Vrlo zanimljivo šta ste sada uradili, gospođo predsednice.
Razumem da vas tera vladajuća većina, ali vi uporno kršite Poslovnik. Sada kršite član 157. ''Ukoliko odredbama ovog odeljka nije drugačije određeno.'' A određeno je drugačije. U članu 154. je određeno drugačije. Ne možete primenjivati član 141. To je član 157. koji kaže – da se mora raspravljati, da mora da postoji izveštaj pre rasprave o budžetu. To vam kaže Poslovnik. Nisam pravnik, ali je Poslovnik pisan za nas. To je vrlo jasno.
Vama striktno piše u Poslovniku da ne možete da koristite član 141. Stvarno vas molim, ne znam gde su granice, šta je cilj svega ovoga. Ne date nam da raspravljamo o revizorskom izveštaju, ne date nam da govorimo, nema izdvojenog mišljenja! Čemu služi ova rasprava ova? Da li treba svi da idemo na utakmice, da vam poručujemo šta mislimo o vama?
Mi smo izabrani predstavnici u ovom domu. Za vas ne važi nijedna odredba Poslovnika. Nijedna! A hoćete da raspravljate o budžetu, sa idejom da svi sutra pobegnu i da probate da ugasite prenos zbog nekog teniskog meča, verovatno. Onda mislite da niko neće znati šta mi mislimo o ovom vašem budžetu. Samo vas molimo, da se rasprava održi u instituciji na način na koji je to predviđeno.
Verujem, gospođo Čomić, da je to vama smešno, ali zapitajte se gde vodi ovo. Član 157. kaže – ukoliko odredbama nije drugačije određeno, a određeno je. Član 154. kaže da – pre pretresa na sednici Narodne skupštine, predlog budžeta razmatraju odbori i dostavljaju svoje izveštaje Odboru za finansije, koji zatim taj izveštaj daju ovde. To omogućuje poslanicima da izdvoje mišljenje i da govore.

Vreme. Zahvaljujem.
Sve specifičnosti se odnose na način i mogućnosti glasanja i način rasprave. I to su specifičnosti, pored toga, što svi drugi odbori dostavljaju izveštaje Odboru za finansije, a Odbor za finansije nama. Prema tome, to je jedina specifičnost, drugih nema.
Gospodin Nenad Popović.

Poštovana predsednice, pridružujem se ovom predlogu i mislim da bi bilo vrlo korektno sa vaše strane da sazovete sastanak šefova poslaničkih grupa i da se dogovorite o rešenju ovog problema, pošto je Poslovnik vrlo jasan, da Odbor za finansije mora da se sastane pre početka rasprave.
Mislim da je to vrlo korektno. Neću imati duplo vreme. Ne traži trenutno opozicija ništa mnogo, jedino da se o ovome raspravlja na Odboru za finansije i da poslanici imaju mogućnost da izdvoje mišljenje. Hvala.

Nema povrede Poslovnika.
Gospođa Judita Popović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana predsednice Skupštine, pozivam se na član 27, ujedno se pozivam na član 104. i na već pomenuti član 154. Poslovnika.
Posebno vam napominjem da ste vi kao predsednik Narodne skupštine, danas i predsedavate sednici Narodne skupštine, a prinuđena sam time što sedim za ovim stolom da čujem šta vam sugeriše prva potpredsednica koja sedi do vas, tako da smatram kao još jedan od potpredsednika, koji sedi za ovim stolom, da imam pravo i da sam dužna da vam kažem da očigledno pogrešno tumači Poslovnik, kada vam sugeriše da nema povrede Poslovnika, u smislu člana 154. Poslovnika.
Ovaj član je veoma jasan, što se tiče toga kada i kako se tumači početak sednice, kao i pretres te sednice, i izdvojena mišljenja kada se prezentiraju javnosti na sednici. Prema tome, tu dilema nema. Još jednom vam stvarno skrećem pažnju na to da ste vi predsednik Skupštine, da vi predsedavate ovog momenta i da ste samim tim dužni i odgovorni da poštujete Poslovnik, a ne potpredsednica koja sedi do vas i bukvalno vam tumači odredbe Poslovnika, a očigledno pogrešno.

Ukupno vreme poslaničkih grupa iznosi pet časova i to: Poslanička grupa ''Za evropsku Srbiju'' – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi;  Poslanička grupa manjina –osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić – Poslanička grupa PUPS, narodni poslanik Milan Nikolić – Poslanička grupa SPS - JS, narodni poslanik Nenad Popović – Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Vlajko Senić – Poslanička grupa G17plus, narodni poslanik Lidija Dimitrijević – Poslanička grupa SRS.
Otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu i jedinstveni pretres o predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2010. godinu Republičkog fonda za PIO, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)
Premijer, gospodin Mirko Cvetković želi reč. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, Predlog zakona koji je jednoglasno usvojen na Vladi 1. decembra ove godine. Kao što ste imali prilike da vidite, reč je o veoma obimnom dokumentu i što je još mnogo važnije, kvalitetnije, u pogledu njegove detaljnosti, strukture i sadržaja. To doprinosi povećanju transparentnosti i olakšava kontrolu izvršenja budžeta. Zato, pozivam sve narodne poslanike, da u konstruktivnoj raspravi doprinesu da zajedno usvojimo najvažniji dokument ekonomske politike Vlade za sledeću godinu.  
Detaljniju analizu najvažnijih budžetskih pozicija, obrazložiće ministarka finansija Diana Dragutinović, a ja ću se osvrnuti samo na ključne karakteristike i mesto i ulogu budžeta u realizaciji osnovnih ciljeva ekonomske politike za 2010. godinu.
Nalazimo se na kraju jedne teške godine. Svetska finansijska i ekonomska kriza ozbiljno je pogodila i Srbiju, zaustavila njeno ekonomsko napredovanje i dalji porast životnog standarda građana. Ipak, u poređenju sa mnogim drugim zemljama, možemo reći da su, u celini gledano, negativni efekti krize u Srbiji bili manji.
Pad bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini će biti oko 3%, pri čemu su poljoprivreda i neki sektori iz oblasti usluga zabeležili rast. Nezaposlenost se nije značajnije povećala. U najvećoj meri je održan nivo zarada, plata, penzija i drugih ličnih primanja. Rast cena i troškova života u odnosu na prošlu godinu je oko 7%. Zbog mnogo većeg pada uvoza u odnosu na izvoz došlo je do velikog smanjenja spoljnotrgovinskog, a time i tekućeg platnog deficita. Održan je relativno stabilan kurs dinara uz visok nivo deviznih rezervi i značajno povećanje štednje građana. Ukupni fiskalni deficit neće biti veći od 4,5% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug zemlje je, i pored povećanja i dalje umeren i pod punom kontrolom.
Ovi pokazatelji su, pre svega, posledica boljeg poslovanja privrede u drugoj polovini godine, čemu su svoj doprinos dale i podsticajne mere Vlade za ublažavanje efekata svetske krize, koje se primenjuju od početka 2009. godine. Ovakvu ocenu ukupnog stanja u privredi dali su i MMF, Svetska banka i druge međunarodne finansijske institucije koje su odobrile Srbiji veoma povoljne kredite za jačanje makroekonomske stabilnosti i za finansiranje velikih razvojnih infrastrukturnih projekata. Ovih dana je poboljšan kreditni rejting zemlje, što zapravo znači manji rizik ulaganja u Srbiju i jeftinije kredite za našu privredu.
Najzad, ukidanje vize za putovanje naših građana u evropske zemlje i upravo odmrznuti Prelazni trgovinski sporazum sa EU jesu najkonkretniji dokazi uvažavanja naše dosledne politike punog integrisanja Srbije u zajednicu evropskih naroda. Odmrzavanje Trgovinskog sporazuma znači novu realnost odnosa Srbije i EU, znači trajni ugovor koji nudi niz praktičnih carinskih i drugih pogodnosti za našu privredu i inostrane investitore, jačanje robne razmene sa EU i bolju valorizaciju vrednosti koje Srbija ima sa zemljama članicama CEFTA. Zato sa mnogo većim optimizmom očekujem iduću i naredne godine.
Za 2010. godinu planiran je realni rast bruto domaćeg proizvoda za 1,5%, sa perspektivom da se taj rast u 2011. godini poveća na 3%, a u 2012. godini na 5%. Povećanje bruto domaćeg proizvoda znači i nova radna mesta, rast plata, penzija i drugih primanja. Lično smatram da putanju dinamičnog razvoja možemo postići i ranije. Šansa za to realno postoji, ali glavni posao moramo da uradimo sami.
Ekonomska politika Vlade u idućoj i u naredne dve godine biće usmerena na: 1) ostvarivanje privrednog rasta uz veću orijentaciju na izvoz i uz veći oslonac na one proizvode i usluge koji su međunarodno konkurentni; 2) na podršci novom zapošljavanju stvaranjem što povoljnijeg poslovnog i investicionog ambijenta; zatim, na održanje makroekonomske i finansijske stabilnosti što, pored ostalog, podrazumeva jačanje konkurencije i dalje smanjenje rasta cena i to na 6% u idućoj i 4% u 2012. godini. Konačno, ubrzani nastavak procesa evropskih integracija i sprovođenje reformi u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i u skladu sa budućim statusom kandidata za članstvo u EU.
U sklopu ovih ciljeva, budžet za 2010. godinu je razvojno orijentisan. Učešće kapitalnih rashoda je povećan u odnosu na tekuću potrošnju. Pored direktnih budžetskih rashoda za kapitalne projekte, aktiviraće se inostrane investicije čiji je garant država. Videli ste da se u okviru javnih investicija koncentrišemo na krupne infrastrukturne projekte, a glavni prioritet je završetak izgradnje Koridora 10.
Imajući u vidu tešku situaciju u privredi u pogledu likvidnosti i spori oporavak domaće izvozne tražnje u idućoj godini, za tu svrhu predviđena su dodatna podsticajna sredstva, da se i na ovaj način podrži ekonomska aktivnost.
Razvojni karakter budžeta proizilazi i iz prihodne strane budžeta. Nisu predviđena nikakva povećanja poreskih stopa, PDV, zatim, na plate i dobit.
Dakle, neće biti novih poreskih opterećenja privrede i građana. Umesto toga, Vlada će se maksimalno angažovati na povećanje finansijske discipline, na bolju naplatu poreza i doprinosa, na smanjenje sive ekonomije i energičnu borbu protiv korupcije i privrednog kriminala. U planu su i izmene poreza na dobit, dohodak i imovinu, u cilju veće efikasnosti i pravičnosti našeg poreskog sistema.
Želim, takođe, da ukažem na stabilizacioni aspekt budžeta. Planiran je sporiji rast rashoda u odnosu na projektovani rast bruto domaćeg proizvoda. U odnosu na 2009. godinu prihodi države nisu povećani, dok su istovremeno realno smanjeni javni rashodi. Time se smanjuje budžetski i ukupni fiskalni deficit. U cilju jačanja ukupne finansijske discipline u pripremi su izmene Zakona o budžetskom sistemu kojima će se uvesti čvršća fiskalna odgovornost i pravila u pogledu kontrole javnog duga, fiskalnog deficita i javne potrošnje. Naravno, trajno i održivo smanjenje javne potrošnje nije moguće obezbediti kratkoročnim merama smanjivanja tekućih rashoda, već celovitom reformom javnog sektora. Reč je o temeljnim reformama penzionog sistema, zdravstva, obrazovanja i drugih oblasti. Cilj je da se novim mehanizmima finansiranja i racionalizacijom svih troškova obezbedi jeftinija država uz povećani kvalitet njenih javnih funkcija.
Sličan posao predstoji i kod restruktuiranja javnih preduzeća, a u cilju njihovog efikasnijeg poslovanja. Jasno je da se ovako krupni zadaci ne mogu ostvariti u jednoj godini, ali mi smo taj proces već započeli i veoma ozbiljno ćemo ga nastaviti u idućoj i u godinama koje slede.
Povećanjem produktivnosti "javnog sektora", stvaranjem što povoljnijeg ambijenta za tržišno poslovanje i tehnološku modernizaciju industrije i podrškom privrede, privlačenjem stranih investicija i aktiviranjem domaće štednje, izgradnjom saobraćajne, energetske i telekomunikacione infrastrukture, Vlada će dati najbolji doprinos bržem razvoju i porastu standarda građana.
U uverenju da je sa ovim suštinskim ciljevima usklađen i ovaj predlog budžeta, pozivam sve poslanike da prihvate i usvoje zakon o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospođa ministar Diana Dragutinović ima reč. Izvolite.

Hvala. Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, dame i gospodo, dozvolite mi da vam u ime Vlade Republike Srbije predstavim Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, odnosno ekonomsku i fiskalnu politiku koja će se sprovoditi kroz predloženi budžet. Ovim predlogom zakona, a o tome piše član 1. ovog zakona, uređuju se prihodi i primanja, rashodi, izdaci budžeta Republike Srbije, njegovo izvršenje, obim zaduživanja za finansiranje deficita i konkretnih projekata, davanje garancija, korišćenje donacija, sopstvenih prihoda, instrumenata za pretpristupnu pomoć Evropske unije.
Želim da naglasim da je budžet osnovni instrument ekonomske politike svake države i da je budžet mehanizam kojim Vlada srazmerno svojim mogućnostima, odnosno fiskalnom prostoru koji ima, reaguje na probleme koje ima, pri čemu je opredeljenje Vlade Republike Srbije da kroz politiku kontrole javnih rashoda odgovori na sve izazove.
Budžet koji je pred vama donet je u uslovima ozbiljnih izazova sa kojima se ekonomija Srbije i sistem javnih finansija suočava. Ipak, iskreno verujem da ovaj budžet ispunjava dva osnovna cilja. Prvi cilj je da budžet predstavlja ravnotežu između socijalnih i podsticajnih mera. Sa jedne strane, ipak bismo morali priznati da ovaj budžet štiti koliko god može transfere stanovništvu i socijalna davanja. Sa druge strane, struktura ovog budžeta omogućiće makroekonomsku stabilnost i postaviti temelje za održiv ekonomski rast u periodu nakon izlaska iz krize.
Ovome u prilog govori da deo sredstava budžeta u osnovi predstavlja nastavak programa podsticanja ekonomske aktivnosti, kao što su meki krediti, meki budžetski krediti, podsticajne mere na strani ponude, podsticajne mere na strani tražnje, značajan nivo subvencija, posebno u poljoprivrednu proizvodnju i u prioritetne industrijske grane. Dodatno očuvani prostor za značajnu investicionu aktivnost Republike Srbije, pre svega, putnog pravca Koridora 10, nastavka radova na Obilaznici oko Beograda i započinjanje aktivnosti na pravcu Beograd – Južni Jadran.
U vezi sa prioritetnom investicionom aktivnošću, ona će većim delom biti finansirana iz povoljnih kredita međunarodnih finansijskih institucija – Svetske banke, Međunarodne banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke. Očigledno je da su stvoreni uslovi da ovaj značajan zamajac ekonomske aktivnosti, a to je izgradnja putne strukture, doprinese ekonomskom oporavku 2010. godine.
Konačno, ovo je budžet koji jeste usaglašen sa MMF. Drugi cilj prilikom izrade ovog budžeta, u osnovi, bio je da on predstavlja značajan korak napred u procesu reforme javnih finansija, ka mnogo transparentnijem, odgovornijem i predvidljivijem upravljanju javnim finansijama.
Zajedno sa Zakonom o budžetskom sistemu i planiranim izmenama i dopunama ovog zakona, u smislu uvođenja instituta fiskalne odgovornosti, jasno potvrđuje opredeljenost Vlade i Ministarstva finansija ka odgovornoj reformi javnih finansija. Godina koja se upravo završava jeste bila godina velikih izazova. Ponekad, u šali kažem da jedino što nam se nije desilo jeste pad meteora. U njoj je došlo do kulminacije krize. Postoji jedna zgodna izreka, koja kaže da dobra politika nije znati kako izaći iz krize, dobra politika znači – nikad ne ući u krizu. Međutim, postoje krize koje nije moguće izbeći.
Koliko je oštar bio udar ove krize najbolje govore revidirane projekcije međunarodnih finansijskih institucija. Krajem oktobra prošle godine, kada smo svi pravili budžet za 2009. godinu, prognoze su bile da će ekonomski rast svetske privrede biti plus 3%. Desio se pad svetske privrede. Negativno kretanje svetske ekonomije nije zaobišlo Srbiju.
Slično kao u drugim zemljama, teško je bilo predvideti posledice i širenje krize na privredu Srbije. Takođe, prognoze MMF krajem oktobra predviđale su ekonomski rast Srbije opet u iznosu od 3%. Ono što nam se desilo i što nam se dešava jeste pad ekonomske aktivnosti.
Još jedan indirektan pokazatelj oštrine pada jeste prilagođavanje deficita platnog bilansa. Krajem prošle godine mislili smo da će biti 16% društvenog proizvoda. Ono što danas gotovo sa sigurnošću možemo reći jeste da će deficit biti svega oko 6% BDP.
Iako je smanjenje deficita tekućeg bilansa u principu dobra vest, ona je u ovom slučaju rezultat bolnog prilagođavanja naše privrede ekonomskoj realnosti. Privreda Srbije ušla je u recesiju u trećem kvartalu 2008. godine i ta recesija nastavljena je u prvoj polovini 2009. godine.
Vlada Republike Srbije, i Ministarstvo finansija, i Narodna banka Srbije donele su niz mera kojima su pokušale da ublaže efekte ove krize. Moglo bi se reći da efekti nisu izostali. Pad ekonomske aktivnosti zaustavljen je od jula meseca.
Ekonomska kriza i njene posledice jasno su razotkrile strukturne probleme u sistemu javnih finansija Srbije. Ukupan sistem javnih finansija Srbije može se opisati komparativno niskim osnovnim poreskim stopama, sa jedne strane i sa druge strane, velikim brojem raznovrsnih javnih usluga i visokim nasleđenim nivoom javne potrošnje. Ovakva neravnoteža u javnim finansijama nije održiva na srednji rok. Stoga je nužno prilagođavanje javnih finansija i njegovo dovođenje na dugoročno održivu putanju. U uslovima ranjive privrede, naglo smanjenje potrošnje ili povećanje poreza ne bi bilo dovoljno oprezno. Međutim, određeno prilagođavanje potrebno je i moguće čak i u kratkom roku.
Napominjem da će prilagođavanje biti dugotrajan proces i da će u proseku iznositi 0,5 procentnih poena društvenog proizvoda. Pored toga, poželjna je i promena strukture budžeta, kao i stvaranje uslova za ozbiljnije strukturno prilagođavanje.
U nastavku bih se usredsredila na principe kojima smo se rukovodili prilikom izrade ovog budžeta. Prvi princip – fiskalno prilagođavanje u kratkom roku, a opet ostaviti prostor za fiskalne podsticaje. Drugi princip – postepena promena strukture budžeta. Treći princip, možda najbitniji – stvaranje sistemskih uslova za srednjoročno prilagođavanje sistema javnih finansija.
Koje su novine u budžetu za 2010. godinu? U budžetu za 2010. godinu prikazani su dodatni prihodi, takozvani sopstveni prihodi direktnih i indirektnih budžetskih korisnika.
Dok je u ranijim budžetima postojala alineja koja je samo delimično prikazivala sopstvene prihode, u ovom budžetu su prikazani u punom iznosu. Takođe, prikazani su svi zakoni koji predstavljaju pravni osnov za sticanje dopunskih prihoda. Ovaj budžet dobija na transparentnosti, boljem praćenju, kako prihoda, tako i načina upotrebe sredstava budžetskih korisnika.
Prvi put u budžetu Republike Srbije prikazana su bespovratna sredstva u okviru prve i druge komponente instrumenata za pretpristupnu pomoć EU.
Takođe, prvi put u budžetu prikazani su poreski rashodi. Poreski rashodi predstavljaju gubitak poreskih prihoda po osnovu različitih poreskih olakšica i umanjenja poreske osnovice.
Okvir u kome je budžet za 2010. godinu dogovoren sa MMF predstavlja optimalan odnos između mera štednje neophodnog fiskalnog prilagođavanja preko rashodne strane, sa jedne strane, i neophodnosti stvaranja prostora za podsticajne mere.
Planirani prihodi budžeta iznose 656 milijardi dinara. Planirani rashodi 763 milijardi dinara. Fiskalni deficit budžeta Republike Srbije planiran je u iznosu 107 milijardi dinara ili 3,4% društvenog proizvoda.
Sredstva neophodna za pokrivanje fiskalnog deficita i otplatu glavnice ranije uzetih kredita pretežno će se obezbediti iz kreditnih izvora, ali kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu i iz neutrošenih sredstava iz prethodne godine.
Osnovni cilj politike javnih rashoda, koji je predstavljen kroz Predlog ovog budžeta, jeste smanjenje tekuće potrošnje države, ne ugrožavajući socijalna prava i, kao što sam rekla, obezbeđenjem dovoljnog prostora za podsticaje.
Većina stavki u okviru tekuće javne potrošnje planirana je na istom ili nižem nominalnom nivou nego 2009. godine. Smanjenje tekuće potrošnje nije lako. Oko 80% tekućih rashoda su zakonom definisani mandatni rashodi. Ovo se pre svega odnosi na plate zaposlenih u državnom sektoru, otplatu kamata koje dospevaju u narednoj godini, obavezne transfere na lokalnom nivou vlasti, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i socijalnu zaštitu.
Ono što će verovatno izazvati najviše diskusija jeste podsticajni deo budžeta, koji iznosi približno 100 milijardi dinara. Niko ni danas ne zna kako se izlazi iz krize, ali se svi slažu da fiskalni podsticaji imaju ključnu ulogu. Kada govorim o fiskalnim podsticajima, govorim pre svega o sredstvima za subvencije. Dakle, rashodi planirani za subvencije budžetom za 2010. godinu veći su u odnosu na budžet za 2009. godinu.
Planirano je 42,8 milijardi dinara za subvencije. Posebno bih naglasila povećani iznos subvencija u poljoprivredi, takođe u privredi, kao i subvencije u oblasti turizma.
Kapitalni izdaci planirani su u iznosu od 33 milijardi dinara, od čega 10 milijardi budžetskih sredstava planirano je za krupne investicione projekte, odnosno putnu infrastrukturu. Meki budžetski krediti planirani su u iznosu od 24,3 milijarde dinara. Najveći deo ovih sredstava namenjen je osnivačkom ulogu i ulaganju od posebnog značaja –„Fijat“, „Zastava“.
Takođe, u ovoj kategoriji rashoda nalaze se krediti za početnike, podsticaj i razvoj u preduzeće i preduzetništvo u nerazvijenim područjima, krediti za likvidnost, stambeni krediti, za nabavku domaćih automobila, traktora. Očekujemo da će podsticajne mere doprineti bržem oporavku privrede u 2010. godini.
Iskustvo zemalja u EU pokazuju da je borba protiv korupcije moguća primena novog modela države kroz servise građana i preduzetnika u koji je uključena i takozvana i četvrta grana vlasti. To je mreža nezavisnih regulatornih i kontrolnih tela, od Agencije za energetiku do Komisije za hartije od vrednosti, Komisije za zaštitu konkurencije. U Srbiji ta mreža je gotovo kompletirana, a nezavisne institucije i antikorupcijska tela u narednoj godini raspolagaće sa više novca nego u prošloj godini.
Ovim predlogom budžeta za 2010. godinu Državna Revizorska institucija imaće 58,8% veće nego ove godine. Agencija za borbu protiv korupcije, koja od 1. januara počinje aktivno da radi, raspolagaće sa 16 puta više sredstava nego 2009. godine. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti imaće na raspolaganju više nego dvostruku sumu, a Zaštitnik građana 17% sredstava više nego u 2009. godini. To su alati za gašenje žarišta sistemske korupcije.
Godina koja je za nama predstavlja godinu velikih izazova za celokupno društvo, privredu i državnu upravu. Još jednom bih ponovila da je budžet koji sam vam predstavila nastao na temelju tri ključna principa koja su nas vodila u njegovom planiranju i izradi.
Prvi princip – obezbediti nivo socijalne zaštite i stabilnost transfera. Drugi princip – stvoriti uslove za makroekonomsku stabilnost u uslovima krize i stvaranjem osnova za održivi rast kada iz krize izađemo. Treći princip – da zajedno sa širim procesom reforme javnih finansija odlučno, na sistematski način, otpočnemo sa uvođenjem neophodne odgovornosti u procesu upravljanja javnim finansijama.
Verujem u ispravnost ovih principa. Verujem da su oni primereni datom trenutku. Verujem da ovaj budžet predstavlja pravi korak u pomirenju stečenih navika u javnoj potrošnji i javnih prihoda i zato pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođi ministar.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednici Zakonodavnog odbora žele reč, gospođa Vjerica Radeta, Sreto Perić i Petar Jojić?
Gospođa Vjerica Radeta želi reč. Izvolite.