Poštovane kolege, poštovana gospođo Dragutinović, mislim da ste vi danas izrekli jednu zaista veliku istinu, a to je da je ovaj deficit budžeta strukturalni problem. Moram da vas podsetim da mi svake godine, bar ja već treći ili četvrti put učestvujem u tome, svaki put smo vam rekli da je i onaj trgovinski deficit, znači spoljašnji, kao i ovaj unutrašnji, fiskalni deficit, da su to stalno strukturalni deficiti. Sada vi izlazite sa tim, ranije smo to mi stalno govorili, a sada ste vi kazali.
Kada kažete da je nešto strukturalno, objasniću vama, i građanima i kolegama šta to znači. To znači da se privredna logika ovde nije promenila od perioda maršala Josipa Broza Tita. Šta je ta logika?
Ta logika je uvek ista kao kad staneš na vrh planine, kad ti dobro ide onda se spuštaš, ideš nizbrdo, lupaš kao onaj pijani milioner u kafani, ništa ne ostavljaš sa strane, trošiš više nego što imaš, to je ta logika.
Pa onda ili idemo iz zajmova u zajmove, kao što ćemo sada da radimo, pa zajmimo. Sećate se kada je Tito umro 80. godine, ništa nije bilo. Sedeli smo u mraku, nema kafe, nema putera, nema ništa, ništa, ništa nije bilo jer su nas sustigli dugovi.
Znači, jedno vreme smo sada išli prodajom, mi smo to stalno govorili, privatizacijom, gde se prodavalo u bescenje, ponekad više, ponekad manje. A šta je bilo? Vi sada u tom privatizacionom fondu nemate ni kinte. Gde su te pare?
Znači, spust nizbrdo, trošili ste, ništa niste ostavili malo sa strane, pa kada se tamo zategne česma, tamo kod velikih, da mi imamo neku rezervu. Međutim, vi ste to sve spiskavali na razne načine i to je bila ta logika. Koliko vidim, vi uopšte nemate nameru da promenite tu logiku.
Jer, vidite šta govori ovaj vaš budžet? Kada se pogleda, pa odmah prelazim na penzije, da ne bih promašila temu, vidite, kada pogledamo ovaj vaš budžet sa prihodne strane je jedan sirotinjski budžet, to je veoma mali budžet. Pogledajte koliki je budžet u Hrvatskoj, duplo veći nego u Srbiji, a Srbija duplo veća nego Hrvatska. To su mali budžeti, to nije ništa.
Kada vi vidite koliko toga odlazi na penzije, pa to upravo govori o tome koliko smo mi jedna velika sirotinja, to upravo svedoči da vi morate da pokrivate, šta to znači, privreda nam je ovolicka, eto kao jedan nokat. Kako ta privreda može to da pokrije, te penzije?
Naravno da ne može da se pokrije, jer logika je ta – koliko je velika zaposlenost, penzioni fondovi su protočni bojleri, oni koji rade uplaćuju i od toga se isplaćuju penzije. Budući da je ta privreda ovoliko mala, vidi se po vašim prihodima, onda naravno da nema iz čega da se isplaćuju penzije. Ali, vi nama ne pokazujete kako će taj strukturni problem da se reši u budućnosti, nemamo ideju.
Vaš premijer, ono što mene posebno potresa, taj optimizam koji se tu prodaje je jedan uvredljivi optimizam. Kada mi kažemo šta rade ti ministri, šta će nam tolika ministarstva, hajde da tu nešto krešemo, niste to prihvatili. On kaže – neću da menjam tim koji pobeđuje. Pa, gde ste pobedili, dajte jedan primer gde taj tim pobeđuje.
Ili kada kaže – u idućoj godini, 2011, biće 3% rasta, odmah će sve da odmrzava, penzije i plate. Pa, kakve su to izjave?
Da bi tu došlo do bilo čega mi moramo, kao što vi znate, ne treba vas kao ekonomistu to da učim, da bez bar 6% rasta mi ne možemo da se vozamo. Nema vožnje bez toga.
Vi ćete ove penzionere na kraju da skinete sa tog budžeta ili da ostavite da crkavaju od gladi, kao što ćete verovatno morati da uradite na kraju, a rast zaposlenosti neće to da prati. Morate bar da povećate to, a nema tog plana.
To je suština tog pitanja, a onda kada kažem da se širi optimizam, da ministri dobro rade; ne rade dobro, reći ću vam zbog čega. Zato što ovo o čemu vi govorite danas, kada je reč o reformi penzionog sistema, pošto ta reforma ne može da bude mnogo radikalna, ako već govorimo da ona zavisi od zaposlenosti, privrednog rasta, a ideje, plana oko toga nikako nema, mogu da vam kažem da je i politika bila potpuno neadekvatna.
Prvo, zašto ste ostavili taj beneficirani staž? Da li je to toliko teško da se menja? S kime vi to treba da pričate? Recimo, čujem, imate u vojsci generale, konju rep da iščupaju i svaki čas idu u penziju. Čujem za generala Ponoša, mlad čovek, 40 godina ima, kaže – penzije kod nas su vrlo često politička kategorija, udbaši, generali, čim padnu u nemilost teraju u penziju, a to su velike penzije. Imate penzije kao političku kategoriju. Ko se zameri vlastima teraju ga u penziju, naročito u takvim državnim službama, pravac u penziju.
Drugo, imali ste korumptivno penzionisanje. Evo, molim vas, neću ništa protiv žene da kažem, a Danica Drašković je 30 godina penzioner. Šta joj fali? Konju rep da iščupa i dan-danas. Vi ste invalidske penzionere … koliko ih ima? Da li ste videli da su Italijani pronašli da navodno invalid koji je slep, ali nije slep, vozi autobus. Imali ste i tu kategoriju – korumptivnu…

Gospođo Pešić, izvinjavam se, zamolila bih da ipak kategoriju i personalno usmerenje vaših ličnih stavova, a koja imaju izvesnu pejorativnost, zadržite za sebe.
Zamolila bih da gospođu Danicu Drašković ne pominjete u ovoj konotaciji, nije u redu.

Izvinite, nisam htela da vređam, nego sam samo htela …

Moraćete ponovo da se prijavite, izvinite, mada beležimo vreme.

Apsolutno nije bila reč o tome, samo sam navela primere koje znamo iz javnosti, ali koliko je toga bilo da uopšte ne znamo. Koristila se penzija …
Na kraju da kažem, koristi se penzija i kod neuspešnih privatizacija. Gde god je trebalo, zatvarali ste i terali ljude u penziju, sa onim otpremninama ljudi mlade odlaze.
To ste mogli, da ste bili vredni, da su ministarstva radila kako treba, mogli ste te neke bar stvari koje mogu da se poprave, ako ne znamo kako ćemo doći do rasta, to nam je velika enigma i ne znamo, niti o tome razmišljamo, niti znamo, ali ove nekakve stvari koje sam sada pomenula, to smo mogli da ispravimo.
Šta je beneficirani staž? Mogli smo da vidimo koliko ima korumptivnih penzionera, mogli smo da vidimo i druge neke stvari i ukinemo političke penzije, i da obustavimo da se više rešavaju pitanja propalih preduzeća, tako ćete ljude da terate u penzije.
To je deo politike koja se vodila. Ta politika je do sada mogla da bude popravljena. Kakav ste razlog imali do sada da tu politiku ne popravite? Ako ne možemo ovo nešto odmah da popravimo, a ovo smo mogli da popravimo…
Još nešto da vam kažem, i to je treća stvar. Kada je reč o penzijama, vlada haos. Ne samo da je ovo bila jedna politika, nego sada govorim o haotičnom stanju, koje nema nikakvog razloga da postoji. Zašto je nekad postojao SDK? Zato što nisu mogle nigde da se isplate penzije, odnosno plate, ako se ne uplate doprinosi. Sada imamo ljude na onim železničkim prugama koji stoje tamo, kojima se ne uplaćuje zdravstveno.
Javna preduzeća, molim vas, ne uplaćuju u fondove. Oni kaišare, pa smo imali takve slučajeve, onda neće da nam daju informacije u javnosti da ne plaćaju penzije ljudima.
Nije problem samo sa penzionerima. Verujte mi, svi moji mlađi, naša deca, što se kaže druga generacija, koji imaju 30, 40 godina, niko nema penzije. Šta će sa njima da bude? Rade, ali niko neće da ih zapošljava. Nemaju staž, a imaju po 40 i 45 godina. Šta će sa njima da bude jednog dana?
Naravno, kao treći haos koji niste uspeli da rešite, to je siva ekonomija. Imamo mnogo haosa koje niste uspeli da rešite. Ni dan-danas ne znam šta ste isplanirali, kako da se puni taj budžet, onima da se doprinosi moraju plaćati, to smo bar nekada znali, kakav god da je sistem bio, ali doprinosi su morali da se plaćaju. Vi tu imate haos, neplaćanje doprinosa, niti kontrolišete ova privatna preduzeća, niti kontrolišete javna preduzeća.
Kad pogledamo, vi ćete verovatno morati da idete na taj sistem, da skinete sa budžeta penzije, ali to neće pratiti zaposlenost, da možete da prebacite na penzioni fond i onda šta će biti, biće verovatno to da će penzije ubuduće pasti na mnogo niže grane i verovatno nemate hrabrosti da sada to kažete.
Ako budete skidali iz budžeta, što bi bilo logično, morate da nam pokažete, a to ćete sigurno uraditi, to ste se dogovorili sa MMF, da nam pokažete kako će ovo drugo, privredni rast da počne da se dešava.
Koliko vidim, Vlada čeka da malo ublaži ova kriza i odmah krene ono skijanje ponovo, na vrh, teraj dalje, spuštaj se nizbrdo, nećemo ništa da menjamo. Ne vidi se duh koji provejava u toj „pobedničkoj ekipi“, kako misli da kad se spusti kaže – evo, ovo smo uradili i ovo smo sredili.
Nema razloga da bilo kakve strukturne reforme odlažete. Mogli smo i danas da ih imamo i mogli smo već da ih uključimo za budžetu za 2010. godinu, da smo sedeli, da su ministri vredno radili. Oni nisu dovoljno radili i onda stalno odlažemo te strukturne promene, čekamo da kriza prođe i da nastavimo po strom.
Htela bih na kraju još ovo da kažem, kada je reč o malim akcionarima. Slažem se sa nekim prethodnicima da se, kad je reč o malim akcionarima, zaista krši Ustav zato što tu postoji neko preferiranje svojina, koje je zaista neprihvatljivo. Svako ko je držač bilo kakve svojine, drži neku svojinu, nema nikakvog načina više da otimate privatnu svojinu. Da li je ona velika ili mala, nije na nama da to radite. To je nešto što smo zaista imali više problema i kod „Jugoremedije“ i u nizu tih, da se malim akcionarima otima, a to su mahom radnici.
To je vaša socijalna odgovorna vlada da otimate radnicima i građanima to malo akcija koje su dobili i to treba da im se otme. Kao što vidite, nema socijalno odgovorne vlade. Ovaj sirotinjski budžet da se pokrije ono što mora da se pokrije. Nažalost, ne vidi se kako će ikada ovaj budžet imati jedan normalan prihod, da bude normalan budžet i da taj rashod ne bude veći.
Da vas pitam, poslednje, kad planirate, što smo tražili ranije, kada smo imali one silne privatizacije, kada planirate suficit? Da li ima plana, da li imamo fiskalni suficit u budžetu ili nema plana za fiskalni suficit? Tek onog dana kada budemo imali suficit, onda smo mi rešili i počeli da izlazimo iz tih strukturnih problema, ali za sada ne vidim da se to uopšte dešava.
Nije reč o tome da se neko zavađa s penzionerima. Ja sam, na kraju krajeva, u penziji već, nema razloga o tome da se govori, nego se govori o tome da se ne rešavaju strukturna pitanja tako kako se nikad u stvari nisu ni rešavala.
Molim vas da prekinete sa tom praksom i da počnete da razmišljate ne samo kako ste skockali sve za ovu godinu, nego da pokažete i sledeću godinu i da pokažete realne pokazatelje kako će dalje da izgleda život u ovoj zemlji.
Verujte, građani su jako uznemireni ovim načinom da nam se pokaže ovolicno parče, a prekosutra šta – potop. Nema načina, ako se budete ovim tempom zaduživali, kao što je radio Tito, mi ćemo kao 1980. godine kada je on umro, ne daj bože da neko umre, ostati bez struje, bez ičega, bez toalet papira, bez kafe i tako će izgledati život u ovoj zemlji.
Nikakvom optimizmu nema mesta, nego je reč o tome nego da zasučete rukave, da smanjite ministarstva, da se uzmete u glavu i sve ono što smo se davili sa onim službenicima ovde, administrativnim, što smo stanjivali broj, sada vidimo da povećavate taj broj… Vaša reforma državne administracije kao ključni faktor razvoja, tu ste pukli, ništa niste uradili.
Što smo one zakone donosili, što smo se maltretirali sa silnim zakonima, kada uvećavate administraciju?
Očigledno da hoćete da otpustite tamo neke ljude koji vam ne odgovaraju, a da primite druge. Kaže – giljotina zakona donosi 200 miliona u budžetu, ali smo uveli 1000 novih. Prema tome, niste ni to giljotinirali.
Molim vas da ovakav, sa jedne strane sirotinjski, a sa druge strane rasipnički deo date da se to uskladi, pa da se živi prema nekakvom guberu kakav postoji, ali to onda mora da važi za sve i moraju svi da zasuku rukave i da te reforme i strukturna pitanja ne ostave stalno za sutra i za prekosutra i da stalno govorimo na istu temu.

 Gospodin Miroslav Petković ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, vaša ekselencijo, poslanici PUPS-a, budžet za 2009. godinu i rebalans tog budžeta su pokazali šta je i kolika je cena vladajuće koalicije. Ta cena je vrlo visoka i nju su platili svi građani Republike Srbije.
Siguran sam da ste i tada bili svesni da se projektovani prihodi neće ostvariti, kao što ste bili sigurni da ćete potrošiti više nego što ste predvideli.
Kada ste obrazlagali budžet za 2009. godinu, jasno smo vam rekli da je nemoguće istovremeno povećati penzije i ulagati u infrastrukturu.
Tada nam niste verovali i sada ste svesni da ste pogrešili. Tada ste govorili da se izuzetno u 2009. godine penzije i naknade neće usklađivati, već će se isplaćivati iznosi od oktobra 2008. godine.
Rebalansom iz aprila izdaci za penzije su povećani sa 189,3 milijarde dinara na 213,2 milijarde dinara. Penzije su zamrznute u tom trenutku i iznosile su 65% prosečne plate. Tada je za penzije imalo novca, a za studente nije imalo novca.
Podsećam vas da je i tada DSS podnela zakon o visokom obrazovanju, koji vi nikad niste stavili na dnevni red.
I sa krizom i bez nje, izdaci za penzije u Srbiji mereni u procentima bruto društvenog proizvoda su mnogo veći nego u drugim zemljama u regionu, jer država najviše sredstava odvaja upravo za te penzije.
Takozvani sistem međugeneracijske solidarnosti, odnosno prvi stub, podrazumeva da se uplatom penzijskih doprinosa zaposlenih finansiraju tekuće penzije za čije je normalno funkcionisanje neophodno da odnos između zaposlenih i penzionera bude 3,5 : 1. Da vas podsetim da je u Srbiji taj odnos poslednji put bio primenjen 1981. godine. Sada u Srbiji imamo manje od dva miliona zaposlenih, a milion i 600 hiljada penzionera. Predviđanja su da će u 2010. godini broj penzionera porasti negde za 2%.
Gde smo danas, 14. decembra 2009. godine? Podsećam vas, gospođo Dragutinović, da je sutra divan dan, 15. decembar, i to što su stranke vladajuće koalicije prekršila svoja predizborna obećanja ne mogu da opravdam i da shvatim da su vas naterali da ponovo kršite Zakon o budžetskom sistemu, jer Vladi niste dostavili predlog budžeta 15. oktobra, Vlada nije dostavila predlog budžeta 1. novembra, a očigledno je da budžet neće biti izglasan sutra, 15. decembra, kako to zakon predviđa.
Predlogom ovog zakona se ukida pravo na dva godišnja usklađivanja penzija u 2010. godini i predviđa se da penzije ne porastu ni za jedan dinar još godinu dana. Zašto? Zato što su vanredno povećane u oktobru 2008. godine za 10%.
Tada smo vam govorili da je to neodrživo i da će posledica pakovanja nakaradne većine u Skupštini upravo na svojoj koži najbolje osetiti milion i 600 hiljada penzionare. Kako? Ništa nema od povećanja penzija do 1. aprila 2011. godine. U ovom trenutku prosečna penzija iznosi 21.000 dinara. Prosečna poljoprivredna penzija iznosi 8.000 dinara. Prema podacima iz juna, koje sam pronašao, 51 penzioner u ovoj zemlji prima penziju veću od 103.000 dinara, ali ono što je najtužnije jeste što stotine hiljada penzionera primaju penziju manju od 11.000 dinara.
Penzije će ostati iste i u narednoj godini. Evo je od 2008. godine, kada je bio 78 dinara, porastao na 96 dinara. Kada tu dodamo stopu inflacije i najavljeno poskupljenje struje, koje očekuje sve građane, pa i penzionere, od 1. januara 2010. godine, u iznosu od 10%, jasno govori, kada penzioneri budu dobili ček za penziju šta će moći da urade sa tim novcem.
Poslanik PUPS-a gospodin Perić je u subotu rekao da ta partija upravo sada insistira na reformi penzijskog sistema i na donošenju novog zakona. Gospođo Dragutinović, rekli ste da je potrebno doneti zakone koji će smanjiti priliv novih penzionera, ali kada. Za dve nedelje će biti srećna Nova godina, u holu Doma Narodne skupštine imaćemo jelku od 10 metara i gudački orkestar.
Ova koalicija je bila na vlasti 2008. godine i 2009. godine, i sada ulazi u treću godinu, u 2010. godinu, a rezultati su da se država raspada, a vi ćete za Novu godinu da gudite.
Najavljujete novi zakon, a za sve ove godine na papiru nemamo ni prednacrt tog zakona. Postoje neke tri radne grupe koje rade na tri različite oblasti i rezultati su nula, kao što će i biti povećanje penzije u narednoj godini. Podsećam vas da je uslov PUPS da uđe u vladajuću koaliciju bio povećanje penzija za 10%, uvećanje penzijskog fonda. To povećanje je bilo predviđeno linearno, prema svim penzionerima. Znači, i onaj ko ima 103.000, koji će povećati svoju penziju za 10.000 i onaj mučenik ko ima 11.000 i kome će se penzija uvećati za samo hiljadu dinara.
Znamo da se za penzije izdvaja 15% BDP. Matematika je jasna. Od 30 milijardi, 15% iznosi 4,5 milijarde evra. Deset posto od 4,5 milijarde jeste 450 miliona evra. Malo li je na ovu krizu.
Neki od vas su nakon toga došli u Skupštinu, vaš predsednik koji se kleo u svoju sedu glavu da će zaštiti penzionere, otišao u Vladu, a 1.300 vaših aktivista ste smestili u upravne odbore i sada ćutite jer je kriza i ne može ništa da se pomogne.
Sada kažete da je budžet koji ste predložili razvojni. Razvoj koji će više od 30% prihoda odvojiti upravo za subvencionisanje penzijskog sistema u kome su, kako smo čuli, neka sredstva sakrivena po drugim ministarstvima. Da građani ne bi pogrešno razumeli, ovo nije atak na penzionere, ni na one koji su glasali za PUPS, ni za veći broj koji je glasao za DS. Moji roditelji su penzioneri, rođaci, moje komšije. Biću slobodan da kažem da svim penzionerima želim da što duže primaju penziju, bez obzira koliki je njen iznos.
Ovo su samo činjenice koje govore o nesposobnoj vlasti. Ako je ovo socijalno odgovorna Vlada, gde je danas premijer da nam objasni zašto je ovakva situacija? Kada smo raspravljali o rebalansu budžeta, predsednik Vlade, gospodin Cvetković je bio na letovanju, sada je verovatno na skijanju. Ovo je kritika onih koji se tobože zalažu za interese penzionera, a na vreme smo vam govorili i ukazivali kakve lomove u društvu ova vaša odluka može da proizvede. Da li ste im ovo obećali? Naravno da niste. Ali, niko nije pominjao ni suze ni znoj.
Da li znate šta jedino može da vas spase, ali kratkoročno? Novi izbori, tada će ponovo krenuti lažna obećanja i plate i penzija i subvencija i nova radna mesta. Izgleda da ću imati problem u idućoj godini, pošto će se napraviti silni autoputevi kojim putem da idem za Čačak, mogu da napadam Kruševac, blago meni, a možda i naftu pronađete u međuvremenu.
Poruka za mlade ljude, studente i svršene akademce - vas nema u predlogu budžeta. U hiljadu strana, u dva kilograma papira nigde nema novih radnih mesta. Ovde je predviđeno milion 823 hiljade zaposlenih, koliko je bilo u ovoj godini, prema projekciji, da bude i u narednoj godini. Ni jedno jedino novo radno mesto, a kamoli novih 200.000.
Plašim se da nakon 18. decembra, kada budu bile ukinute vize i kada reke mladih ljudi krenu napolje iz ove zemlje zato što ovde ne vide budućnost sa ovako nesposobnom Vladom, da neće imati ko da ostane u Srbiji da ugasi svetlo.

Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u okviru zajedničkog načelnog pretresa baziraću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu.
Kao što je svima poznato, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom donet je 2. aprila 2002. godine, a 2005. godine je doživeo prve izmene i dopune i kao takav, važeći od 1. januara 2006. godine, evo ovih dana doživljava svoju drugu izmenu kroz novih 13 članova u predlogu novih izmena i dopuna ili novih 13 članova ovog zakona.
Zakon sam po sebi predstavlja deo sistema društvene brige o deci i porodici u oblasti finansiranja i finansijske podrške porodici sa decom. On ne predstavlja samo deo socijalne politike, već polazeći od demografskih potreba istovremeno predstavlja i važan instrument populacione politike.
Zakon jasno definiše dva neposredna cilja i to prvi - ublažavanje nejednakosti u životnom standardu porodica sa decom koje pripadaju različitim materijalnim stratovima i smanjivanje troškova roditeljstva. Visoku stopu nataliteta na prostoru Srbije ne beleži skoro nijedna opština u Srbiji.
Nažalost, skoro da je sasvim drugačije i predloženim načinom, govorim o zakonu koji je usvojen 2002. godine, podržava se koncept ljudskih prava i jednakost položaja svih građana na celoj teritoriji RS i to je dosta dobra stvar zakona iz 2002. godine.
Zakonom su definisana sledeća prava na finansijsku podršku porodica sa decom, i to u smislu naknade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege ili posebne nege deteta, prava na roditeljski dodatak, prava na dečiji dodatak i naknadu boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i za decu ometenu u razvoju, kao i regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugrožene porodice.
U svim oblastima života neophodno je i preko potrebno poštovati svetske standarde. Nažalost, mi nismo zemlja sa visokim natalitetom i zato je zanimljivo zašto poštujemo preporuku Svetske zdravstvene organizacije, koja glasi da je maksimalan broj dece u porodici do četiri i u toj meri RS je ispoštovala tu preporuku, tako da je postojeći Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom ugradila i preporuku odredbe i prava koja se odnose samo na porodicu sa maksimalno četvoro dece.
Pogledom na tu činjenicu sve porodice sa većim brojem dece su, automatski i deca rođena posle četvrtog, diskriminisane, jer za decu posle četvrtog, izuzev, kako to zakon navodi, ako je posle trećeg deteta usledilo rađanje blizanaca ili više dece, ovaj zakon i članovi ovog zakona u smislu određenih finansijskih nadoknada zaista su diskriminatorski i to je glavna primedba SNS. Čudi nas zašto se povodom ovog pitanja nije oglasio Republički zaštitnik prava deteta.
Da postoji različita praksa u svetu, govore primeri za različite upotrebe, visinu i nadoknadu za dečiji dodatak, recimo u Austriji, Bugarskoj, Danskoj, Rusiji, Sloveniji i Španiji, gde dečiji dodatak ne zavisi od reda rađanja deca i recimo primeri u Belgiji, Francuskoj, Grčkoj, Poljskoj, Finskoj gde dečiji dodatak raste sa redom rađanja dece. Potrebno je naglasiti da mere finansijske podrške porodici neće doneti željene rezultate sve dok se ne ukinu trendovi diskriminacije u oblasti zapošljavanja i rada. Ovde prvenstveno mislim na žene. Prisutan je i novi trend političkog zapošljavanja, gde ako niste bliski određenoj političkoj grupaciji, odnosno stranci ne možete dobiti nikakvo radno mesto. Zatim, razlike u plaćenosti između ženskog i muškog rada.
Poseban problem je što se slučajevi diskriminacije teško mogu dokazati. Redak je primer da su žalbe upućene resornom ministarstvu. Moram istaći još jedan primer diskriminacije kroz oblik pomoći, odnosno programa finansiranja vantelesne oplodnje. S obzirom da se mnogi parovi isključuju iz procesa programa finansijske nadoknade, s obzirom da posle datuma povezivanja pređu starosnu granicu, a ovde se ne uzima u obzir datum prijema podneska za ovakvu vrstu pomoći i vezano za ovu stvar neophodno je izmeniti starosnu granicu, koja u ovom slučaju glasi 35 godina na najmanje 38 godina ili 40 godina, jer praksa u Srbiji o tome kada se stupa u brak govori u korist zadnjeg argumenta.
Ne može se reći da prvobitni Zakon o finansijskoj pomoći porodici sa decom i neke dopune nisu donele pozitivne promene, ali smatramo da su neophodne i dodatne izmene, ne samo zato što je ovim izmenama i dopunama planirano, u interesu kvalitetnog sužavanja strategije smanjenja bele kuge u Srbiji, pa s obzirom na tu strategiju je potrebno usaglasiti odredbe ovog zakona.
Šta se još dešava u praksi? Opštinske službe, znamo i sami, vrlo su neažurne, spore ponekad. Ne kažu vam ništa. Ponekad vam ne kažu najbitnije stvari i tako se dešava da u lancu informacija uvek nedostaje informacija koja će vas dovesti na pravi put. Najveći problem, ne daj bože ako neki zakon kao ovaj doživi izmene i dopune, ako se promeni da porodice koje nisu u mogućnosti da koriste internet zaista su u hendikepu, s obzirom na informaciju u oblasti promena i izmena određenih zakona.
Ista situacija dešava se i u domovima zdravlja, bolnicama, a i u opštinskim upravama, gde morate da vučete službenike za rukave, a uz sve to držite bebu u rukama i potrebna vam je neka informacija.
Problem oko skraćivanja roka za predaju dokumentacije sa 12 na tri meseca je posebno bitan problem i mislimo da je zaista rok koji ste predložili u izmenama i dopunama ovog zakona takođe kratak. To ćemo u obrazloženju amandmana koji smo podneli iskomentarisati i nadam se da ćete prihvatiti ove amandmane na tu oblast, jer taj problem dotiče veoma veliki broj porodica iz prostog razloga što šest meseci nije sasvim dovoljno, pogotovo za porodice koje imaju novorođeno dete, koje recimo ima određene zdravstvene probleme i posle rođenja zadrži se duži period u bolnici.
Nemoguće je za zakonom predloženi period od tri meseca, a vašim izmenama i dopunama šest meseci, prikupiti neophodna dokumentacija, a znamo da se bez otpusne liste iz bolnica, odnosno domovi zdravlja ne mogu izvaditi ni izvodi iz matične knjige rođenih, s obzirom na taj dokument, svi ostali dokumenti se podnose da bi se program finansijske nadoknade i ostvario.
Ovo se posebno odnosi na roditeljski dodatak, jer neblagovremena predaja dokumentacije u zakonski predviđenom roku znači gubljenje prava na nadoknadu tj. na roditeljski dodatak.
Navešću još deo primera. Verovatno je deo od vas, da je tu ministar za rad i socijalnu politiku verovatno bi znao o čemu pričam, upućeno u deo fondacije "Milivoje Mića - Mandić" sada fondacija "Stara Raška" koja zaista ima niz pozitivnih akcija na prostoru Sandžaka, tj. Stare Raške, i po pitanju muslimanskog stanovništva i srpskog stanovništva, i zahvaljujući akcijama te fondacije i njenog predsednika gospodina Vučićevića, u opštinama Prijepolje, Sjenica, Nova Varoš je u zadnje dve godine sklopljeno preko stotinu brakova između Srba i Albanki koje nemaju srpsko državljanstvo.
Zbog zakonskog slepila ove porodice ostaju uskraćene za roditeljski dodatak. Za prvo dete, moram da napomenem ove cifre zbog javnosti, 26.663 dinara, za drugo dete 104.266 dinara, treće dete 187.670 dinara i četvrto dete 250.224 dinara. Taj novac u Srbiji, a morate priznati pogotovo u takvoj zabiti, izvinjavam se na ovim rečima, kao što je Pešter znači veoma veliko bogatstvo.
Jedan primer, recimo, da u selu Budževo na Pešterskoj visoravni pod istim krovom žive dvojica braće koji su oženjeni Albankama iz okoline Skadra i oni odgajaju četvoro dece u surovim uslovima na siromašnom i zabitom Pešteru. Možete zamisliti za koliko je novca uskraćena ova porodica, radi se o porodici Matović, a govorimo o strategiji smanjenja bele kuge i borimo se protiv toga da nam sela ne budu zatvorena.
Zaista, morate priznati da nema komentara na ovakve stvari. Radi se o deci koja automatski postaju srpski državljani, ali majke to nisu, što je neophodno da bi se zakonski steklo pravo na roditeljski dodatak.
Zakon predviđa da roditeljski dodatak ostvaruje majka deteta, ali je najbitniji uslov da je ona državljanka Srbije, a što je vezano za preko stotinak porodica na ovom području, a i u drugim slučajevima u Srbiji nije slučaj.
Ovo je još jedan od primera da, nažalost, zakone koje predlažemo i zakoni koje usvajamo ovde u ovom cenjenom domu zaista ne prati život na području Republike Srbije. Deca čije majke nemaju naše državljanstvo lišena su prava koja imaju svi ostali mališani. Ni žene poput albanskih nevesta nisu u boljoj situaciji.
Kako bi dobile državljanstvo Srbije, moraju najmanje tri godine da provedu u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije. Zašto se država i svi zakoni ovako diskriminatorski ponašaju prema građanima Srbije? Zašto je, recimo, u nekom drugom slučaju bila dovoljna procena ministra unutrašnjih poslova, gospodina Dačića, da Adrijana Lima kaže – da Marku Jariću i da s obzirom na tu situaciju i da s obzirom da ona ne živi u Srbiji, mi zaista nemamo ništa protiv toga da ne bi bilo pogrešno shvaćeno, dobije po ubrzanoj proceduri srpsko državljanstvo, a majke srpske dece na Pešteru i u drugim krajevima Srbije bivaju sporne.
Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak neophodno je prikupiti 12 bitnih dokumenata i sada zaista ne bih želeo da iznosim koji su to formulari, jer bi to potrajalo. Ako je potrebno pokazati i dokazati poseban status deteta, neophodno je prikupiti, pored ovih 12 još četiri do sedam papira. Svi ti papiri, zahtevi, obrasci, potvrde, dokazi u svom najvećem delu moraju da se plate. Ova procedura košta. Zar mislite da ovo zaista nije previše, s obzirom na strategiju protiv bele kuge u Srbiji i s obzirom na zaista jedan veoma dugačak proces i na situaciju da je na period od tri odnosno šest meseci vrlo kratak za skupljanje ove dokumentacije.
Najbitniji vid diskriminacije po pitanju dečijih dodataka je da se on ostvaruje na prvih četvoro dece. Na kraju, kada posle silnih troškova, napora i neažurnosti opštinske uprave po domovima zdravlja i bolnicama pretrpite sve ove situacije, uspete da prikupite svu potrebnu dokumentaciju i da uradite sve ovo o čemu smo pričali, taj novac koji je u vidu dečijeg dodatka stigne sa, nažalost, velikim kašnjenjem, velikim vremenskim rokovima kašnjenja, nije, a to morate da znate i verovatno vodite računa o tome, a da dovoljno vodite računa ne bi dozvolili ovakvu situaciju, nije dovoljan jednom detetu za sok i užinu za mesec dana.
Tu ne pričam o knjigama, garderobi ili čak o situaciji da jedan od ministara kaže da je u Srbiji previše đaka prvaka i da se ne može obezbediti dovoljan broj besplatnih knjiga za sve njih. Toliko o strategiji protiv bele kuge u Republici Srbiji. Ovde ne smemo zaboraviti cenzus koji je verovatno nizak za ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
Sada bih se bazirao na izmene i dopune Zakona o javnom dugu. Svima je poznato i to je opšte poznato da su javne finansije u Srbiji u potpunom haosu. DRI ovih dana je ustanovila veoma brojne nedostatke i nepravilnosti kršeći prvu pravu kontrolu trošenja novca iz državne kase. Najveći broj nepravilnosti je upravo zbog nepoštovanja Zakona o javnim nabavkama. Revizija je, kao što je ovih dana ovde isticano, obuhvatila 27% budžetskih sredstava i izvršena je u 14 ministarstava, tri uprave i direkcije za imovinu, a skoro kod svih su evidentirane neispravnosti u trošenju budžetskih sredstava koje su trošile pare građana Republike Srbije. Najveći problemi u javnim finansijama su ti što ne postoji popis državne imovine, ne vodi se evidencija o donacijama, niti o realizaciji tih donacija. To vam je revizor rekao, gospođo ministre, tako da ne vidim razlog zašto klimate glavom?
Krši se Zakon u oblasti kratkoročnih potraživanja i obaveza. Zatim, skoro i da ne postoji interna kontrola i revizija ili, kad postoji, ona se ne vrši u skladu sa zakonom, kao i situacija da se ne vodi glavna knjiga Trezora, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Moramo podsetiti na situaciju da je državna imovina prvi put uknjižena i iskazana u budžetu za 2005. godinu. Od tada, nažalost, pa naovamo, samo se vrše korektivne izmene vrednosti te imovine u periodu od 2005. do 2009. godine. Naplaćeni prihodi, kao što smo i pre neki dan čuli ovde u izlaganjima, od strane odnosno po osnovu dividendi su u 2008. godini samo 748 miliona dinara. Ali, to su samo uplaćene dividende a ne naplaćene dividende, jer se država odrekla prava na naplaćivanje dividendi.
Državna revizorska institucija ustanovila je da je ukupan javni dug Srbije 31. decembra 2008. godine 715,7 milijardi dinara. On je podeljen na dugoročne i kratkoročne obaveze. Doista, dugoročne obaveze u mnogo većem kontekstu i mnogo većem iznosu u odnosu na ukupan dug, a one, kao takve, podeljene na domaće obaveze i ostale, odnosno obaveze prema inostranstvu.
Moram podsetiti da su domaće obaveze skoro 279 milijardi dinara, od čega su krediti od domaćinstava u iznosu od 95% ovih sredstava, hartije od vrednosti 10,7 milijardi i krediti od domaćih banaka 7,2 milijarde dinara. Moram napomenuti da je najveći procenat u odnosu na kredite domaćinstava vezan za deviznu štednju, tj. staru deviznu štednju i iznosi oko 260 milijardi dinara.
Međutim, obaveze prema inostranstvu su u iznosu od skoro 436 milijardi dinara i to po stavkama podeljene na kredite stranih vlada, u iznosu od 151,6 milijardi, od čega je najveći procenat Pariskom klubu, i to oko 149 milijardi dinara; zatim, obaveze prema multilateralnim institucijama, prvenstveno Međunarodnom udruženju za razvoj, 192 milijarde; zatim, stranim bankama u iznosu od skoro 68 milijardi dinara i ostalim stranim kreditorima u iznosu nešto većem od 24 milijardi dinara, tako da u domenu dugoročnih obaveza dolazimo do cifre od 714,3 milijarde dinara i kratkoročnih obaveza od 1,4 milijarde dinara, tako da ukupan javni dug Srbije za 2008. godinu iznosi, kao što sam već i rekao, 715,7 milijardi dinara.
Moramo podsetiti da je država davala pare javnim preduzećima, ministarstvima i odbrambenoj industriji, ali nijedna od pozajmica nisu, recimo, železnicama, „Zastava oružju“, „Slobodi“, „Prvom partizanu“, „Prvoj iskri Barič“, itd, nije vraćena na vreme. Radi se, moram napomenuti, o milionskim ciframa. Zaista je zabrinjavajuća situacija da te cifre, odnosno iznosi, nisu vraćeni u zakonskom roku.
Interesantno je napomenuti da nijedan dinar nisu vratili ni oni koji su pare pozajmili od fonda u koji se slivaju pare od sredstava za privatizaciju.
Radi se o dugu od samo 15 milijardi dinara, od čega najviše duguju javna preduzeća – 7,8 milijardi dinara i korisnici budžetskih sredstava – 5,8 milijardi dinara. U ovim slučajevima, skoro da ne postoje, u stvari i ne postoje, nikakvi rokovi za vraćanje novca, pa se verovatno zbog toga pare i ne vraćaju. Neki od starih dužnika našli su za shodno, a i vi, da im date i nove kredite.
S druge strane, ukupna kratkoročna potraživanja Srbije iznose oko 31,7 milijardi dinara. Najveći deo tog duga odnosi se na period od 1999. do 2004. godine i to EPS-u od 1,9 milijardi dinara, Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje 7,5 milijardi dinara i Direkciji za robne rezerve 2,6 milijardi dinara. EPS svoj dug redovno vraća sve ovo vreme, dok, recimo, Fond za PIO, koji je imao rok do kraja 2003. godine da vrati navedena sredstva, nije ni dinara vratio u budžetski sistem.
Šta je u vlasništvu Srbije, skoro da niko ni od vas ni od nas ne zna, a tek građani Srbije, ali, pitamo se onda zašto su zaposleni u republičkoj Direkciji za imovinu imali u 2008. godini oko 22,5 hiljade radnih sati prekovremenih od svog redovnog posla?
Da je bilo kontrole ne bi se bez postupka javne nabavke, odnosno sprovedenog postupka javne nabavke i na osnovu toga ugovora, zaključenog ugovora, ne bi Uprava za zajedničke poslove republičkih organa kupila bonove za gorivo u vrednosti od 110 miliona dinara.
Istina, nije ovo jedini promer, svi su se u kontrolisanim organima ogrešili o Zakon o javnim nabavkama i, pored manjkavosti računovodstvenog sistema i grešaka knjigovođa, kako vi to navodite, više je nego očigledno da je država pozajmljivala budžetski novac, koji niti da je vraćen, niti je iko išta preduzeo da se ta potraživanja naplate.
Preko 13,5 milijardi dinara isplaćenih iz budžetske rezerve i skoro 15 milijardi dinara iz fonda sredstava za privatizaciju nisu vraćeni, 15.106.000.000 dinara je zaista nemar o novcu, kada je reč o tom novcu i o izdatim garancijama za 2008. godinu. Iz budžeta je na osnovu izdatih garancija isplaćeno nešto manje oko 2.800.000.000 dinara na ime otplate glavnice i oko 1.800.000.000 dinara na ime kamate. Regresni zahtevi nisu ispostavljani ni 2007, ni 2008. godine, već je sve to, gospođo ministre, plaćeno novcem građana Srbije.
Zakon je kršen i prilikom zaduživanja radi pokrića budžetskog deficita. Dug za finansiranje deficita tekuće likvidnosti budžeta na kraju 2008. godine premašio je dozvoljeni nivo po Zakonu o javnom dugu, a koji glasi 5% od ukupno ostvarenih prihoda u 2007. godini, i to za preko pet milijardi dinara. Šta bi se tek moglo reći kada bi se u obzir uzelo poslovanje tolikog broja agencija koje nigde kao kod nas ne postoje? Recimo, vratila je i RRA. Zbog čega se, gospođo ministre, ne donosi novi zakon o telekomunikacijama koji bi dugi niz godina probleme iz ove oblasti uredio?
Zašto ova oblast nije pod kontrolom države, Ministarstva telekomunikacija i gde završavaju skoro najveća finansijska sredstva iz ove oblasti? I još jedno vrlo bitno pitanje vezano za ovo prethodno što sam rekao, zašto u ovim službama ne postoji nikakav inspekcijski nadzor, i to službama koje su najprofitabilnije?
Na kraju, gospođo ministre, iskoristiću vaše prisustvo da vas pitam – kada će biti isplaćena rata poljoprivrednim penzionerima, zadnja četvrta rata od 24.000 dinara, i kada će se dug starim i nelikvidnim domaćinstvima u oblasti poljoprivrede za 2008. godinu od 20.000 dinara isplatiti?

 Ostavili ste još minut i nešto malo više za vašu poslaničku grupu. Reč ima narodni poslanik Marina Toman.