ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 14.12.2009.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Marina Toman

Srpska radikalna stranka
 Dame i gospodo, zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je veoma važan zakon za jednu državu. Trebalo bi da oslikava populacionu i socijalnu politiku jedne države. Trebalo bi da predstavlja deo ukupne društvene brige o deci. Ovo je jedan od tih zakona kojima država pokazuje na koji način brine o svojim građanima. Zakon mora da bude tako ustrojen da njegove odredbe na najbolji način štite interes deteta, podstiču rađanje i materijalno pomažu ugrožene porodice.
Zakon koji je sada na snazi pokazao je ne samo niz manjkavosti u primeni pojedinih njegovih odredbi u praksi, već u sebi sadrži i pojedine diskriminatorske odredbe. Znači, u pitanju je veoma važan zakon za jednu državu i zbog toga je veoma važno da se on izmeni i dopuni, kako bi na najbolji način štitio interes građana, kako bi država pokazala da je spremna i sposobna da bolje brine o svojim građanima.
Međutim, kada Vlada podnese u Skupštinu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, uz obrazloženje da je njegovo hitno usvajanje neophodno zbog smanjenja budžetskih sredstava opredeljenih za naknade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, postajemo veoma skeptični po pitanju namera predlagača.
Kako navodi predlagač, potreba za hitnim usvajanjem proizašla je kao posledica izigravanja i zloupotrebe dosadašnjih odredbi zakona. Ako to stavite u prvi plan i tek u jednoj rečenici, u razlozima za njegovo menjanje navedete da je praksa u dosadašnjoj primeni zakona pokazala da neke njegove odredbe treba izmeniti, dopuniti, precizirati i uskladiti sa Ustavom, moramo da se zapitamo da li bi država uopšte i menjala zakon da se ne usvaja budžet?
Da li bi se zakon menjao uprkos njegovim nedostacima, jer bez navođenja, verovatno po predlagaču, suvišnih reči o tome da je potrebno njegovo menjanje, jer u sebi sadrži odredbe koje u neravnopravan i diskriminatorski položaj stavljaju pojedine kategorije dece, upravo se nameće taj zaključak.
Nameće se zaključak da Vlada donosi ovaj zakon da bi zaštitila državu od porodilja i majke, a ne da bi država omogućila pravilan razvoj budućih generacija, tako što će davati finansijsku podršku porodici sa decom, odnosno na adekvatan način uredila ovu oblast.
Da nije svetske ekonomske krize, na koju se predlagač poziva u obrazloženju, pitam vas da li biste zakon menjali uprkos tome što je on diskriminatorski, manjkav i loš? Kako mi sada da diskutujemo o predloženim izmenama i dopunama zakona, o tome da li one vode poboljšanju tog zakona, poboljšanju njegove primene u praksi, kada vi navodite da je potrebna njegova izmena jer u uslovima ekonomske krize može da prouzrokuje štetne posledice po planirane uštede u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu?
Sa druge strane, nije jasno, ako se pozivate na zloupotrebe zakona, zašto onda niste menjali kaznene odredbe zakona, pogotovo one koje se odnose na poslodavce? Na taj način bi bolje zaštitili državu. O tome smo govorili i prošle godine kada je usvajan budžet za ovu godinu. Ne mogu poslodavci da budu ti zbog kojih će se smanjiti izdvajanja za ove nadoknade.
Naš predlog je da se zadrži postojeće rešenje kod obračuna nadoknada zarade za vreme porodiljskog odsustva. Takođe da se rok u članu 15. produži na 12 meseci, odnosno rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Dobro je što ste u zakon uneli odredbu da ako majka koja ima troje dece u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na roditeljski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, međutim, trebali ste to urediti na drugačiji način. Urediti zakonom, a ne da se to pravo ostvaruje na osnovu posebnog rešenja ministarstva.
I dalje ostaje pitanje šta ćemo sa onima koji imaju više od četvoro dece, a nisu u pitanju blizanci? Da li se interes države kada je u pitanju populaciona politika završava na četvrtom detetu? Veoma je interesantno i to što niste prihvatili sugestiju Zaštitnika građana da se obrati pažnja na poljoprivrednike, jer se oni po Zakonu o privrednim društvima ne tretiraju kao lica koja samostalno obavljaju delatnost. Takođe, menjate i član 18. i umesto da dečiji dodatak pripada samo redovnim učenicima, obuhvaćeni su i vanredni učenici, lica iz osetljivih društvenih grupa. Ko će da određuje koje su to osetljive društvene grupe?
Znači, imamo jedan predlog koji u sebi sadrži promene pojedinih članova, ali ipak te promene nisu adekvatne i nisu dovoljne da bi mogli da kažemo – Srbija ima jedan dobar zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, zakon koji prati stvarne potrebe ovog društva. Ovako uradili ste posao do pola.
Nešto ste promenili, neke sugestije, tu pre svega mislim na sugestije zaštitnika građanina, prihvatili, a ostalo ostavili za neka druga, možda bolja vremena. Mogli ste, zaista, baš upravo na ovom zakonu da pokušate da dokažete tvrdnje premijera Cvetkovića od prošle godine, kako ste vi socijalno odgovorna Vlada. Ovakvim ponašanjem, taj epitet kabinet premijera Mirka Cvetkovića sigurno ne zaslužuje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je šest minuta i 50 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Vreme na raspolaganju poslanike grupe je 17 minuta i 10 sekundi. Posle nje je narodni poslanik Zoran Antić, vreme na raspolaganju jedan minut.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospođo potpredsedniče. Zbog toga što moja grupa nema dovoljno vremena da govorim o svim zakonima, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici.
Na samom početku, htela bih da prokomentarišem i obrazloženje koje smo dobili uz predlog ovog zakona. Naime, predlagač kaže da očekuje da će ove navedene izmene zakonskih odredaba doprineti uštedi sredstava u budžetu.
Dalje kaže zašto se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, jer postoji potreba da se smanje budžetski rashodi namenjeni za isplatu naknade zarada za porodiljsko odsustvo, zatim za naknadu zarada za odsustvo sa rada zbog nege deteta i odsustvo sa rada zbog specijalne nege deteta.
Dalje, predlagač takođe kaže da ukoliko ovaj predlog zakona hitno ne usvojimo, da će nastati velike štetne posledice po planirane uštede, odnosno da Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, sad ja dalje tumačim, ugrožava budžet i da ovaj zakon, kada je ova velika finansijska kriza, nanosi velike štete društvu.
Drugim rečima, predlagač ili Vlada Republike Srbije, smatra da sredstva koja se sada iz budžeta izdvajaju za porodiljsko odsustvo, za odsustvo zbog nege deteta jednog roditelja, da to ugrožava ekonomsku stabilnost ove države i da je to štetno po Srbiju.
Rekla bih da je Vlada na čelu sa ministrom Cvetkovićem veoma kratkovida, jer ovo što kaže i sada se brine samo da uštedi koji dinar iz budžeta za 2010. godinu, to je neodgovorna, opasna i veoma kratkovida politika. Da je ova Vlada dalekovida i da ona razmišlja malo o budućnosti, ona bi morala da bude svesna da je depopulacija ili da je svake godine sve manje dece, odnosno građana u Republici Srbiji, pa demografi upozoravaju godinama da je svake godine oko 30.000 stanovnika u ovoj državi manje. To će reći da svake godine nestane po jedan grad ili opština srednje veličine. Međutim, ova vlada nema kapacitet da gleda dugoročno na to.
Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavlja deo sistema društvene brige o deci. On se zasniva na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju svoju decu, takođe se zasniva na pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i takođe treba da izražava težnju države da podrži dobrobit porodice, ali i u interesu te države. Dakle, ovaj zakon je veoma važan instrument populacione politike.
Ako pogledate statističke podatke Republičkog zavoda za statistiku, oni su dostavili podatke da je u 2008. godini u Srbiji bilo 1.589.000 dece do 19 godina i to je sada 21% od ukupnog broja stanovnika. U 2007. godini je bilo dece 1.662.000 ili 22,2% od ukupnog broja stanovnika. Dakle, i ovi statistički podaci potvrđuju ono što demografi, naravno, na osnovu statističkih podataka godinama govore jer džaba nama razvoj infrastrukture, džaba sve to što vi kažete i planirate da ćete uložiti, ako nema stanovnika.
Dakle, ovaj zakon i izmene koje će direktno smanjiti naknade za porodiljsko odsustvo i za odsustvo radi nege dece je Predlog zakona koji je direktno u suprotnosti sa interesima ove države.
Moja poslanička grupa i ja smo podneli amandmane, vidim da je još poslaničkih grupa podnelo slične amandmane, dakle, otprilike imamo iste zamerke. Dakle, treba štedeti, ali nikako se nije smelo dozvoliti da štednja ide na uštrb porodica sa decom zato što je tim porodicama, naročito gde je više dece i ovako jako teško, a još vi kada uvedete ove mere štednje, onda će biti još gore.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Sreto Perić ima reč, pa narodni poslanik Zoran Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava gubi značaj bez prisustva ministra Ljajića. Zbog čega? Neću da verujem da je zbog eventualne procene pada političke popularnosti posle dve teme koje su ovde bile interesantne, radi se o mirnom rešavanju radnih sporova i o ravnopravnosti polova koje je u ime Vlade predstavljao ministar Ljajić. Sada imamo dva zakonska predloga, gde u materijalu i stoji da bi on trebalo da zastupa te zakone u ime Vlade.
Gospođo Dragutinović, kao ministar finansija, ni u jednom momentu ne želim da dovedem u pitanje vašu roditeljsku pripadnost, dakle, to stavljam po strani i tu nema razlike između vas i bilo kojeg drugog roditelja. Ali, vas posmatram kao ministra finansija koji ima ovde zadatak da obezbedi punjenje budžeta, a onda se restriktivnim merama predlaže izmena nekih zakona koji treba što manje da potroše sredstava na nešto što je do sada, rekao bih, u Srbiji bio standard.
Ako su u tom standardu građani Srbije bili zakinuti, a tek sad posle ovoga još više će to doći do izražaja. Kada smo očekivali ovde nove zakonske predloge vezano za reformu penzionog sistema, sve reforme su bolne i u principu neki budu i oštećeni tim reformama. Mi sada imamo izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju sa dva člana. Prvi kaže da će se penzije u 2010. godini zamrznuti i ostati na nivou na kojem su bile u 2009. godini, osim varijabilnog faktora koji će taj iznos uvećati ili smanjiti. Mi pretpostavljamo, zbog projektovanja inflacije, uvećati, ali ostaje da počne da teče 2010. godine, da vidimo šta će se dešavati. To su izmene ovog zakona.
Mi imamo jedan veliki problem, što je veliki broj penzionera u Srbiji u odnosu na broj zaposlenih i mi nismo iskoristili, odnosno sve vlade od 2000. godine, pa do danas, to je skoro deset godina, nisu iskoristile unutrašnje rezerve, a to je povećanje prihoda i povećanje broja zaposlenih, gde bi se osnova za penzionere znatno povećala. Imamo jednu političku stranku sa kojom meni nije namera da vodim polemiku povodom ove teme, ali moram da ukažem, koja je ušla u parlament zahvaljujući obećanjima da će se penzije povećavati i da je njihov jedini cilj povećanje penzija.
Srpska radikalna stranka u svojim programskim opredeljenjima ide na to da se penzije povećaju, ali iz realnih osnova ako je to moguće, a jedini realan osnov u ovom momentu jeste samo povećanje broja zaposlenih.
Imaju razni komentari vezano za to da li je kod nas izdvajanje u penzioni fond u procentu od 22%, da li je to puno ili malo, postoje zemlje i u okruženju i zemlje u EU, i zemlje u svetu inače, koje imaju različite te stope, ali mi moramo da vidimo šta je realno moguće u ovom trenutku kada je Srbija u pitanju.
Neko pre mene je govorio kakva nam je starosna struktura penzionera, kakva je struktura po pitanju iznosa i došlo se do zaključka da je relativno mali broj onih penzionera koji imaju izuzetno visoke penzije. Mislim da bi bilo pravično da taj broj nije toliki i da te penzije nisu tolike, ali moram biti iskren i reći da kada bi se to smanjilo, da ne bi značajnije popravilo situaciju onih penzionera koji su ispod svakog minimuma. Ovde mora na jedan drugi način da se pristupi ovom problemu i drugačije da se rešava.
Penzioneri koji su ostvarili svoj puni radni staž je 18,8%, a kažemo da je veliki broj penzionera koji su u invalidskoj penziji, a porodične penzije su nešto manje. Zbog čega je to tako, trebalo je izvršiti reviziju. Velika nepravda u ovoj oblasti je učinjena upravo u periodu od 2000. godine pa na ovamo. Ako to nije u vašem ministrovanju Ministarstva finansija ili u vašem raspolaganje sa budžetom, to ne znači da vas oslobađa odgovornosti i da vi o tome ne bi trebali sada da povedete mnogo više računa.
Ova dva zakona o kojima se ovde najviše govori su manje iz vaše oblasti, više su iz oblasti gospodina Ljajića. Zato sam i rekao, ne što posebno volimo da ga vidimo tu, nego kao nadležnog i čoveka koji bi verovatno prihvatio neke predloge koje iznosi SRS, jer oni su prosto iz prakse. Govoriću vam o nekim slučajevima koje se odnose na rubna područja. Ovaj termin mi je malo nezgodan - rubna područja, pogotovo što je preko puta Republika Srpska, odakle ja dolazim i videćete da je ovaj zakon trebalo menjati u tom pravcu, a ne u onom u kojem ste vi uradili.
Svakako da posebnu pažnju zaslužuju penzioneri poljoprivrednici. Vidite kakva nam je situacija kada su u pitanju penzije - u januaru 2009. godine, zaposlenih koji su ostvarivali penzije iz fonda zaposlenih je bilo oko 1.307.921, prosečna penzija 21.709 dinara, samostalne delatnosti, tu je mnogo manje penzionera 51.304, ali prosečne penzije su bile 21.259, znači, neznatna razlika.
Kada su u pitanju poljoprivrednici, njih je bilo 223.181, a prosečne penzije su bile 8.129 dinara, a u junu se nije promenio značajnije broj poljoprivrednih penzionera, niti njihove prosečne penzije.
Umesto 8.129, bilo je 8.139 dinara. Za šest meseci su dobili 10 dinara više. Ovde govorim o prosečnim poljoprivrednim penzija, s tim što njih ima i znatno manje, od ovih iznosa koji su prosečni.
Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj porodici s decom, tu moramo da kažemo da je niz nepravilnosti i novim predlogom, novom projekcijom ovog zakona, kao što je i do sada. Kada je u pitanju naknada za porodiljsko bolovanje, za negu dece i posebnu negu dece, ovde je predloženo da zarade zaposlenih za 12 meseci, koje prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog za svaku punu godinu, limitirano je na pet prosečnih plata u Republici Srbiji.
Poznato nam je da u praksi postoje određeni problemi i da određeni broj poslodavaca, onom ko stiče pravo na porodiljsko bolovanje, odnosno naknadu po osnovu porodiljskog bolovanja, uvećavaju enormno primanja. Vi ste želeli to da izbegnete, ali mi smo imali zakonsku regulativu koju mi uvek ističemo, mi iz SRS. Čak i oni zakoni protiv kojih smo mi očigledno ovde, protiv kojih iznosimo mnogo argumenata, ali kada ih vi usvojite vašom većinom, onda smatramo da treba da se primenjuju i da su oni obavezni za sve. Ali, to se ne radi i sada ćemo imati jednu situaciju da će tu biti prosek za 12 meseci.
Posebno je interesantno, kada vi kažete, da ako određena osoba, a to je bar u prvobitnoj varijanti, kada je u pitanju porodiljsko bolovanje, isključivo majka i ako nema punih 12 meseci, onda će se uzeti 50% od prosečnog primanja. Zašto 50%? Zašto nije 100%? Da vam se prihvate ovi objektivni problemi, vi kažete - u 2008. godini povećao se broj porodilja za 3%, a finansijska izdvajanja negde za 47%. Zaista je to nesrazmerno. Niste smeli da to svodite na nivo od 50% prosečnog primanja, nego ste trebali da ostavite 100% prosečnog primanja.
Kasnije ću govoriti o potrebi da svi faktori odlučno uđu u ovu borbu protiv bele kuge, odnosno da popravimo stanje. Zahvaljujem što sad ne vodite polemiku, nego ćete to ostaviti, gospođo ministar, nego ćete to ostaviti kada je budem izvršio izlaganje, pa ćete onda na pitanja koja su vam interesantna, a trudim se da budu sva, jer mi predstavnici SRS imamo ambiciju da ovde govorimo o onome što su svakodnevni životni problemi građana, koji su nama ukazali poverenje i koje mi predstavljamo.
Kada kažemo - koji su nam ukazali poverenje, ne mislim samo na one koji su glasali za listu SRS - dr Vojislav Šešelj, nego mislim na sve one koji žive u mestima odakle mi dolazimo. Želim o tim problemima da govorim.
Pripremajući se za ovu raspravu konsultovao sam se sa referentima koji obavljaju i vrše prijem za porodiljsko, za nadoknadu za porodiljsko odsustvo za dečiji dodatak i sve druge vidove nadoknade koji proističu iz ovog zakona.
Kao čovek, kao što sam rekao na početku, koji dolazi iz Ljubovije, a slična je situacija u Malom Zvorniku, u Loznici, u Krupnju, u Bajinoj Bašti, to govorim samo sa tog dela, a takvih primedbi verovatno imamo i u drugim mestima.
Kada ste rekli da pravo na dečiji dodatak imaju samo oni učenici koji se redovno školuju, definisana je tamo starost od 19, odnosno 26 godina u drugom sistemu obrazovanja, ako se školuju u Srbiji. Pretpostavljam da zakonodavac, odnosno predlagač zakona nije ranije, 2002. godine kada je ovaj zakon donet, ali ni sada nije hteo da izjednači decu koja idu u Švajcarsku, u SAD, u Austriju i da ne nabrajam druge zemlje, sa decom koja iz Ljubovije idu na školovanje u Bratunac ili u Srebrenicu.
Nažalost, sve češće ćemo imati takvu situaciju, jer zbog loše populacione politike koju ova vlada vodi 10 godina, tu postoje objektivni razlozi i to nije samo period od ovih 10 godina. Ovaj problem je znatno prisutniji i u nekom ranijem vremenskom periodu i ne želim da to ispustim iz vida, ali će deca koja imaju mesto prebivališta u Loznici, u Malom Zvorniku, u Bajinoj Bašti, u Ljuboviji, morati da idu na školovanje u Zvornik, u Bratunac, u Srebrenicu, zato što će doći do ukidanja određenih škola jer nema dovoljan broj zainteresovane dece, a nema ih uopšte koja bi pohađala te škole u mestima prebivališta.
Ovde mora hitno da se interveniše. Ne može dete koje ima neke dodatne troškove, jer ne može da ide u školu u Mali Zvornik ili ne može da ide u školu u Bajinu Baštu ili u Ljuboviju, pa ima dodatne troškove putovanja u mesta koja su u Republici Srpskoj, još da bude oštećeno za dečiji dodatak.
Već se dobro zna koliko je potrebno dokumenata prikupiti da bi se ostvarilo ovo pravo, sa jedne strane, a sa druge strane ti cenzusi posle kojih se stiče pravo na dečiji dodatak izuzetno su mali. Ovde kombinovana domaćinstva, a to znači da imaju i zaposlenih iz okvira članova porodičnog domaćinstva i da imaju poljoprivredni prihod, iznosi 5.885, to je sada, i ako prelazi taj iznos gubi pravo na dečiji dodatak.
Ako su samo zaposleni to su još stroži uslovi, ako žive u domaćinstvu gde se poseduje i poljoprivredno zemljište, dva hektara po jednom članu, ako je preko dva hektara gubi pravo na dečiji dodatak, a opet moram da se pozovem, jer moje ambicije jesu da predstavljam sve građane Srbije, ali da obratim pažnju na one sa kojim se svakodnevno viđam i koji mi svakodnevno govore o svojim problemima, da se tu radi o zemlji koja je osme i devete klase, gde obrada nije moguća u intenzivnom smislu i uglavnom se radi, ako je osma ili deveta klasa, kvalitet zemlje, radi se o nekvalitetnoj zemlji, vrlo često zapuštenoj i ne može to što kod nas u stvarnosti predstavlja veliki problem.
Ovi uslovi se propisuju uredbom ministarstva. Nisu regulisani zakonom, propisuju se uredbom ministarstva i ovde bi trebalo mnogo fleksibilnije da bude.
Ipak, nadam se da ovde, u osustvu ministra Ljajića, postoji neko Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i da će smoći snage da on govori i da se ovo bar za 2010. godinu, sve što je moguće, uredbom ministarstva promeni, da se to promeni.
Predviđeno je ovim zakonom da lokalne samouprave i gradovi mogu nivo prava, odnosno obim prava da povećaju u odnosu na ovo što je propisano zakonom, ali kako?
Fokusiraću se na četiri opštine, odnosno jedan grad i tri opštine, gde su, recimo, za grad Loznicu transfer sredstva 316 miliona iz budžeta Republike Srbije za 2010. godinu, a to je grad sa preko sto hiljada stanovnika.
Da li ima ovde prostora da grad Loznica poveća ove iznose? Veoma malo i ako ga ima on je veoma mali. Krupanj 106 miliona, Ljubovija 70, Mali Zvornik 49 miliona, govorim o transfernim sredstvima koja se iz budžeta Republike Srbije prebacuju lokalnim samoupravama. Nema ovde prostora, gospodo.
Evo kolege Purića, koji dolazi iz Loznice, pa može da potvrdi da li je tako, da li ostaje ovde neki značajniji prostor da se obim ovih prava poveća. Ne vidim takvu mogućnost. Ako sam u zabludi, a vi vidite nešto drugačije, slobodno recite, bio bih zadovoljan da je to malo bolje nego što smatram da jeste.
Ima jedna odredba sa kojim moramo da budemo saglasni da je dobra u odnosu na dosadašnje predloge ovog zakona, a to je u članu 17. ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, izuzetno od stava 1. ovog člana: "Hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak najviše za četvrto sopstveno dete u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja". Ovo "za svako dete bez roditeljskog staranja" ne ulazi u ono - četvoro, što je do sada bila praksa.
Moramo da kažemo da je ovo dobar predlog, ali nažalost jedan jedini koji smo mi mogli da prepoznamo kao prednost ovog predloga zakona u odnosu na ono što je do sada bilo. U savremenom svetu jedna od najznačajnijih funkcija države jeste briga o biološkom obnavljanju stanovništva, briga o tzv. humanoj reprodukciji.
Kada je u pitanju populaciona politika, svi faktori u ovoj državi, pa da kažem ... oni koji nisu najbitniji, ali recimo sredstva informisanja ovde takođe moraju da uzmu veću ulogu, a moraju se mobilisati sve snage ovog društva, sve ono što može, makar i na simboličan način, da da doprinos u borbi protiv bele kuge.
Moramo se menjati, moramo menjati svest, moramo se oslobađati ravnodušnosti, moramo prestati da budemo sebični, a pre svega oni koji u ime naroda vrše vlast a svaka vlast izvire iz naroda i u njega se i utapa i vi ćete videti na nekim sledećim izborima i SRS, bez obzira na neke trenutno izbore, na neke izbore na lokalu, nikad nije bežala od izbora.
Videćete gde će se vaša sadašnja vlast utopiti i mora se postepeno vršiti značajnija preraspodela nacionalnog dohotka i borba protiv bele kuge je isto i podjednako važna kao i nacionalna politika, kao i ekonomska politika, kao i svaka druga i moramo objaviti biološku revoluciju i ozbiljno uzeti ovo u razmatranje i učiniti sve što je moguće i naravno afirmisati, ne briga za treće dete nego briga za četvrto dete, jer to bi onda proširilo svaku porodicu.
Srpska radikalna stranka će sve od sebe dati i učiniti i nesebično ćemo ukazivati na ono što je problem i predlagati nova rešenja, a očekujemo da je vaša obaveza u ime građana Srbije da to i prihvatite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Devetnaest minuta i 20 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe SRS.
Sada određujem pauzu. Rad prepodnevni okončavamo u 13.55 časova i nastavljamo u 14.55 časova.
Prvi prijavljeni govornik po listama, prijavama za reč, jeste narodni poslanik Zoran Nikolić. Poslanička grupa DSS na raspolaganju ima 11 minuta i 40 sekundi. Posle njega narodna poslanica Marina Raguš. Hvala.
(Posle pauze – 14.55)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu raspravom po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o 2, 3, 4, 5, 6. i 12. tački dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Javljam se po Poslovniku. Zamolio bih vas da kao predsedavajuća, ako ništa drugo, date nam bar osnovnu informaciju gde se nalazi ministarka Dragutinović ili bilo ko od predstavnika Vlade, kako bi mogli da nastavimo raspravu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Pitanje je trenutka kada će predstavnici Vlade ući u salu.
S obzirom da predstavnica Vlade ministarka finansija prati rad, molim službu da predstavnike Vlade i drugih ministarstava i predstavnika Vlade ovlašćenog za ovu tačku pozove da uđu u salu.
Uobičajeno je da počnemo u 15.00 časova, ali je prekid prepodnevnog dela bio u 13.55 časova, pa smo počeli pet minuta ranije, tako da nema povrede Poslovnika. Svaki predstavnik predlagača ima pravo na kratke pauze. Od ove nema kraće nego što je pet minuta.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Izvolite.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Opet moram po Poslovniku.
Ovo zaista nema smisla, em što je prazna sala, što je i manji problem…
(Isključen mikrofon.)