Narodni poslaniče, molim vas da sadržaj svog izlaganja samerite sa ustavnom obavezom čija je posledica ova sednica, sa zakonom gde je definisano na koji način se formira Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i sa svim odredbama drugih propisa koji definišu našu sednicu.
Upozoravam vas da način na koji iskazujete vaše nezadovoljstvo, odredbama Ustava i odredbama Zakona o izboru sudija, Zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca je u suprotnosti sa odredbama Poslovnika koji vas obavezuje na uljudno ponašanje. Uzdržite se od bilo čega što bi mene primoravalo da vam izričem mere.

Celog života sam se tako trudio, gospođo predsedavajuća, i nemojte da zamenjujete teze. Ovo je atak na vašu stranku koja ovo radi, a vi mene spočitavate da sam nevaspitan i nedostojan ove funkcije. Je li tako?

Narodni poslaniče, da sam mislila da kažem bilo šta što sada citirate, to bih i rekla. Ako hoćete da ponovo ponovim svoje upozorenje, meni to nije teško. Upućujem vas na stenogram i da vidite da sam u obavezi da reagujem, pošto sadržajem svog izlaganja dovodite u pitanje ustavne odredbe kojima se definiše izbor sudija.
Dovodite u pitanje Zakon o Viskom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Smatrajući da na to imate prava, a nemate pravo na dovođenje u pitanje ustavnih definicija i onih propisa zbog kojih danas imamo ovu sednicu.
Molim vas da nastavite u skladu sa odredbama Poslovnika.

Gospođo, slažem se u svemu što ste sada rekli, samo mislim da se tako ne ponašam. To je vaše viđenje onoga što govorim. Molim vas da mi dozvolite da završim ovo u vremenu koje imam, u ovo malo vremena koje ima Nova Srbija. Mogu li da nastavim? Hvala vam lepo.
Gospođo predsednice Vrhovnog suda, nadam se da vi tamo u vašim sudovima nećete suditi ovde kao što se nama sudi, nosiocima izborne volje građana. Onako kako vidim, gospodo, ova reforma sudstva ili će zaista završiti tako da to liči na neka evropska pravila, na neke evropske sudove. Kada kažemo evropske, sve mislimo da je to neka pravda, da je nešto pravednije i bolje za građane. Ili će završiti na lex specialis.
Molim vas, dobro zapamtite 23. 12. 2009. godine. Molim vas da svi uložite i svoj dignitet i autoritet i da sudite, ni po babu, ni po stričevima. Nije dobro počelo, takva je percepcija u javnosti. Ko je tome doprineo, to vi dobro znate i razmislite o tome. Nemojte da završite na lex specialis.
Jednom smo to gledali, 1996. godine. Onda morate da razumete poslanike koji ovde kažu da neke sudije koje su u tome učestvovale su sada dostojni. Ne može da bude dostojan sudija ili nije dostojna ministarka pravde. Mislim da je ona dostojna što je vratila novac u RIK. Gospođo Mesarović, pošto niste bili u strankama, RIK se formira od kandidata koje daju stranke. Sonja Brkić je kandidat DS. Zato je ona bila u RIK. Ako to niste znali, mogu da verujem da to niste znali. Vi kažete da je ona dostojna.
Kakva je onda poruka građanima Srbije koji ukradu tri jaja na pijaci, pa dobiju toliko koliko zaslužuju po ćitapu, kako kažu, a sudija Vrhovnog suda uzme dva i po, tri miliona i to je po zakonu? Dajte onda predlog da menjamo te zakone. To nisu pošteni zakoni. Nisu pravedni zakoni.
Dakle, ponavljam, čestitam svima koji su izabrani. Nosiće tešku lupu građana Srbije, narodnih poslanika i svih. Molim vas da više govorite danas i da kažete, recimo, za početak, prvo poslanicima, da li mi imamo pravo da komentarišemo rad sudstva, pravosuđa, presude ili nemamo.
U redakcijama, zbog Zakona o informisanju i zbog nekih zakona, već se vrše brifinzi šta sme da se priča ili ne sme. Dok mi neko ne kaže šta smem da kažem, a šta ne smem, pitam vas – kakvu poruku mi dajemo građanima Srbije, one terazije, one vage što pokazuju pravdu? Ako neko ko ubije dečaka, pa je slučajno policajac, dobije sedam i po godina, a neko za napad na policajca dobije 10 godina, a neko ko je optužen, gospodine tužioče, za 51 ubijenog vojnika u Tuzli, dobije samo 11 godina, da li imam pravo, kao čovek, kao građanin sa ograničenim kapacitetom pravnog znanja, da pitam to, da li ima pravo Srbija da pita to? Gospođo Mesarović, želim vam sve najbolje. Pravda za Srbiju.

Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić, a posle nje narodni poslanik Jovan Palalić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarović, gospodine tužioče, htela bih da kažem da je dobro što su uvedene promene u sudstvu. Mi smo se složili da naše pravosuđe ne radi kako treba, da ima ogromne probleme. Kada su prošle godine ovi zakoni, na osnovu kojih se radila ta reforma, pre bih rekla promena nego reforma, zato što mi reforma suviše pozitivno zvuči, a ovde ima još uvek mnogo problema koji su ostali, da kažem da je glavni problem bio to što sam i rekla prošle godine.
Ako jedna izvršna vlast sebi preuzme jedan neviđen zadatak da postavi jednu nultu tačku pravosuđa u jednoj zemlji, to znači da u jednom momentu raspusti sve sudije i tužioce, znači da ponovo, bilo da je prvi put ili reizbor, sve od početka uradi i, da ne kažem izmeni i sedište itd, znači, ako uzme jednu tako opsežnu reformu, da je onda bilo potrebno da se napravi jedno prethodno istraživanje, i to veoma detaljno, i da se vidi gde su bili osnovni problemi našeg pravosuđa. Znači, samo jedno istraživanje bi moglo da pokaže kako bi se ta reforma tempirala da otkloni one probleme koji su suštinski problemi.
Evo zašto to kažem. To kažem zbog toga što, ako ne znamo koji su ti problemi, govori se o kriterijumu dostojnosti sudija, o dostojnosti tužilaca. Međutim, da li je problem našeg pravosuđa bio to što oni nisu dostojni, da li je problem bio to što nisu bili efikasni, da li je problem to što su bili nestručni? Svaki od ovih problema je mogao da se reši na drugi način.
Ako je problem bio dostojnost sudija, onda smo morali da reagujemo i da vidimo na koji način su oni to nedostojni. Nedostojnost bi mogla da se ustanovi, recimo, na sledeći način. Mogla bi da se ustanovi tako što smo mogli da pretpostavimo da su sudije korumpirane, tako što bi možda primali novac sa strane. Lično smatram da je u pravosuđu bio najmanji broj onih koji su primali novac od ljudi da bi doneli ovakvu ili onakvu presudu.
Da li su pretrpeli političke pritiske, da li je to bio problem našeg pravosuđa, znači da je neko sa strane vršio pritiske? Da li je bio problem to što su postojale bračne veze, srodničke veze, nepotizam, pa je preko toga išao pritisak na sudstvo? Da li ste vi ikad ustanovili šta je od toga glavni problem ako se donosi ovakva pretumbacija neviđenih razmera? Moram da kažem da ni autoritarni režim Josipa Visarionoviča nije odlučio da u jednom momentu promeni sve sudije i sve tužioce.
Prvo, ni komparativno nam niste dali primer na osnovu čega ste izveli ovako koncipiranu reformu pravosuđa, da vidimo gde je još neki takav primer na koji možemo da se ugledamo i da onda komparativno pratimo rezultate onoga što smo uradili. Smatram da ni ova vlada, ni ovi ljudi koji su to radili, nemaju kapacitet da izvedu takvu zamašnu promenu kakvu su oni sebi zapisali.
Ako je tako, a jeste, istraživanja nije bilo, mi ne znamo šta se po sudovima radilo, mi nemamo predstavu, onda se to može raditi i na voluntaristički i provizorni način i takve sumnje u javnosti i postoje. Da je ovde ozbiljno shvaćena ova tema, da je neko preturio celokupno pravosuđe u ovoj državi i da mi o tome danas razgovaramo, vi, kao predsednica Visokog saveta sudstva, isto tako i gospodin predsednik Veća tužilaca, vi ste morali već danas da otvorite pravu raspravu na sve sumnje koje su se u javnosti pojavile, a pojavile su se, a ne da jedan i drugi izađete sa jednim papirom kao što rade ministri, pa pročitaju obrazloženje, kao kad nastavnici drže predavanja, oni čitaju svoj udžbenik i tako uče svoje studente. Svako može da sedne i nešto da pročita.
Znači, ako stanete za ovu govornicu, mogli ste da nam objasnite nešto od toga kako ste radili, da nam objasnite čitavu metodologiju rada Visokog saveta pravosuđa, da odagnete i najmanju sumnju koja se u javnosti pojavila. To se takođe odnosi i na Veće tužilaca. To je trebalo danas da vi nama objašnjavate, a ne da nam čitate list papira koji možemo i sami da pročitamo. To je za mene zapanjujuće, da niste smatrali potrebnim da nam bilo šta od toga objasnite.
Postaviću pitanje. Recimo, ako imate metodologiju sa tri kriterijuma: osposobljenost, stručnost i dostojanstvenost, kako ste kombinovali tri kriterijuma? Da li su oni koji su izabrani ispunjavali sva tri kriterijuma ili možda jedan ili dva? Da li je, recimo, dostojnost sudija apsolutno nužni uslov, jer onaj koji možda nije osposobljen, osposobiće se, ako ne zadovoljava, naučiće, ali ako nije dostojan, kako može biti izabran?
Očekivala sam da ćete nam objasnite kako ste donosili te odluke, jer to je ta metodologija rada. Bilo bi strašno važno da čujemo kako ste se opredeljivali. Kako ste definisali taj kriterijum?
Ova druga dva kariterijuma koja ste imali, to je moglo da se definiše objektivno. Znači, ako neko ima puno zaostalih predmeta, ako nema određenu efikasnost, ako nema određenu stručnost, ako mu je viši sud dao negativnu preporuku, ne znamo da li ste vi radili uvek u plenumu, da li ste svi uvek bili prisutni, da li su postojale neke radne grupe, da li ste trošili pet minuta po kandidatu, da li ste mogli to javno da radite i da vodite te rasprave sa kandidatima. Ništa od toga nismo saznali.
Zašto se vraćam na pitanje dostojnosti? Zato što mislim da taj kriterijum nije definisan u javnosti i da je to izazvalo ogromne probleme kod primene tog kriterijuma. Evo zbog čega. Očigledno je da ste vi u taj kriterijum ubrajali i pitanje sukoba interesa, pa ste negde rešili da je sukob interesa, recimo, bračna veza sudije i advokata. To je izazvalo dosta velike polemike u javnosti.
Recimo, vi niste na to pitanje ovde stali nama i odgovarali. Niste rekli da li je to uzimano u obzir. Mi ne znamo, javnost se pita. Da biste otklonili i najmanju sumnju, trebalo je na ta pitanja ovde da odgovarate. Ako ja to znam, vi ste sigurno morali znati koje su se sumnje pojavile u javnosti. Znači, da li ste uzimali u obzir sukob interesa i kako ste definisali sukob interesa? Recimo, neki kažu da su uzimali samo bračne veze u obzir, neko kaže da su uzimane i familijarne veze u obzir, pa onda kažu – ne, negde su ovako, negde onako.
Recimo, vi niste odgovorili na pitanje da li ste se izuzeli kada ste radili kad je biran vaš sin? Sigurno da to nije zgodno. Ako ste se izuzeli, mora da postoji zapisnik o tome, da mi to možemo da proverimo. Znači, morali ste se izuzeti. Izvinite, vi mašete rukom, ali izuzeće je bilo zaista potrebno ukoliko se radi o sukobu interesa. Gospođo, molim vas da mirno saslušate ovakve primedbe.
Dalje, isto tako imate sudije koji imaju vrlo visoku reputaciju, koji su muž i žena. Recimo, Nevenka Važić ima odličnu reputaciju, i Siniša Važić. Znači, muž i žena u sudstvu. Da li ste igde pokušali da učinite ovaj kriterijum transparentnim zato što se tu pojavljuju veliki problemi?
Pored toga, pokazaću vam i kod ovog novog izbora, vi ste 876 ljudi nama dostavili u petak uveče, gde mi nismo mogli da napravimo nikakvu analizu i da vidimo koji su kriterijumi primenjivani.
Takođe, ne samo što nam niste objasnili metodologiju samog rada, da nam bilo šta iznutra od tog rada pokažete, kako ste donosili te odluke, moram da kažem da i transparentnost... i time ste izazvali veliko nepoverenje, isto tako i transparentnost nije bila velika.
Kada je reč o novim sudijama, ovima koji se biraju prvi put, to se odnosi isto i na ove druge, vidite, vi ste imali potpuno objektivne kriterijume, kažete ovako - uspeh na studijama, dužina studiranja, dobijana ocena i u kolektivu i kako su radili u kolektivu, naravno i dostojnost.
Budući da za sve to postoje određeni kvantifikovani pokazatelji, svako je mogao i svako je dobio određenu ocenu. Ako ste stavljali na sajt tih 876 sudija, da li ste mogli ipak da stavite i tu ocenu, da vidimo kakve su ocene oni dobili? Da li ste po nekakvom redu, da li je to bio problem da se to uradi, da li je to neko tehničko pitanje?
Za javnost znači da nam to pokažete. Zato što, ako sam se potrudila da makar malo istražim ovo novo, znači što je danas na dnevnom redu, a ne one, a i o tome ću nešto reći... Vidite, ako pogledamo to, onda možemo ovako da kažemo, evo šta sam ja istražila. Predložen je kao kandidat Đurić Aleksandar, majka Olga Đurić, sudija Upravnog suda, ranije sudija Vrhovnog suda Srbije, prosek ocene 7,20, dužina studiranja šest godina. Zašto niste stavili to sve na sajt?
Dalje, pod 2) Dejan Stefanović, majka Margita Stefanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu, prosek 7,8, dužina studiranja šest godina. Ana Trifunović, otac Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda, prosek ocene 7,85, dužina studiranja četiri godine, Nataša Petrićević-Milosavljević, majka Nada Petrićević, neizabrani sudija Vrhovnog suda Srbije, prosek 8,6. Dalje, Maja Peković-Savić, otac Novica Peković, neizbrani sudija Vrhovnog suda, takođe, dužina studija, 8,6. Izazvao je veliko iznenađenje.
Ima još jedan kuriozitet kod ovih predloženih sudija. Predložena je kao kandidat Tanja Trkulja-Vasić. Njen muž je vođa zvezdinih navijača, Dragan Vasić, koji je vođa grupe "Ultras", ali i njena sestra radi u Advokatskoj kancelariji, Maja Trkulja, koja zajedno da gospodinom Jugoslavom Tintorom, koji je plaćen za zvezdine navijače... njih dvoje, ta advokatska kancelarija, plaćena je od Zvezde da brani ove njihove navijače koji dođu pod udar zakona.
Samo za ovo malo smo mogli da vidimo da godine studija, ocene, sve smo to mogli da dobijemo na sajtu i da vidimo, možda sa nekim višim ocenama i niste imali šanse. Govorim čisto principijelno. Da ste to stavili, da ste ovo što ste izračunali stavili na sajt, da to svako može da vidi, onda bi to bilo mnogo jasnije i onda bi bilo manje zabune.
Ovako sam morala da tragam i da vidimo da li mogu da izračunam neke godine na brzinu, jer ste taj materijal dali u subotu.
Prelazim na pitanje nepristrasnosti povodom pritiska i izbora određenih sudija. Da li je dostojnost sudija, gospođo predsednice, Visokog saveta sudstva, da li je dostojnost ako je neki sudija klečao pred politikom ili ako je donosio presude pod uticajem apolitičkih odluka? Da li to spada u dostojnost ili nedostojnost?
Mislim da bi to bio red da nam objasnite, zato što po onome što sam istražila mogla sam da utvrdim, a vi ste morali biti upoznati sa tim, da ste izabrali sudije koje su primenjivale političke kriterijume u donošenju sudskih odluka, pod vidom primene prava, a naročito u izbornim sporovima 1996, 1997. i 2000. godine, u sporovima u kojima su kao stranke sudelovale političke partije, u postupcima u kojima su kršena ljudska prava, npr. protivpravnim pritvaranjem, kao i da među izabranim sudijama ima onih koji su razvlačenjem postupka doveli do zastarelosti.
Sada da ne bi bilo to da vam govorim napamet, takve sudije koje su donosile i kršile pod političkim uticajem, a znate da je tada bio spor, mislim na 67 opština i u svim beogradskim opštinama, da su sudovi donosili i kršili izbornu volju građana, takve sudije vi ste smatrali dostojnim. To su: Ana Popović, Vesna Obradović, Smiljka Nigarac-Nićiforović, Miroslav Vučetić, Jasna Belović, Bojana Paunović, Milomir Nikolić, Danijela Nikolić, Jasminka Obućina. Nažalost, ovaj spisak nije potpun jer nismo imali vremena da proradimo sve ono što ste tu uradili.
Na toj istoj izbornoj listi imate takođe i one koji su kao, npr, Vesna Mitrović, Okružni sud Požarevac, koja je potpisala zahtev za pokretanje istrage i odredila dvomesečni pritvor pripadnicima Otpora Veljkoviću, Lukoviću i Sokoloviću. One koji su radili, to je dostojnost...
Molim vas, to bi bilo jako dobro da ste nam objasnili - šta je dostojnost? Mogli ste to da uzimate kao porodične veze, kao sukob interesa, kao bračne veze, kao politički pritisak, kao korumpiranost. Šta je dostojnost? Pošto to nije dovoljno jasno ovde rečeno, mislim da onaj koji prihvata da trpi politički pritisak, da tu ne može biti govora o dostojnosti. Međutim, očigledno je da taj kriterijum koji smo ovde uzeli u obzir jednostavno nije funkcionisao.
Moram da vam kažem, nije u redu ako je ovakav stav u pitanju i kada je reč o tužiocima, samo da kažem gospodinu Radovanoviću - verujte, lično sam dobila predstavke, evo, ovako mogu da vam podnesem ovde, javnost Zrenjanina, gde su građani potpisali da je njihov zamenik javnog tužioca, mislim da se zove Zoran Đuretin - Đuran, da li je izabran? Pišu predstavke poslanicima ...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
... Molim i jedne i druge da date odgovor tim ljudima - zašto oni nisu izabrani? Sve ove sumnje koje su ovde iznete, bilo je dobro da ste unapred otklonili ili da ste pokušali da kažete - zašto i kako je metodološki rađen izbor ovih sudija i tužilaca?

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a posle njega narodni poslanik Mirko Munjić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani rukovodioci srpskog pravosuđa, dame i gospodo narodni poslanici, pre godinu dana smo u ovoj Narodnoj skupštini otpočeli jednu raspravu čije smo posledice i tada znali. Posledice rasprave o reformi pravosuđa, koje su bile u jesen 2008. godine, gledamo danas. Ovo je jedan prirodni završetak jedne izuzetno loše reforme koja će u svom krajnjem ishodu, čiji je cilj trebalo da bude efikasnost pravosuđa i ostvarivanje pravde u pravosuđu, tek dati svoje loše rezultate. Praktične posledice promena u pravosuđu prošle godine su ukidanje sudova, otpuštanje sudija i zaposlenih u pravosuđu i promene procesnih zakona kojima se umanjuju prava koja su građani imali u ranijem periodu, prvenstveno mislim na procesne zakone - Zakon o parničnom postupku, čije promene upravo sada vršimo i Zakonik o krivičnom postupku.
Te posledice koje je trebalo, po predstavnicima predlagača, da imaju za svoj cilj da građani lakše i jednostavnije ostvare svoja prava i da postupci kraće traju, završili su time da je veliki broj opština ostao bez sudova, iako su stotinama godina sudovi u opštinama postojali, da je veliki broj dugogodišnjih sudija i tužilaca ostao bez posla, a da sada uvodimo nova pravila u Zakonik, kao što je danas Zakonik o parničnom postupku, gde dižemo prag za reviziju i da će veliki broj predmeta, i građani, biti u situaciji da ne mogu da izjavljuju vanredna pravna sredstva.
Uvodimo nove institute koji nisu poznati u srpskom pravosuđu, iako je ovde bila polemika, kada je na dnevnom redu bio Zakonik o krivičnom postupku, sporazum o priznanju krivice. Sada to proširujemo i na prekršaje, na niz osoba koje mogu da podnose prekršajne prijave, sada ćemo dati mogućnost da trguju sa učiniocima prekršajnih dela i sigurno će posledice toga biti povećanje korupcije u državnoj upravi.
Kada se sve to sagleda, logičan je završetak ovaj izbor nosilaca u pravosudnim funkcijama koji je digao ovoliku prašinu u javnosti i veliko nezadovoljstvo onih koji nisu izabrani.
S jedne strane, predstavnici pravosuđa koji su učestvovali u ovom izboru mogu da kažu - dobro, logično je da oni koji nisu izabrani budu nezadovoljni.
Ako se pored tog opšteg nezadovoljstva u javnosti iznose i stvari koje se tiču kriterijuma i gde se osporava primena kriterijuma, onda se postavlja pitanje u kojoj meri je čitav ovaj postupak bio zasnovan na kriterijuma koji su proklamovani.
Pre nego što nešto više kažem o tome želim nešto da kažem o praktičnim posledicama reformi u pravosuđu i premisama od kojih se pošlo kada se ovde ubeđivala javnost i Narodna skupština da je to dobar korak.
Jedan od predstavnika Ministarstva pravde rekao je da će se sada učiniti reforma u pravosuđu i način na koji će biti izabrani nosioci pravosudnih funkcija tako da se u potpunosti umanji korupcija u pravosuđu.
Pošlo se od jedne nedokazane tvrdnje da je korupcija u pravosuđu, u stvari, najveća u malim mestima. Praktične odluke te premise su bile da se prvo ukinu sudovi u tim malim mestima gde je korupcija velika, a posle da se izvrši raspoređivanja nosilaca pravosudnih funkcija izvan mesta gde su ipak osnovani osnovni sudovi i tužilaštva.
Nikada nismo odgovorili na sledeće pitanje - kako je moguće da jedan nosilac pravosudne funkcije, evo, recimo, izabrani tužilac, bude sklon korupciji i faktički lice koje u problemu da bude izabran u svom mestu, jer će biti korumpiran, a 15 kilometara dalje on ne bude u mogućnosti da bude korumpiran.
Recimo, izabran je za tužioca u osnovnom tužilaštvu u Vršcu tužilac iz Smederevske Palanke. Po predstavnicima pravosuđa taj tužilac bi bio korumpiran u Smederevskoj Palanci, ali čim ode u Vršac te korupcije nema.
Mislim da je to jedan ozbiljan problem i da u samom startu izuzetno važni nosioci pravosudnih funkcija, kao što su tužioci, a to će se desiti sa sudijama, već dolaze u situaciju da objašnjavaju građanima tih mesta zašto su oni došli tu. Mi smo tu zato što, da smo izabrani kod nas, u mom mestu prebivališta, bi bili u situaciji da budemo korumpirani.
To je skopčano sa još jednim velikim problemom, finansijskim. Da li je neko izračunao koliko će da košta putovanje tih ljudi ili, u krajnjoj liniji, obezbeđen smeštaj i naknade za smeštaj u tim drugim mestima na godišnjem nivou tužilaca, a sada sudija, pošto čujemo da će na identičan način sudije do sude izvan svog mesta prebivališta jer će biti izabrane na području jednog osnovnog suda, pa će se možda po sudećim danima pojavljivati u mestima gde su sada ukinuti sudovi. Da li pravosuđe može da izdrži takav finansijski teret?
Ključno pitanje i za najviše predstavnike pravosuđa - u kojoj meri će to da doprinese efikasnosti, pogotovo zato što u nizu protestnih propisa mi nismo mogućnost opstruiranja postupka otklonili? Jeste sad nešto pokušano izmenama Zakona o parničnom postupku, koji se odnosi na izuzeće sudija, ali generalno sudija ili tužilac koji dođe iz jednog mesta u drugo, tu sredinu ne poznaje, te ljude, ne poznaje stranke, odlaže se pretres ili ročište, vraća se nazad isti dan, to je jedan ogroman problem, a plus nosi hipoteku da odlazi u drugo mesto zato što je nepoželjan u svom mestu.
Ni na koji način se ovim nije rešio problem korupcije. Ni na koji način se ovim neće rešiti efikasnost u pravosuđu. Neće se rešiti efikasnost putovanjem sudija i tužilaca. Neće se rešiti efikasnost izmenama procesnim koje vršite tako što se skraćuju rokovi, ukidaju prava za izjavljivanje vanrednih pravnih sredstava itd.
Ono što se sada dešava je pitanje kriterijuma za izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Ključna rasprava sada u javnosti, kritike koje se iznose ustvari su da li su kriterijumi ispoštovani. Nismo ovde stalno slušali jed ljudi na opšti način – nisam ja izabran, izabran je moj kolega, nego su neizabrane sudije, tužioci, prvenstveno sudije iznosili statistike, to govorim o stručnosti, koje ukazuju da oni koji su izabrani nemaju takve kvalitete u statističkim podacima koji su vrlo relevantni za izbor, od broja potvrđenih predmeta, od broja predmeta u radu, od broja ukinutih predmeta, od broja zastarelih predmeta, i to odmah budi sumnju kakav je to bio kriterijum ako statistika koja se vodi u sudu ili u tužilaštvima nije bila merodavna za izbor.
Mislim da je to jedna velika senka koja je pala na pravosuđe. Možemo ovde politički da polemišemo i politički polemišemo, jer govorimo o katastrofalnim posledicama reforme, ali stručna javnost se digla, čak i oni koji su izabrane sudije su rekle u izjavama, a vi to dobro znate, vaše su kolege, da je tu bilo sve netransparentno, sve daleko od očiju javnosti, pa čak i daleko od očiju stručne javnosti.
Ono na šta želimo da ukažemo jeste da se u jedan ovako veliki i ozbiljan posao ušlo krajnje nepripremljeno. Imali smo u prethodnom periodu donetu strategiju reformu pravosuđa. Počelo se raditi na tome. To je jedan ozbiljan i veliki posao koji je iziskivao i dobre analize i stručne analize i prvenstveno sagledavanje posledica reforme.
Došli smo u situaciju da se nekoliko meseci nakon formiranja ove Vlade ušlo u vrlo veliku reformu, a da se jednostavno posledice te reforme nisu mogle sagledati. Delovima tih posledica sada prisustvujemo. Faktičku pobunu u pravosuđu, najave da će se ova tema otvarati i pred višim instancama sudskim, od Ustavnog suda do suda za ljudska prava u Strazburu i da će se ovo u stvari u 2010. godini nastaviti činjenicom da veliki broj predmeta koji su u radu neće biti ni započeti da se rade.
Voleo bih da čujem kakvi su planovi da se čitave pisarnice sudova koji su ukinuti na nivou Beograda premeste, da se predmeti zavedu i koji su to rokovi kada se realno može očekivati da se po ovim promenama počne postupati u predmetima.
Mi pričamo o tome da želimo da povećamo efikasnost. Sada ćemo sudsku administraciju uvesti u haos. Imaćemo sudije koje će imati neuporedivo veći broj predmeta. O tome smo ovde pričali, ne bih želeo da to posebno ističem, da imamo kontinuirani povećani priliv predmeta, a mi smanjujemo sudije, a još ih premeštamo da rade u drugim mestima.
Jednostavno, ni od kog u pravosuđu nisam dobio odgovor na to pitanje kako će jedan sudija sa povećanim brojem predmeta, ili tužilaca, zastupajući optužnicu u drugom mestu uspevati da izađe na kraj sa tim problemom. U kuloarima od predstavnika vladajuće većine sam čuo odgovor koji je politički korektan, ali je krajnje problematičan ako se od njega pođe u reformu pravosuđa.
Lakše nam je da kontrolišemo 38 ili 39 predsednika osnovnih sudova ili tužilaca nego dosadašnjih 160 i nešto. U stvari je to bio motiv, ukidanje sudova, lakša kontrola pravosuđa preko manje ljudi. To treba onda da se tako i kaže.
Što se tiče samog izbora, zaista nismo dobili nijedan argument da veliki broj predsednika sudova, i osnovnih i viših, tada opštinskih, okružnih i trgovinskih, nije izabran u čitavim mestima. U Somboru nije izabran za sudiju predsednik ni opštinskog, ni okružnog, ni trgovinskog suda. Takav slučaj imamo i u Kruševcu, u drugim mestima takođe.
Ljudi nisu izabrani ni za sudije, a vršili su jednu važnu funkciju u pravosuđu. Ovo što sada gospođa Mesarović radi, kontrolisali su čitav postupak i postupanje na jednom nivou pravosuđa. Ljudi nisu izabrani i nemaju nikakvo obrazloženje samo zato što su predsednici sudova. Odgovore na ta pitanja nismo dobili.
Da ne govorim da u nekim manjim mestima, malim mestima, gde sudovi dugo postoje, desetkovani su. Recimo, Raška, od 11 sudija ostalo je četiri. To su problemi koji jednostavno nisu ni na koji način ovde ozbiljno i pažljivo razmatrani.
U stvari, praktične posledice su sledeće. Vlada je donela reforme, nametnula ih je ovde, bez ozbiljne rasprave, a problem je što ćete morati da te reforme sprovedete i čitav teret od 1. januara je na vama da ovako nakaradnu reformu dovedete do nekog proklamovanog cilja pravde i efikasnosti, ono što građani najviše očekuju.
Sa ovakvom situacijom, sa ovakvom strukturom organizacionom, ne ulazim u izbor ljudi, ljudi su izabrani, problem je u tome koji ljudi nisu izabrani, zaista je pitanje - da li je trebalo uopšte da se uđe u ovaj posao? Mislimo da nije trebalo. Da li će ova reforma da da efekat? Daće. Nećemo doći do pravde, a nadasve ako se pravičnost ovog izbora dovodi u pitanje i građani svakodnevno gledaju da se pravičnost osporava i pravda u postupku osporava, može li taj građanin koji ne vidi pravdu u izboru da dođe u sud po pravdu? Teško da može.
Ukazivali smo predstavnicima vlasti da je najbolje da se čitav postupak preispita, postupak reformi u pravosuđu. Ovo je završetak jednog postupka na koji smo ukazali i prošle godine da će biti ovako. Nije bilo ništa neočekivano. Najbolje je da se preispita, da se izvrše promene, pogotovo u zakonu koji se tiče organizacije sudova i nadležnosti sudova, jer, dodaću jednu stvar, čak ste i osnovne sudove sada razvlastili. Ova revizija koja se podiže na 100.000 evra.
Koja je uloga osnovnih sudova? Šta će oni da sude? Čak i osnovni sudovi čiji je broj smanjen za više od dve trećine će da gube neku...
Praktična politička posledica je da se moć institucije, vlast, finansije, sve se koncentrišu u velikim gradovima. Imate drastičan primer da na prostoru Južnobačkog okruga imate 12 opština, a jedan jedini sud. U Novom Sadu imate osnovni sud, viši sud, privredni sud, apelacioni sud, tužioce. Sve je u Novom Sadu.
Ništa u 11 opština izvan Novog Sada ne postoji. Pričamo o regionalnom razvoju. Što bi građani živeli u tim malim mestima, jer ni osnovni sudovi ne znače ništa? Svi će da hrle ka velikim gradovima. Pored ovih pravosudnih posledica, imaćete i demografske, regionalne i sve druge.
Molim vas da još jednom razmislite da se odustane od ovog koncepta, da se ovi zakoni stave van snage i da se u ozbiljnoj i velikoj debati uđe u novu raspravu o pravosuđu.

Pre nego što dam reč gospodinu Bošku Ristiću, htela bih da vas obavestim da je ostalo još troje, odnosno četvoro narodnih poslanika. Trebalo bi u vremenskom periodu od oko sat vremena i nešto malo više da završimo današnji rad, pa bih predložila da radimo bez pauze, kako bismo posle toga do sutra do 10.00 časova mogli da se pripremimo za produžetak sednice.
Gospodin Boško Ristić ima reč. Ne? Greška. Gospodin Mirko Munjić.

Dame i gospodo, predstavnici SRS do sada su u mnogo navrata isticali, a nije zgoreg da to i ja ovoga puta kažem, da smo i mi za reformu pravosudnog sistema, ne samo sada, već smo to uvek i bili.
Mi smo za reformu pravosudnog sistema, jednu jaku i jasnu i sveobuhvatnu reformu, jednu reformu u kojoj bismo došli do onog principa nezavisnosti sudijske i tužilačke funkcije u onoj meri ukoliko je to zaista maksimalno moguće. Jasno je da se stremi tome. Jasno je da do sada nismo bili ni blizu toga, ali ipak svi moraju da pokažu punu ozbiljnost, mnogo veću nego do sada što je pokazivana, da bismo do ovog principa zaista i došli.
Dame i gospodo, ta reforma pravosudnog sistema podrazumeva, po malo uprošćeno rečeno, da primer u kome neki nosilac sudijske funkcije ili tužilačke funkcije bude zaista izuzetak, onaj koji će suditi po nalogu nekog drugog, koji će držati u fioci, kao npr. tužilac ili zamenik tužioca, neki predmet po nalogu, da ne kažem, partijskom ili političkom nalogu. Dakle, da to budu zaista izuzeci, a ne pravilo.
U staroj Jugoslaviji postojalo je zlatno pravilo. Znate, oni stari računopolagači, stari poslanici se sećaju toga, kada su proneverili nešto, cela čaršija, ceo grad je znao za to, za 24 časa. To je bilo izloženo strahovitoj osudi javnosti. To je bilo žigosano prvo od javnosti, pa tek onda od pravosudnih organa. Treba stremiti takvim principima, bez obzira što su to neki stari princip, pa nije sve apriori staro i vezano za principe i u ovoj oblasti.
U vezi pitanja koje je malopre postavljeno - zašto da ovde u parlamentu u ovom visokom domu, u Skupštini raspravljamo da li je neki predloženi kandidat dobar ili loš, manje dobar ili više, da li on odgovara svim onim kriterijumima koje ste malopre naveli da su bili prioritetni kriterijumi prilikom predlaganja kandidata za sudije, kao i za nosioce tužilačkih funkcija, da li treba uopšte raspravljati u ovom parlamentu. Normalno je da treba.
Upravo i jeste visoki dom taj gde ćemo najbolje sučeljavati mišljenja i doći do jedne situacije da li je neki nosilac sudijske funkcije, koji je već izabran, dobar i adekvatno izabran za tu funkciju, da li ga kvalifikuju njegove osobine po svim kriterijumima koje ste taksativno nabrojali da on bude nosilac sudijske ili tužilačke funkcije, ili nije. Dakle, ovde je to mesto gde to treba raditi.
Ukoliko bi apriori svi oni bili idealni kandidati u tom slučaju takvom pitanje se možda ne bi moralo ni postavljati ovde. Jednostavno, nismo u vremenu kada su dekretom postavljani određeni nosioci najviših državnih funkcija. Znate da je i naša zemlja u nekim periodima svoje istorije to doživljavala i to radila.
Upravo iz tog razloga je Skupština ono mesto gde to treba raditi i treba sučeljavati takva mišljenja. U istoriji naroda sveta uvek je bilo onih ljudi koji su vršeći određene odgovorne državne funkcije podlegali određenom autoritetu, bio on pojedinačan oličen u licu predsednika ili vladara, ili pak nekog kolektivnog organa, izvršne vlasti, vlade itd.
Malo ću se osvrnuti na taj tip ljudi. Na žalost, na našu žalost i u državi Srbiji i u njenom pravosudnom sistemu pojedini nosioci sudijskih i tužilačkih funkcija ni malo nisu bili imuni u dosadašnjem periodu od ove bolesti jako teške i opake, koja se manifestovala u nekim partijskim ili političkim optužnicama, u nekakvim zataškavanjima brojnih predmeta u sudstvu i tužilaštvu, u nekim partijskim ili političkim odlukama.
Nisu bile imune ni pojedine sudije ni tužioci uprkos stalnom vakcinisanju, koje su imali, a to vakcinisanje je bilo oličeno u principima od Ustava po do zakonskih propisa, u principima nezavisnosti sudijske funkcije, u principima stalnosti sudijske funkcije, objektivnosti itd.
Ali, izgleda da je ova vakcina bila više deklarativnog karaktera, da kažem, za pojedine nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija, da je ova vakcina bila malo manje efikasna od ove sada aktuelne Miškovićeve vakcine koja, uzgred budi rečeno, jeste jedan od razloga zbog kojih i ovaj parlament treba da radi rebalans budžeta.
Svi oni koji su spremni da donose političke odluke, svi oni koji su spremni da podlegnu uticaju politike na donošenje sudijskih ili odluka u tužilaštvu zaista se mogu nazvati jednim imenom koje je adekvatno za takav soj ljudi, pomalo možda podrugljivo ali adekvatno, to su jednostavno – ulizice vlasti, ulizice režima.
Izgleda da je prevod jedne rečenice koju je svojevremeno Sofokle izgovorio upravo rađen u vremenu kada za ove ljude je korišćen ovakav termin – ulizice. Naime, na pitanje koja životinja najljuće ujeda, Sofokle je odgovorio – od divljih klevetnik, a od pitomih ulizica. Dakle, i u staroj Grčkoj ovakvi ljudi ili neljudi, bolje rečeno, javno su žigosani i stavljani na stub srama.
U državi Srbiji jednom dosta nakaradnom politikom, i u ovoj oblasti a i u drugim oblastima društvenog života, manipulacijom ljudskom svešću koja se radi putem mas-medija učinjeno je da je uvreženo jedno pravilo, nažalost – što gore, to bolje.
Napravili ste situaciju da u ovoj državi važi još jedno pravilo, a to je da se, nažalost, novcu sve pokorava i da se, opet nažalost, učena glava klanja zlatnoj budali. Zaista je to tragično u nekim slučajevima, kažem, u kojima dolazi do ovoga što sam pre toga rekao.
U pojedinim slučajevima urušava se pojedinim sudijama, nosiocima sudijske i tužilačke funkcije, njihova čast, karakter, moral, osećaj za pravdu i pravičnost. To je mnogo lakše da se radi kod onih ljudi čiji je mentalni sklop već predodređen da to radi, čiji je mentalni sklop već takav da u stvari podleže određenim autoritetima, tako da je te ljude mnogo lakše na ove stvari i uputiti.
Mi znamo, a čuli smo malo pre kriterijume koje ste izložili i koji su bili prioritetni u vašem predlogu sadašnjih kandidata za izbor sudija na tri godine i nosilaca tužilačke funkcije, međutim, postavlja se pitanje – može li se poverovati u argumente vezane za kriterijume za ove kandidate? Dakle, u one argumente koje ste vi taksativno nabrojali i koji su bili prioritetni u predlogu ovih kandidata za današnji izbor?
Mogu li oni biti adekvatni kada su izrečeni bez želje za bilo kakvom malicioznošću ili bilo čim drugim, kada su oni izrečeni od osobe koja je izrekla onu čuvenu rečenicu koja će ući u istoriju srpskog pravosuđa – dame i gospodo, dobili smo presudu.
Zaista mislimo da argumentacija koja je tom prilikom izložena kao validna argumentacija za predlog ovih kandidata koje ste vi predložili ne može a da ne dođe u sumnju bar opravdanost takve jedne kvalifikacije, dakle, opravdanost kvalifikacije koja govori u prilog činjenici da je ta osoba mogla to da izgovori. Možda je to bilo i u trenucima nekog uzbuđenja. Možda je, kako to naš narod kaže, jezik išao brže od pameti, a možda se i zaklela zemlja…