Reč ima poslanik Čedomir Jovanović.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Tražio sam repliku. )
Reč ima Miloš Aligrudić, replika.

Radi razjašnjenja. Dakle, što se tiče ove lične konstatacije koju sam izrekao o eventualnim ili navodnim kumovskim vezama gospodina Ristića i Dejana Ćirića, meni ne preostaje ništa drugo nego da verujem gospodinu Bošku Ristiću. Prosto, drugačije ne može. Čovek kaže, nisu u tim odnosima, onda nisu, onda sam imao dezinformaciju. U svakom slučaju, čak i da jesu, ova reč koju smo ovde čuli jača je od bilo čega drugog.
Moram da kažem još jednu stvar u odgovoru na ovo što je gospodin Ristić rekao aludirajući na moju diskusiju, a to je sledeće. Da li je telo nelegitimno koje danas predlaže ovu odluku iz Narodne skupštine? Telo ne samo da je nelegitimno nego je nelegalno, zato što nije kompletno.
Čim nemate one članove tog tela koji su po zakonu obavezni da budu članovi tog tela, kao kada je reč o profesorima pravnog fakulteta sa predstavnicima Univerziteta u Beogradu i pravnih fakulteta u Srbiji, onda nemate zatvoren sistem. Takvo telo ne može da odlučuje.
Nema nikakve analogije sa drugim telima tog tipa, kao što je, recimo, Ustavni sud, gde imate izričitu odredbu koja govori o tome da to telo može punovažno da odlučuje sa dve trećine izabranih članova. Ovo telo ne može da odlučuje ukoliko nije izabrano do kraja. Nenormalno je da u Narodnoj skupštini danas raspravljamo o predlogu koji imamo na dnevnom redu, a predlog je očigledno došao od tela koje nema formalni kapacitet da odlučuje. Žao mi je, možda biste vi hteli da to sve tako, kao što inače u državi radite ofrlje, radite i sa ovim, ali to jednostavno tako ne ide.
Predsednica parlamenta trebalo je da ovaj predlog vrati nazad iz formalnih razloga i da kaže, izvinite, vi se dogovorite i saberite i dostavite predlog da Narodna skupština izabere onog ko treba da bude izabran, pa ćete nakon toga raditi. To je odgovornost vladajuće većine. To ne može biti odgovornost ni opozicije, ni mene koji govorim o tome. Kako ćete vi sada zatvoriti ovu konstrukciju i kako ćete mi odgovoriti i reći kako je to ustvari u redu i ko šiša jednog člana Visokog saveta sudstva, to je vaš problem. To nema nikakve veze sa pravnim poretkom u Srbiji.

Gospodin Čedomir Jovanović ima reč.

Gospođo predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarović, gospodine Radovanoviću, za atmosferu u parlamentu odgovorni su oni koji parlament čine i oni koji su u parlament došli. Ako je nešto korisno od ove rasprave, to je zapravo kristalno jasna slika stanja u kome se nalazi naša zemlja. Za to je uvek odgovorna vladajuća većina. Gospođo Kolundžija, vi ste ovde praktično jedini predstavnik te vladajuće većine kojoj se možemo obratiti.
Šta je to važnije za predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića, za ministarku pravde, šta je u ovom trenutku važnije za predsednika Republike od izbora i rasprave koja prati izbor sudija srpskog pravosuđa.
Juče smo istakli kandidaturu za članstvu u EU. Ta kandidatura nas na nešto obavezuje. U prvom redu na potpuno drugačiji odnos prema društvu. Naime, niko ne očekuje od ove Vlade da ona reši sve probleme koji u Srbiji postoje. Ova Vlada mora pokazati sposobnost da se drugačije postavi naspram tih problema. Da društvo uvede u proces rešavanja tih problema, da objasni značaj nekih odluka koje se moraju doneti.
Kako ćemo mi, gospođo Kolundžija, u EU, a juče smo istakli kandidaturu, ako pola vaše vladajuće koalicije misli da u Srebrenici nije izvršen genocid? Ako samo DS i još dve ili tri stranke vladajuće koalicije imaju snagu za usvajanje rezolucije evropskog parlamenta, pa kada smo juče istakli kandidaturu za EU mi smo rekli da smo spremni da obeležavamo taj nesrećni jul i 11. jul kao dan srebreničkih žrtava. Obavezali smo na poštovanje nekog reda u zemlji, koga nema, nije ga bilo juče, i nema ga danas, moramo ga stvarati. Nije tačno da niko nije pokušao da stvori nezavisno pravosuđe u ovoj zemlji.
Mi smo bili naivni, pa smo u to poverovali 2000. godine, pa smo predložili Društvu sudija da Društvo sudija udostoji vlast u zemlji kandidatima za predsednika Vrhovnog suda, okružnog suda, tužioce itd. Dobili smo predsednicu Vrhovnog suda koja je imala više razumevanja za atentatore na predsednika Vlade i njegovu potrebu da izdržava svoju porodicu, nego za policiju koja se očajnički hvatala za bilo kakve dokaze da bi mogla da dođe do argumenata neophodnih za procesuiranje onih koji su posle toga izvršili ubistvo predsednika Vlade.
Njen zamenik je to nazvao sačekušom na srpsko pravosuđe. Vladan Batić, koga danas ovde nema, linčovan je zbog toga što je pročitao imena sudija koja ne zaslužuju da budu sudije u srpskom pravosuđu.
Imali su predsednicu okružnog suda koja je odbila u vanrednom stanju da formira posebna odeljenja okružnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala, 100 sudija smo smenili u vanrednom stanju odlukom, dekretom praktično. To je bio jedini način da se u tom delu vlasti započnu procesi promena koji su praktično bili suspendovani, iako je došlo do navodno demokratskog preokreta 5. oktobra 2000. godine. Zato je za nas mnogo važnije u ovom trenutku ko dolazi u srpsko pravosuđe, ko u njemu ostaje, od pitanja ko je iz tog pravosuđa otišao. To je suština.
Jasno je da ovde ima besmislica. Kako jedna besmislena skupština ima pravo da bilo kome drugom drži lekcije. Skupština koja spaja raspravu, 25 u okviru jedne, koja izigrava sopstveni poslovnik, skupština koja se na jednoj od najvažnijih sednica Odbora za pravosuđe... gospodine Ristiću, pa podnesite ostavku. Podnesite ostavku, zato što mi ne možemo da vas smenimo, ima vas više, a što ne znači da ste u pravu.
Moj profesor sa akademije bi vam rekao da je demokratija sistem u kome tri poluinteligentna čoveka mogu da nadglasaju dva vunderkinda. Sa tim se ne slažem, ali podnesite ostavku. To je najmanje što možete da uradite posle konstatacije da je predsednica pozvala čitajući tri sata amandmane, članove zakona, prigovore na Poslovnik i usput jednu rečenicu je rekla, dođite posle glasanja na sednicu odbora na kojoj ćete se upoznati sa ljudima koji treba da preuzmu vođenje srpskog pravosuđa.
To je posebna sednica. Vi ste mogli da pozovete svakog člana lično. To je čast da pozovete nas kao šefove poslaničkih grupa da dođemo tamo, da od toga napravimo događaj.
Zašto to nije urađeno? Dok se namiri vladajuća koalicija i dok se testira prag osetljivosti i Visokog saveta sudstva i Veća tužilaca, u tome teško uspostavljenoj težnji i balansu nema mesta za ovakvo razmišljanje. Samo se nadam da će biti dovoljno snage među onima koji su izabrani, a koji zaslužuju taj izbor, da nastave posao koji je započet i koji je u ovoj zemlji potreban. Nemamo mi razloga da se ovde igramo i da se skrivamo.
Ideja da se započne reforma pravosuđa najznačajnija je politička odluka koja je doneta od 5. oktobra 2000. godine, mnogo značajnija od jučerašnje odluke o kandidaturi za članstvu u EU. Nikada nećemo u tu Evropu stići ukoliko se mi sami ne promenimo.
Da li treba da vas podsetim na sramne presude atentatorima sa Ibarske magistrale? Nije dokazano da je u tom trenutku radio mobilni telefon. O tome nikada nije govoreno i o tome treba da govorite, gospodine Ristiću, a ne da nam polažete sada ovde svoju rodnost, da li vam je neko kum ili nije kum. Šta vas briga šta vam govori Aligrudić, nego lepo dođite i kažite da li je tačno da su menjane neke presude u pisarnici Vrhovnog suda zbog toga što je bilo očigledno da se radi o korupciji, o pokušaju da se sruši demokratska vlast. Na šta je ličilo suđenje ubicama Ivana Stambolića? U kakvoj atmosferi je protekla rasprava o tome pred Vrhovnim sudom?
Šta smo sve mogli da čujemo od sudija Vrhovnog suda o najokorelijim kriminalcima ove zemlje? Ko je punio stupce novina po Srbiji spletkama o navodno podmetnutim dokazima za jedno od najmonstruoznijih zločinačkih dela u našoj istoriji. Govorim o ubistvu bivšeg predsednika ove zemlje koji je kidnapovan, otet, vezan, odveden na planinu, vezan ubijen metkom u potiljak, bačen u jamu sa krečom.
Vrhovni sud je za to pokazivao više razumevanja nego bilo ko drugi u ovoj zemlji. Taj Vrhovni sud je politika napravila takvog i politika mora da ima snage da ga oslobodi svog prisustva.
Naravno da nam smeta izbor nekih sudija, ali verovatno i mi smetamo sudijama. Kako možemo imati razumevanja za sudije koje su bili akteri izbornih krađa? Kako sudije mogu razumeti nas koji u međuvremenu pravimo koalicije sa partijama koje su te izborne krađe organizovale.
Da li ste u koaliciji sa onim brkom simpatičnim iz Niša, gospodine Ristiću? Kako se zove, profesore? Gospodin Ilić. To je čovek koji je izveo ceo Niš na ulice. U međuvremenu je posle 12 ili 13 godina postao koalicioni partner DS. Tom logikom onda sudija koji je popustio pod pritiscima pre 13 godina računa na isto pravo za sebe. O tome se radi. Zato je bio potreban ovde predsednik Vlade i ministar pravosuđa, svi da prvo pokušaju društvu da ponude izvinjenje, najmanje u svoje ime i za ono što su oni uradili, za ono što je politika uradila Srbiji za prethodnih 20 godina.
Izvinio se premijer Australije za zločin prema domorocima pre 300 godina. Mogao bi da se pojavi predstavnik Vlade koji bi rekao i društvu i onima koji su bili institucije tog društva, a u međuvremenu su uništeni, izvinjavamo se za ono što nismo učinili, učinili su drugi pre nas sa položaja na kojima se danas nalazimo, pa smo dužni sa ovog mesta da vratimo ono što je potrebno da bi te institucije bile dostojanstvene i poštene.
Legitimitet. Kako može Ustavni sud da bude legitiman kada mu se podnese ustavna žalba na Statut, a jednako mu nedostaju ljudi kao što nedostaju i svim drugim institucijama u zemlji? Zato što je to svesno tako. Odbili smo, tu je i Nikolić iz Napredne stranke, radikali, da učestvujemo u razgovoru u kojem nam je nuđeno da mi predložimo svoje sudije Ustavnog suda. To je tada radila koalicija DS i DSS, svakom ponešto. Kakav Ustavni sud smo dobili? Najmanje su krivi oni koji su u njemu.
Upozoravali smo vas da treba izabrati predstavnika pravnih fakulteta. To nije htela vladajuća koalicija, a ne članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. To smo tražili da se uradi. Vi ste za to odgovorni, pa sada branite te ljude koji su odlučili da budu srpske sudije i pomozite im, ne tako što ćete ih dalje kompromitovati.
Imamo spisak sudija koje bi osporili da možemo, ali to nije u našoj nadležnosti, a oni koji su preuzeli na sebe pravo da ih kandiduju i predlože su preuzeli i odgovornost. Nadam se da će imati više razumevanja za tu vrstu odgovornosti nego što ima izvršna vlast, ona koja bi u Evropu, a da ostane ovakva Srbija kakva je danas.
U predlozima novih sudija jasno je da su poštovani neki kriterijumi, ali je očigledno da su ti kriterijumi u velikoj meri opterećeni načinom na koji je izvršen reizbor sudija i nekim rešenjima koja su ostala bez obrazloženja, često zbog toga što se nešto ne može obrazložiti. Svi vrlo dobro znamo kakvo nam je bilo pravosuđe. Ono je u velikoj meri slika i politike, onoga što je ona uradila srpskom sudstvu. Ako želimo da bude bolje, moramo se promeniti. Nema tog sudije koji može pravosuđe u Srbiji učiniti boljim ako politika nema spremnost da tako nešto dopusti.
Pominjana je interpelacija kao mogućnost osporavanja pojedinih sudija i to je u demokratskom poretku nešto što je potpuno legitimno i dozvoljeno. Samo je veoma važan cilj te interpelacije, da li se podnosi sa uveravanjem ili željom da se nekom skrene pažnja na propust koji je učinjen ili sa ambicijom da se svesno iskoristi jedna okolnost kako bi se kompromitovao ceo proces. Ne želim da kompromitujemo proces koji je započet formiranjem Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Ono što svi zajedno treba da uradimo je jednostavno svođenje naše uloge na onu koja je u okvirima zakona, a potom i striktno poštovanje tog zakona. Vi to, gospodine Ristiću, ovde u parlamentu niste uradili. Niste omogućili onima kojima ste bili dužni da to omogućite, normalno učešće u poslovima koji su ovde u parlamentu sprovedeni, a mislim da je to više zbog vaše slabosti nego zbog činjenice da bi proces oslobađanja srpskog pravosuđa time bio ugrožen.
Skrenuo sam pažnju da je Venecijanska komisija, a potom Savet Evrope dali pozitivno mišljenje o kriterijumima, da su kritikovali Ustav i ustavna rešenja i pozicije našeg pravosuđa i tu niste u pravu, gospodine Radovanoviću, kada kažete da je struka izvršila odabir.
Vrlo dobro znate kako se postaje tužilac u Srbiji. Predlaže vas Vlada. Naravno, tu je bitna i struka, ali je bitnija određena vrsta političke volje. Pošto naš primer govori kako prolaze oni koji bespogovorno veruju, mislim da su se neki u međuvremenu naučili na toj lekciji, pa ste i vi bili deo te slike, ali neću našim međusobnim odnosima opterećivati ovu raspravu i vašim odnosom prema nekim ljudima koji su, mogu reći, bili žrtve, ako ne vas lično onda vaše spremnosti da popustite pred pritiscima onih koji se danas navodno bore za nezavisno pravosuđe.
Ipak je ovo veliki korak za naše društvo. Podsećam vas da razmislite o haosu u kome smo živeli i o svemu onome što nam je posle 5. oktobra ostalo, onome što nije smelo da se dirne prethodnih devet godina, o Vrhovnom sudu pred kojim se odlazilo u 2009. godini kao u vreme Šešeljevog Zakona o informisanju kada se odlazilo pred prekršajnog sudiju, Vučićevog.
Spremni smo da učinimo sve što može da učini jedna opoziciona parlamentarna stranka kako bi se nastavio proces demokratizacije društva, kako bi se zaštitilo pravosuđe, druge nezavisne institucije. Imamo Državnu revizorsku instituciju, Republičku radiodifuznu agenciju, ombudsmana, poverenika, svi oni praktično u ovom trenutku delimično uspešno obavljaju svoj posao zbog političkih stega koje ih guše. Naša obaveza je da vratimo tu slobodu u život.
Što se tiče ovih sudija koji su se provukli pod socijalistima, Palmom i PUPS-om, potrudićemo se da se ipak u jednoj drugačijoj, normalnoj atmosferi u skladu sa zakonom i Ustavom povede rasprava o onome šta su oni radili. Uveravamo građane da vladajuća koalicija to neće moći da zaustavi i spreči.

Gospodin Tomislav Nikolić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas treba da prisustvujemo sednici na kojoj će predlagači pognute glave da obrazlažu svoj predlog. Znam da u životu ima situacija kada se nađete pred izborom da li da nešto uradite ili zadržite ono što imate ili da krenete potpuno novim putem u kome ima mnogo odricanja i borbe.
Otprilike, svi vi koji ste predlagali i koji ćete glasati za ovo izabrali ste lakši put. Lakši put nije uvek časni put. Ići lakšim putem znači da je neko pre vas morao da na tom putu nastrada. Lakši put znači da se nešto pripremilo, da je nešto postalo dobro, pa se sada samo utvrđuje, a vi ćete napraviti haos u zemlji.
Jednu od najčasnijih funkcija u zemlji, sudijsku funkciju, zbog koje i vas koje sada gledam tu, predlagače, cenim, niste tek tako došli na tu funkciju, nije vas niko sa neba poslao, tu funkciju činite nedostojnom i za one koje ćete izabrati i za one koje nećete. Oni koje nećete da izaberete reći ćete da nisu izabrani zato što nisu bili poslušnici. Oni koje izaberete imaće pečat da su bili poslušnici. Niste hteli da oslobodite sudije tog pečata, ni jedne ni druge. Ima časnih i na jednoj i na drugoj strani. Ima loših i na jednoj i na drugoj strani.
Ako se ova skupština već meša u izbor sudija, zašto joj niste pružili priliku da izabere onoga za koga dokažete da ne valja? Zašto joj niste pružili priliku da izabere onoga za koga dokažete da valja? Haos je u pravosuđu i to dobro znate. Hoćete li ga ikada više otkloniti? Ne verujem. Zato što od 5. oktobra, od kriznih štabova do danas, tri puta ste promenili sastav svih sudova i pojedinačno sve sudije u tim sudovima. Došli ste do dna, više nema sudija. Možete da čekate ispred Pravnog fakulteta decu i da ih uvodite u sudnice.
Rasterivane su dobre sudije i advokati ranije i nosili žig da su za diktatorsku vlast, optuživani da su sudili po zakonima i da zato nisu dostojni funkcije, ali su rasterivani i u vaše vreme oni koje ste vi birali.
Sada ste vi iz DOS prešli u Windows. Sad ćete vi da krenete savremeno da vodite Srbiju, a cela Evropa se zgražava nad onim što mi radimo danas u pravosuđu. Uopšte ne želim pojedinačno da optužim bilo koga, bilo kog sudiju da nije dostojan. Optužujem kvote stranačke. Od stranačke države pravite stranačko pravosuđe. Neka vam kažu ovi kojih nema u sali koja je njihova kvota. Ko je dobio pravo na 250 sudija da predloži? Ko je dobio pravo na 600 sudija da predloži?
Jeste li vi, koji nam danas predstavljate ove zakone, izabrani zato što ste bili po volji i po milosti gospodara u ovoj zemlji? Mislim da jeste. Nemam ništa protiv vas i ne treba mi nijedan sudija, nijedan tužilac u Srbiji. Ko živi i radi po zakonu, šta će mu sudija i tužioci, ako ima pravde? Nekako smo se obavezali na tu, zovemo je, vasionsko pravdu u Strazburu. Koliko će ljudi podneti zahtev u Strazburu da se isprave ove sudijske greške? Šta ćemo sa njihovim pozitivno rešenim zahtevima?
Da li je zaista reorganizacija sudstva smišljena samo da biste se otarasili sudija koji žele da sude samo po zakonu, a ne misle na partijsku funkciju i partijsku pripadnost? Ako ste to tako zamislili, neće da valja. Ove vaše odluke neće moći tako lako da budu promenjene. Zato je trebalo da dobro razmislite. Svaki loš sudija koga danas izaberete, ili ovih dana, vama je na dušu, ili tužilac, na vašu dušu, jer ste se vi od aprila do danas upoznali sa svima njima. Vi ste procenili ko je nedostojan da obavlja sudijsku funkciju, nesposoban i nestručan. Vi ste procenili ko je taj novi dostojan.
Na vašu je dušu sve ono što se bude dešavalo u pravosuđu. Imate ime i prezime. Jednog dana nemojte da se sklanjate iza partijske volje, nego recite - da, ja sam kriv, ja sam to predložio, nije mi niko naložio, ja sam predložio lošeg čoveka, ja sam izbacio dobrog čoveka, zato što je presudio tamo nekome ili zato što nije presudio tamo nekome, zato što je gonio tamo nekog ili zato što nije gonio tamo nekog.
Veliku ste obavezu preuzeli. Ovaj sastav Skupštine koji će da vam pomogne u tome biće promenjen za nekoliko meseci i to su uglavnom anonimni ljudi. Na ulici neće da ih poznaju da su oni birali sudije. Mi se eksponiramo iz opozicije, mi govorimo o svemu tome. Ovi iz vladajuće većine, oni samo dođu da glasaju. Nemaju breme odgovornosti, imaju neki drugi cilj. Cilj im je da ostanu što duže na vlasti, da koriste privilegije koje danas imaju.
Meni je cilj da vi budete odvojeni od partijskog uticaja, apsolutno odvojeni, da vi u okviru struke rešavate svoje probleme. Jeste, malo smo vam nadređeni, mešamo se u vaš izbor, ali ako se to radi časno i pošteno, ako se vaši predlozi poštuju, što bi to bilo partijsko pravosuđe?
Ne zaboravite, danas ste po volji vladajuće većine. Razmišljaćete svakog dana, imaćete u glavi autocenzuru da li ste im još uvek po volji. Svaka vaša buduća presuda, svaka vaša buduća optužnica biće uslovljena razmišljanjem o tome da li ste im i dalje po volji. Znači, oni pišu, vi ste samo stručni da to obrazložite. Oni će da vas pozivaju. Oni će reći - sad kreni na ovoga, sad kreni na onoga. Na ovog nemoj da krećeš, na onog nemoj. Vi ćete to samo da obrazlažete.
Da sam na vašem mestu, pitao bih šta je sa ostalim kolegama koje nije izabrala Narodna skupština. Zakon treba tumačiti tako kako je zamišljen. Ako u Državno veće tužilaca advokatura predlaže jednog člana, otkud pravo Skupštini da ga ne izabere? Taj predlog advokaturi je ujedno i izbor. Skupština može samo da konstatuje da je on izabran na predlog advokature.
Ne, vladajuća većina odbija predloge, čeka ovaj čas kad u tom veću neće biti nikoga iz advokatura. Otkuda Skupštini pravo da ne izabere profesora pravnog fakulteta ako ga predlože pravni fakulteti, koji su ovlašćeni da ga predlože? Što se Skupština meša u taj predlog? Da ne bi bio izabran dok dođe do izbora sudija. Posle toga, šta će taj čovek? Šta će on posle toga?
Ovo je bio vaš jedini ozbiljan posao. Od aprila ga radite. Pitanje je da li ste imali druge predmete osim upoznavanja sa hiljadu i nešto sudija ili manje od hiljadu. Nije ni važno.
Ovde se pominjalo vanredno stanje. Kad je procenjeno da li je uvedeno u skladu sa Ustavom, tada važećim Ustavom? Nikada. Zašto nije? Ovde smo imali nekada i po 310 poslanika voljom vladajuće većine. Zašto Ustavni sud nikad nije ocenjivao predlog za ocenu ustavnosti tih odluka? Nije odgovaralo vladajućoj većini.
Suočićete se, gospođo, sa vladajućom većinom, sa jednim zidom koji stoji pred pravosuđem. Vi taj zid ne možete da slomite, zato što ste na stotine časnih ljudi obrisali gumicom, bez ikakvog razloga. Da vam ne pričam pojedinačno. Javljaju se svima redom.
Sad će ove stranke iz opozicije da dobiju vrhunski pravnički kadar. To su ljudi čija je egzistencija potpuno ugrožena. Muž i žena 20 godina u pravosuđu, časne sudije, nijedno neće biti ponovo izabrano. Gde će? Na ulicu. Ceo život su posvetili pravosuđu.
Voleo bih da ste ovde došli i rekli - taj i taj je uradio to i to, ogrešio se o Krivični zakonik, o Zakonik o parničnom postupku, o bilo čemu, i daj da ga razrešimo. Vi nas ovde stavljate an ženeral pred izbor da 400 ljudi, 500 ljudi ostane bez posla i da dođu neki novi ljudi, neki časni i podobni, moralno-politički podobni.
Ne bih učestvovao u tome da sam predstavnik vladajuće većine. Ne bih učestvovao u tome da Danica Marinković ne bude izabrana za sudiju. Ona koja je vršila istragu u Račku. Da li joj je to minus? Da li joj je to nedostatak? Što je pod mecima dokazivala da je sve farsa i nameštaljka. Da li vam je neko možda naredio da tu udovicu sa dvoje dece ostavite bez posla?
Ne bih glasao da u Kosovskoj Mitrovici nijedan sudija koji sada sudi u srpskom sudu ne bude izabran ponovo, da dovedete one koji sarađuju sa Euleksom i sude kod njega. Ja to ne bih uradio, ne bi mi obraz dozvolio, pa neka me izbaci vladajuća većina. Kada dođe do toga da li da pripadaš nekome ili da imaš obraz, odluči gde ćeš i sačuvaj obraz.
Obično ispadne da oni koji su mislili da nećeš da sačuvaš obraz posle toga nestanu i propadnu, jer narod ume da ceni ljude koji se bore. Život bez borbe nema smisla. Zaista bih da se izdvojite kao najviši deo ove države, neprikosnoven, kao citadela u okviru tvrđave, neosvojiva - napadaj koliko hoćeš, ali ne možeš da me osvojiš.
Mi smo između sebe solidarni i ne damo da nam se umešate u ono što radimo, jer mi odlučujemo i o životima ljudi. Nema smrtne kazne, ali kad mu date onoliku robiju odlučili ste o njegovom životu i o njegovoj deci i morate da budete potpuno ubeđeni da ste učinili časno delo, da možete da spavate noću.
Ovo nije dobro. Priprema se poodavno. Evropa vam ćuti, iako bi imala mnogo toga da kaže pred ovim haosom, pred ovim vetrom koji oduvava sudije. Prošlo je devet godina od Miloševićevih sudija. Nije opravdanje da su to sudije iz bivšeg režima. Ovo su sudije iz vašeg režima, iz DOS.
Zar su stvarno bili toliko nečasni i nestručni i nedostojni sudijske funkcije? Znate li koliko su presuda doneli? Može li sad onaj koga su osudili ljudi za koje danas tvrdite da nisu dostojni, a osuđen je pre deset, petnaest, dva dana, dva meseca ili tri, može li da kaže da njegova presuda više nije validna? Sudio mu je nedostojni sudija.
Obrisali ste ljude koji su u najvišem stepenu odlučivali o pravu čoveka da mu se pravično sudi, da mu se izrekne pravična presuda. Šta smo to mi? Znači mi smo bili zaštićeni pred tim Vrhovnim sudom. Što ste nas lagali devet godina da imamo potpunu zaštitu, zaštitu od nedostojnih i nestručnih? Šta ćemo sada sa tim predmetima? Da sačekamo ove dostojne i stručne da počnu da rade, pa da se obratimo njima?
Ovo je trebalo sve na drugi način, pojedinačno da uverite i narodne poslanike, a i javnost Srbije, koja je zgranuta pred ovim što se dešava, da uverite da onaj ko nije predložen, da on zaista ne zaslužuje da bude predložen. Nema novog zapošljavanja time što ćete otpuštati radnike.
Sada novozapošljavate u pravosuđu, a otpuštate ljude iz pravosuđa. Šta sad nosi svako od njih, žig da nije bio stručan ili žig da je bio lopov? Pošto nema trećeg uzroka za njegovu smenu, za njegovo razrešenje, za njegov nereizbor.
On ide ulicom kao bivši sudija koji je sudio kriminalcima, koji ga sada sreću na ulici jer im je prepolovljena kazna, izašli su iz zatvora. On je nedostojan u odnosu na tog čoveka kome je presudio, odnosno na tog kriminalca. Taj nema oznaku da je nedostojan, samo sudija ima žig nedostojnosti. To su sve vaše kolege.
Možete vi da se volite ili da se ne volite, ali to su vaše kolege, njihova sudbina je vaša sudbina. Možda je neko od njih jednog dana sedeo tu pred nama i obrazlagao jedan isti takav predlog i mislio da je sada za sva vremena. Znam da vi, gospođo, znate i na koga mislim. Mislio je da je to za sva vremena i sada ga je izabrao DOS i sada je on car.
DOS, gospoda, evo su tu ta gospoda advokati koji o svemu tome odlučuju, a DOS odluči da izabere nekog drugog, ovog načini nedostojnim. Da mu bar kaže hvala, obavljao si dobar posao, ne, nedostojan si. Znači, ko god mu služi jednog dana postaje nedostojan. Uostalom, svako ko služi nedostojan je i dok služi, a kamoli kada nije više po volji gospodaru.
Potpuno smo ogorčeni na ovu tačku dnevnog reda, na ove predloge, apsolutno smo protiv toga, u meri da ćemo ako imate kvorum doći da glasamo protiv, da vam dokažemo koliko smo protiv toga, a vi posle toga razmislite za sve grehe koje na vas bude prebacivala aktuelna vlast.

Da li još neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici u svojim diskusijama proširuju malo ovu temu. Danas se radi o stavljanju tačke na slovo ''i'' kada je u pitanju reforma u pravosuđu.
Postavljam jedno pitanje, vrlo brzo ću dati odgovor, da ne bi bilo dileme. Da li je SRS za reformu u pravosuđu? Da, jeste, i to ne danas, nego sve vreme svog postojanja, uočila je nepravilnosti u sistemu pravosuđa i želi da se to menja. Da li na ovakav način? Nije. Mi ćemo pokušati na temelju odredaba Ustava da kompletan koncept reforme u pravosuđu srušimo, ukoliko to bude moguće, da dokažemo da ovo niti je pravo vreme, niti je najbolji način.
Direktno ću se obratiti samo jednom gospodinu, Jovanoviću, i više neću, jer mi namera nije da polemišem s njim, nego da kazujem o drugim stvarima. Gospodine Jovanoviću, mi jesmo za to da se promene neke sudije koje su nedostojne, nestručne, nisu moralne. Vi ste imali devet godina ili ste imali tri godine kada je zamajac bio najjači i najsnažniji. Da li ste šta uradili? Radili ste neefikasno i nepravedno, kao što se danas radi.
Moram da krenem od odredaba Ustava, ne, gospođo Mesarović zbog vas i ne zbog Radovanovića, to je vama dobro poznato. Vi ste napravili niz grešaka i propusta, ne mogu reći da je sve to bilo svesno. Znamo mi dobro odakle je kretala inicijativa za izbor i imenovanje sudija, tužilaca i drugih nosilaca pravosudnih funkcija, nego to činimo zbog stručne javnosti i činimo zbog onih kandidata koji su bili u ovom sistemu izbora, a možda nisu prošli ili su prošli, a nezasluženo.
Tema mojih interesovanja jesu zakonske norme i ispravnost i legalnost i legitimitet određenih državnih organa prilikom provođenja ove reforme, te ukoliko budem pominjao neka imena, oni imaju za cilj samo da ukažu na određenu pojavu, a ne posebno se baviti njima. Kada se želi pričati o ovoj temi, Ustav mora da bude osnovna platforma.
Citiram član 142. stav 2. Ustava Republike Srbije – Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Nema čoveka kao faktora koji može da nešto nadredi ili naredi, isključivo Ustav i zakon i međunarodni ugovori koji su pravno priznati. Još jednom pominjem da smo mi svakako i za reformu i za suštinsku nezavisnost sudova, naravno i tužilaca.
Član 144. stav 1 – predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština. To ste, gospođo Mesarović, vi i vi znate da odavde nedostaje jedna pretpostavka, da bi vaš izbor bio pravnovaljan.
Mene sada zanima - da li ćete, kada ste izabrani za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, biti ponovo birani za njenog predsednika, jer sada postoji mogućnost realizacije pretpostavke iz člana 144. stav 1. Ustava, ili nećete? Ukoliko nećete, onda ostaje za sve vreme dok ste vi predsednik tog najvišeg pravosudnog organa u Srbiji nedostatak.
Član 146. Ustava kaže – sudijska funkcija je stalna. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudije, bira se na tri godine. Ovo je nešto što je izazvalo veliku polemiku, ne danas, ne od momenta raspisivanja konkursa od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nego kako se počelo govoriti o provođenju reforme u sistemu pravosuđa.
Znači, sudijska funkcija je stalna i uz poštovanje i uz obavezu poštovanja ove norme iz člana 146. Ustava mogla se izvesti reforma pravosuđa u Srbiji. Da se počelo 2001. godine, da se počelo i kasnije, mogla se izvesti, kao što to rade i druge zemlje u okruženju koje su već ušle u EU. Mi znamo šta je Venecijanska komisija rekla vezano za sastav Visokog saveta sudstva. Mi smo na to ukazivali pre nego što je bilo na dnevnom redu kod ove komisije i za nas nije obavezujuće i to, jer te probleme i nedostatke uočavamo u državi u kojoj mi i živimo.
Zaista je nedopustivo, moramo po nečemu i da se složimo i sa predstavnicima LDP, da ovde danas nema ni predsednika države, ni premijera i predsednika Društva sudija, jer mi ipak govorimo o veoma važnoj temi.
U ovoj sali sedi veliki broj pravnika, neki su nekad bili sudije, neki su advokati, pa ne izučava se Rimsko pravo na pravnim fakultetima samo zbog instituta koji su nam neophodni za svoje dalje školovanje, nego zbog odnosa te države prema građanima.
Da li mi danas imamo, konkretno, izvršna vlast u Republici Srbiji, ispravan i korektan odnos prema svojim građanima? Nema. Da ima, ova tema bi bila mnogo važnija i ne bi se inicijative pokretale iz opštinskih odbora, pre svih DS.
Ukazaću vam, a vi proverite. U Višem sudu u Šapcu je izabran čovek koji nije konkurisao u Višem sudu u Šapcu. Nije to mnogo veliki sud, nema mnogo sudija, ali vi to proverite. To je kazivanje kandidata, odnosno sada ili od 1. januara, čoveka koji će biti sudija Višeg suda u Šapcu. Ali, ima još nešto simptomatično za taj sud.
Od do sada 13 sudija, u Okružnom sudu izabrano je tri, dvoje ili troje su napredovali, a ostali, računajući i predsednika, nemam nameru ovde pojedinačno i personalno da branim neke ljude, pogotovo što za ovako kratko vreme nije bilo moguće sve proveriti, ali ipak sedam sudija da uopšte ne budu izabrani, to ukazuje na nešto.
Samo da vas podsetim, mislim da će ova priča imati smisla i o ovoj temi, kada je Moša Pijade bio očevidac nekog udesa, sudija je došao kod njega u kabinet da uzme izjavu kao svedoka. On je rekao – časni sude, pozovite me, dajte mi poziv da dođem u sudnicu da dam izjavu. Ono što važi za svakog građanina Srbije, treba da važi i za mene.
Ne ulazim u ideologiju tog čoveka, nego ulazim samo u potrebu poštovanja pravosudnog sistema, pogotovo što je kod nas Ustavom definisano, da je sudska vlast odvojena i nezavisna od izvršne, odnosno od politike. To je apsolutno netačno. Nikada nije bilo više mešanja politike nego što je to danas.
Možete sa mnom da se ne složite, to je vaše pravo i ne možete me ubediti da od 1.351 sudije koje ste vi već izabrali, da je Visoki savet sudstva mogao o svakom da ima određenu analizu. Izbegavanje da se na prijavama na konkursu stavljaju brojevi, koji je redni broj zaprimljene prijave, šta kažete, nije tačno, izbegavanje da se stavljaju brojevi je već tada ukazivalo da će biti nešto nečasno prilikom izbora sudija.
Zašto? Zato što, da ste hteli da pregledate sve, možda ste imali nameru, ali niste imali ovlašćenja. Kada kažem vi, ne mislim samo na vas, nego mislim uopšte na taj organ, jer bi vam trebalo vremena, možda krajem sledeće godine da može ovo sve da se sprovede. Uzmite, bar za one koje ste gledali, koliko vam je bilo potrebno vremena, a negde je ih je oko 6.000 bilo, nigde nema pravih podataka koliko je tačno bilo kandidata, nego su inicijative dolazile od strane opštinskih odbora.
Hoćete li još jedan slučaj, gde mi je jedan čovek koji je izabran za sudiju, apsolutno tvrdio da kada se imaju u vidu njegovi rezultati, 22% ispunjenost norme, veoma mali procenat potvrđenih odluka od strane Višeg suda, ali mi je iskreno priznao – nemam nikakve šanse da budem izabran, ali je snažno vezan za DS. Svojevremeno je bio i član te stranke i prošao je.
Sve su ovo podaci koji ostavljaju gorak ukus u ustima za one koji nisu prošli, a zasigurno zaslužuju da budu nosioci ove veoma važne funkcije. Dobar sudija ne može da se postane za kratko vreme, a vi ste se odrekli, ne pomoći, to nije pomoć vama, to je potreba da država ima kvalitetne sudije, one koji su zaista u samom vrhu, u sistemu profesionalnosti, struke, znanja i želje da sude na osnovu zakona i Ustava i ničeg drugog.
Moram da navedem izvinjenje porodici Đurić, pokojni sudija Đurić je izabran za sudiju Osnovnog suda u Požegi, vi ćete reći – tehnička greška. Da prihvatimo da je to tehnička greška, to je malo bolno za porodicu. Još jednom se njima izvinjavam, ali je mnogo takvih i slični grešaka, ne sa tim statusom, nego kada je u pitanju definisanje kvaliteta sudija ili tužilaca.
Imamo ocene za stručne saradnike. Tu se bodovao onaj koji je imao 183 boda ili poena, sasvim svejedno. On je prošao, a onaj ko je imao 242 nije prošao. Ovo nije izmišljeno. Ovo je nešto što realno postoji i ne bih neka imena da spominjem, ne što SRS ne želi otvoreno da govori o ovom problemu, nego što su možda pojedinačni slučajevi i da ih ovde ne kvalifikujemo kao neku opštu pojavu. Ali, sve ovo mora da ide na teret Visokog saveta sudstva.
Pripadam onim pravnicima koji odgovorno i sa skromnim stručnim zvanjem i tvrdim da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nije moglo u ovom momentu da donese odluke zato što nije legalno i legitimno. Kako nije? Ustav je tačno predvideo koliko imaju, a on kaže 11 članova i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i razvrstao po strukturi, ako tako možemo da kažemo, iz koje sfere treba da budu ti članovi.
Sada će neko da kaže, možda predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, to je govorio i prošli put klada je slična tema bila na dnevnom redu, pa politika nema uticaja. Kako nema? Ima ogroman uticaj. Možda neko od vas koji sedi u Visokom savetu sudstva ili Državnom veću tužilaca nije formalno član neke stranke, ali je zahvaljujući određenoj stranci, upravo na tom mestu. To vam je zamerila i Venecijanska komisija i rekla da postoji mogućnost da se odatle stvori, nezvanično, jedno korupcionaško telo. Jer, ti ljudi neće učestvovati, odnosno stavljaju se u povoljniji položaj u odnosu na neke druge svoje kolege.
Ako, pogotovo, imamo u vidu da i u jednom i u drugom organu sedi ministar pravde, sedi predsednik Vrhovnog ili kasnije Kasacionog suda, sedi Republički javni tužilac, ne moraju biti političke ličnosti, ali sedi predsednik Odbora za pravosuđe i upravu.
Onog momenta, a to je definisao Ustav i on je rekao da po funkciji, da član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, jeste i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, skupštinskog odbora Narodne skupštine. Kada se znalo da je taj čovek koji je predsednik, usput i advokat, onda je skupštinska većina, a pre svih DS trebalo da pokrene inicijativu, da se Boško Ristić promeni. Zbog čega?
Nespojivo je, čovek se bavi advokaturom i radi sve vreme kao aktivni advokat, od momenta kako je narodni poslanik, danas i sutra i radiće čovek i dalje, to mu ne može niko zabraniti, onda je na mestu predsednika tog odbora trebalo birati nekog drugog. Sada, ako vi kažete – dobro bi bilo da je predsednik tog odbora advokat, jer sudija ne može da se bira. Nije dobro kada imamo ovakvu situaciju.
Svojevremeno se sećam da je predsednik tog odbora jedno kraće vreme bio dr Žarko Obradović koji je, čini mi se, čovek politikolog, nije uopšte diplomirani pravnik, ne znači da je taj odbor manje kvalitetno radio. Sada ostaje i vidite jednu stvar, u Nišu je 15 advokata izabrano u sud, a 22 sudije su ostale bez posla. Postoji opravdano sumnja da neko ko sedi u Savetu visokog sudstva, mogao da izvrši uticaj na to.
Sada možete sve živo da osporavate, kao što osporavate, kao i da nema više uticaja politike na izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Tvrdim vam preko Visokog saveta sudstva i preko Državnog veća tužilaca da ima više nego što je ikada do sada bilo.
Do sada, 250 narodnih poslanika, naravno da svaka opština nema svog predstavnika ovde, ali 80% ili 70% ima i kada je dolazio na dnevni red izbor sudija i tužilaca, onda se moglo raspravljati o tome. Nemojte shvatiti ovo da se mi zalažemo da se to vrati ponovo u Narodnu skupštinu, ali smo mogli da iznesemo određene stvari, jer šta danas nekome znači što mi ne prihvatamo to, ne slažemo se sa tim.
Ako biramo nekoga ovde, a između ostalog, biramo i sudije za prekršaje, i ako mi neko kaže, možda kolega Purić može začas da dođe do tog podatka ko je Zoran Mitrović, onda neka mu je svaka čast. Nemate pojma, nemamo nikakvih podataka, ne prihvataju poslanici SRS da ovde budemo džuboks, dobijemo neko ime i onda kažemo da ili možda ne.
Ako Narodna skupština ima pravo da o nečemu odlučuje, onda je trebalo i biografije da budu tu, a vi ćete videti ovamo, za tužioce, odnosno za zamenika tužilaca to ima, a za sudije nema. Nema ni za sudije koji se biraju prvi put, nema ni za sudije sudova za prekršaje. Oni se takođe biraju prvi put, u onom predlogu koje je dobila Narodna skupština, toga nema.
Imamo još nekoliko problema koji će se pojavljivati u ovom periodu i vi ste verovatno nekad, kada neformalno razgovarate, kažete sebi sami – mi smo verovali da ćemo u ovom roku završiti. Vi ćete nešto da završite. Da li je to dobro, tvrdim vam da nije dobro, a vi ćete, ne nama, to od vas i ne tražimo, priznati ponovo na tom mestu gde budete sedeli da ste pogrešili.
Kakva je danas sudbina penzionisanog pilota Stanka Ristića, koji je po drugi put u pritvoru i nalazi se već četiri meseca i pre dva ili tri dana je trebalo da bude suđenje, ali predsedavajući veća nije primljen, tužilac takođe nije primljen, neće biti dalje tužilac i oni su rekli - nastavak će biti možda za mesec dana.
Zašto mi smatramo da najbolji treba da budu nosioci pravosudnih i tužilačkih funkcija? Zato što oni odlučuju o nečemu što se zove sloboda, a od slobode nema ništa preče, ona nema cenu. Jedan dan zatvora, videli ste kada smo imali na dnevnom redu Zakon izmenama i dopunama Zakona o prekršaju, a to je u parničnom postupku predviđeno, jedan dan zatvora vredi 1000 dinara, ali sloboda vredi mnogo više od toga i ne možemo dozvoliti mi, narodni poslanici, da se na slobodu građana atakuje tek tako.
Onda će penzionisani pilot Stanko Ristić ostati i dalje u pritvoru, a pokrenut je postupak protiv njega, ono što je nama poznato, samo zato što je posetio roditelje pokojnog pukovnika ili potpukovnika Jove Đoge u Kalinoviku, jer se dovodi u vezu da utiče na neke svedoke, koji bi mogli biti svedoci u procesu protiv Ratka Mladića, a za Ratka Mladića ne zna ni Evropa, ni svet, ni Serž Bramerc, ne zna čak ni Rasim Ljajić, gde se nalazi, a da zna Stanko Ristić.
U vašim rukama, gospođo Mesarović, je sve. Onaj ko zna o čemu pričamo, on će razumeti. Moraćete ruke da perete mnogo češće. Hvala.

Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, upravo zbog toga što nismo bili u stanju da u te dve godine vlade koju je vodio Zoran Đinđić uradimo taj posao demokratizacije društva koji podrazumeva uspostavljanje demokratskog poretka u kojem se dele prava i odgovornosti između izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, mi sada vidimo veliku obavezu za našu partiju u ovome što se radi. Naravno, te greške i propusti, kojih ima, samo ukazuju na značaj završetka tog posla na što brži i efikasniji način.
Još jedanput moram da ponovim, mi smo juče istakli kandidaturu za članstvo u EU. Od danas mi nemamo pravo da se ponašamo kao da je Srbija ista zemlja kakva je bila juče. Moramo biti spremni da razumemo na šta nas to obavezuje. Demokratski poredak, podela vlasti.
U kojoj to zemlji dolaze predstavnici sudske vlasti, pa raportiraju pred parlamentom i traže od parlamenta mišljenje za pojedine sudije? Mi mislimo da ovaj ne valja, šta mislite vi? Šta će nam onda Visoki savet sudstva, šta će nam Državno veće tužilaca?
Mi možemo poći od sopstvenog uverenja da smo mi dobronamerni i da smo upravo mi ti koji je će doneti taj potrebni reda, ali ako sebe smatramo takvima, onda taj red treba da proizađe iz prava koje dajemo nekom drugom, a ne iz prava koje dajemo sami sebi.
Još jedanput bih hteo da vas podsetim na tih nekoliko jednostavnih istina. Reforma pravosuđa je ipak afirmisala, ako ćemo govoriti o pojedincima, neke ljude koji su nas uverili da je moguće živeti u zemlji u kojoj postoje sudovi koji rade svoj posao. Posebno odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala, sudije i tužioci, oni su dobili širi prostor u ovoj reformi pravosuđa. Veće za borbu protiv ratnih zločina, širi prostor.
Siguran sam da danas nema u Skupštini poslanika koji ima razumevanja za "Škorpione" i zločine sa kojima smo upoznati poslednjih nekoliko godina. Zamislite u kakvoj situaciji se nalazila sudija, predsednika Veća, koja je sudila za ratni zločin, dok su oni koji su potom hapšeni sedeli u sudnici i pretili joj, kako su se osećale sudije kojima su na vratima stana ostavljali ruže, podsećajući ih na to da su crvene beretke i dalje među nama. Gde je bila država tada? Ti ljudi su dobili više prostora, a ostali su u pravosuđu, što nas obavezuje da im pomognemo.
Šta ćemo da radimo sa eventualnim greškama i propustima? Pominje se taj slučaj sudije koji je preminuo tokom izbora, ali on najmanje može biti argument za one koji govore o preteranoj politizaciji svega. Da su tako jake političke volje stajale u drugom planu, onda bi oni našli drugog kandidata i predložili ga. Očigledno da je tu bilo nedostataka u sistemu koji proizilazi iz činjenice da se ovo prvi put radi.
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Što se tiče LDP, žao nam je što ovo nismo mogli da uradimo 2001. i 2002. godine. Doneli smo Zakon o lustraciji. Tada nije bilo razumevanja za njegovo sprovođenje, a i sam zakon je bio podvala demokratskim vlastima, jer je napisan tako da ne može da se primeni, jer je podrazumevao da u njegovoj primeni učestvuju oni na koje se zakon odnosi, pa zato danas imamo problem koji pokušava vladajuća koalicija da reši kroz ove izmene u pravosuđu.