Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarović, moram vas podsetiti da ne bi bilo zgoreg da ponovo uzmete malo olovku, papir. Već imate, gospodine Radovanoviću, vi ste u početku činili, ne bi bilo loše zato što ću u ovom delu rasprave govoriti i o nekim konkretnim imenima.
U uvodnom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik SRS iznosio sam načelne primedbe, a sada ću malo iznositi i konkretna imena, pa da određene stvari vi proverite.
Već ste mogli da vidite u prvom delu mog izlaganja da sam se pozvao na Ustav Republike Srbije, što i sada činim, jer nema bolje platforme za reformu pravosudnog sistema u Srbiji od samog Ustava. Ne želim ovaj put da osporim Zakon o sudijama, Zakon o tužiocima, Zakon o organizaciji i nadležnosti sudova, Zakon o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, ali ono o čemu pričamo, ono kako SRS vidi reformu, odnosno obaveznu i neophodnu potrebu za reformu u pravosudnom sistemu jeste samo Ustav.
Svakako da SRS ne prepoznaje u svom programu sudije posebne nadležnosti. Koncipirali smo program koji se odnosi na pravosudni sistem u našoj državi, tako što postoje redovni sudovi nadležni za sve ono što jedan sud u određenoj državi treba i da radi.
Sudijska funkcija član 146. stav 1. kaže da je stalna. Ona može da prestane u tačno određenim slučajevima iz zakona i Ustava predviđenim. Rekao sam i još jednom ponavljam da izuzetno lica koja se prvi put biraju za sudije biraju se na tri godine, a onda će biti ponovo izabrani ili možda neće, zavisi od toga kako su se pokazali u tom trogodišnjem periodu.
Da li je bilo potrebno izvršiti reformu pravosuđa? Pod reformom pravosuđa ne treba podrazumevati samo ukidanje preko 100 opštinskih sudova u Srbiji. Sada imamo jednu situaciju da, recimo, meštani sela Crveni Breg kod Kosjerića, udaljenog preko 35km od samog sedišta ranije osnovnog suda, moraju još oko 30 km da putuju do Požege, gde postoji Osnovni sud. Da li je to lako, da li će oni baš na najbolji način stići do svoje pravde? To će vreme kao najbolji sudija pokazati.
Ovog puta ne vidim reformu pravosuđa samo na takav način što će biti ukinuto preko 100 opštinskih sudova, nego je vidim i u izboru, odnosno prestanku sudijske funkcije određenom broju sudija koji su do sada to bili.
Kada smo danas osporavali način izbora, svakako određeni broj sudija koji to više posle 1. januara 2010. godine neće biti, odavno to nisu trebali ni da budu. Određeni broj sudija koji je izabran zaslužuju da to budu. Neki su možda ostali i u nižim sudovima, a već su svojim dosadašnjim radom pokazali da zaslužuju i izbor u Viši sud. Ima vremena, možda će se i to za njih desiti, ali je ostao neizabran veliki broj sudija koji ni jednim svojim postupkom to do sada nisu zaslužili.
Kakav vam je odgovor, na primer, vezano za sudiju Zorana Rogića, koji 11 godina nije izvršio izvršno rešenje u parnici Mišković-Popović, pa je rešenje uz velike troškove iz budžeta izvršeno nakon odluke Međunarodnog suda u Strazburu? Znate dobro, kao što i mi znamo, da se u prvom stepenu svi sudski postupci po pravilima ili standardima EU moraju okončati u roku od dve godine, a u drugostepenom postupku ne mogu trajati više od šest meseci.
Ovim brojem sudija, ovakvim kvalitetom sudija, sigurno nećete moći ono što će biti obaveza države Srbije da ispunite, a onda će se obraćati građani Srbije Međunarodnom sudu u Strazburu i biće veliki finansijski troškovi koje će ova država morati da plaća u ime ili nesavesnih sudija ili možda zbog veliko broja predmeta, oni neće moći da postignu sve da obrade. Kakva će vam norma biti, to ne znam i ne mogu sada o tome da govorim.
Nemoguće je i ne znam ko bi mogao da mi da kvalitetan odgovor, ako ne vi, gospođo Mesarović, kako će Svetlana Konstantinović istovremeno suditi u Osnovnom sudu u Zrenjaninu i u Osnovnom sudu u Kikindi? Kako će Zagorka Petrović u Osnovnom sudu u Prijepolju i u Osnovnom sudu u Novom Sadu da sudi?
Takve odluke je doneo Visoki savet sudstva, što opet ukazuje da je bilo uticaja sa strane. Glavni uticaj i glavno kadriranje u pravosudnom sistemu nije dolazilo iz Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, nego je dolazilo iz političkih stranaka.
Već je kolega Jojić o tome rekao i možemo da kažemo i konkretno ime, visoki bivši funkcioner SRS, čak i ministar, kada je pokušao da interveniše u oblasti pravosuđa, ne da je bio razrešen te funkcije, nego se nikad nije desilo to imenovanje u sudu, a naravno da je visoki funkcioner stranke bio razrešen sa tog mesta i kasnije isključen iz stranke.
Takvu reformu u pravosuđu i očekujemo i želimo.
Ili, na primer, Visoki savet sudstva je odlučio da Ranko Banković, doskorašnji sudija Opštinskog suda u Prokuplju bude pokrenuta inicijativa za njegovo razrešenje zbog nedostojnosti. Skupštinska većina, pre svih DS, u tom momentu nije bila za tako nešto.
Danas imamo situaciju da će postati sudija odnosno izabran za sudiju Apelacionog suda u Nišu. Siguran sam da niko od kolega iz DS ne želi ovakvu reformu, a ako žele onda je neki problem da vi to niste želeli, ali ako se na ovaj način pristupa izboru sudija u Srbiji, onda su i ove greške namerno ili nenamerno, sasvim svejedno, ali će imati velike i ozbiljne posledice za otklanjanje negativne situacije u pravosuđu.
Ovo nije dobar način za bilo kakvu reformu, ovo jednostavno nije dobro ni za šta.
Sudija Danko Laušević, nekada sudija Petog opštinskog suda, izabran je za sudiju Višeg suda u Beogradu. U jednom momentu je, konkretno 2002. godine, dobio zahtev od Četvrtog opštinskog suda da određen broj predmeta prosledi Četvrtom opštinskom sudu. To se nije desilo ni za 7-8 godina, a on je napredovao.
Za gospodina državnog tužioca ima jedno pitanje odnosno da razmisli, da potvrdi da li je tačno ili nije da je jedan, po mišljenju ljudi koji se bave tužilaštvom i njegov neposredni rukovodilac, opštinski tužilac, usput doktor pravnih nauka koji je objavio nekoliko udžbenika, priručnika, nije izabran za tužioca Osnovnog tužilaštva iz razloga što je predmet njegovog zanimanja bio i predsednik opštine, predsednik opštine iz DS.
Imamo informaciju, gospodine Radovanoviću, da je kod vas bio pozvan da razgovara taj tužilac, ne bih zbog njegovog imena, vi ste kao državni tužilac dužni da nešto istrpite kao i narodni poslanici, kao javne ličnosti, a to je gospodin Vekić. Gospodin Vekić je bio pozvan kod vas 2007. godine iz opštine Inđija.
Govorilo se o ravnomernom razvoju države Srbije uopšte, a ja sam već u uvodnom izlaganju, kada sam govorio kao predstavnik SRS napomenuo da o tome nije dovoljno računa vođeno. Imamo situaciju, rekao sam, u Kraljevu od 27 sudija, četiri iz Raški, dvoje iz Vrnjačke Banje, a 21 sudija iz Kraljeva.
Kada je u pitanju osnovni sud za prekršaje svi su iz Kraljeva, izuzetak je jedan, koji je izabran iz Vrnjačke banje. Mislim da ovo nije u redu i ako je neko do sada bio dobar sudija u organu za prekršaje, pretpostavlja se da može i sada da nastavi to na najbolji način da obavlja.
Dobar sudija je ono što je obavezno i neophodno zato što on odlučuje o veoma ozbiljnim stvarima, znate da je nama porast krivičnih dela, da su mnogo više zastupljeni najteži oblici krivičnih dela. Za to rešavanje su nam potrebne iskusne, dobre, stručne i isključivo sudije koje će suditi na osnovu zakona i Ustava. Biće potreban vremenski period da se ovi koji se sada prvi put biraju uđu u materiju, mogu odgovorno i kvalitetno da rešavaju te probleme.
Izražavamo ozbiljnu sumnju da će to biti moguće. Vi ste za dve godine, kada ste sada već izabrani za predsednika Apelacionog suda mogli da krenete u reformu i da ne ostavite uopšte nijednu sumnju da to ne može da bude izvršeno na najkvalitetniji način, ali za vremenski period od 15. juna 2009. godine, kada je raspisan konkurs za oko 2.453 sudije, pa je krajem jula isticao rok za podnošenje prijava i znatno veći broj prijava podnet, nego što se bira sudija, to je sasvim u redu, to nije ništa sporno i trebalo je na osnovu vašeg programa do 1. decembra da bude izvršeni izbor. To nije, nego 18. Da li imate odgovor zašto?
Slična situacija je bila i u tužilaštvu. Vi ste nešto kasnije objavili konkurs za prijem tužilaca. Pretpostavili ste kasnije nešto, dva do tri meseca posle objavljivanja konkursa za sudije, pretpostavili ste mnogo manji broj zainteresovanih, pošto je mnogo manji broj upražnjenih mesta, pa je onda ostao kraći vremenski period, možda ste mogli i kvalitetnije za taj period da izvršite analizu, ali sigurno da ni tu za mesec dana ili koliko je ostalo vremena, nije mogao da se izvrši najbolji izbor sudija.
Mladen Tipsarević je 11 godina studirao Pravni fakultet, a ovde imamo predloženih kandidata koji su morali da napuste stažiranje u sudu ili su dobili otkaz zato što u predviđenom roku nisu položili pravosudni ispit, pa su to uradili naknadno, pa su danas predloženi za izbor sudija po prvi put koji se biraju ili neki od njih možda sudija za prekršaje.
Pretpostavljam, gospođo Mesarović, da bi mogli da intervenišete u jednom delu zato što se to pojavilo kao eventualni problem. Usput, raspisan je i konkurs za prijem sudija porotnika. Kandidati koji podnose dokumentaciju koja je propisana ili pravilnikom moraju da prilože i lekarsko uverenje da poseduju opštu zdravstvenu sposobnost.
Veliki broj njih je intervenisalo zato što ne znaju da li će biti primljeni ili ne, da se to uzme u obzir kao potpuna dokumenta, a onaj ko bude primljen za sudiju porotnika da naknadno obezbedi lekarsko uverenje. ukoliko ne bude mogao iz bilo kog razloga obezbediti, onda možete sa liste da izvršite prijem drugog kandidata, ali to bi trebalo svakako da se uradi.
Najbolja vladavina je ona vladavina u kojoj čovek vlada na osnovu zakona i to bi moglo i trebalo bi da važi za sve sudije, ali način na koji su oni birani sigurno neće biti takav.
Još jedanput moram da ponovim, kada je u pitanju Okružni sud iz Šapca, bivši, a sada Viši sud u Šapcu, pa nije moguće da od 13 kandidata samo troje sudija bude izabrano ponovo u Viši sud, a da predsednik i još šest sudija nije bilo izabrano.
Otvoreno i javno se priča u Šapcu da je Viši sud pripao DS u raspodeli, u kadriranju, u vođenju, u uvođenju personalnih rešenja, a Osnovni sud SPS. Ovde to ne iznosim kao svršenu stvar nego ono o čemu se vodilo računa i verovatno ljudi koji rade u pravosuđu najbolje to prepoznaju i znaju koje sudije sude na osnovu zakona, a koje sude na neki drugi način i koji sudija je u kakvim odnosima sa advokatima.
Ovo što je kolega Jojić rekao, koji sudija vozi auto advokata, to ste vi potvrđivali, čini mi se, gospođo Mesarović, znači da znate da takvih slučajeva ima, pa se malo u narednom periodu pozabavite time.
Niko od vas ne može očekivati da čarobnim štapićem razrešite, vi u sudu, a gospodin Radovanović u Tužilaštvu, preko noći. Ako ste sada prihvatili nešto što je bilo veliki politički uticaj u reformi pravosuđa, u personalnim rešenjima, nastojte što pre da se toga oslobodite, da se izvučete iz tih kandži i da na osnovu zakona sudije sude.
A da vi pokušate i da razrešavate sudije, što smo mi i ranije insistirali, da razrešavate one sudije koje su nedostojni, one koji nisu dovoljno stručni pre isteka vremena kada se radi o ovim sudijama koji se biraju na tri godine, na to mislim, a oni koji imaju trajnu sudijsku funkciju, ne čekajući da jedini uslov prestanka bude njihov odlazak u penziju, ne, nijedan drugi prirodan uslov da ne dođe do izražaja.
Potrudite se da nam zakoni ne budu paučina kroz koju prolaze velike muve, a male ostaju u njima. To znači isključivo zakon i na osnovu zakona sve da se sudi.
