Mnogo nas je koji smo izdvojili mišljenje na sednici Odbora za finansije povodom ovog seta zakona koji u suštini znači zaduživanje Republike Srbije, pa bih krenuo redom ukratko da objasnim koji su razlozi.
Kada je u pitanju ovaj drugi programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora, javnost mora da zna da je maja ove godine zaključen taj prvi sporazum i da pre zaključenja tog prvog sporazuma Srbija je morala da ispuni neke uslove.
Pošto je navodno ispunila te uslove, donela je neke svoje strategije, zauzela neke smernice, stekli su se uslovi za ovaj drugi, a kao rezultat ovog drugog sporazuma je to što će država morati da smanji učešće u kapitalu banaka sa 17, skoro 18% na 10% i sa učešća od 34% kod osiguravajućih društava na 30%.
Ima tu još nekih drugih ograničenja i uslova. Smatramo da jednostavno ta vrsta uslovljavanja nije prihvatljiva, a drugo, nešto želimo da žigošemo, jednostavno, nameru vlasti da po svaku cenu i svakog izvora obezbedi sredstva, a da pri tom ne koristi neke unutrašnje rezerve.
Što se tiče ovog programskog zajma za razvoj javnih finansija, a to je, radi javnosti moram da kažem, svojevrsna katastrofa, sto miliona zajma se uzima da bi se uredile javne finansije u smislu logistike. Jednostavno, da bi mogli da primenimo Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o DRI.
Neko iz ove zemlje, iz ove vlasti traži kredit, uzima kredit.
Postavljam vam pitanje - koliko ćete još ljudi zaposliti u Ministarstvu finansija i drugim organima koji se bave javnim finansijama na nivou autonomne pokrajine, lokalne samouprave, u uslovima kada vodite akciju da se otpuste ljudi kao višak. Verovatno je pet do šest hiljada ljudi potrebno samo da bi mogli da se pozovu na Zakon o budžetskom sistemu i na njegovu potrebu.
Moram javnost da obavestim da je jedan od uslova za dobijanje ovog zajma upravo onaj izveštaj revizora, gde je samo 27% korisnika budžeta prekontrolisano i utvrđene onolike nepravilnosti za koje smo napokon čuli da su krive knjigovođe.
Samo da vam skrenem pažnju, i ti stranci koji nam daju zajam, rekli su da nije dozvoljeno da se sredstva zajma koriste na piće, duvan, finansiranje terorizma, pranje para itd. Posle ovog izveštaja i ovakvog izveštaja revizorske institucije, razmilite o čemu se zapravo radi.
Takođe, imamo dva, jedan sporazum, jedan finansijski ugovor u zavisnosti od toga ko je zajmodavac za ovaj deo Koridora prema Dimitrovgradu. Samo bih tu ponovio da ipak treba nekako da rešite pitanje deonice kroz Pirot. Lokalna samouprava je protiv toga da autoput ide kroz mesto, već ga traže na nekoj lokaciji između Pirota i Babušnice, pa uvažite te interese građana.
Možda se vi, Mrkonjiću, sećate svojevremeno da je i kod Paraćina bio problem, da li moravska, da li brdska varijanta, pa je nekako ona brdska pobedila, da ne ide baš dole kroz ravnicu, gde je najplodnije zemljište.
Naravno, tu postoji i ovaj ugovor koji se tiče ovog Koridora prema Vranju. Čuli smo danas na sednici Odbora da je navodno dokumentacija spremna. Vi to najbolje znate, s obzirom da će sve te poslove da vodi novoosnovano preduzeće "Koridor" i da postoje brojna ograničenja u smislu da ne postoji apsolutna sloboda naše strane, već pod uslovima koje ove dve banke diktiraju.
Moram da kažem čisto sa finansijskog aspekta ti krediti i jesu povoljni. Verovatno jeftiniji ne bi mogli da se nađu, ali znate kada to padne u ruke kod nekoga ko baš i nije poznat po tome da je dobar domaćin, a na to ukazuje izveštaj revizije, onda mora da postoji neka sumnja.
Na kraju ovaj zakon, zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu, program B, koji će ići preko Ministarstva za nacionalni i investicioni plan, jeste da je tu u pitanju 25 miliona evra, ali moram da vam kažem da mi tu deluje da su te pare obojene stranački. One će praktično ići onim opštinama gde su na vlasti oni koji žele da naprave koaliciju sa regionalnim političkim strukturama.
Moram samo da vam skrenem pažnju da smo jutros imali tačku dnevnog reda izmene Zakona o javnom dugu, gde je povećan limit, dat veći prostor lokalnim samoupravama da se ...

Moram da vam skrenem pažnju da je prošlo pet minuta. Gospodin Miloš Radulović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, danas vodimo raspravu o setu veoma važnih zakona koji se tiču kreditnih zaduženja. Radi se o sporazumima i o finansijskim ugovorima kojima dodatno zadužujemo građane Srbije za čitavih 755 miliona evra. Samo pre nekih 30-tak dana ovde smo vodili raspravu i ratifikovali sporazume o kreditnom zaduženju u iznosu od 154 miliona i 500 hiljada evra, tako da je ukupni dug sa tim zaduženjima, odnosno svi ovi ugovori koje smo i zakone koje smo ratifikovali u Skupštini Republike Srbije, počev od 1. januara 2009. godine do danas, dostigao iznos od čitavih 2. 500. 000.000. evra.
Ako se uzme u obzir da je Republika Srbija van ove skupštine potpisala sporazum sa MMF težak 2.900.000.000 evra, da je od toga realizovana već prva tranša od 788 miliona, dolazimo do iznosa već praktično sprovedenih zaduženja od 3.300.000.000 evra. Toliko je građane Republike Srbija ova vlast zadužila u 2009. godini. Ako se uzmu i državni zapisi emitovani u toku ove godine, dolazimo do toga da taj iznos debelo premašuje već deset milijardi i dostiže cifru od preko 12 milijardi.
Javni dug Republike Srbije, gospodo poslanici, poštovani građani Srbije je u ovom trenutku oko 12 milijardi evra. Činjenica je da pored toga, samo za ove državne zapise, građani Republike Srbije zbog kamate na te državne zapise, koja je početkom godine iznosila negde oko 18%, sada je negde oko 12%, dodatno opterećujemo građane Srbije sa kamatom od 700 do 800 miliona evra mesečno.
Građani moraju da znaju, kao što kaže uvaženi kolega, da to upravo pada na njihov teret. Ukupan spoljni dug je gospodo narastao na 22 milijarde evra. Država sama duguje prema spolja 7,5 milijardi evra, a privredni subjekti i banke oko 14,5 milijardi evra. Javni dug je sa početnih 27% početkom ove godine, 27% BDP, dostigao iznos od 42% BDP.
Pitanje je, jer je ostalo još nekoliko dana do kraja godine, da li će na narednim sednicama koje ćemo da imamo do 31. decembra i da se uveća?
Ovo zaduživanje i uopšte za zaduživanje, gospodo iz vladajuće koalicije, gospodo iz Vlade, vi pokazujete izuzetnu efikasnost, ali ono što nas brine, to je što se tiče zakonskih obaveza za koje ova vlast i ova Vlada ima i na šta vas obavezuje zakon o budžetskom sistemu, tu niste pokazali nikakvu ni efikasnost ni brzinu. O odgovornosti prema građanima i da ne pričam.
Do danas ovde nismo imali Predlog zakona o rebalansu budžeta, iako ste debelo premašili planirani i dozvoljeni budžetski deficit od 70 milijardi 400 miliona dinara. Prema najnovijim pokazateljima, taj budžetski deficit je već preko 100 milijardi dinara. Za takvo prekoračenje niste dobili saglasnost ove Skupštine, a morali ste da je dobijete.
Za prekoračenje budžetskog deficita očekujemo da ćemo da vodimo raspravu kada razgovaramo o rebalansu budžeta za 2009. godinu, iako je, po nekoj logici, prvo trebalo da dođe Predlog zakona o rebalansu budžeta, pa tek onda budžet za 2010. godinu. Tako zakon kaže.
Odgovornost je na vama, na ministru finansija, na predsedniku Vlade, na vladajućoj većini. Šta je sa završnim računom za 2008. godinu?
Šta je sa izveštajem DRI? Šta je sa rokovima za budžet? Mi smo morali da dobijemo ovde predlog budžeta još 1. novembra, dobili smo ga 3. decembra. Do 15. decembra Predlog zakona o budžetu za 2010. godinu treba da se usvoji. Tako kaže Zakon o budžetskom sistemu, tako kaže budžetski kalendar. To je sutra, danas je 14. decembar. To građani treba da znaju, treba da znaju kakvu vi odgovornost imate o onome što kreira život svi građana Republike Srbije u 2010. godini.
Da li znate, gospodo, da iduće godine, po osnovu ino kredita, država Srbija treba da vrati dve milijarde i 600 miliona evra. Ako bismo to preračunali dnevno, to izlazi negde oko sedam milijardi evra. Na svakog građanina Srbije ste prevalili da iduće godine treba da vraći 1.300 evra kredita.
Premijer i ministar finansija su, obrazlažući ovaj budžet za 2010. godinu, ovde u Skupštini rekli da je razvojni, da je projektovan na rastu BDP od 1,5%. Podsetiću vas da ste prošle godine isto tako pričali i obećavali da je budžet projektovan na rastu BDP od 4,5%. Na kraju godine beleži pad od oko 4%.
U ekspozeu kada je formirana ova Vlada, premijer Cvetković je obećao razvojni budžet, socijalno odgovornu Vladu, 200.000 radnih mesta, zajedno sa gospodinom Dinkićem besplatnu podelu akcija od 1.000 evra, porast životnog standarda. Šta imamo od toga? Šta je sa tim obećanjima? Od planiranog rasta imamo pad industrijske proizvodnje od 14%, realni pad zarade i penzija, evro je prošle godine u ovo vreme bio 75, sada je 96 dinara. Oko 250.000 radnika je ostalo bez posla u ovoj godini, gospodine Ljajiću. Od akcija nema ništa.
U oktobru je 62.031 privredni subjekat bio u blokadi. Za samo mesec i po dana povećao se za 7.000. Sada imamo 69.270 privrednih subjekata koji su u blokadi. Od povoljnog privrednog ambijenta za poslovanje nije ostalo ništa.
Unutrašnja potraživanja između privrednih subjekata su preko dve hiljade milijardi. Samo se bankama duguje milijardu evra. Najveći generatori ovakvog stanja su veliki sistemi koji najviše i duguju.
Gospodine Ljajić je, na osnivačkoj skupštini njegove partije, rekao da sedmorica tajkuna drže preko 50% ukupnog kapitala u zemlji. Samo, zašto ne kažete imena. Zašto se ne potegne odgovornost i kako su došli do tih para? Drugi predstavnik jedne stranke vladajuće koalicije je rekao da građani sve više galame i sve više protestuju i pozvao se rečima "Rasime, spasi nas". Ko će da spase ovaj narod od ovako teške situacije? To je nešto što treba ovde da odgovorite, gospodo.
Nije ni čudo što su od oko milijardu evra, tačnije 960 miliona, subvencionisanih kredita, 774 miliona otišlo na likvidnost, upravo iz razloga što mnogi privredni subjekti, preduzetnici nisu u stanju da opstanu ako kreditima koje uzimaju ne pokrenu proces proizvodnje da bi prodali robu, upravo svoje proizvode tim monopolistima koji plaćaju, vi to znate, tek posle 250 dana. Niko se time ne bavi.
Gospodo, to su oni tajkuni, oni monopolisti o kojima je pričao, a čija imena nije rekao gospodin Ljajić. Za proizvodnju je, od tih subvencionisanih kredita, otišlo samo 2,1 milion evra. Zato vas pitamo - od čega mislite da vraćate ove kredite koje ovako lako uzimate i od kojih, očigledno je, zavisite? Sva vaša strategija ekonomskog razvoja upravo se zasniva na povećanom i na što bržem kreditnom zaduživanju. Poslanička grupa DSS je to više puta ponovila, da za vas predstavlja najveći uspeh upravo ratifikacija nekog kredita sa stranim bankama.
Izvoz u ovoj godini beleži pad od čitavih 20%, a šest milijardi evra je ukupan iznos. Za 3,8 milijardi je manji od uvoza. Ono što nas brine je struktura uvoza. Preko 53% predstavlja roba široke potrošnje. Samo 7,8% predstavljaju sredstva i oprema za rad. Nije ni čudo onda što se desi da, iako smo zemlja poznata po brendu, po malinarstvu, po proizvodnji, da ovih dana čitamo da je neko sebi dao za pravo da uveze 416 tona malina i to odakle, iz Čilea, Surinama, Poljske i ne znamo kojih drugih zemalja.
Koji su to ljudi koji su uvezli? Upravo ti monopolisti koji posle vrše pritisak na devizne rezerve i na osnovu toga podižu kurs evra.
Rezultat takve politike je da je Srbija, iako poljoprivredna zemlja, po procenama svih treba da budemo regionalni lider u poljoprivrednoj proizvodnji, jer i tu beležimo jedini suficit u razmeni sa inostranstvom od 750 miliona dolara, mi imamo, kao posledicu toga, da se sve manje površine obrađuje i seje određenim kulturama. Da li znate da je samo 400.000 ha pšenice zasejano, da je to za 150.000 ha manje u odnosu na prethodnu godinu.
Nije ni čudo, kada je budžet za poljoprivredu prošle godine bio samo 2,2%, a ove godine 3% od ukupnog budžeta, ali ste zato, gospodo, premašili sva sredstva i beležite suficit u javnoj potrošnji od čitavih 50 milijardi, 16% od budžeta trošite za nabavku i to je posledica kakvu politiku vodi ova vlada.
Pitamo se i svi građani se pitaju da li imamo privredu koja se ovako urušava kada praktično iz dana u dan čitamo i čujemo vesti da su se određene fabrike i određena preduzeća zatvorila. Šta je to? Gde je izlaz, kako ćemo da povećamo i proizvodnju? Kako ćemo uopšte da uspemo da servisiramo sve te obaveze koje imamo? Sa ovim kreditima i ovim zaduživanjem, vi, gospodo, zadužujete generacije i generacije.
Danas ovde, između ostalog, raspravljamo o dva kredita za Koridor 10. Jedan u iznosu od 354 miliona evra i drugi u iznosu od 150 miliona evra, to je ukupno 534 miliona evra i tu ništa nije sporno. Svi smo saglasni da je potrebno da se Koridor 10 što pre završi, kao jedan od strateških pravaca razvoja Srbije. Za te potrebe Evropska investiciona banka daje 600 miliona evra, Svetska banka 275 miliona evra, Vlada Grčke 100 miliona evra, Evropska banka za razvoj daje 150 miliona evra, ukupno 1.125 miliona evra.
Sporno je to, gospodine ministre, što od planiranih radova koji treba da se završe u 2009. godini, koje ste obećali za Koridor 10 i koji iznose 90,2 km, ove godine samo polovina će se završiti, odnosno oko 50 km. Druga polovina ostaće za narednu godinu i pitanje je da li će se završiti u narednoj godini, iz razloga koji su vama dobro poznati, a to je što niste u stanju da se dogovorite između Ministarstva za infrastrukturu, Ministarstva za NIP i Ministarstva za prostorno planiranje. Do tada će da čeka obilaznica oko Dimitrovgrada, ceo prosek Crvena Reka, kao i obilaznica oko Beograda.
Verujem, gospodine ministre, da delim radost svih građana Rasinskog, Raškog, Moravičkog i Zlatiborskog okruga što ste najavili izgradnju autoputa od Pojata prema Požegi, preko Kruševca, Čačka, Kraljeva i Užica, i to je dobro, to svi pozdravljamo. Samo, najvažnije je, gospodine ministre, da ti radovi imaju početak i uspešan kraj.
Na kraju, gospodo, u subotu, 12. decembra, ministar finansija, Diana Dragutinović je izjavila da će deo budžetskog deficita za 2010. godinu, koji je planiran u iznosu od 107 milijardi dinara, da bude pokriven delimično od ruskog kredita od 200 miliona dolara. Ono što mene plaši, a i bojim se da će upravo iz takvih kredita da se pokriva budžetski deficit.
Građani Srbije bi bili mnogo srećniji kada bi u Srbiji 2010. godine bila povećana proizvodnja, izvoz, a samim tim i manji deficit, manje zaduživanje, kada bi bilo više posla i veće plate.
Na kraju, sa ovom vladom, verujte nam, a delim mišljenje većine građana, to je teško ostvarivo.

Reč ima narodni poslanik gospođa Jorgovanka Tabaković.
Upravo sam obaveštena da će poslaničku grupu LDP za Šestu sednicu predstavljati narodni poslanik Slobodan Maraš, koji ima reč iza toga.
Izvolite, gospođo Tabaković.

Ako bih mogla svoje izlaganje da počnem jednom molbom Vladi. Kada bi Vlada Republike Srbije raspolagala novcem iz budžeta onako kako vi u Skupštini raspolažete vremenom poslaničkih grupa, opozicije pogotovo, za raspravu po ovim zakonima, bolje bi nam išlo.
No, vama se računa to precizno u minut, u sekund, ali ponekad do mere da se najvažniji zakoni izvrgnu gotovo podsmehu, kao što je bilo sa sprovođenjem procedure prilikom otvaranja rasprave o budžetu i kao što je danas. Ja sam poslanik od 1992. godine, sa jednom kratkom pauzom. Prvi put sam doživela da predlagač ne obrazlaže svoj predlog zakona. Rekli bi učeni – ko ovo trpi, zaslužuje sve što će mu se dogoditi. Pitanje je da li mi trpimo.
Lično imam izuzetno veliko strpljenje. U četiri sam jutros legla jer je to bilo jedino fizički raspoloživo vreme u kojem sam mogla dva zakona, koji su bili deo prepodnevne rasprave, da pročitam, napišem amandmane i podnesem.
Ova dva druga sam čitala dok je trajala rasprava, ne zato što provodim čak ni dovoljno vremena sa svojom porodicom, ne zato što imam neka druga i važnija posla, poput onih kojih nema u sali, već zato što je nametnuta dinamika rada u kojoj je obesmišljen i parlament i uvid u donošenje zakona, rešenja koja nam se predlažu, jer danas čak nisam dobila odgovor na neustavna rešenja predložena u zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, jer sam pitala predsedavajuću Čomić da li postoji izveštaj Zakonodavnog odbora o ustavnosti tog zakona, čak ni odgovor nisam dobila.
Volela bih da imam makar taj papir, da ga sačuvam za vreme kada to više neće biti praksa i da kažem - ovako se nekad loše radilo.
Priča o budžetu je imala pet sati rasprave za sve poslaničke grupe. Ako je značaj sredstava u pitanju, ako je značaj zakona, ako je obimnost, sve je išlo u prilog poslovničkim odredbama od člana 153 pa nadalje, posebnom postupku rasprave o budžetu i ako se neko uverio da je ćutanje ili taj azil ignorancije prema onome što iznosimo mi kao opozicija ovde, pa misle da to kod naroda prolazi, ipak neću prestati da upozoravam na ono što je neustavno, nezakonito i nedopustivo.
U tom smislu počinjem i priču o objedinjenom pretresu o zakonima, od kojih tri neću komentarisati, jer ću se uvek zalagati za ulaganje kreditnih sredstava u razvoj infrastrukture, jer su to jedini krediti koji mogu svojom isplativošću da obezbede povraćaj kredita i obezbede neka nova radna mesta i priliv u budžetu, pod uslovom da budu iskorišćena za namene za koja su uzeta, da budu na vreme povučena, da ih prati regularna zakonska procedura, izveštaji o upotrebi sredstava i to sve od vas, gospodine Mrkonjiću, očekujem, bez ikakvog prizvuka nečeg što nije isključivo vera da to treba da uradite.
Međutim, dva zakona kojima ću posvetiti posebnu pažnju, jedan je programski zajam za razvoj javnih finansija i vredan je 70 miliona evra i izuzetno je zanimljiv. Imamo zajam koji uzimamo, drugu ratu zajma za razvoj privatnog i finansijskog sektora i koji jeste u najkraćem ekonomska politika ove države, propisana u uslovima za dobijanje kredita.
Kada vam budem čitala, poštovani građani, te uslove, vi ćete prosto da se zapitate – da li kada odete u banku da uzmete kredit, koji vam treba da, na primer, dogradite nešto na kući ili promenite crep na ostareloj kući, pa kad vam bankari kažu – da bih ja vama dao kredit koji ćete vi namenski iskoristiti, za koji morate garantovati svojim imenom, čašću, materijalnom imovinom, sa dva žiranta, menicama itd, e još da mi garantujete da držite đubre i odvajate staklo, organske materije i papir u posebne kese, ako mi garantujete da se nikad ne svađate sa svojim komšijama, ako mi garantujete da poštujete svoje roditelje maksimalno, odnosno da ih poštujete po principima po kojima sam vaspitavan u nekom sasvim drugom delu Evrope i na drugi način, takve uslove imate napisane u ugovoru o kreditu kojima se zadužujemo sa 70 miliona.
Na primer, ovaj za razvoj javnog sektora finansija kaže – aktivnosti koje zajmoprimac preduzme u okviru programa obuhvata i sledeće, pa kao da su oni propisivali dnevne redove zasedanja u ovom parlamentu kaže – zajmoprimac je doneo zakon o budžetskom sistemu prihvatljiv za banku, a ja kažem – ali ne i za građane Srbije, koji između ostalog predviđa jasno definisan delokrug pomenutog zakona koji obuhvata sektor države zajmoprimca.
Mi kažemo – budžetski zakon ne obuhvata čitav sektor države. Sto dve agencije ima, od kojih su tek desetak, jednim delom, vidljive u budžetu. Preko 90 stiče prihode u milijardama evra sa kojima budžet Srbije nema veze, ali građani plaćaju neke usluge koje je država propisala.
Potpuno je neustavno da vi kao država imate budžet gde nisu prikazani svi prihodi i svi rashodi za ono što je nadležnost države. To kaže član 92. ustava. Tim je, kaže država, zajmoprimac doneo mere kojima se obezbeđuje transparentnost fiskalnih rizika uključujući indirektne obaveze.
Ja ću nastaviti da pitam Vladu koja je podnela Predlog budžeta, a kako je to PDV u zemlji bio 2008. godine 88 milijardi dinara, kako je 2009. godine bio 98, pa po rebalansu oko 100 milijardi dinara, a u 2010. projektovan 134 milijardi dinara PDV u zemlji?
Na osnovu čega? Povećana zaposlenost, otvorena neka nova radna mesta ili je rezultat više inflacije, pa pošto se to prikazuje u tekućim cenama da je to produkt, povećan bruto društveni proizvoda ili su se u ovu zemlju doselile dva miliona nekih nepoznatih ljudi koji imaju platežno sposobnu tražnju pa će za 34% da povećaju potrošnju? Time će ostati opravdanje za onih 34 milijarde evra.
Ili je 650 miliona evra subvencija, koje je Vlada dala preko banaka, obezbeđujući im posao i subvencionišući kamatu, deo, neko tvrdi da je to 18 milijardi, vratila u budžet da bi prikazala svoj uspeh ili je to rezultat neke druge matematike, ali svakako realnih rezultata ni naplate koju ima ispolitizovana kao nikada do sada poreska uprava, niti je to nagoveštaj onoga što bi se moglo reći seljenja sive ekonomije u legalne tokove?
Fiskalni rizik podrazumeva da poreske propise koje donesete odmerite u smislu njihovog uticaja na rast društvenog proizvoda koji ne pokazuje koliko svaki građanin živi bolje, da odmerite koliko se ulaže u oblasti gde se šalje poruka da razvijamo proizvodnju, industriju i izvozno orijentisane grane.
Ne, takav izveštaj o proceni fiskalnog rizika i fiskalnih efekata nemamo, iako je ministar ovde bila obavezana da ono što joj dostave ministarstva kao informaciju o efektima zakona koji predlažu, da će stići i do nas poslanika. Nije stiglo. Čak kada smo Zakon o stečaju ovde imali na dnevnom redu neko se hvalio od predstavnika vlasti da imaju obilno obrazloženje, ali to obrazloženje nije dostavljeno poslanicima i ovoj skupštini.
Ko je imao prilike, lični štampač ili možda u klubu da odštampa sa sajta Vlade obrazloženje, možda ga je mogao i pročitati. Ta mera nepoštovanja onih koje možete da volite, da ne volite, da ne poštujete, ne može da bude jednostavno prihvatljiva za građane koji ovde očekuju da po principu posredničke demokratije kažu ono što oni ne mogu.
Možda bi umeli bolje od nas, ali se bojim da ćete ovakvim ponašanjem od njih dočekati drugačije odgovore, jer kada imate stopu nezaposlenosti koju jednim delom krijete, da ne bi prikazali neuspeh ove Vlade, ali kada je stopa nezaposlenosti preko 14,7%, vidljivo evidentirano, u tom broju je izuzetno visok broj mladih koji su potencijalni izvor socijalnih nemira. Ako vas ne vodi želja za uspehom, neka vas vodi strah za očuvanjem na pozicijama na kojima se nalazite.
Preskočiću da ponovo komentarišem vreme. Mi koji veliku energiju ulažemo da ovo pročitamo, da vas uputimo zaista bez cinizma, najdobronamernije, da promenite jer živimo život građana i delimo ga sa njima, sve što ulažemo, ulažemo ovde, svu svoju energiju i rad, očekujemo da nam se uzvrati makar prihvatanjem najboljih ideja, i kada bih bila vlasna i kada bi mogla da mi se ispuni neka želja tražila bih da se ovaj sat odavde skloni, jer deluje uvredljivo.
Jer kada je neko čistom veštinom zloupotrebe državnih resursa uspeo da napravi većinu i sada predstavlja vlast, koja je novcem građana kupila građane, vrši vlast, meri vreme onima i pita se da li će iskoristiti svo vreme – jao radikali, naprednjaci, Jorgovanka, umoriće se ona od te priče. Čak mi je dobronamerno savetovano – umorićeš se. Neću, to je moj posao, radim ga sa zadovoljstvom.
Želim da moje angažovanje ovde ima neki smisao. Ne može me ni ćutanje, ni to gledanje na sat naterati da prestanem da analiziram i da vas upućujem šta je dobro. Onda mi je i savetovano – umoriće se drugi od tebe. Ne brinem što ćete vi da se umorite i što vrlo često neki galame i dobacuju, neka se građani umore od onog što se zove beda i nemaština i neka mene nikada i sve vas ovde ne napusti taj osećaj za tuđu bedu i odgovornost da nešto u smislu te bede promenimo.
Da li svako od nas ima tu odgovornost, ja ne tražim, meriće je građani, ali zaista je osnovni red da neko obrazloži zakon, da obrazloži zakon o preuzimanju akcionarskih društava, gde vam je Vesna Džinić ponovo predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke, jedine preostale domaće banke, direktorka Agencije za privatizaciju, koja je iz inostranstva podnela ostavku i koja je danas član Upravnog odbora. Nisam verovala, dok mi ljudi nisu dostavili dokumenat da vidim.
Nema kolega iz stranke koju personifikuje neuspešni direktor Agencije za privatizaciju, raniji direktor Trezora, u kojem danas kritikujem gospođu Dianu što nema ni internu reviziju, što nema ni internu kontrolu, ni što nema uređene procedure. Čija je to sramota? Ko će zbog toga da trpi?
To kada građani ne budu mogli da odu i da podignu kredit pod kamatama koje su slične kamatama u Evropi, što je obećavano da će se desiti dolaskom tih i takvih banaka, od koga će tražiti da im za to položi račun. A gde zahtev stoji da i to malo banaka uništimo? Evo, u ovom kreditu. Ne izlazim iz teme.
Sledeći stav 4. kaže – zajmoprimac je preduzeo mere prihvatljive za banku uvođenjem uprave za javni dug, čije je osnivanje predviđeno zakonom iz 2005. godine, 15. jula, preciziraju oni, a mi svi ovde pominjemo 2005. Kaže – uključujući odgovarajuća budžetska sredstva za rad pomenute uprave, usvajanje organizacione šeme i imenovanje kadra.
U tački 2. se kaže - zajmoprimac je doneo Zakon o javnim nabavkama, prihvatljiv za banku. Pitajte naša preduzeća da li im je prihvatljiv, kada se primeni ona klauzula kada su 20% skuplji ne mogu da dobiju kredit, nego moraju da se pojavljuju kao proizvođači? Znate li kojih firmi? Danas po Srbiji najviše gradi "Alpina".
Možda drugi ne znaju ko je? Bila sam ministar za privatizaciju kada se ta firma pojavila pre Francuza da kupi Beočinsku fabriku cementa i prijavljena je bila Evropskoj komisiji da u vreme sankcija pokušava sa Srbijom da radi. Znam šta ti ljudi nude, kako rade i da su bili vlasnici u francuskoj kompaniji i kada se za to nije znalo sa 20% u onih 40 i nešto sa početka.
Znam da sam ja i moje kolege bile imune na njihove priče, ponude i sve ostalo što ide u takvim poslovima. Isto tako se i danas zna ko nije bio imun na te i takve ponuđače, i izvođače, koji danas rade u celoj Srbiji, a za njih rade proizvođači one preživele domaće firme.
Šta je strašno? To malo preostalih dobrih firmi, neko je juče pominjao "Mostogradnju", "Energoprojekt", a da im pridodam "Politiku", "Večernje novosti", "Simpo" i "Tigar", samo je nekoliko firmi koje ćete iduće nedelje kada na Vladi budete usvojili zakon o ukidanju akcijskog fonda dovesti u situaciju da ovakva vrsta preuzima bez javne ponude, iza zatvorenih vrata, mimo kriterijuma konkurencije i javnosti, nekom sa kim se neko dogovorio prodate i taj deo kapitala u ovim firmama koje su uspele da se sačuvaju.
Mene čudi taj neki mir sa kojim prepuštate vašim koalicionim partnerima da vladaju svim resursima koji u ovoj Srbiji nisu, reče neko danas, ostavina ničija nego vlasništvo svih nas. Ako se neko pravi da ne razume posledice pogubne takvih efekata, kažem da najmanje sedam zakona će tog istog trenutka biti prekršeno kada ukinete akcijski fond i osnujete akcioni, koji će biti stavljen pred Agenciju za privatizaciju, agenciju koja je najviše kompromitovala reforme i ono što smo svi očekivali da se desi posle 2000. godine, sa malo poništenih ugovora, velikim brojem nezaposlenih i izgubljenom nadom.
Da li su time zaslužili da uzmu i odlučuju i postavljaju u tim društvima privrednim zastupnike, dobro nisu rekli zaštitnike, jer to nisu ni u prenosnom smislu reči, društvenog kapitala tamo gde još nije izvršena privatizacija, jer je Akcijski fond vlasnik dela imovine u tim preduzećima?
To što o tome neće mnogo da se priča, to što je uredba za restrukturiranje doneta 27. na Vladi, objavljena u "Službenom glasniku" 98. Ko još čita glasnike? Mi malobrojni. Ko još gleda šta se radi? Da li mislite da zaista jednog dana neće moći da se podvuče crta kao pod potrošenim sredstvima privatizacije i da se kaže - gde je novac?
Neko će jednog dana morati, poput ovoga što je tek zagrebala DRI, da podnese račun i kaže - da, mi smo to radili. Neko za to mora da podnese odgovornost. Znam uporne i vredne koji podnose prijave Ustavnom sudu, odnosno zaštitu pred Ustavnim sudom i traži na primer za odluku da sudija ne može da bude izabran, 13 slučajeva je u Novom Sadu...
Vrsne sudije koje su vredne, ocenjene najboljom ocenom za stručnost nisu mogle da budu izabrane zato što su im supružnici advokati. Tu vrstu mogućeg sukoba interesa rešavaju procesni zakoni, krivični, parnični. Zna se da ne može da sudi ne žena nego treće ili četvrto koleno, bilo koja vrsta rodbinskog odnosa ne mogu da se ponove u istom sporu. Niko nigde nije objavio to kao uslov za izbor sudija. Niko nije ni naznačio, niko ovde to nije ni čuo, ali je 13 ljudi eliminisano u Novom Sadu, a 22 u Beogradu.
Zamislite da vam je dete sanjalo da bude sudija, uspešna, najbolja. Imala je tu sreću da pronađe dobrog, solidnog momka, slučajno advokata i uda se za njega i sada, ne znajući šta će joj se desiti gubi ustavno pravo na rad zato što neko kaže da ne mogu supružnici da budu (Predsednik: Vreme.) jer to navodno dovodi do sukoba interesa. Hvala. Nastaviću.

Gospodin ministar ima reč. Izvolite, gospodine Mrkonjiću.

Da ne pogrešim ponovo?
Dužnost mi je da kažem nekoliko reči, bez obzira što znam da dosta vaših diskusija ide tvorcu budžeta, divnoj ženi Diani, ali popisao sam sve što ste rekli. Sada možda to zadire u prethodnu tačku dnevnog reda.
Gospodin Mirko Munjić i Aca Martinović su govorili o zakonu, zapisao sam, preneću, čak i lični problem gospođa koji ima, koja sada nosi dete itd. i čitav niz drugih žena, preneću to nadležnima za to.
Velja Ilić je kritikovao neke stvari i apsolutno se s njim slažem. Molim da mi da taj papir, jer ga nemam. Tu je delimično u pravu. Gde nije u pravu? Sredstva za infrastrukturu saobraćaja, počeo sam da koristim novi termin, pošto je sada infrastruktura i ponosan sam na to, zadnje dve godine, ušla u sve pore društva, govorim da sam zadužen za saobraćajnu infrastrukturu.
Dakle, deo sredstava za realizaciju projekata i saobraćajne infrastrukture išao je tri ili četiri godine unazad i ove godine iz sredstava NIP-a. Zato smo se dogovorili da taj deo para, koji se odnosi na deonicu autoputa Kragujevac - Batočina ide iz tih sredstava. To je razlog zbog čega Ministarstvo za NIP taj posao vodi.
Naravno, sve stručne i operativne stvari radi i dalje preduzeće za puteve Srbije.
Što se tiče mog prijatelja i kolege Radeta Obradovića, potpuno je u pravu. Kada je Vlada formirana, prvo moje pitanje kao laika bilo je - u kojoj smo kategoriji, a postoje kod tih svetskih banaka tri ili četiri kategorije, mi kao zemlja? Ne zaduženi, zaduženi, prezaduženi? Tada mi je rečeno da smo nezaduženi. Danas mi kažu da smo zaduženi. Tako smo i doneli odluku da uđemo u realizaciju ovih naših koridora, jer za to je bilo potrebno milijardu i po evra, za završetak 250 kilometara autoputa kroz našu zemlju.
Odgovaram kolegi Obradoviću, i dalje smo zadužena zemlja i uzimanje kredita za one projekte koji se vraćaju je pozitivna, jer to možemo da radimo. Dokaz kvaliteta tih projekata jeste ovo što je gospodin Radulović sabrao. Hvala na tome što je uradio. Obezbedili smo milijardu i 125 miliona smo obezbedili za finansiranje Koridora 10 kroz našu zemlju. To ni ja ko najveći optimista i zaljubljenik u koridore, veći nego Boris Tadić, nisam verovao.
Danas sam ponosan sa novom obavezom da se organizujemo. Delimično su kritike u pravu. Da se brže organizujemo da to realizujemo. Ispravio bih gospodina Radulovića, ove godine smo mogli da uradimo samo ono što smo uradili, da kompletiramo 20 kilometara na jugu da dokompletiramo i uredimo samo drugu traku, ne hvalimo se onim što nije urađeno, na severu i da završimo obilaznicu oko Beograda. To je tih 48,5 kilometara i tu je ukupna vrednost 9 milijardi dinara, koliko smo para imali u budžetu.
Takođe, ove godine smo izvršili sve potrebne pripreme da iduća godina i ona tamo godina budu udarne. Dakle, iduće godine možemo realizovati 100 ili 120 kilometara i one tamo još toliko i onda bi Koridor 10 bio završen. Cilj je da ona vlada koja bude iduća 2012. godine, o tom delu neću da komentarišem, dokle će Vlada da traje, da taj koridor bude završen i ono što je za mene kao čoveka koji je u Koridor uložio 20 godina svog znanja i rada, da ovoga puta Koridor barem putni neće stati.
To su odgovori ljudima koji su stručno analizirali, posebno zahvaljujem mom drugu Zoranu Krasiću. On je potpuno u pravu. Ima tekućih problema oko Pirota i na još nekim deonicama, ali to nisu problemi toga reda koji bi mogli zaustaviti realizaciju Koridora. Naravno, gospođa Tabaković, koja analizira sa puno poverenja, u krajnjoj liniji, nadam se da ću izdržati celu ovu vladu i da će za mog mandata još stotinak kilometara bar biti završeno. Dakle, polagaćemo račune za svaki dinar uložen u Koridor 10. Neće biti krađa i imamo problema.
Prošli put sam to najavio Skupštini, čak sam predložio predsedniku Vlade da dođemo uskoro sa jednim novim zakonom i da molimo da on ide preko reda da bi naša preduzeća, to je sada problem, dobila posao. Podsećam vas, svih ovih 50 kilometara u ovoj godini radila su naša preduzeća. To smo mogli, jer smo išli na tender iz domaćih sredstava.
Kada su tenderi međunarodnih banaka mi tu ne možemo da utičemo nikako.
Zbog toga i odmah dajem ideju šta će biti predlog tog zakona, jer ne vidim da neko drugi može da donese tu odluku, da bi naša preduzeća mogla iduće godine da rade na severu od Horgoša do Novog Sada, tu će biti još 10 kilometara autoputa i ukupna vrednost radova od 60 miliona da bi mogla da rade naša preduzeća, predložili su oni sami da se udruže i da traže poseban zakon da po cenama po kojima su radili i do sada na tom projektu rade taj severni deo i završe za godinu dana. Verujte mi, to je fantastična ponuda i ona je sada u Vladi i tražićemo da dođe pred vas u formi nekog posebnog zakona.
Gospodin Jovanović je lepo to govorio, drago mi je da on to zna, dva tendera koja danas imamo za Koridor 10, jedan putni, a jedan železnički, imaju problema. Zašto? Na ovom železničkom koji ide diskretno, ali ide polako, na jednom mostu od 9, 10 miliona evra, deset stranih firmi su prve, naše firme nisu dostojne pozicije, recimo Mostogradnja, govorio sam ja i Jorgovanka o Mostogradnji, koja je 70% u vlasništvu države, nema čak uslove da konkuriše.
Na obilaznici oko Dimitrovgrada, gospodine Krasiću, nema tu problema, ima problema što je sada konzorcijum našeg preduzeća peti. Tender je otvoren, pet preduzeća su pre našeg i tu je "Alpina", već prozvana Alpina, ali sada ima neku ideju kako bi to da prevaziđemo.
Međutim, ne možemo kršiti uslove banaka, ali se možemo dogovarati. Dakle, cilj i moj cilj kao ministra prevashodno, i cele Vlade Republike Srbije, da što više poslova od ovih kredita dobiju naša preduzeća, jer to je ono što smo mi obećavali i što mislim da možemo da ostvarimo. Molim da nam tu pomognete.
Što se tiče kritika vezanih za ove druge zakone, moram da kažem da svi zakoni koji se odnose na kredite, pre svega, gospođi Jorgovanki Tabaković, mi vrlo striktno to analiziramo. Ne mogu pare, to i ona zna vrlo dobro, lepo se setila vremena od pre deset godina, tada smo i zajedno radili, ne može nijedan dinar iz stranih kredita da ode na neke druge namene.
Situacije se verifikuju u Svetskoj banci ili Evropskoj investicionoj banci ili u bankama koje daju kredite. Moramo samo imati projekte, kao što je Koridor 10, sa ponosom to ističem, potpuni konsenzus svih stranaka, možemo da se kritikujemo oko toga da Vlada ne valja, treba da padne ili ne treba da padne, ali moramo negde jedan jedini put biti svi za našu partiju, hajde da delujemo kao Rasim, pobegao je, kao partija, Srbija, naša partija je Srbija. To je suština. Dajte, stalno pričam da se oko Koridora 10 objedinimo. Hajde da tako bude u svim nacionalnim programima. Hvala najlepše.

 Gospodin Mirko Munjić reklamira povredu Poslovnika, a reč posle toga ima gospodin Maraš. Ne? Povredu Poslovnika? Nema osnova za repliku. Ministar je tako govorio da zaista nema osnova za repliku. Reč ima gospodin Slobodan Maraš. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nažalost, posle ovako euforičnog govora g. Mrkonjića moram malo da se okrenem na atmosferu u kojoj mi razgovaramo g. Mrkonjiću, a pre svega, gospođo predsednice, o ovoj tački dnevnog reda, odnosno o objedinjenim tačkama.
Kao što razgovaramo i u kakvoj atmosferi razgovaramo danas pre podne i u petak kada smo započeli raspravu o Predlogu budžeta za 2010. godinu, mislim da je neodgovorno i neozbiljno. Neozbiljno je što mi danas kršimo Poslovnik i vi to jako dobro znate, kao i u petak kada smo insistirali da bez mišljenja Odbora za finansije ne možemo započeti raspravu, i isto tako danas kršimo Poslovnik, zato što ne raspravljamo o zakonu o budžetu u pojedinostima.
Vlada nije mogla za dva dana da odgovori na amandmane i zbog toga danas na Odboru za finansije nismo mogli o tome da razgovaramo i prešli smo na ove tačke koje su bitne. Zbog čega smatram da je neodgovorno i neozbiljno? Mi smo, gospodine Mrkonjiću, dobili Izveštaj DRI, dobili smo završni račun za 2008. godinu, a ušli smo u raspravu o budžetu za 2010. godinu. Problem je u tome, gospodine Mrkonjiću, što je izveštaj DRI pokazao da se sredstva koja su bila raspoređena po ministarstvima nisu koristila u skladu sa zakonom. Onaj koji je vaš premijer, rekao je da su za to krive knjigovođe.
Voleo bih, žao mi je što on nije tu, vi ste rekli da bi voleli zajedno sa premijerom da dođete što pre sa nekim zakonom. Nažalost, premijer kad je obrazlagao budžet bio je tu tri minuta. Taj premijer nije nam objasnio kako mogu knjigovođe da budu krive kada se javne nabavke ne vrše u skladu sa zakonom. To nikakve veze sa knjigovođama nema. Mi danas slušamo ovde, odnosno raspravljamo o novim zaduživanjima Republike Srbije, ali ono što je interesantno, a nisam čuo da je iko pomenuo, a to je šta stoji u budžetu za 2010. godinu.
Javno preduzeće "Srbijagas" 150 miliona dolara, 270 miliona evra, JAT 50 miliona evra, Železnica 600 miliona dolara i 837 miliona evra.
To nas sve čeka u 2010. godini, gde će država dati garancije. Mi se opet vraćamo na tu bitnu stavku budžeta, zašto i dalje gubitaše subvencionišemo i zašto i dalje građani Srbije, odnosno država u njeno ime daje garancije.
Moram da se vratim na Železnicu. Pre neki dan ste se i vi sa time složili, od 12 milijardi dinara koji ide na Železnicu, 12,5 milijardi ide na plate.
Kako je rekao naš predsednik, ako može da bankrotira država i propadne, može onda i Železnica Srbije. Dokle to građani da plaćaju.
Imamo JP "Srbijagas", koje sam bog zna, kada saberete sve izjave direktore "Srbijagasa" dođete do neke cifre od 170 miliona evra gubitka, a mi ćemo sada u sledećoj godini, država Srbija će dati garancije, to je član 3. budžeta za 2010. godinu, 150 miliona dolara i 270 miliona evra. Stalno ti gubitaši nam se pojavljuju u tom budžetu kao velika stavka. Zbog toga smo predložili, i žao mi je što tu nije ministarka finansija, mi smo se van sale sreli i konstatovali da je amandman koji je LDP podnela i koji se odnosi na penzije veoma prihvatljiv, ali nema političkog dogovora.
Vi tražite politički dogovor za Koridor 10, to je u redu, to je nasušna potreba Srbije, kao što je NIS žila kucavica, tako je i ovo kičma Srbije i to je neophodno, i naravno da imate našu podršku da se takav koridor završi i takav posao završi. I nadam se i znam da ste vi puni energije i uz pravu podršku ćete verovatno i završiti onda kada ste to planirali. Problem je taj što smo tražili i vi ste čuli pre neki dan, i šef poslaničke grupe koja čini vladajuću veću je tražio razgovor javno sa premijerom i ministrom finansija.
Mi iz LDP smo takođe tražili razgovor sa ministarkom finansija da pokušamo da napravimo neki dogovor, i to ne neki dogovor koji će važiti od danas do sutra, nego neki dogovor koji dugoročno ovoj zemlji bar neku stabilnost i građanima bar neku nadu da ulije i da raspodelimo odgovornost.
Nažalost, naše kolege koje su iz poslaničke grupe penzionera nisu najbolje razumele našu ideju. Ako treba sešćemo s njima da razgovaramo i da pokušamo da im objasnimo šta je naša ideja. Jedna država koja se toliko zadužuje mora ovde i neko javno da kaže i obrazloži današnje tačke dnevnog reda. Poštujem kolege iz SPS, zbog vas je tu izašao i podržao i rekao da će glasati i to je u redu. Mi smo imali pre neki dan na Odboru za poljoprivredu pitanje koje je upućeno pomoćniku ministra i gospođi Diani Dragutinović. Zašto će se penzije za poljoprivrednike isplatiti tek u toku 2011. godine, kako stoji u članu 43. Predloga zakona u budžetu za 2010. godinu? Država naša je dužna, ima unutrašnji dug, spoljni dug i dalje idu ta zaduživanja. Znači, ne govorim konkretno samo o ovim danas koje su tačke dnevnog reda, nego vam govorim i šta piše u budžetu za 2010. godinu. To su milijarde.
Sama železnica, preko milijardu evra. To su neverovatne cifre, a neko će to morati da plati zbog toga smo predložili međugeneracijski dogovor. Da jednom taj teret podelimo na pravi način, da preusmerimo određeni deo sredstava, toliko smo pričali da ono povećanje od 10% penzija faktički ništa nije donelo, samo je urušilo još više sistem.
Moram, gospođo predsednice, vas da pitam nešto - šef Poslaničke grupe manjina gospodin Pastor je rekao da neće podržati ovaj predlog budžeta iz jednog prostog razloga što je prekršen Ustav, član 184. Gospođo predsednice, kršimo Poslovnik ovde. Kršimo zakone.
Zakon o eksproprijaciji koji postoji derogiramo posebnim leks specijalis zakonom za jednu firmu. Kršimo Ustav. Vojvodina mora da dobije 7% iz budžeta.
Samo kad saslušate šta je rekao pokrajinski sekretar za finansije, kad saslušate šefa Poslaničke grupe manjina, koji je danas potvrdio da nikakvog odgovora nema iz Vlade, ni želje da se razgovara, nema 7% predviđenih Ustavom za Vojvodinu.
Vlada je vešto, ali zaista vešto, prebacila određena sredstva, odnosno 6,5 milijardi koji su transferi lokalnoj samoupravi, kao da je to deo koji pripada Vojvodini i faktički, umesto 25 milijardi, mi smo došli na 31, 6 milijardi koji kao su ukupna sredstva za Vojvodinu, ne računajući onaj deo koji bi trebalo da ide za kapitalne investicije. To neće dostići 7% predviđenih Ustavom.
Zbog toga moram da vas pitam, gospođo predsednice, da se vratim na početak, neodgovorno i neozbiljno, danima, pogledajte koliko ovde sedi poslanika iz vladajuće većine, danima su ćutali kada se donosio Statut Vojvodine i Zakon o nadležnostima. Nijednog momenta nisu imali nameru da brane taj zakon.
Danas je on u Skupštini Vojvodine proglašen. Niste bili vi koji ste pozvani, nije bio predsednik Tadić, nije bio premijer. Njih dvojica su bili u Sremskoj Mitrovici, koja je daleko od Novog Sada manje nego Beogradu, ali nisu našli za shodno da prisustvuju proglašenju statuta Vojvodine. Vi niste bili.
Zašto obesmišljavamo sve što radimo ovde, zašto ne stojimo iza toga što radimo?
Često moramo mi iz LDP, koji smo bili protiv ovakvog Ustava, da branimo taj Ustav od onih koji su ga doneli. Stvarno upozoravamo, budžet je protivustavan, nije ispoštovan član 184, vi nećete imati podršku, ne samo Saveza vojvođanskih Mađara, nego taj dan sam video da je i gospodin Esad Džudžević aplaudirao gospodinu Pastoru.
Zašto ulazimo u raspravu o budžetu za 2010. godinu bez ijednog razgovora sa opozicijom? Zar vi zaista mislite da je to budžet Vlade? Ne, to je budžet Republike Srbije, kako je rekao Ivan Andrić.
Saglasan sam da svi ovde dobro želimo i da želimo da pomognemo, da pomognemo da taj budžet što bolje izgleda i da bude prihvatljiv, ali na način kako ga je gospođa Diana Dragutinović ovde predstavila, da je i socijalni i da je razvojni, to je nemoguće. Nažalost, on samo održava status kvo, a mi moramo da napravimo dogovor da krenemo napred.
Znam da vi, gospodine Mrkonjiću, stvarno puno poštovanje imam za energiju koju vi ulažete u posao kojim se bavite, znam da ćete vi svu svoju energiju uložiti da uradite ono što ste započeli, ali, nažalost, bez polaganja računa, a taj korak je bio izveštaj Državne revizorske institucije, da ponovim, kao što je rekao naš predsednik Čedomir Jovanović, ne mislimo da su ministri lopovi, ali da bi mogli da vam damo saglasnost za 2010. godinu kako ćete trošiti novce građana Srbije, moramo da vidimo kako je to rađeno u 2008. godini i gde su propusti.
Mislim da je veoma važno, kao što vi tražite konsenzus za Koridor 10, da takav konsenzus nađemo kod drugih važnih pitanja, a pre svega budućnosti ove zemlje, a budućnost ove zemlje nije u ovom budžetu za 2010. godinu. Ovo je i dalje stajanje u blatu, preživljavanje, ali stajanje u blatu. Ovde nema, nema nimalo politike. Nažalost, gospođa Diana Dragutinović to ne shvata, ne zato što ne želi da shvati, nego što jednostavno gospođa nije političarka…

Gospodine Maraš, šest sati je, nismo produžili rad, a pretpostavljam da niko ne bi da kršimo Poslovnik, pa da radimo duže i zbog toga ćemo nastaviti rad sutra u 10.00 časova.
Gospodin Maraš ima pravo da završi svoje izlaganje, tako da ćemo zapravo radni deo početi s vama. Zahvaljujem na učešću u raspravi.