Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici iz sudstva i tužilaštva, sudeći po tome kako je ova rasprava počela, sve je postalo jasno.
Onog trenutka kada sam video da su predstavnici predlagača dobili aplauz vladajuće većine za svoje izlaganje, potpuno je jasna konstrukcija. Iza svega onoga što su predstavnici predlagača uradili, podnoseći ovaj predlog Skupštini, iza svega onoga što su uradili kod reizbora sudija, bez ikakve potrebe da podnose predlog Skupštini, jer je to njihov posao, očigledno stoji volja vladajuće većine i direktan politički uticaj na izbor sudija u ovoj državi, i tužilaca.
To je ono što je očigledno ovde, jer svakom normalnom, sem nekome ko pripada vladajućoj većini, koji ima očigledno političku potrebu da štiti ovo što se ovde dešava, ne bi palo na pamet da bilo kako aplaudira ovim ljudima koji su ovde izašli za govornicu. Za to nema nikakvog razloga.
Sada ću da vam objasnim i zbog čega. Ako neko hoće da ima nezavisno sudstvo u državi, onda je neophodno da ona tela koja učestvuju u kreiranju nezavisnog sudstva i kroz personalni izbor sudija i tužilaca, da oni moraju da deluju nezavisno i da moraju da imaju jasne, otvorene i javne kriterijume za posao koji rade. Kada nema otvorenih, jasnih kriterijuma i javnih kriterijuma za posao koji se radi, onda dolazimo u fazu opskurnosti koja nas uverava još jednom u ovoj državi da mi nemamo nezavisno pravosuđe. Naše dugogodišnje nastojanje da nezavisno pravosuđe dobijemo korumpirano je, pre svega, prošlim zakonom koji je vladajuća većina usvojila, koji je zapravo otvorio put satiranja pravosuđa u Srbiji, desetkovanju sudija i finale tog događaja se dešava ovih dana.
Finale tog događaja je ovaj sramni predlog odluke koji se nalazi pred Skupštinom Srbije danas o izboru mladih tužilaca i mladih sudija, mladih u smislu otpočinjanja funkcije. Svakako, ne možemo se osvrnuti na ono što je uradio Visoki savet sudstva, kada je reč o reizboru sudija na njihove funkcije. Ono što je tamo urađeno, o čemu stručna javnost i šira javnost dovoljno znaju, baca ne senku sumnje, nego težak i nepremostiv hlad i na predlog odluke koji se nalazi sada pred našim narodnim poslanicima u ovoj skupštini.
Kako je moguće i moram o tome da govorim, da bez ikakvog ličnog odnosa prema gospođi o kojoj ću govoriti, jer je lično praktično i ne poznajem, niti ima ikakve veze sa mojom političkom strankom, niti znam bilo koga u DSS ko je toliko dobro poznaje, da bi se na taj način štitio bilo kakav lični interes, ali kako je moguće da predsednik Društva sudija ne bude reizabran?
Kako je moguće da Dragana Boljević ne bude sudija? To je moguće zato što je navodno izleteo nekakav kriterijum u toku postupka izbora koji nije bio jasan, transparentan pre toga, u kome je rečeno, da, bože moj, onaj sudija kome je neko u užoj porodici advokat, ima sukob interesa i ne može da se bavi sudskom funkcijom. Ili valjda ona nešto ne valja.
Ako ona žena nešto ne valja, ne valja zbog toga što očigledno nekome smeta, pa se onda vraćamo na princip političke podobnosti. Jer da neko koga su kolege sudije izabrale za predsednika Društva sudija, sa onolikim stažom koji ima iza sebe i poslovima koje je radila, ne zaslužuje ili ne bude dostojna za obavljanje sudijske funkcije, to je po meni apsolutno neshvatljivo. Mora postojati vrlo jasan i glasan argument zbog čega ne ona, nego bilo ko od 720 nosilaca sudijskih funkcija više nisu tamo gde bi trebalo da budu ili tamo gde ne bi trebalo da budu, ali to treba reći otvoreno i javno.
Ovde nemamo ništa od toga. U papirima koji se dobijaju u Narodnoj skupštini, čak nemamo ni datum rođenja u biografiji onih koje treba izabrati. Kako je moguće da verujemo u bilo kakav kriterijum Visokog saveta sudstva kojeg predvodi Nata Mesarović, ovde prisutna, a koja je tamo gde je zahvaljujući vama iz DS, jer je to opštepoznata činjenica, da je u pitanju partijski sudija?
Kako je moguće da se poziva ovde pred nama na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira njenog rođenog sina sa mesta sudije Četvrtog suda u Viši sud u Beogradu? Gde je tu sukob interesa, gospođo Mesarović? Kako je to moguće? Kako je moguće da aplaudirate takvoj ženi? Kako je moguće da mrtvi ladni dođete na ovu sednicu, stavite ovo čudo na dnevni red, bez ijednog znaka pitanja, bez toga da Odbor za pravosuđe pozove predstavnike pravosuđa i da porazgovaraju o sumnjivim stvarima, ako ništa drugo?
Veza između pojedinih od vas i ovog kermesa koji se ovde dešava, nije lako dokaziva. Ako bih izlazio sada sa čvrstim činjenicama o tome, ne mogu to da uradim, ali mogu da izađem sa uverenjem – kako je moguće da jedno telo napravi predlog za Skupštinu Srbije, kako je moguće da obavi reizbor sudija kada je u krnjem sastavu? Kako je moguće, jer u tom telu ne postoji predstavnik Univerziteta u Beogradu, tj. profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, bilo koja od četiri koja postoje?
Kako je moguće da u tom telu sedi neko ko je u kumovskim vezama sa narodnim poslanikom Boškom Ristićem? Govorim o Dejanu Ćiriću. Kako je moguće da na taj način možemo doći u situaciju da verujemo u ispravnost odluka koje su došle na dnevni red Narodne skupštine? Kako je moguće da vi aplaudirate svemu tome? Treba da vas bude sramota.
Ako hoćete nezavisno pravosuđe, ovo svakako nije način kako se do toga dolazi. Naravno, za posao Visokog saveta sudstva ne odgovara formalno niko od vas, ni Vlada, ni narodni poslanici, ni predsednik Srbije Boris Tadić, koji je vaš glavni trener i dreser. Niko do njih formalno ne odgovara za ovo što se dešava, ali ne treba biti mnogo pametan da se shvati da postoje neformalni kanali preko kojih se sve ovo odigrava.
Ovo vi zovete gvozdenom metlom u pravosuđu. Ovo vi zovete uvođenjem reda. U toj gvozdenoj metli u pravosuđu, iako to nije priča onog prvog izbora, ali ću vam je reći, nalaze se brojne sudije za koje možete naći u njihovoj biografiji učešće u postupku izbornih krađa 1996. i 1997. godine. Nalaze se na spisku reizabranih sudija. Da li su to ljudi u koje vi imate poverenje?
Umesto ne opozicija, nego vladajuća većina da zatraži svojim potpisima interpelaciju da se o ovome raspravlja, da se pozove ministarka pravde, da razgovaramo o ovoj stvari podrobno, valjano i dovoljno dugo, dok se ona ne raspravi u ovoj državi i da vidimo šta ćemo da radimo kao zakonodavno telo koje treba nešto da učini ovim povodom, vi donosite jedan naopak zakon prethodno, da bi sada u čitavom tom postupku išli korak dalje i rešili da, po principu vaše zarđale gvozdene metle, ispravite krive Drine i napravite politički podobno sudstvo. To je presek stanja koji pravite. To nije ono što državi Srbiji treba i to nije ono što građani Srbije žele.
Ako vi hoćete da napravite od ove države prosperitetnu državu, za šta se kunete da jeste, trebalo bi da napravite pravosuđe istinski nezavisnim, trebalo bi da pravosuđe funkcioniše tako da svaki građanin ove države, da svaki privrednik, bilo domaći, bilo strani, ima poverenja u naš pravosudni sistem.
Kako da imam poverenje u Natu Mesarović? Čestitam za sina, svaka čast, dobro je da bude sudija. Nije loše da u porodici postoje sudije po tradiciji. Sve je to u redu. Problem je samo u tome što, ako imate jedan aršin za sebe, dajte ga onda i drugima. Ako osporavate taj aršin drugima, onda ga ne uzimajte za sebe, bez obzira šta je u pitanju.
Videću da li ću se kasnije još javiti za reč, da iskoristim sledećih 10 minuta, mada posle ovoga mislim da nema ni potrebe, ali vam stojim na raspolaganju ako neko misli ili se usudi da ide na repliku ovome što sam rekao, da se malo dalje i podrobnije o ovome raspravimo.