Zahvaljujem i ja vama.
S obzirom da vaša poslanička grupa ima na raspolaganju sedam minuta i 20 sekundi, narodni poslanik koji želi da iskoriti to vreme koje vam je na raspolaganju na osnovu Poslovnika Narodne skupštine molim da se prijavi u elektronski sistem i dobićete reč.
Da li neko želi da se iskoristi ukupno vreme poslaničke grupe SRS? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika Narodne skupštine?
U elektronskom sistemu prijavljen je narodni poslanik Čedomir Jovanović. Na raspolaganju vam je šest minuta.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarović i gospodine Radovanoviću, ovo je danas bila vrlo čudna rasprava. Ono što je ohrabrujuće jeste ta zajednička konstatacija da se stanje u pravosuđu mora promeniti, da je reforma pravosuđa neophodna.
U zavisnosti od pozicije u kojoj se nalaze oni koji govore o toj reformi raste stepen nepoverenja u način na koji će biti sprovedena. Ono što mislim da se ne sme zanemariti je činjenica da to nepoverenje proizilazi iz gotovo ličnog iskustva, a zapravo iz činjenice da su svi manje ili više uvek sa najboljim namerama zloupotrebljavali pravosuđe i ta vrsta političkog patrenalizma je nešto sa čim se moramo suočiti, a potom tako nešto prevazići.
Kao što Skupština jako teško podnosi ambiciju Vlade da bude patron onog što mi ovde radimo, tako verujem da i pravosuđe jako teško izlazi na kraj sa ambicijom Skupštine da slobodu, koju je prethodno dala, pri tom uslovi time što će reč parlamenta biti poslednja. Sad mislim da ste vi u teškoj poziciji zato što ste žrtve te tišine u kojoj vladajuća većina pokušava da promeni odnose u društvu, a da previše ne govori o njihovoj suštini.
Kritike koje su pratile sve ono što je radio Visoki savet sudstva i ono što je radilo Državno veće tužilaca su ipak, u to sam apsolutno siguran, više nego u mnogo šta o čemu sam govorio ovde u Skupštini, banalne odnose na značaj. Zbog toga bi bilo važno da i Vrhovni savet sudstva i Državno veće tužilaca reše tih nekoliko slučajeva koji se ovde pominju.
Kada se bira 2.500 sudija u zemlji, onda je zaista svođenje čitavog tog postupka na pet ili deset spornih slučajeva nešto što je marginalno i što nikako ne sme gurnuti u drugi plan činjenicu da je ipak ovde napravljen taj veliki korak. Siguran sam da je to korak unapred.
Mi ne možemo da ne govorimo o stanju u društvu. Činjenica da postoje poslednje linije odbrane, ne bih rekao samo partijske politike, nego jednog sistema vrednosti koji je deformisao generacije u ovoj zemlji. Praktično osudio sve nas da budemo savremenici najmonstruoznije države u ovom trenutku.
Države koja i dalje veruje da je pravo njenih građana i društva uvek u drugom planu, da smo mi svi zapravo dužni da budemo topovsko meso te države, tužioci i sudije, i generali policije i generali vojske, profesori, studenti, poslanici, predsednici partija, predsednici država i mi moramo preokrenuti taj pogrešan sistem vrednosti. Vrlo dobro znamo koja su uporišta onog što smo mi nazvali zločinačkim udruženjem.
Mnogi koji su digli svoj glas u poslednjih nekoliko dana treba da posmatraju tu širu sliku. Treba kad izađu na ulicu da pogledaju oko sebe i videće tu negde oko sebe one koje su sudovi osudili na oko 40 godina zato što su to tužilaštva tražila, a nalaze se u bekstvu i na slobodi. Treba da vide ratne zločince koji imaju svoja uporišta u institucijama, ako ne višim institucijama onda u paralelnim institucijama. To je taj pogrešan sistem vrednosti koji se ne može jednom odlukom promeniti, a ovo je važna promena.
Dosta toga je svedeno na kriterijume, ali mislim da ne može parlament da raspravlja o kriterijumima u jednom demokratskom društvu. Vi ste preuzeli odgovornost za to. Kao što parlament nije nedodirljiv, nisu ni Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca nedodirljivi. To je isto tako jasno.
Ambicija parlamenta da on bude taj kome se polažu računi, po kome je neko odlučio da li je sudija dostojan ili nije dostojan, zapravo je ponavljanje grešaka iz prošlosti, pri čemu je jako teško nas prepoznati u ulozi onih sa kojima se mi u prošlosti nismo slagali, a imali su istu tu ambiciju.
Još jedanput moramo pokazati veliko poštovanje prema ljudima koji će raditi taj posao, sudijama koje će napustiti sredine u kojima su godinama radili, otići u neke nove, tužiocima, njihove porodice plaćaju cenu ovih promena, pakuju se koferi, sele se iz sredina u kojima su godinama živeli, deca prekidaju školovanje. O tome parlament treba da razmišlja kada nekog podražava i nekog kritikuje.
Očigledno nije bilo mesta za sve sudije, bilo je onih koji zaslužuju naše apsolutno poštovanje, a nisu na ovoj listi. Razlog zbog kojih ih mi poštujemo, ne moraju da budu razlozi zbog kojih Visoki savet sudstva treba da (Predsedavajuća: Šest minuta.) prostor u novoj organizaciji sudstva i zbog toga prvo, veliko hvala zbog onih koji su svoj posao radili pošteno, a potom svi zajedno treba da vidimo gde je mesto za njih u ovom društvu i kako oni mogu nastaviti da rade svoj posao.
Još jedanput vas molim da ove marginalne primere sudija koje su u nekoj vrsti srodstva sa advokatima, sudija koji su sporni zbog odluka u prošlosti, prekontrolišete, jer su oni i ispod linije statističke greške u svakom poslu.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, vreme na raspolaganju je minut i 20 sekundi.

Pre svega, želim da se obratim javnosti i kažem zašto nijedan sudija u Raškoj nije izabran, jer je došlo do jedne greške, ali ne Visokog saveta sudstva, već kandidata koji su sve svoje molbe poslale preko trećeg lica i te molbe su došle nepotpune, bez ijednog dokaza. Po takvim molbama nije moglo da se postupa, jer su sudije za prekršaje smatrale da jesu sudije i da ne idu na prvi izbor, tako da im ništa više od ličnog lista nije potrebno za izbor. Oni su napravili sopstvenu grešku i Visoki savet nije imao prostora to da promeni.
Isto tako, želim da se obratim svim sudijama koji se danas biraju, a to je ovaj spisak. Želim da im kažem da treba da vode računa o tome da su svi jednaki pred zakonom i da ozbiljno razmisle o tome da i poslanici, i ministri, i njihovi telohranitelji, treba svi da odgovaraju pred zakonom kada se nađu u takvoj poziciji. Isto tako, i da ovaj parlament ne treba da bude sigurna kuća za kriminalce i da imunitetom štiti one koji se ogreše o zakon, a na štetu građana Srbije.

Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. želi reč? Narodni poslanik Sreto Perić, vreme na raspolaganju je jedan minut.

Ako nekad možemo i treba da se zahvalimo kolegi Bošku Ristiću što je ovaj put ono o čemu smo mi govorili on potvrdio kao tačno. Znači da u određenim mestima nije niko izabran za sudije. Mi sada ne ulazimo, nismo mi imali nikog u Visokom savetu sudstva da može da navede koji su to razlozi.
Ima još jedna stvar, kolega Ristiću, koju niste pomenuli, a to je sad, ali ste o tome govorili pre podne i ne osporavam vaše vreme koje ste diskutovali na TV emisiji i ovde, vi to imate kao narodni poslanik, kao predstavnik stranke, bili ste ovlašćeni predstavnik DS. Rekli ste da određeni broj sudija, veoma kvalitetni, a pretpostavljam da vi personalno znate o kojim se sudijama radi i na koje sudije mislim da nisu izabrane iz razloga što su aplicirali na znatno veće funkcije.
Nije tačno. Aplicirali su i konkurisali su i na ta mesta na koja vi mislite da jesu i konkurisali su na mesta u sudovima u kojima su do tada radili. Trebalo je i to da kažete, samo korektnosti radi tih sudija, a Visoki savet sudstva će morati zbog savesti. Usuđujem se, gospođo predsedavajuća, još jednom da kažem, zbog savesti da da neka obrazloženja, zbog čega određeni broj sudija neće više nositi tu funkciju. Hvala vam.

 Narodni poslanik Boško Ristić, pravo na repliku.

Mislim da sam bio potpuno jasan, kolega, jer zaista postoje sudije i tužioci koji su konkurisali samo za više apelacione sudove ili da su sadašnje sudije Vrhovnog suda konkurisale samo za Vrhovni kasacioni sud, iako znamo da je Vrhovni kasacioni sud nastao podelom nadležnosti Vrhovnog suda na kasaciju i apelaciju.
Stvar je Visokog saveta sudstva gde je apsolutno autonoman da ceni postojanje kriterijuma i tu se ogleda suština podele vlasti, gde parlament i izvršna vlast nemaju pravo da se mešaju u odluku Visokog saveta sudstva prilikom primene kriterijuma.
Jasno je da pojedini nosioci sudske funkcije nisu mogli da dobiju ovog momenta poverenje za neke previsoko ciljane funkcije, ukoliko nisu ispunili sve one kriterijume koji su javno bili objavljeni, a doneti su na predlog Društva sudija.

Da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. želi reč? (Ne.)
Ako ne, pitam da li predstavnici predlagača, Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Visokog saveta sudstva, želi reč ili Slobodan Radovanović, predsednik Državnog veća tužilaca?
Reč ima Nata Mesarović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, dolazeći danas u Narodnu skupštinu mislila sam da ćemo mi raspravljati o utvrđenom dnevnom redu i moj referat je možda za vas bio kratak zato što sam se držala onoga što je napisano da je dnevni red Skupštine, smatrajući da je Visoki savet sudstva i da je pravosuđe Srbije prvi put dobilo nezavisno telo koje će moći da odlučuje o tome ko će biti sudija u Srbiji. Govorim samo u ime Visokog saveta sudstva, a ne u ime Državnog veća tužilaca.
Takođe, želim da vam kažem, samo iz razloga što mislim da danas mnogi građani Srbije prate ovo zasedanje Narodne skupštine, odgovoriću na pojedina pitanja. Što se tiče nepotpunog sastava Visokog saveta sudstva, mislim da tu kritiku ne može nikako da trpi Visoki savet sudstva.
Nije to da je samo predložen sada profesor Tomić, uvaženi profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, već ste već jedanput raspravljali o članu ili predstavniku pravnih fakulteta koji treba da se uključi u rad Visokog saveta sudstva. Poznato mi je da nijedan od predloženih kandidata nije dobio dovoljan broj glasova. Neki kandidati dobili su zanemarljiv broj glasova koji se kreće ispod cifre 10. Prema tome, znači da i opozicija i pozicija nisu našle za potrebno i nisu uvažile predlagača, smatrajući da ti kandidati ne ispunjavaju uslove da budu članovi Visokog saveta sudstva.
Druga stvar, objasniću vam zbog čega je Visoki savet sudstva kasnio sa izborom sudija i predlaganjem sudija na funkciju na koju se prvi put biraju. Najpre, znate da je set pravosudnih zakona usvojen prošle godine u domu Narodne skupštine. Mislim da je veći deo današnje rasprave tada trebalo da se vodi i da se o tome vodi računa.
Tom prilikom utvrđeni su i rokovi koji obavezuju Visoki savet sudstva, a reforma, kako je shvata Visoki savet sudstva, ne govorim samo u svoje ime, nego sam predstavnik članova Visokoga saveta sudstva, bila je da se stvori efikasno sudstvo, transparentno sudstvo, da se omogući ravnomerna raspoređenost predmeta u svim sudovima u Srbiji i da svaki sudija radi za istu platu određeni broj predmeta koji ne može biti drastično različit.
Jer, vi sada u Srbiji imate sudije koje su radile i imali po 50 predmeta godišnje i neke sudije koje su radile u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, koje su imale preko 350 ili 400 predmeta u radu. Mislim da je bilo vreme da se na to jedanput stavi tačka, da sudstvo radi na najbolji način, da se stvori efikasno, nezavisno, transparentno sudstvo i da se omogući jednak pristup pravdi svim građanima.
Takođe, ne mogu da prihvatim kritiku da smo mi bili podvrgnuti uticaju vladajuće koalicije, ne znam kako da kažem, pošto se politikom ne bavim, ali očigledno je veći deo poslanika koji je danas o tome govorio bio u zabludi ili vi smatrate da mi nismo dovoljno stručni, da smo neiskusni i da nam nije trebalo poveriti tu funkciju. To posebno imam u vidu kada se zna da je šest sudija koji su članovi Visokog saveta sudstva upravo izabrani prolazeći demokratsku proceduru predlaganja po kolegijumima sudova određene stvarne nadležnosti, a zatim izabrani u Narodnoj skupštini. Znači, ni to nije problem Visokog saveta sudstva.
Videla sam da pojedini poslanici, koji su došli i ispričali da je moj referat bio kratak, a onda su otišli u nepoznatom pravcu, nisu obavešteni, niti prate sredstva javnog informisanja, štampane medije, niti elektronske medije. Ništa što je Visoki savet sudstva radio nije bilo tajno, nego transparentno.
Znači, odluke o broju sudija koje su neophodne za obavljanje posla u Srbiji objavljene su javno u "Službenom glasniku" i u sredstvima javnog informisanja, u "Politici". Odluka o kriterijumima takođe je objavljena javno preko "Službenog glasnika" i sredstava javnog informisanja, tako da su sve sudije znale u Srbiji pod kojim kriterijumima će se bodovati.
Znate i sami da je Društvo sudija u to vreme, kada su ove odluke objavljene, pozivalo svoje članstvo da ne apliciraju i da ne učestvuju, ali su se sami članovi upravnog odbora upravo prijavili na određena najviša mesta u srpskom pravosuđu.
Prema tome, sva ona pobuna oko toga da li su zakoni dobri ili ne od strane Društva sudija, mogu vam reći da je nešto što mene jako čudi.
Članovi Društva sudija ili upravnog odbora, jer ne mogu govoriti o celokupnoj organizaciji koja broji preko 1.500 sudija, ali mogu govoriti o onima koji su najuže rukovodstvo, učestvovali su u donošenju svih zakona iz seta pravosudnih zakona i dali su svoje predloge i upravo je njihov predlog da se sudije biraju u Skupštini na tri godine.
To nije bio predlog nijednog drugog organa iz pravosuđa, nego upravo Društva sudija.
Društvo sudija je takođe predvidelo i disciplinsku odgovornost, koja će za sve sudije u Srbiji biti ustanovljena, i Visoki savet sudstva će imati svoju disciplinsku komisiju. Prema tome, oni su morali da se pridržavaju onoga što je bilo očekivati. Jedino šta oni nisu mislili i što je bilo početak onoga gde su oni učestvovali, tražili su samo i isključivo reformu Vrhovnog suda Srbije.
Međutim, kada je država odlučila da se reformiše celo pravosuđe, što jeste cilj, jer građani najviše svojih prava ostvaruju upravo u opštinskim ili budućim osnovnim sudovima, shvatili su da će se oni naći pod udarom reforme i da će njihovi rezultati biti mereni, kao i rezultati svih sudija u Srbiji. Mislim da je to jedino pošteno i jedino transparentno.
To sam rekla i javno na konferenciji za štampu koja je održana u četvrtak, kada su objavljeni svi spiskovi izabranih sudija i to u prisustvu sudija Vrhovnog suda koji nisu izabrani.
Prema tome, ništa tu nije bilo tajno i nema razloga da se postavlja sumnja u one koji su radili taj postupak i da se mi dovodimo sada na stub srama zbog toga što smo našli da neki ljudi ne potpadaju pod kriterijume.
Ne želim za ovom govornicom da dam obećanje bilo kome da će od ovih upražnjenih mesta koja su ostala u pravosuđu biti najpre i da će biti favorizovane one sudije koje nisu izabrane.
To važi samo za one sudije koje nisu mogle da se uklope u broj sudija koji je objavljen, a ne važi za one koje smo, naravno, utvrdili da ne ispunjavaju jedan od ovih uslova.
To bi onda bila lakrdija od celog postupka i onda bismo mi sebe doveli u situaciju da se prosto ne zna i da radimo pod nečijim uticajem. Takvu ulogu kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva neću prihvatiti nikada.
Takođe, želim da vam objasnim da kriterijum - suprug advokat i žena sudija nije bio kriterijum kojim se rukovodio Visoki savet sudstva da bi eliminisao neke kandidate. Postoje zemlje u Evropi, kao što je npr. Švajcarska, gde su ti kriterijumi utvrđeni zakonom javno objavljeni i ti kriterijumi se sprovode i prema krvnim srodnicima i prema mužu i ženi.
Znate, postoji mogućnost uticaja na sudije na raznorazne načine, ali da smo hteli da uvodimo takav kriterijum i da se neprimereno ponašamo, mi bismo onda iz pravosuđa isključili i one sudije čija su deca advokati, a dešava se da imamo na listi sudija čija su dva sina u advokaturi ili imamo brata i sestru itd. To nije bio kriterijum. Kriterijum je nešto drugo.
Lični razlozi su utvrđivani za svakog pojedinog sudiju. Mislila sam da danas o tome ne treba da razgovaramo.
I u javnosti čujem, a i danas ovde više puta je ponovljeno da se sudija ne stvara lako.
Potpuno se slažem s tim. Za jednog dobrog sudiju je potrebno najmanje pet godina da biste imali kvalitetnog sudiju u svim onim oblicima kako je to potrebno da bi mogao čovek potpuno da vlada materijom i da to radi.
Ne mogu prihvatiti, takođe, konstataciju koju sam ovde čula danas, da je mogla da se obezbedi reforma u srpskom pravosuđu prirodnim odlivom, odnosno odlaskom ljudi u penziju. To se prosto nije moglo desiti.
Takođe, nije se moglo desiti ni u okviru rada Nadzornog odbora i Velikog personalnog veća Vrhovnog suda Srbije. Rezultati ta dva organa su jako mali.
Lično sam potpuno nezadovoljna njihovim radom, jer imamo situacije koje se i dan-danas protežu pred Ustavnim sudom Srbije, pred sudom u Strazburu, da su mnoge sudije dobijale požurnice od nekih predsednika sudova da urade, da postupaju po pritužbama građana po određenim predmetima, da oni to nisu činili i posle toga se dešavalo da takve sudije prođu i da ne budu uopšte stavljeni na predlog za razrešenje ili da im se izrekne bilo kakva disciplinska mera. To prosto javnost mora da zna i na takav način nije mogla da se izvrši reforma pravosudnog sistema u Srbiji.
Takođe, mogu da vam potvrdim da Visoki savet sudstva nije odredio da bilo koji sudija u Srbiji putuje iz mesta u mesto, ako na taj sud sudija nije aplicirao.
Možda je to bilo u Državnom veću. Koji su njihovi razlozi ne znam, ali Visoki savet sudstva nikada nije pozvao nijednog kandidata da naknadno konkuriše za neko mesto, kao što se danas ovde predstavilo u Skupštini, da neki kandidati možda uopšte nisu konkurisali ili da su naknadno konkurisali.
Za takve slučajeve ne znam, a sigurno bih morala da znam jer sam prisustvovala svakoj sednici Visokog saveta sudstva.
Potpuno otvoreno mogu da kažem da niko do sada nije radio toliko obiman posao. To što se pominje da je bilo 5.500 ili do 6.000, kako se često pominje u javnosti, prijava za izbor sudija, mogu da vam kažem da to nije bilo 6.000 kandidata, bilo je mnogo manje kandidata, pa ni vreme se ne može meriti tri minuta i pet minuta.
Na kraju krajeva, mi svi dugo radimo u tom pravosuđu, međusobno se znamo i znamo ko je stručan, imamo i tromesečne, i šestomesečne, i godišnje i svakakve analize svog rada, imamo i nekih drugih saznanja.
Što se tiče dostojnosti, taj kriterijum je potpuno objašnjen u odluci o merenjima i kriterijumima koji se primenjuju na sudije. Prosto sam iznenađena da vi kao poslanici, kao glas građana ovde u Skupštini, s tim neki od vas nisu upoznati.
Jedino što mogu da kažem u odnosu na kritiku da smo izabrali, jako mi je žao što to moram da pomenem, ali možda možete to tumačiti i na drugi način nego što se iznelo ovde, da je u Požegi izabran sudija koji je preminuo. O tome Visoki savet sudstva nije bio obavešten.
Koliko sam naknadno saznala, čovek je preminuo 28. oktobra. Predsednik tog suda nije našao za potrebno da obavesti ni predsednika Vrhovnog suda, niti Vrhovni savet sudstva, da je taj čovek preminuo. Ne mogu prihvatiti njegovu konstataciju da u tako malom sudu nije bilo poznato da je jedan sudija aplicirao za mesto sudije, kada se zna da su sve sudije iz tog suda aplicirale, da u tom sudu je bio najmanji broj mesta i nijedan od sudija tog suda nije aplicirao za neki drugi sud u okolini da bi mogao da se rasporedi.
Prema tome, takva greška smatram da je tehničke prirode, a i statusna pitanja se dokazuju samo na osnovu pismenih dokaza, a ne na osnovu usmene reči. Mogu vam reći takođe da je bilo raznih vidova obaveštavanja o nekim situacijama, ali mi ne možemo prihvatiti telefonsko obaveštenje da je neko ovakav ili onakav.
Osvrnuću se samo na kandidate za koje iznosite da su učestvovali u izbornim krađama 1996. i 1997. godine. Ne mogu za sve njih da vam dam tačan podatak, proveriću, ali znam da neki kandidati iz užičkog kraja, koji su ovde pomenuti, da je protiv njih pokretan krivični postupak, da je krivična prijava odbačena i da je nakon toga oštećeni kao tužilac nastavljao krivično gonjenje i da je to završeno obustavom krivičnog postupka, tako da ne ostane ljaga na tim ljudima.
Što se tiče pomenutog konkretnog kandidata iz suda u Prokuplju, pred ovim domom Narodne skupštine nije pokrenut postupak za njegovo razrešenje sa mesta sudije, nego je bio pokrenut postupak za njegovo razrešenje sa mesta predsednika suda. Je l' znate da Narodna skupština bira i predsednike sudova?
Što se tiče ovih naših zakašnjenja, to sam vam rekla, Visoki savet sudstva je čekao odluku, s obzirom da je Društvo sudija podnelo inicijativu da se oceni ustavnost, imajući u vidu da je postojala ranije stalnost sudijske funkcije, ona postoji, taj diskontinuitet je važio i za sudije Ustavnog suda, pa ne vidim zašto ne bi važio i za naše sudije.
Znači, čim je Ustavni sud, a rekli smo unapred da ćemo poštovati svaku odluku Ustavnog suda, rekao da je opšti izbor sudija ustavan, mi smo onda tek objavili odluku o tome koliko je sudija neophodno u Srbiji.
Takođe, što se tiče primedbe da ne znate kako će sa tim brojem sudija funkcionisati sudstvo u Srbiji, kažem – dajte nam šansu da pokažemo da i sa tim brojem sudija može da se radi u sistemu pravosuđa Srbije. Mnogo veće zemlje omogućuju sa manjim brojem sudija da se radi, to je i primer Engleske, i primer Amerike i mnogih drugih zemalja u svetu.
Ali, treba primenjivati procesne zakone. Znate kako, ako vi dozvolite da se odlažu ročišta i pretresi zato što tražite da bude koncentracija dokaza, a ne da svaki put održite ročište ili pretres pa da izvedete onaj dokaz koji vam je tu i koji je pristupačan i da na taj način što brže okrećete predmete, to je činjenica koja se može utvrditi pregledom sudova.
Ja sam i letos slala vanrednu kontrolu u jedan veliki okružni sud u Srbiji, gde je bilo takvih primedbi. Mogu vam reći da su rezultati takvog zatečenog stanja bili iznenađujući za mene, prosto kao da nikada nisam radila u sudu. Ali, to se dešava, a onda nemojte očekivati da vam kažem da svi sudovi rade u Srbiji i da sude u razumnom roku i da poštuju rokove.
To mogu da vam kažem da je jedino važilo za ova posebna odeljenja Okružnog suda u Beogradu, s kojima se neki ne slažu. Ja, naravno, ne tražim da svi isto mislimo, ali tamo su slate kontrole od strane nosioca pravosudnih funkcija u Srbiji i tamo su ispitivane okolnosti, da li se tamo poštuju rokovi za zakazivanje predmeta, iako su svi dobro znali, jer su ta suđenja bila propraćena javno.
Prema tome, od onoga što je Visoki savet sudstva uradio, očekujem da ćete nam dati podršku i da ćete nam pomoći na najbolji način, tako što ćete predložene kandidate koje smo predložili Narodnoj skupštini da ih bira na period od tri godine podržati. Jer, činjenica je da jesmo birali one koji su najbolji.
Ne samo da je bila u pitanju prosečna ocena kojom su ti kandidati mereni, nego je bila i dužina studiranja jedan od kriterijuma, pa je, ako je neko duže studirao a imao visoku ocenu, opet mu skraćivan, itd. To je sve predviđeno pravilnikom i ko je želeo da se upozna, mogao je. Javnost stručna je mogla u svakom trenutku da se upozna, jer je Visoki savet sve svoje odluke doneo javno, objavio ih javno i o tome smo javno govorili.
Jedino u šta sam sigurna posle današnje diskusije, odgovarajući vam na ovo, jeste činjenica da su poslanici očekivali da i dalje odlučuje o izboru sudija u Srbiji onaj koji bira Visoki savet sudstva. Ja vam sigurno mogu reći da ministar pravde, kao predstavnik izvršne vlasti, ima samo svoj glas koji može dati određenom kandidatu, ali ne nikako glas, kako ste rekli, da će Visoki savet glasati onako kako mu neko to bude saopštio. To je činjenica koja nije tačna i o tome ne bih želela dalje da polemišem.
Za sve one kandidate koji nisu izabrani mogu samo da kažem da će oni moći da ostvaruju svoje pravo pred Ustavnim sudom Srbije, koristeći ustavnu žalbu. Hvala vam.