oko 3%, pri čemu su poljoprivreda i neki sektori iz oblasti usluga zabeležili rast. Nezaposlenost se nije značajnije povećala. U najvećoj meri je održan nivo zarada, plata, penzija i drugih ličnih primanja. Rast cena i troškova života u odnosu na prošlu godinu je oko 7%. Zbog mnogo većeg pada uvoza u odnosu na izvoz došlo je do velikog smanjenja spoljnotrgovinskog, a time i tekućeg platnog deficita. Održan je relativno stabilan kurs dinara uz visok nivo deviznih rezervi i značajno povećanje štednje građana. Ukupni fiskalni deficit neće biti veći od 4,5% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug zemlje je, i pored povećanja i dalje umeren i pod punom kontrolom.
Ovi pokazatelji su, pre svega, posledica boljeg poslovanja privrede u drugoj polovini godine, čemu su svoj doprinos dale i podsticajne mere Vlade za ublažavanje efekata svetske krize, koje se primenjuju od početka 2009. godine. Ovakvu ocenu ukupnog stanja u privredi dali su i MMF, Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije koje su odobrile Srbiji veoma povoljne kredite za jačanje makroekonomske stabilnosti i za finansiranje velikih razvojnih infrastrukturnih projekata. Ovih dana je poboljšan kreditni rejting zemlje, što zapravo znači manji rizik ulaganja u Srbiju i jeftinije kredite za našu privredu.
Najzad, ukidanje vize za putovanje naših građana u evropske zemlje i upravo odmrznuti Prelazni trgovinski sporazum sa EU jesu najkonkretniji dokazi uvažavanja naše dosledne politike punog integrisanja Srbije u zajednicu evropskih naroda. Odmrzavanje Trgovinskog sporazuma znači novu realnost odnosa Srbije i EU, znači trajni ugovor koji nudi niz praktičnih carinskih i drugih pogodnosti za našu privredu i inostrane investitore, jačanje robne razmene sa EU i bolju valorizaciju vrednosti koje Srbija ima sa zemljama članicama CEFTA. Zato sa mnogo većim optimizmom očekujem iduću i naredne godine.
Za 2010. godinu planiran je realni rast bruto domaćeg proizvoda za 1,5%, sa perspektivom da se taj rast u 2011. godini poveća na 3%, a u 2012. godini na 5%. Povećanje bruto domaćeg proizvoda znači i nova radna mesta, rast plata, penzija i drugih primanja. Lično smatram da putanju dinamičnog razvoja možemo postići i ranije. Šansa za to realno postoji, ali glavni posao moramo da uradimo sami.
Ekonomska politika Vlade u idućoj i u naredne dve godine biće usmerena na: 1) ostvarivanje privrednog rasta uz veću orijentaciju na izvoz i uz veći oslonac na one proizvode i usluge koji su međunarodno konkurentni; 2) na podršci novom zapošljavanju stvaranjem što povoljnijeg poslovnog i investicionog ambijenta; zatim, na održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti što, pored ostalog, podrazumeva jačanje konkurencije i dalje smanjenje rasta cena i to na 6% u idućoj i 4% u 2012. godini. Konačno, ubrzani nastavak procesa evropskih integracija i sprovođenje reformi u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i u skladu sa budućim statusom kandidata za članstvo u EU.
U sklopu ovih ciljeva, budžet za 2010. godinu je razvojno orijentisan. Učešće kapitalnih rashoda je povećan u odnosu na tekuću potrošnju. Pored direktnih budžetskih rashoda za kapitalne projekte, aktiviraće se inostrane investicije čiji je garant država. Videli ste da se u okviru javnih investicija koncentrišemo na krupne infrastrukturne projekte, a glavni prioritet je završetak izgradnje Koridora 10.
Imajući u vidu tešku situaciju u privredi u pogledu likvidnosti i spori oporavak domaće izvozne tražnje u idućoj godini, za tu svrhu predviđena su dodatna podsticajna sredstva, da se i na ovaj način podrži ekonomska aktivnost.
Razvojni karakter budžeta proizilazi i iz prihodne strane budžeta. Nisu predviđena nikakva povećanja poreskih stopa, PDV, zatim, na plate i dobit.
Dakle, neće biti novih poreskih opterećenja privrede i građana. Umesto toga, Vlada će se maksimalno angažovati na povećanje finansijske discipline, na bolju naplatu poreza i doprinosa, na smanjenje sive ekonomije i energičnu borbu protiv korupcije i privrednog kriminala. U planu su i izmene poreza na dobit, dohodak i imovinu, u cilju veće efikasnosti i pravičnosti našeg poreskog sistema.
Želim, takođe, da ukažem na stabilizacioni aspekt budžeta. Planiran je sporiji rast rashoda u odnosu na projektovani rast bruto domaćeg proizvoda. U odnosu na 2009. godinu prihodi države nisu povećani, dok su istovremeno realno smanjeni javni rashodi. Time se smanjuje budžetski i ukupni fiskalni deficit. U cilju jačanja ukupne finansijske discipline u pripremi su izmene Zakona o budžetskom sistemu kojima će se uvesti čvršća fiskalna odgovornost i pravila u pogledu kontrole javnog duga, fiskalnog deficita i javne potrošnje. Naravno, trajno i održivo smanjenje javne potrošnje nije moguće obezbediti kratkoročnim merama smanjivanja tekućih rashoda, već celovitom reformom javnog sektora. Reč je o temeljnim reformama penzionog sistema, zdravstva, obrazovanja i drugih oblasti. Cilj je da se novim mehanizmima finansiranja i racionalizacijom svih troškova obezbedi jeftinija država uz povećani kvalitet njenih javnih funkcija.
Sličan posao predstoji i kod restruktuiranja javnih preduzeća, a u cilju njihovog efikasnijeg poslovanja. Jasno je da se ovako krupni zadaci ne mogu ostvariti u jednoj godini, ali mi smo taj proces već započeli i veoma ozbiljno ćemo ga nastaviti u idućoj i u godinama koje slede.
Povećanjem produktivnosti "javnog sektora", stvaranjem što povoljnijeg ambijenta za tržišno poslovanje i tehnološku modernizaciju industrije i podrškom privrede, privlačenjem stranih investicija i aktiviranjem domaće štednje, izgradnjom saobraćajne, energetske i telekomunikacione infrastrukture, Vlada će dati najbolji doprinos bržem razvoju i porastu standarda građana.
U uverenju da je sa ovim suštinskim ciljevima usklađen i ovaj predlog budžeta, pozivam sve poslanike da prihvate i usvoje zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu. Hvala. (Aplauz.)