Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, imam podatak da nas je ukupno 93, a da bismo utvrdili broj poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, prisutno 88 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Milica Radović i Dragan Šormaz.
Obaveštavam vas da sam, povodom razmatranja akata pod tačkama 14. do 22. dnevnog reda, a saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Nate Mesarović, predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika Visokog saveta sudstva, Slobodana Radovanovića, predsednika Državnog veća tužilaca, Đorđa Ostojića i Vladimira Vukčevića, izbornih članova Državnog veća tužilaca, pozvala da sednici prisustvuje i Nela Kuburović iz Administrativne kancelarije Visokog saveta sudstva.
Prelazimo na 14-22. tačku dnevnog reda: – IZBOR I PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJA I TUŽILACA I TRI ČLANA SAVETA RRA (zajednički jedinstveni pretres)
Zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke za izbor sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, Zahtevu za prestanak dužnosti sudije Ustavnog suda Republike Srbije, Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti, Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti, Predlogu odluke o razrešenju javnog tužioca, Predlogu odluke o prestanku dužnosti javnog tužioca, Predlogu kandidata za izbor člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta i Listi kandidata za izbor tri člana saveta Republičke radiodifuzne agencije.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstven pretres o predlozima akata iz dnevnog reda po tačkama 14. do 22, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 163. stav 3, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već niste učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Sreto Perić - poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Boško Ristić - poslaničku grupu ZES.
Saglasno članu 163. stav 2, a shodno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke za izbor sudija na trogodišnji mandat u sudovima opšte i posebne nadležnosti, sa ispravkom od 21. decembra 2009. godine, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, Zahtevu za prestanak dužnosti sudije Ustavnog suda Republike Srbije, Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti, Predlogu odluke o prestanku sudijske dužnosti, Predlogu odluke o razrešenju javnog tužioca, Predlogu odluke o prestanku dužnosti javnog tužioca, Predlogu kandidata za izbor člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnih fakulteta i Listi kandidata za izbor tri člana saveta Republičke radiodifuzne agencije.
Da li predstavnici predlagača gospođa Nata Mesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva, gospodin Slobodan Radovanović, predsednik Državnog veća tužilaca, gospodin Đorđe Ostojić i Vladimir Vukčević, kao izabrani članovi Državnog veća tužilaca i narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, žele reč? (Da.)
Gospođa Nata Mesarović ima reč. Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, najpre želim da ukažem da Narodna skupština Republike Srbije od avgusta 2006. godine nije razmatrala predloge Visokog saveta pravosuđa za izbor sudija. Znači, u poslednjih pet godina u Srbiji nije izabran na sudijsku funkciju nijedan novi sudija. Među kandidatima o kojima Narodna skupština sada treba da odluči su i neki od kandidata koji su već ranije predloženi od Visokog saveta pravosuđa za izbor na sudijsku funkciju.
Na osnovu člana 13, alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva i člana 50. stav 4. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva predložio je Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor na sudijsku funkciju. Zakon o sudijama propisao je da se do 1. decembra 2009. godine izaberu sudije za novu mrežu sudova koji treba da počnu sa radom 1. januara 2010. godine. Objašnjavala sam na konferencijama za štampu do sada zbog čega je Visoki savet sudstva kasnio sa izborom sudija i zašto nije ispoštovan rok do 1. decembra 2009. godine.
Visoki savet sudstva oglasio je izbor za 2483 sudije, od kojih su 615 sudije za prekršaje. Na osnovu odredbe člana 52. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva izabrao je 1531 sudiju na stalnu sudijsku funkciju. Pred vama je Predlog odluke Visokog saveta sudstva za prvi izbor 876 sudija na trogodišnji mandat. Od tog broja, 576 su sudije organa za prekršaje, a 300 je ostalih kandidata, među kojima je najveći broj sudijskih pomoćnika. Izborom svih predloženih kandidata, ostalo bi nepopunjeno, od onog broja za koji je raspisan oglas, 76 sudijskih mesta.
Visoki savet sudstva je predlaganju kandidata za prvi izbor sudija posvetio posebnu pažnju. Prilikom razmatranja prijava i predlaganja kandidata, Visoki savet sudstva se pridržavao odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, odredba koja se odnosi na izbor sudija na trogodišnji mandat. Odlukom su kao kriterijumi za prvi izbor sudija propisani stručnost, osposobljenost i dostojnost.
Osnovna merila za ocenu stručnosti svih kandidata, osim sudija za prekršaje, jesu prosečna ocena na studijama, dužina studiranja i ocena rada koju kandidat dobije najpre od svog principala ili predsednika veća kod koga radi, a zatim i od kolegijuma sudija i ove ocene su izražene bodovima, dok su dopunska merila, akademski naziv i objavljeni stručni radovi.
Na osnovu navedenih osnovnih merila, sačinjena je rang lista kandidata po sudovima za koje su kandidati konkurisali, osim za sudije za prekršaje, na koje su primenjena posebna propisana osnovna merila koja su izgrađena i koja je takođe Visoki savet usvojio.
Visoki savet sudstva je u postupku predlaganja kandidata uzimao u obzir mesto koje je kandidat imao na rang listi i dužinu staža posle položenog pravosudnog ispita. Za kandidate koji su sudijski pomoćnici izvršen je uvid i u lični list kandidata, a pribavljeno je i mišljenje o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti od veća i sednice sudskog odeljenja u koje su sudski pomoćnici raspoređeni.
Mi smatramo da su to zaista najobjektivniji kriterijumi. Za kandidate koji ne rade u sudu pribavljeno je mišljenje od organa i organizacija u kojima kandidati rade, a za kandidate koji dolaze iz advokature, pribavljeno je mišljenje od Advokatske komore, u čiji je imenik advokat upisan.
Prilikom razmatranja prijava kandidata iz reda sudija, veća za prekršaje i opštinskih organa za prekršaje, Visoki savet sudstva je cenio pre svega rezultate rada kandidata, na osnovu podataka o procentu ispunjenosti norme, koeficijenta ažurnosti za period od 2006. do 2008. godine.
Smatram da je Visoki savet sudstva predložio najbolje kandidate za prvi izbor sudija na trogodišnji mandat, od kojih se očekuje da pokažu stručnost i ažurnost u radu, kako bi nakon tri godine ispunili uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Mesarović.
Da li još neko od predlagača želi reč? (Da.)
Gospodin Slobodan Radovanović, predsednik Državnog veća tužilaca. Izvolite, gospodine Radovanoviću.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, na sednici održanoj dana 15. 12. 2009. godine, na osnovu Ustava Republike Srbije i u skladu sa članom 75. stav 3. i 4. i članom 85. i 86. Zakona o javnom tužilaštvu, kao i članom 13. alineja, tačka 3. i 4. Zakona o državnom veću tužilaca, Državno veće tužilaca je donelo odluku da predloži Skupštini Republike Srbije za prvi izbor 88 kandidata, za apelaciona, viša i osnovna tužilaštva u Srbiji.
Državno veće tužilaca je donelo odluku o izboru kandidata za javnotužilačku funkciju, prethodno, utvrdivši njihovu stručnost, osposobljenost i dostojnost na način predviđen pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata za nosioce javnotužilačke funkcije.
Podsetio bih uvažene poslanike da je Zakon o javnom tužilaštvu, kao i Zakon o Državnom veću tužilaca, dobio punu podršku i nakon analize od strane eksperata, Evropske komisije, kao i Venecijanske komisije, isto se odnosi na pravilnik o kriterijumima.
Uvaženi poslanici, kriterijumi su bili i polazna osnova i jedini uslov za predlaganje kandidata za njihov prvi izbor za javnotužilačku funkciju. Predloženi kandidati predstavljaju i značajno podmlađivanje javnotužilačke organizacije, s obzirom da 88 novih kandidata predstavlja procenat od preko 20% ukupnog broja nosilaca javnotužilačke funkcije.
Smatramo da će predloženi kandidati biti dostojni nosioci javnotužilačke funkcije, a kao garant toga su njihov dosadašnji rad, kao i njihovi rezultati u dosadašnjem školovanju i obuci, što su bili osnovni kriterijumi prilikom njihovog predlaganja. Tako je predvideo i pravilnik o kriterijumima.
Od predloženih kandidata, očekujemo punu posvećenost ovom pozivu, permanentno usavršavanje i obrazovanje i nepodložnost bilo kojoj vrsti uticaja, bilo političkog ili bilo koje druge vrste. Uostalom, podobnost kandidata za obavljanje ovako važne funkcije biće proverena nakon tri godine, kada Državno veće tužilaca bude ponovo razmatralo njihovu uspešnost u obavljanju javnotužilačke funkcije i kada će doneti konačnu odluku o njihovom trajnom izboru.
Podsetiću da u ovom procesu odlučujuću ulogu ima struka. Očekujem da podmlađeno tužilaštvo, kao i novoizabrani nosioci javnotužilačke funkcije, svoj puni doprinos daju u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da se sa uspehom uključe u međunarodne istražne timove, što će svakako biti i najbolja potvrda uspešnosti ove zakonodavne reforme. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Radovanoviću.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Gospodin Boško Ristić želi reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, samo želim da kažem kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, da na Odboru nije osporen nijedan kandidat i da nijedan član Odbora, ni poslanik na Odboru nije tražio da izdvoji mišljenje, kako bi se o nekom kandidatu posebno glasalo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Ristiću.
Da li neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? Gospodin Miloš Aligrudić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici iz sudstva i tužilaštva, sudeći po tome kako je ova rasprava počela, sve je postalo jasno.
Onog trenutka kada sam video da su predstavnici predlagača dobili aplauz vladajuće većine za svoje izlaganje, potpuno je jasna konstrukcija. Iza svega onoga što su predstavnici predlagača uradili, podnoseći ovaj predlog Skupštini, iza svega onoga što su uradili kod reizbora sudija, bez ikakve potrebe da podnose predlog Skupštini, jer je to njihov posao, očigledno stoji volja vladajuće većine i direktan politički uticaj na izbor sudija u ovoj državi, i tužilaca.
To je ono što je očigledno ovde, jer svakom normalnom, sem nekome ko pripada vladajućoj većini, koji ima očigledno političku potrebu da štiti ovo što se ovde dešava, ne bi palo na pamet da bilo kako aplaudira ovim ljudima koji su ovde izašli za govornicu. Za to nema nikakvog razloga.
Sada ću da vam objasnim i zbog čega. Ako neko hoće da ima nezavisno sudstvo u državi, onda je neophodno da ona tela koja učestvuju u kreiranju nezavisnog sudstva i kroz personalni izbor sudija i tužilaca, da oni moraju da deluju nezavisno i da moraju da imaju jasne, otvorene i javne kriterijume za posao koji rade. Kada nema otvorenih, jasnih kriterijuma i javnih kriterijuma za posao koji se radi, onda dolazimo u fazu opskurnosti koja nas uverava još jednom u ovoj državi da mi nemamo nezavisno pravosuđe. Naše dugogodišnje nastojanje da nezavisno pravosuđe dobijemo korumpirano je, pre svega, prošlim zakonom koji je vladajuća većina usvojila, koji je zapravo otvorio put satiranja pravosuđa u Srbiji, desetkovanju sudija i finale tog događaja se dešava ovih dana.
Finale tog događaja je ovaj sramni predlog odluke koji se nalazi pred Skupštinom Srbije danas o izboru mladih tužilaca i mladih sudija, mladih u smislu otpočinjanja funkcije. Svakako, ne možemo se osvrnuti na ono što je uradio Visoki savet sudstva, kada je reč o reizboru sudija na njihove funkcije. Ono što je tamo urađeno, o čemu stručna javnost i šira javnost dovoljno znaju, baca ne senku sumnje, nego težak i nepremostiv hlad i na predlog odluke koji se nalazi sada pred našim narodnim poslanicima u ovoj skupštini.
Kako je moguće i moram o tome da govorim, da bez ikakvog ličnog odnosa prema gospođi o kojoj ću govoriti, jer je lično praktično i ne poznajem, niti ima ikakve veze sa mojom političkom strankom, niti znam bilo koga u DSS ko je toliko dobro poznaje, da bi se na taj način štitio bilo kakav lični interes, ali kako je moguće da predsednik Društva sudija ne bude reizabran?
Kako je moguće da Dragana Boljević ne bude sudija? To je moguće zato što je navodno izleteo nekakav kriterijum u toku postupka izbora koji nije bio jasan, transparentan pre toga, u kome je rečeno, da, bože moj, onaj sudija kome je neko u užoj porodici advokat, ima sukob interesa i ne može da se bavi sudskom funkcijom. Ili valjda ona nešto ne valja.
Ako ona žena nešto ne valja, ne valja zbog toga što očigledno nekome smeta, pa se onda vraćamo na princip političke podobnosti. Jer da neko koga su kolege sudije izabrale za predsednika Društva sudija, sa onolikim stažom koji ima iza sebe i poslovima koje je radila, ne zaslužuje ili ne bude dostojna za obavljanje sudijske funkcije, to je po meni apsolutno neshvatljivo. Mora postojati vrlo jasan i glasan argument zbog čega ne ona, nego bilo ko od 720 nosilaca sudijskih funkcija više nisu tamo gde bi trebalo da budu ili tamo gde ne bi trebalo da budu, ali to treba reći otvoreno i javno.
Ovde nemamo ništa od toga. U papirima koji se dobijaju u Narodnoj skupštini, čak nemamo ni datum rođenja u biografiji onih koje treba izabrati. Kako je moguće da verujemo u bilo kakav kriterijum Visokog saveta sudstva kojeg predvodi Nata Mesarović, ovde prisutna, a koja je tamo gde je zahvaljujući vama iz DS, jer je to opštepoznata činjenica, da je u pitanju partijski sudija?
Kako je moguće da se poziva ovde pred nama na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira njenog rođenog sina sa mesta sudije Četvrtog suda u Viši sud u Beogradu? Gde je tu sukob interesa, gospođo Mesarović? Kako je to moguće? Kako je moguće da aplaudirate takvoj ženi? Kako je moguće da mrtvi ladni dođete na ovu sednicu, stavite ovo čudo na dnevni red, bez ijednog znaka pitanja, bez toga da Odbor za pravosuđe pozove predstavnike pravosuđa i da porazgovaraju o sumnjivim stvarima, ako ništa drugo?
Veza između pojedinih od vas i ovog kermesa koji se ovde dešava, nije lako dokaziva. Ako bih izlazio sada sa čvrstim činjenicama o tome, ne mogu to da uradim, ali mogu da izađem sa uverenjem – kako je moguće da jedno telo napravi predlog za Skupštinu Srbije, kako je moguće da obavi reizbor sudija kada je u krnjem sastavu? Kako je moguće, jer u tom telu ne postoji predstavnik Univerziteta u Beogradu, tj. profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, bilo koja od četiri koja postoje?
Kako je moguće da u tom telu sedi neko ko je u kumovskim vezama sa narodnim poslanikom Boškom Ristićem? Govorim o Dejanu Ćiriću. Kako je moguće da na taj način možemo doći u situaciju da verujemo u ispravnost odluka koje su došle na dnevni red Narodne skupštine? Kako je moguće da vi aplaudirate svemu tome? Treba da vas bude sramota.
Ako hoćete nezavisno pravosuđe, ovo svakako nije način kako se do toga dolazi. Naravno, za posao Visokog saveta sudstva ne odgovara formalno niko od vas, ni Vlada, ni narodni poslanici, ni predsednik Srbije Boris Tadić, koji je vaš glavni trener i dreser. Niko do njih formalno ne odgovara za ovo što se dešava, ali ne treba biti mnogo pametan da se shvati da postoje neformalni kanali preko kojih se sve ovo odigrava.
Ovo vi zovete gvozdenom metlom u pravosuđu. Ovo vi zovete uvođenjem reda. U toj gvozdenoj metli u pravosuđu, iako to nije priča onog prvog izbora, ali ću vam je reći, nalaze se brojne sudije za koje možete naći u njihovoj biografiji učešće u postupku izbornih krađa 1996. i 1997. godine. Nalaze se na spisku reizabranih sudija. Da li su to ljudi u koje vi imate poverenje?
Umesto ne opozicija, nego vladajuća većina da zatraži svojim potpisima interpelaciju da se o ovome raspravlja, da se pozove ministarka pravde, da razgovaramo o ovoj stvari podrobno, valjano i dovoljno dugo, dok se ona ne raspravi u ovoj državi i da vidimo šta ćemo da radimo kao zakonodavno telo koje treba nešto da učini ovim povodom, vi donosite jedan naopak zakon prethodno, da bi sada u čitavom tom postupku išli korak dalje i rešili da, po principu vaše zarđale gvozdene metle, ispravite krive Drine i napravite politički podobno sudstvo. To je presek stanja koji pravite. To nije ono što državi Srbiji treba i to nije ono što građani Srbije žele.
Ako vi hoćete da napravite od ove države prosperitetnu državu, za šta se kunete da jeste, trebalo bi da napravite pravosuđe istinski nezavisnim, trebalo bi da pravosuđe funkcioniše tako da svaki građanin ove države, da svaki privrednik, bilo domaći, bilo strani, ima poverenja u naš pravosudni sistem.
Kako da imam poverenje u Natu Mesarović? Čestitam za sina, svaka čast, dobro je da bude sudija. Nije loše da u porodici postoje sudije po tradiciji. Sve je to u redu. Problem je samo u tome što, ako imate jedan aršin za sebe, dajte ga onda i drugima. Ako osporavate taj aršin drugima, onda ga ne uzimajte za sebe, bez obzira šta je u pitanju.
Videću da li ću se kasnije još javiti za reč, da iskoristim sledećih 10 minuta, mada posle ovoga mislim da nema ni potrebe, ali vam stojim na raspolaganju ako neko misli ili se usudi da ide na repliku ovome što sam rekao, da se malo dalje i podrobnije o ovome raspravimo.

Reč ima gospođa Nata Mesarović.

Zaista mislim da sam iznenađena diskusijom ovog gospodina poslanika iz DSS, prosto zbog toga što je Visoki savet sudstva samostalno telo koje ima pravo i obavezu da vrši izbor sudija. Odluka o kriterijumima koji će se primenjivati prilikom izbora sudija nije bila tajna i to nije odluka koju je držao Visoki savet neobjavljenu. Vi ste mogli da se u poznate sa tom odlukom. Za tu odluku su prethodno napravili osnove članovi Upravnog odbora Društva sudija, koje vi sada branite. Meni je jako žao što su oni mislili da neće doći pod udar odluke i što se na njih neće primeniti merila za izbor sudija.
Pored toga, što je potrebna stručnost, a vidim da se već danima, od kada je objavljen izbor, komentariše broj predmeta, Visoki savet sudstva je morao da vodi računa i o drugim kriterijumima, a to su obučenost i dostojnost kandidata. U zakonu i u odluci je određeno i tačno napisano šta je dostojnost jednog kandidata. Molim vas da to pročitate, ukoliko do sada niste pročitali.
Što se tiče drugih kriterijuma oko pojedinaca, ne želim na to da vam odgovorim, dok svaki pojedinac ne bude dobio odluku o tome zašto nije prošao kroz izbor od strane Visokog sveta sudstva. Morate posmatrati sve kriterijume, znači i broj, i ažurnost, i broj ukinutih predmeta, i ono što se zove čast i ugled sudije i ono što se naziva istrajnost, upornost itd. Meni je jako žao što zaista nisam pripadala nikada nijednoj političkoj stranci. Možda je bila želja vaše stranke da budem njihov član, ali nisam.
Još nešto da vam kažem, moj sin, ako imate nešto lično da mi prigovorite, ima 13 godina radnog staža, završio je sa 24 godine. Ne pravdam se, možete se raspitati kakav je kandidat. Naime, Vladimir Mesarović nije jedini sin nekog nosioca pravosudne funkcije i ne vidim razloga zašto baš to meni prigovarate. Druga stvar, Vladimir Mesarović je izabran u vreme kada je DSS imao svoju Vladu i kada je imao većinu u ovoj skupštini. Prema tome, to mi ne možete prigovoriti.
Još nešto želim da vas obavestim, bivši ministar pravde Republike Srbije advokat Zoran Stojković mi je poslao telegram čestitke u pogledu mog izbora, govoreći da je to prava stvar. Zaista ne znam šta bi još htela vama da objasnim, posebno u onom delu koji nije danas na dnevnom redu ove skupštine.
Danas je na dnevnom redu Skupštine izbor sudije na trogodišnji mandat. To je ono gde ste izgubili uticaj, a meni je žao, pravosuđe je to tražilo od 2000. godine, da samo odlučuje o svojoj sudbini. Da li vi mislite da neko ima zlu nameru da nekoga ko je stručan, dostojan otkloni?
Što se tiče pitanja Društva sudija i njihovog predsednika, i tu postoji odluka Vrhovnog suda, Upravnog odeljenja, od pre tri godine, pa ukoliko niste obavešteni o tome da li je i ko je predsednik Društva sudija, molim vas da to proverite i da se onda javite za diskusiju.