Narodni poslaniče, podsećam vas na član 103. i obavezu da govorimo o dnevnom redu, odnosno, molim vas da dovedete u vezu događaje koje upravo izlažete sa pokušajem diskvalifikacije predsednice Vrhovnog kasacionog suda, što inače nije dozvoljeno Poslovnikom.
Dakle, nikakve lične diskvalifikacije i komentari koje pokušavate da predstavite kao argumentaciju u raspravi o jedinstvenom pretresu tačaka dnevnog reda o kojima raspravljamo, tako da vas molim da se zajedno pridržavamo člana 103. koji govori o obavezi da se govori o dnevnom redu.

        Nemam nameru da radim to što ste mi vi rekli, da vršim diskvalifikaciju bilo koga. Znači, sa formalno-pravne strane mi je potpuno jasno i sve je to u redu i niko ne kaže da nešto od toga nije u redu. Međutim, ja sam to rekao u smislu današnje argumentacije vezano za kriterijume za izbor ovih sudija, po prvi put, i za izbor nosilaca tužilačke funkcije.
Gospodine tužioče, ja ću da vas pitam samo jedno pitanje – da li vi smatrate da su ovi argumenti, koje ste danas izneli kao argumente relevantne za izbor zamenika tužilaca, bili isto tada korišćeni kada je vršen izbor tužilaca prošlog puta, dakle, kada ste izvršili izbor tužilaca? Konkretno, kada ste, na primer, izvršili izbor tužioca koji je u svojstvu predsednika opštinske izborne komisije doneo odluku o izboru odbornika, dakle, to je bio sudija opštinskog suda, u svojstvu predsednika izborne komisije, bez održavanja sednice izborne komisije?
Da li je moguće da se u ovoj državi pozivamo na pravo i pravičnost, a da se tako nešto desi? Da zlo bude veće, gospodine tužioče, ta ista osoba, gospođa Jelena Ćurčić je izabrana posle toga, ja sam to predočio ovde u Skupštini, međutim, nije se desilo ništa. Bilo je kasno. Rekli su mi da je bilo kasno, a nije bilo kasno. Nažalost, ta ista osoba je osam odbornika izabrala, donela odluku o izboru osam odbornika, a da nije održala nijednu sednicu izborne komisije.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoreni ste da primenjujemo član 103. koji govori o obavezi da govorimo o dnevnom redu. Tema koju sada obrazlažete je tema prethodne sednice. Ova tačka dnevnog reda je bila u pretresu, razmatrana je i sednica je zaključena. Molim vas da pogledate u dnevni red i govorimo o onome što je sada na dnevnom redu. Zahvaljujem.)
Gospođo predsedavajuća, ja to povezujem sa današnjim dnevnim redom, ako ste me dobro slušali.
Gospodine tužioče, osporiću izbor jednog kandidata. Milan Stanojević, rođen 1979. godine u Beogradu, završio Pravni fakultet u Beogradu 2003. godine, pravosudni ispit položio 2005. godine, direktor je JP „Poslovni prostor“ u Obrenovcu, obavljao je dužnosti opštinskog odbornika, predsednika Komisije za propise i člana stalnog sastava Opštinske izborne komisije, kao i člana Upravnog odbora Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda – pod rednim brojem 28.
Gospodine tužioče, Milan Stanojević nikada nije video sud. Gde su ovde kriterijumi stručnosti, profesionalnosti itd? Kojim ste se kriterijumima vi vodili kada ste ovog gospodina izabrali u Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu? Mislim da nema tih kriterijuma koji mogu da budu relevantni u izboru ovog gospodina u Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu. Upravo iz tih razloga osporavam izbor Milana Stanojevića za Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu.
Dame i gospodo, zaista po osnovu kriterijuma koje ste pokazali i u prošloj i koje ste iskazali danas za izbor, odnosno danas za predlaganje određenih kandidata, mislim da niste nikoga ubedili u zemlji Srbiji da ste vi bazirali svoj izbor odnosno današnji predlog na njihovoj stručnosti, na njihovoj nepristrasnosti, na njihovoj objektivnosti, na njihovom dosadašnjem radu itd, bar u nekim slučajevima.
Kako da verujemo u stručnost i nepristrasnost, pa na kraju i u pravničko znanje pojedinih ljudi koje ste predložili sa današnje liste, ne mogu se osvrnuti na mnoge druge zbog nedostatka vremena, kada ste u stvari na današnjoj listi umesto ljudi koji su bili stručni, čestiti i pošteni u svom poslu, vi predložili mnoge ljude koji su jednostavno nestručni, koji su radili u nekim javnim preduzećima, koji nemaju za sobom nikakve stručne kvalifikacije vezane za one kriterijume koje ste vi malopre pričali? Zato je zaista nemoguće da ne kažemo da mi, kažem zbog nedostatka vremena, ne možemo da osporimo mnoge od ovih kandidata.
Dalje, nikada više nego što je danas slučaj, sa ovim ću završiti, oči javnosti nisu bile više uprte, kako u izbor današnjih kandidata, tako i u izbor onih koje ste vi uradili u prethodnom periodu. Nikada više oči Srbije nisu bile uprte u sve ono što aktuelna vlast radi.
Znate, nemojte dozvoliti da po onoj ruskoj izreci se desi i u Srbiji, a ona kaže – kad siromah postane sudija, onda bogati moraju da napuste selo. Molim vas da imate u vidu sve ovo, znajte da sve ovo što se dešava i oko izbora sudija i oko svega što se dešava u državi Srbiji vrlo dobro prate svi u Srbiji, vrlo dobro prate građani Srbije.
Na sva licemerja i na sve ovakve odgovore i likovanja od strane vladajuće većine, mogu da im kažem za kraj samo jedno pravilo koje važi. To pravilo oni danas možda neće čuti ili neće hteti da čuju, ali siguran sam da će ga u dogledno vreme razumeti, a ono glasi – neka se gornji list ne smeje kada donji opadne.

Iskorišćeno je 17 minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, a posle njega narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, gospođo predsedniče Kasacionog suda, gospodine Radovanoviću na vrhu lestvice tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, reforma pravosuđa je bila potrebna. Za to sam se zalagao dok sam bio zamenik ministra u republičkom ministarstvu pravde, zalagao sam se dok sam bio savezni ministar pravde, zalažem se sve vreme otkako sam u Narodnoj skupštini Republike Srbije narodni poslanik.
Dame i gospodo, samo ću da dam nekoliko upoređenja. Radoje i Dušanka Milinković iz Nikojevića su ostareli čekajući pravdu. Parnica je trajala 33 godine, jer im je poginuo sin u vojsci i za 33 godine nisu mogli da dočekaju pravdu da se plati trošak, odnosno nematerijalna naknada štete. Dakle, tu je država bila blokada da oni ostvare svoje pravo na vreme.
Postavlja se pitanje - da li će ovi koji su sudili u ovom predmetu biti sudije ili tužioci ili zamenici? Dalje, postavlja se pitanje – kako je moguće da taj jedan sudija, koji je donosio presudu za jedan dan i koja je postala pravosnažna, da bude iz opštinskog suda predložen čak u viši sud, čime se nagrađuje?
Isti dan preko veze je zavedena tužba, preko pisarnice i onih krtica koje rade u sudu. Isti dan je dobio u rad sudija postupajući. Isti dan zakazao ročište. Isti dan je saslušao parnične stranke. Isti dan je doneo presudu i isti dan je presuda pravosnažna. Kako je to moguće? Moguća je veza, a vi znate šta stoji iza veze.
Kako je moguće, gospođo predsedniče, da iz jednog suda svi budu podobni, svi budu stručni u jednom manjem sudu koji ima sedam-osam sudija i da ostanu svi i da dođu u osnovni sud iz manjeg suda? Kada predsednik opštine, protiv koga je vođeno više krivičnih postupaka, kome su te sudije sudile i tužioci podizali optužnice, kaže – ako mi ne izaberete ove sudije i tužioce, ja sa mojom strankom prelazim u drugu stranku, to je katastrofa, to je apsolutno nedopušteno.
Kako je moguće da birate za sudiju lice koje ima privatnu firmu? Kako je moguće da bude izabran sudija koji je prilikom razvoda braka rekao pisarnici – nemojte da me zadužujete državnom taksom da ne platim? Kako je moguće da sin tog sudije ima svoje preduzeće za trgovinu automobilima, a da taj sudija vodi ostavinske postupke i da preko pogrebne službe dolazi do podataka – ko je u inostranstvu umro, a taj sudija da vodi ostavinske postupke i da se preko sumnjivih, falsifikovanih dokumenata prijavi ostavina više skupocenih automobila, a tog sudije sin ima preduzeće za promet automobila?
Kako je moguće da su svi podobni iz tih manjih sudova, koji su sudili za krađu kokošaka i bicikala, imali 56 do 80 predmeta, a ovi koji su u većim sudovima imali su 300-400 predmeta, da su ovi sad odjednom postali stručni, sposobni i podobni i dostojni? To je apsolutno neprihvatljivo. Kažem da je reforma bila nužna. Kako to da u jednom okružnom sudom od deset sudija samo dvoje ostane?
Gospođo predsedniče suda, nijedan predsednik suda ne bi prošao na ovom izboru ako je katastrofalno stanje bilo u njegovom sudu. Zašto? Gde je on bio? Šta je on radio? Da li je on preduzimao odgovarajuće mere? Da li je obavestio nadzorni odbor, obavestio Vrhovni sud, tužilaštvo? Da li se vode krivični postupci ili ne vode? Ne, niko nikog nije pitao.
Zalagao sam se za reformu pravosuđa i sa tog aspekta mi smo predsednike i tužioce i neke odabrane sudije imali turiste, koji su putovali sa savetovanja na savetovanje. Njima je bio potreban Zlatibor, Kopaonik, Vrnjačka banja, Palić i da ne nabrajam, čak da budu u prioritetu da putuju na specijalizaciju u inostranstvo o trošku države.
Dame i gospodo, uporediću šta je rekao, na primer, kada je Džems Drugi otpustio sudiju Tomasa Džonsa, napominjući mu da to podržava još 12 drugih sudija, a Džons mu je odgovorio da on sigurno može naći 12 sudija da podrže šta kralj želi, ali da neće moći da nađe 12 advokata koji će ga podržati u njegovoj kruni. Ako je advokatska profesija u Engleskoj oduvek, pa i danas bila ta iz čijih se redova biraju sudije, to se nezavisni duh iznova rađao i širio među sudijama, ma koliko bili smenjivani.
Zalažem se upravo da iz svih struktura dođu stručni ljudi, ali, primera radi, moram da navedem slučaj kad sam bio u republičkom ministarstvu: Dolazi predstavnik jedne političke partije i donosi spisak za sudije sa memorandumom političke stranke. Ja sam mu ponudio otvorena vrata da izađe i da ga više ne vidim.
Nijedna politička stranka ne može da ima udela u odabiru sudija i tužilaca, jer tužilaštvo i sudstvo je upravo garancija jemstva, pravde, slobode, zaštite života i zaštite imovine. Gde se god odstupi od Ustava, zakona i pravde, sve je sumnjivo i sve je rizično.
Zbog toga SRS smatra, a podsetiću vas da je u ovaj izbor i reizbor posumnjala Venecijanska komisija, koja je održana 17. i 18. marta 2007. godine i rekla - ako tu bude jemstvo, garancija i transparentnost i ako se da pravo onima koji neće biti izabrani da mogu da dobiju valjano obrazloženju i, s druge strane, da mogu da se obrate nezavisnom i nepristrasnom sudu da ulaže žalbu.
Gospođo predsedniče i gospodine tužioče, verujem da vama ovde nije bilo baš sve transparentno. Sumnjam da ste vi mogli dobiti sve precizne i tačne podatke, da biste mogli da odlučujete u Savetu, ali se nameće hitna potreba da preispitate sve ove slučajeve koji dolaze sa terena i sve ovo na šta ukazuju poslanici, da ova reforma otpočne, ali da izvršite reviziju nužno je. Revizija ovde ovog izbora, ako budu izabrani ljudi, nužna je tamo gde vam se god bude ukazalo da su profiteri, a da nisu došli pravi i stručni ljudi iz nekih drugih neobjektivnih razloga, da se ne učini nepravda prema nijednom kandidatu.
Zbog toga smatram da bi bilo potrebno da se preispitaju svi ovi izbori, da se onim izabranima preispita ponovo rad, šta su uradili, gde su radili, a ovi koji se biraju, da se takođe i njihova biografija i njihova stručnost i poreklo pogledaju, jer u Engleskoj se utvrđuje poreklo i izabranih sudija.
Drugo, imali smo u praksi u prošlosti, vi dobro znate jer ste dugo u profesiji, isti dan predlaže se Narodnoj skupštini izbor kandidata koji je bio direktor zemljoradničke zadruge za sudiju i isti dan postaje predsednik suda. Mislim da moramo da kažemo da je to prošlost. Mi moramo da imamo stručne ljude, ali nemojte ni ove ljude koji su po 35 godina u pravosuđu, nemojte se baš tako lako i njih oslobađati, nemojte ih gurati u stranu.
Jesam za to da su sumnjivi oni koji su povezani sa advokatima, oni koji imaju vezu u partijama, oni čiji kumovi, tužiocu advokat kum, sudi se advokatu, a advokat se za pet-šest krivičnih dela oslobađa, nema uopšte optužnice, obustavlja se istraga itd.
Da ima problema u pravosuđu ima, ali ne dam na celokupno pravosuđe Srbije da se baci tamno svetlo i da se kaže da su svi u pravosuđu korumpirani. Ne. Pojedinačni slučajevi ne mogu da budu opšta pojava, ne mogu biti generalizacija i zbog toga pojedinačni slučajevi mogu da se rešavaju pojedinačno, a ne generalno, u paketu. Na taj način ova reforma je mogla u nekoliko navrata za nekoliko godina, prirodnim odlivom ljudi iz pravosuđa, da pretrpi određene izmene i dopune.
Ukidanjem tolikog broja sudova, samo u ovoj godini ako pogledate budžet Republike Srbije, sa oko milijardu i po dinara, troškovi Ministarstva pravde se povećavaju na troškove putovanja. Iz Užica da ide da bude tužilac ili sudija u Šapcu ili, što je kolega rekao, iz Velike Plane da ide u Vršac.
Mislim da to neće dati rezultate. Mi smo imali i tvrdim imamo dobro i stručno sudstvo. Imamo stručnjake koji su zaista završavali fakultete sa odličnim uspehom, imamo ljude koji su radili, imamo još i danas mlade i stručne koji imaju devetke i desetke, da li su oni prošli ne znam.
Podsetiću vas tamo šta je rekla Udba 1946. godine i Đilas. Đilas je rekao - dobra je Ozna, a ni milicija nije rđava. Advokate je nazvao najvećim državnim neprijateljima i stavio na stub srama 722 advokata. Kaže - advokatura koja je iz reda sudija, advokata bivših tužilaca, pisara policijskih, da ne nabrajam sada, aktivnih vojnih lica bivše Vojske Jugoslavije kraljeve, kaže, oni čine advokaturu i to su najveći državni neprijatelji. Njima se sudilo, većini je oduzeto pravo da se bave advokaturom, da ne nabrajam, da vas ne zadržavam.
Mislim da ovo pravosuđe mora da bude odraz i najbolji način da se utvrdi prava priroda datog političkog poretka jeste uvid u izvršenje pravde i položaj sudija, što se svodi na pitanje njegove nezavisnosti i nepristrasnosti.
Teško onoj zemlji u kojoj pravosuđe nije na dostojnoj visini. Možete imati u jednoj državi rđavu policiju, težak režim, ali ako imate sud na potrebnoj visini, vi onda imate i sigurnost za svoj život, za čast i za imovinu. Nemate li sud, nemate ništa. To je ono da pravosuđe naše ne može biti više pravosuđe za potkusurivanje i ne može u pravosuđe da se meša politika.
Potrudite se, gospodo na vrhu najviših institucija, suda i tužilaštva, potrudite se, ni po babu ni po stričevima, izvršite ponovo analize, primedbe koje će vam uslediti verovatno sa terena uvažavajte, to je primedba naroda, primedba građana. Ne može advokat, odnosno sudija, da raskida ugovor o doživotnom izdržavanju između parničnih stranaka, a da nakon toga on zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju. Ne mogu tužilac i njen muž da zaključuju ugovore o doživotnom izdržavanju, po dva-tri ugovora, a da protivna strana u tim postupcima gubi na sudovima.
Mogao bih do sutra na neke primere iz prakse da vas podsećam, ali moram reći, primera radi, iz Pančeva nije jedan primeran Slovak uspeo da bude tužilac, da bude izabran, inače je dugogodišnji zamenik, sa svim mogućim, pitao sam ljude, koje sve rezultate ima. Rečeno mi je da ima izvanredne rezultate.
Žao mi je što je jedan takav čovek, pravičan, vredan, častan, i to kažu u zgradi pravosuđa u Pančevu, nije prošao za zamenika javnog tužioca. Da li se neko rukovodio i zbog toga što je on nacionalna manjina ne znam, ne mogu da tvrdim, ali mogu da sumnjam. Meni je žao takvih pojedinačnih slučajeva.
Primera radi, nije izabran jedini starešina organa za prekršaje u Pančevu. Zbog čega, a ima najbolje rezultate? Voleo bih da ima obrazloženje i razloge zbog čega nije izabran za starešinu jedini u Srbiji.
Ako ima neke krivice i do njega i do drugih koji nisu izabrani, valja reći i njemu i javnosti da taj i taj je korumpiran, da taj i taj sudija vozi auto advokata, da taj i taj sudija ili taj i taj tužilac ide u Dubaji na odmor sa advokatom, da taj i taj ide u Grčku, da ide na savetovanja zajedno, da se plaćaju ženama banje i da ne nabrajam. Takvima nije mesto u pravosuđu, nema govora.
Što se tiče nepotizma u pravosuđu, da ne zaboravim, povedite računa i o tome, ne može i u toj meri, sećam se onih godina, to je bilo zaista vrlo neprihvatljivo. U jednom okružnom sudu imate okružni tužilac, sin advokat, ćerka predsednik drugostepenog veća, to je biznis, gospodo. Ne može.
Naše pravosuđe je bilo zrelo za reformu, samo nemojte tu reformu naopako da postavimo i da ne stradaju, bojim se da će stradati možda oni ljudi koji nisu zaslužili. To je problem, a javnost je ovim jako uznemirena. Sigurno da oni nezadovoljni koji su gubili parnice, da će oni u svakom slučaju biti sigurno i pristalice nekih koji nisu izabrani.
Međutim, dame i gospodo, ovo je vrlo ozbiljna stvar. Pravosuđe je previše ozbiljna stvar da se može sudijska funkcija svakome poveriti, to ne može, jer je, kako sam rekao, izuzetno je i previše ozbiljna stvar.
U kriznim vremenima ponekad dolazi do ozbiljnih sukoba između sudske i izvršne vlasti ili zakonodavne vlasti. Pogotovo u sistemima u kojima se vrše velike promene, kao što je to promena i reforma u srpskom pravosuđu.
U takvoj situaciji sudije se nalaze u veoma teškom položaju: ili će da slušaju u izvršavanju svojih naloga izvršne vlasti ili će da štite ljudska prava. Tu se postavlja pitanje. Važno je imati poverenja u sudove i zalažem se za to i SRS se isključivo zalaže.
Sećam se da je jedna funkcionerka iz SRS tražila, svojevremeno kada sam bio zamenik ministra, da joj se brat iz opštinskog suda premesti u Okružni sud, o čemu sam obavestio i Vojislava Šešelja, i ta gospođa je sa te visoke funkcije bila smenjena istoga dana. Jer, nema intervencije od SRS, jer mi hoćemo sve otvoreno, neka građani znaju. Neka građani sude i prosuđuju, što je jako važno.
Pravda ne mora samo da bude vršena, već to vršenje pravde mora da bude vidljivo. Pravo je kako se smatra previše ozbiljna stvar, ponavljam, da bi bilo prepušteno isključivo i sudijama i sudije moraju da imaju nadzora šta rade. Nadzorni odbor, i Vrhovni kasacioni sud i Vrhovno veće tužilaca mora da ima kontrolu inspekcijsku, a ne da pošalje one koji se pijani vraćaju iz sudova gde vrše inspekcije. Takvi ne mogu da budu u nadzornim odborima.
Nijedna institucija ne može da radi bez postojanja odgovornosti u društvu. Sudije imaju moć, ali sa moći dolaze i odgovornosti za njenu upotrebu. Ni sudstvo, a posebno nezavisno sudstvo ne može postojati bez sudske odgovornosti, za promašaje mora da odgovara, za grške mora da odgovara, za zloupotrebe mora da odgovara.
Gospodo iz vrha naših institucija, hoćete li da smenjujete bivše predsednike sudova i bivše tužioce, one koji su vam najkrivlji za stanje u pravosuđu? To vam tvrdim. Šta je radio predsednik suda ako mu osam sudija od deset ne bude prošlo na reizboru, šta je on radio? Zar on nije mogao da prati njihov rad? Zar on nije obavestio nadležne više sudske instance? Šta je radio? Taj nikad meni više ne bi mogao da bude ni tužilac, ni sudija. Po kom osnovu? Oni su odgovorni za stanje.
Ne može sve ni Vrhovni sud da vidi, ali onaj koji se nalazi dole, on mora da podnosi račune i izveštaje šta se događa i šta se radi, i ko preko veze dobija parnice, i ko preko veze dobija male kazne i na koji način? To je ono što je suština pravosuđa u Srbiji.
Tamo gde se sumnja u one, kažem generalno i uopšte nemojmo da sada tvrdimo da je pravosuđe korumpirano i da je kriminalno, u celini nije, ali pojedinci koji su korumpirani, iznesite to u javnost. Dajte im odgovore, pa onda ako imate za to dokaze... ali samo još u nešto sumnjam, sumnjam u organe koji su vam dostavljali izveštaje ili provere. Da li su te provere bile, molim vas, realne, da li su bile tačne i da li za to postoje dokazi? Ako postoje dokazi, postupite po dokazima, ali da ti dokazi budu relevantni za nedostojnost, za nestručnost, za nepismenost, za alkoholizam i sve ostalo.
Zato kažem, dame i gospodo, ovde fali, čuo sam od gospodina Boška Ristića da je rečeno da ovo nije saopštavano nikome da ne bi bilo uticaja. Možda je trebalo o ovome na sajt dati ko je konkurisao na koju funkciju i da nije izabran i da se sad kaže - nije izabran jer je korumpiran, nije izabran zato što je podmitljiv, nije izabran što je nestručan, zato što je nesposoban. Dakle, onda vi imate opravdanja i vi ste onda u tom slučaju u boljoj poziciji da sve primedbe odbijete koje nisu osnovane.
Dame i gospodo, glavno sporno pitanje ovde je kome treba da pripadne sudska vlast i kontrola nad pravosuđem, pod čime se podrazumeva i sudska i tužilačka vlast kome će pripasti. Političke stranke ne mogu da se bore kome će pripasti sudska i tužilačka vlast. Nema takve države, nema demokratije, nema nezavisnog sudstva, ako predsednik suda kaže, a neću sada da ga imenujem iz određenih razloga - ako mi ne izaberete sve sudije i tužioce, prelazim sa mojim članovima u drugu političku stranku. Šta vam to govori? Istina je ovo što vam kažem, da su iz te opštine, iz tog opštinskog suda svi prešli u osnovni sud, u veći grad. Ima li tu dokaza?
Ima i drugih sudova sa sličnim situacijama, što mislimo da nije pošteno, nije realno, nije korektno. Taj koji je sudio za krađu kokošaka i bicikala u onom malom sudu, on sada dolazi da sudi za ubistva, za razbojništva, za razbojničke krađe, za teške telesne povrede ili da odlučuje o parnicama imovinske koristi po možda 100-200 hiljada evra, ili milion evra.
Prema tome, dame i gospodo, SRS jeste za reformu pravosuđa da ona bude izvedena na jedan otvoren način, transparentan. Drugo, da se ne povrede prava ni onih koji konkurišu za sudije i tužioce, ali da se ne povrede prava ni onih koji nisu izabrani, a trebalo je da budu izabrani prema svojim rezultatima i prema svojoj stručnosti.
Neću da se pozivam ni na jedno ime i prezime više, mislim da je reforma nužna i potrebna, ali učinite sve sa svoje strane. Možete da preispitate određene slučajeve i da ova reforma bude u javnosti prihvaćena i od stručne javnosti i čak i od organa u pravosuđu, da oni cene napore najviših organa, najvišeg zakonodavnog tela, Narodne skupštine. Narodna skupština mora da se bavi donošenjem odgovarajućih zakona.
Vama fale, gospodo iz vrha najviših sudskih instanci, valjani zakoni. Pre svega, šta je sa Zakonom o parničnom postupku? Vidite da se za reviziju ne može uložiti ispod 300 hiljada evra. Vidite da je taj cenzus preveliki. Vidite da nije 17 puta povećana, koliko sam računao, moć platežna građana, niti preduzeća, takođe, da imaju pravo da ulažu revizije. Isto tako nije povećana u odnosu na ranije godine.
Prema tome, treba imati u vidu da se mora zakonodavno telo pozabaviti brojnim pitanjima. Zašto se kasni sa Zakonom o izvršnom postupku? Vidite da je blokada. Vidite da je dužnički lobi na delu, da građani ne mogu svoje parnice, presude da se izvrše gde su vodili sporove i do 20 godina. Ima mesta, imate mogućnosti, imate prava, imate ovlašćenja, ali podsećam vas, imate i veliku odgovornost.

Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno 25 minuta i 50 sekundi. Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Koliko ste rekli da imamo vremena?

Na raspolaganju poslaničke grupe SRS je 24 minuta i 10 sekundi.

Pažljivo sam slušao izlaganja gospode tužilaca i sudije i mi iz SRS se svakako slažemo da su potrebna, pre svega, stručnost, profesionalnost. Potrebna je i reforma. Svakako, pre svega, mislimo da je prvi zadatak pred našim pravosuđem otklanjanje političkih uticaja.
Međutim, imam jednu primedbu, i to je suštinska primedba, u smislu da postoje politički uticaji svakako unutar zemlje, ali postoji i politički uticaj van zemlje. Tako da, kada pogledate, ne možete deliti političke uticaje unutar zemlje i na one van zemlje.
U tom smislu, niste se izjasnili, posebno gospodin tužilac, kakav je vaš stav prema jednom negativnom primeru političkog uticaja, političkog suda, koji se neprestano glorifikuje u našoj javnosti, neprestano se iznosi taj politički sud kao neki primer. Odgovorno tvrdim da će, ako se nastavi takva klima i glorifikovanje političkog suda, to imati uticaj upravo na ove kandidate i na ovu temu o kojoj danas razgovaramo.
Sigurno znate da mislim na tzv. Haški tribunal i za ovo sve što govorim imam i argumente. Argumente sam našao u priznanjima i izjavama gospođe koja je bila bivši tužilac Karle del Ponte. Ona otvoreno govori da pre nego što je došla na taj položaj nikada nije bila u bivšoj Jugoslaviji, da nikada ništa nije znala o bivšoj Jugoslaviji pre nego što je dobila to mesto.
Otvoreno je priznala da je aplicirala za mesto u Rimskom sudu, u Međunarodnom krivičnom sudu. Sigurno znate da je to mnogo ugledniji sud, da je to sud koji je osnovan u skladu sa međunarodnim pravom, nije ad hoc sud, već sud koji je uveden putem međunarodnog ugovora koji je ratifikovan od strane 60 zemalja, kasnije i većeg broja, i konačno EU. Evropska komisija u svom stavu iz 2001. godine govori da je to sud na koji se treba ugledati.
Govori o tom rimskom sudu, o rimskom statutu.
S druge strane, ona je odbijena. Nije mogla da dobije taj položaj. Tek posle toga je postala ono što je poznato našoj javnosti – tužilac za bivšu Jugoslaviju.
Skandalozno je da nam bude primer našim sudijama, tužiocima, neko ko otvoreno govori da ne zna engleski jezik, ne samo da ne zna srpski jezik, nego je otvoreno izjavila da nije znala pre stupanja na tu dužnost engleski jezik.

Narodni poslaniče, molim vas da poštujemo član 103, da govorimo o dnevnom redu i da dovedete u vezu izbor tužilaca u međunarodnim sudskim institucijama sa tačkom dnevnog reda, koja govori o izboru u domaćem…

Očekivao sam vašu reakciju.
Doveo sam, i pravnici ovde znaju šta je kauza, kako sam doveo to, negativan primer političkog uticaja. Ako hoćete da mi oduzmete reč i da kršite pravo na moje slobodno izražavanje, u skladu sa članom 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima, to je vaše pravo i možete da uradite.