Ne, samo da vam ja objasnim, pošto se vama pričinjava da je ovo drugi put.
(Predsednik: Potpuno identičan sadržaj.)

Zamolio bih vas da mi dozvolite da saopštim, da biste napokon shvatili gde grešite, pošto očigledno ne dolazi do vas ovo što se priča.
Po Poslovniku vi ste dužni da sazive i materijale dostavljate poslanicima na adrese koje su oni dali Narodnoj skupštini. Dobro je, rekli ste u poslaničkim klubovima. Dogovoreno. Sedmog ste poslali po saziv. Izračunajte, molim vas, koliko dana ima do jedanaestog, sedmi se ne računa, a ljudi treba da savladaju materijal za ovu sednicu koju ste vi dali, a to je ovoliki materijal.
Javnost traži, zakonska obaveza. Vi ne želite čak ni da pomislite da bi možda moglo eventualno da Narodna skupština izglasa da se ova dva izveštaja uvrste u dnevni red, spoji rasprava i obavi rasprava o tome, a vi dozvoljavate da se rasprava o tome vodi preko novina, da mi čujemo od premijera da su krive knjigovođe i daktilografkinje.

Prošlo je dva minuta. Po drugi put ste govorili o sadržaju o kom ste već govorili, molim vas, da me ne dovodite u situaciju da primenjujem Poslovnik i sankcije.
Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, predlažem vam da u skladu sa članom...

Izvinite gospodine Jovanoviću, daću vam ispočetka reč.
Ako niste zadovoljni odgovorom, u danu za glasanje da li želite da se izjasni parlament? (Da.)
U redu, biće tako.
Izvolite, gospodine Jovanoviću, dodaćemo 20 sekundi.

Gospođo predsednice, predlažem vam da u skladu sa članom 98. stav 2. odredite pauzu da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje. Mislim da su nam potrebne, gospođo predsednice, ozbiljne konsultacije i razgovori. Moramo početi ovde da se ponašamo onako kako želimo da nas drugi dožive, a to definitivno danas nije slučaj, makar sa vama koji predstavljate većinu ovde.
Ja sam poslanik od 2000. godine. Bez obzira da li govorimo o današnjoj vlasti, o današnjoj opoziciji, nije se desilo, gospođo Slavice Dejanović-Đukić, da predsednik Vlade dođe da govori o budžetu, a da se potom okrene i ode, a da poslanici kao u nekoj ''pačijoj školi'' onda nastave tu raspravu sutra, prekosutra ili ko zna kada. To je sramota!
Tražite od nas da se dogovorimo, pa možemo da produžimo večeras raspravu, možemo da nastavimo sutra, jer ne može po Poslovniku, a ako ne može po Poslovniku, onda nam objasnite kada se to desilo u srpskoj Skupštini da se o budžetu razgovara na ovako ponižavajući način. To se od 2000. godine nije desilo. Nema smisla da nas dovodite u poziciju da slušamo premijera, a da unapred znamo da ne možemo da odgovorimo na to što će nam on reći, nego da ćemo o tome pričati sutra ili prekosutra, koji zbog svojih obaveza možda neće biti tu.
Ušli smo u sednicu, a nismo se dogovorili. Nikada tako nismo radili. Pozvala nas je ministarka na konsultacije prekjuče za juče i ja sam jedini šef poslaničke grupe koji je došao. Moja poslanička grupa nije imala priliku da razgovara sa ministarkom, priliku da razgovara sa premijerom. Je li je ovo budžet vladajuće koalicije ili je ovo budžet Republike Srbije?

Zahvaljujem na sugestiji, ali posle 18.00 časova ne možemo da radimo po Poslovniku i biće stvoreni uslovi da sva tela, odnosno Odbor za finansije funkcioniše.
Gospodin Ivan Andrić.

Član 154, direktno kršenje Poslovnika. (Citiraću vam sada, molim da to uzmete u obzir što se tiče vremena.) ''Pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog budžeta razmatraju odbori Narodne skupštine i svoje izveštaje, sa obrazloženim predlozima, dostavljaju Odboru za finansije.'' Znači, sada je već Poslovnik prekršen jer ste vi otvorili pretres. Ne postoji direktnije ništa.
Dakle, Poslovnik kaže da pre pretresa Odbor za finansije mora imati svoju sednicu. Taj deo Poslovnika ste i vi citirali. Molim vas da uvažite sugestiju gospodina Jovanovića, da date pauzu i da se šefovi poslaničkih grupa dogovore o tome kako će nastaviti ovaj rad. Ako uđemo u raspravu o budžetu kršenjem zakona koji smo već prekršili, imajući u vidu rokove za dostavljanje budžeta Skupštini, sada kršeći i Poslovnik i sa vašom namerom da se sakrijete od kritika opozicije, jer je to jedina namera koju mi prepoznajemo, onda možda nemamo ni potrebe da raspravljamo uopšte o budžetu, možete odmah da ga izglasate da ministri mogu da idu na miru kući.

Gospodine poslaniče, znate da je u skladu sa članom 141. moguće raditi bez izveštaja Odbora, ali naravno da se sa vama slažem da je potrebno da za ovako značajnu tačku dnevnog reda imamo izveštaj Odbora i mi ćemo ga i imati.
Reč ima gospodin Zoran Nikolić.

Zahvaljujem vam i na ovom komentaru koji ste sada dali. Dakle, vreme je da prestanemo da obmanjujemo javnost, a naročito nije dobro kada vi to radite sa mesta predsednika Parlamenta. Ne možete se pozvati na član 141. jer on reguliše proceduru vezanu za donošenje zakona i akata. U Glavi 9, postoji odeljak 5. koji se odnosi na budžet. Nije tek tako pisac Poslovnika izdvojio Glavu 5, odnosno odeljak 5. To je poseban zakon, i zato on ima i poseban tretman. I zato kada je ovde u više navrata rečeno da se član 154. odnosi isključivo na budžet, onda se ne možete pozivati na 141. Ovde decidno piše da pre početka sednice mora biti održan Odbor za finansije, da mora postojati izveštaj. To je i vezano, i molim vas da me slušate, gospođo Slavice, nemojte slušati pravne savetnike, one koji nisu pravnici.
Dakle, član 79. kaže sledeću stvar - narodni poslanik ima pravo da na sednici izdvoji svoje mišljenje i da ga brani na početku rasprave o budžetu. U tome je poenta. Vi osporavate pravo narodnim poslanicima da izdvoje svoje mišljenje. Sama činjenica da nekoliko odbora koji su zakazani, koji su pokvareni voljom većine i zbog toga nije postojao kvorum, ukazuje na to da imamo kao činjenicu da ne postoji poslanik koji je iskoristio svoje pravo da izdvoji mišljenje, to govori o atmosferi u ovom parlamentu. To nam ne treba.
Član 154, član 157. za vas su zakon u ovom parlamentu. Apelujem na vas da vi poštujete Poslovnik, a ne da od ove skupštine pravite nešto što Skupština nije. (Aplauz.)