Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane sudije, poštovani tužioci, poštovani nosioci svih pravosudnih funkcija u zemlji o kojima se danas praktično ovde i ovih dana raspravlja.
Želeo bih, pre svega, da počnem svoju diskusiju inspirisan izlaganjem gospodina Ristića, koji je u više navrata ovde rekao da svi, praktično, nosioci pravosudnih funkcija nisu izabrani i dao je potpuna obrazloženja koja nisu tačna.
Građani Srbije i oni koji budu trebalo da budu birani treba da znaju da ti ljudi nisu izabrani iz jednog jedinog razloga, a to je da se ogromno nezadovoljstvo koje je kod nosilaca pravosudnih funkcija, kod onih ljudi koji nisu izabrani ne pokaže, već da se i dalje drži tenzija nekim sledećim konkursom, da se ti ljudi drže u stanju mirovanja, da ti ljudi ne dignu svoje glasove jer se boje da ukoliko se bilo ko od njih pojavi da neće imati šanse ni na kakvom konkursu.
Gospodine Ristiću, ako ste izabrali 1.600 – 1.700 sudija ili tužilaca, mogli ste da završite izbor do kraja. Tako je urađeno i sa Kasacionim sudom, tako je i do najnižeg osnovnog suda. To je jedini i ključni razlog i nemojte zamajavati građane Srbije. Nemojte lagati ljude jer nosioci pravosudnih funkcija treba da sude narodu, a ne treba da budu dovedeni u zabludu ovde u parlamentu. Prema tome, toliko o tome što niste do kraja izvršili izbor.
Sada ću krenuti sa svojom diskusijom, praktično sa tim da je u državi Srbiji kada je pravosudni sistem u pitanju totalno sve ne kompletno. Nekompletan je Ustavni sud. Nekompletan je bio Visoki savet sudstva, koji je birao sudije. Nekompletno je bilo Državno veće tužilaca, a imamo u ovom trenutku i ne kompletne sudove, pa ćemo ponovo raditi određene konkurse.
Da li je moguće, gospođo predsednice Vrhovnog kasacionog suda, da neko ko je član, nosilac ključnih veća u Vrhovnom sudu Srbije nije izabran za Vrhovni kasacioni sud? Građani Srbije postavljaju osnovno pitanje – kako su do sada ti ljudi vršili svoju funkciju, kako su oni sudili i da li su sve te odluke koje su doneli kompetentne i da li su tačne, da li odgovaraju istinama kada niko od njih ovde praktično nije prošao ili su retki slučajevi? Slično se dešavalo i kod tužilaca, ali sada je tema neka druga.
Postavlja se osnovno pitanje, koje je bilo elementarno za veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija, dostojnost – ko i kako i na koji način je cenio tu dostojnost? Videli smo pre nekoliko dana, u petak veče kada ste gostovali na Televiziji RTS jednu potpunu nesigurnost među vama.
Pre svega zamerke RTS koji nikoga iz opozicije ili od nekih stručnih ljudi koji ne pripadaju vrhu vladajuće koalicije nije pozvao te nije mogao da se suprotstavi vašim argumentima, ali ste bili dovoljni sami sebi da ste jedni drugima upadali u reč, pokazali ste veliku nesigurnost i otuda bojazan da li ste ove izbore uradili kako treba.
Znam da je tema dnevnog reda oni ljudi koji se prvi put biraju, ali se postavlja osnovno pitanje – ako ste pokazali onoliku nesigurnost pred voditeljkom Kovačević, koja vas je potpuno, šahovski rečeno, matirala, onda se postavlja pitanje kako će o svemu ovome razmišljati nosioci pravosudnih funkcija?
Da li je moguće da ste dozvolili, to nikada ne bih dozvolio, da ne bude kompletan Visoki savet sudstva? Zašto tek sada na dnevnom redu ćemo imati prof. Zorana Tomića, koji će biti biran? Zašto to nije urađeno mnogo ranije?
Gospodine Ristiću, i ovom priliku ću vam reći da ste više puta dali obrazloženje zašto nije izabran predstavnik Državnog veća tužilaca, čovek iz Čačka, ugledni advokat. Dali ste obrazloženje, a i danas su moje kolege rekle, Advokatska komora se izjasnila za njega.
U ovom parlamentu, izvinjavam se vama koji to niste možda slušali, niko od opozicionih ili pozicionih poslanika nije ni jednu jedinu reč protiv rekao za tog čoveka i onda je parlament izglasao da taj čovek dva puta nije podoban da bude u Državnom veću tužioca. Tom čoveku ste učinili uslugu.
Taj čovek nikada ne bi, verovatno, prihvatio, jer ga dobro poznajem, da se na ovakav način tužioci u centralnoj Srbiji određuju, da se šalju sa kraja na kraj Srbije, da se šalju tamo gde nisu konkurisali uopšte, da se šalju iz grada u grad, da se šalju tamo gde praktično nikada nisu očekivali da će da rade.
To vam govorim zato što je taj čovek takvog sigurnog karaktera koji ne bi dozvolio da se tako nešto uradi. To je razlog zbog čega verovatno njega niste izabrali. Zašto niste uradili isti kriterijum u Beogradu i Vojvodini? Zašto samo centralna Srbija je pod posebnim patronatom, posebnim sumnjama, eventualnim vezama advokata, sudija, tužilaca itd?
Kakvu danas šaljete poruku ljudima koji studiraju pravni fakultet? Da oni koji imaju slučajno oca ili dedu advokata ne mogu nikada da budu sudije? Da li šaljete poruku tim istim ljudima da ne mogu sutra da sklapaju možda brak sa nekom mladom pripravnicom ili sa nekim ljudima gde se desi simpatija jer ljudi rade u istom gradu? Šta ćemo sa tim? Hoćemo li to da zabranimo da ne može da se sutra oženi sudija sa sudijom ili da ne može advokat da stupi u brak?
Jeste, gospođo Mesarović. Reći ću vam, danas u sredstvima javnog informisanja imate članak u kome se kaže da je jedan od supružnika izabran za sudiju tako što je podneo dopunsku dokumentaciju kao osnovni dokaz da je njen supružnik ili suprug, svejedno, podneo zahtev za razrešenje, odnosno da odstupi od Advokatske komore. Šta ćemo ako ga izaberemo, a sutra se on opet prijavi? Ništa nismo uradili.
Sve ovo govori da neke stvari niste dobro uradili. Pre svega, kako je moguće da se određeni kandidati pojave u duplim funkcijama, da budu izabrani na dva radna mesta, odnosno da budu nosioci i na jednom i na drugom mestu?
Gospođo Mesarović, prošle godine kada smo razgovarali o mreži sudova, podneo sam amandman gde sam tražio da bude obavezan razgovor sa kandidatom, makar na minut i da vidite koga birate. Taj amandman je odbijen. Da je to prihvaćeno, danas sigurno ne biste imali ovakve greške koje su se pokazale.
Izvinjavam se porodici preminulog, ali ste dozvolili da se čak i takva situacija desi u Požegi. Da li je to poverenje u Visoki savet sudstva i u Državno veće tužilaca, kada imamo stvar koja se desila, koja je činjenica, ne možete da kažete da nije, i to je promaklo?
Prema tome, ovih dana smo bili svedoci nekih strašno velikih suđenja. Pre svega mislim na suđenje Borisu Tadiću za aferu „šampanjac“. Ne znam da li je ta sudija izabrana, da li je nagrađena zbog toga ili je kažnjena? Nije ni važno.
Da li je moguće da je to nekih 30 ili mesec ili više dana bila glavna tema u našem pravosuđu da Boris Tadić i svi oni koji su otvorili šampanjac, po meni potpuno normalno jer se reprezentacija kvalifikovala na značajan turnir, ništa tu nema strašno, i sada su oni tobože kažnjeni, a u istom kabinetu kod Borisa Tadića milioni evra prolaze, a državni tužilac ne reaguje već mesecima, iako poslanička grupa Nove Srbije na tome insistira već više od tri meseca.
Reći ću vam i to da su određene sudije koje su invalidi u Kraljevu u prekršajima poslati u drugi grad na sto kilometara. Da li je to odnos prema onim ljudima koji imaju neku telesnu manu, da ih na taj način eliminišete u nekom budućem periodu? Neću se mnogo baviti personalnim rešenjima, ali moram naglasiti neka koja su potpuno tačna.
Sudija Trgovinskog suda koji je u vreme Slobodana Miloševića kao predstavnik SPS-a bio predsednik opštine, koji je tada u to vreme smogao snage da primi opozicione lidere, pre svega Vuka Draškovića, i sve ostale opozicione lidere, koji je zbog toga smenjen kao predsednik opštine, taj čovek danas nije sa odličnim rezultatima u Trgovinskom sudu, neću mu ime pominjati, izabran za sudiju tog suda. Toliko o ljudima koji su smogli snage da u bilo kom trenutku kažu da je opština Kraljevo otvorena za sve stranke u onom početku višestranačkog sistema u Srbiji.
Dakle, ne mogu da prihvatim ni činjenicu, bez obzira što gospodin Ristić sada kaže da su neki čekali godinama situaciju da budu izabrani, ima i takvih primera, da ste po prvi put birali sudije u 50 i kusur godina, a da su odlični pripravnici, odlični stručni saradnici sa odličnim rezultatima, sa kvalitetnim radom, ostali neizabrani. Ostali su neizabrani samo zbog toga što su u istom gradu njihovi članovi porodice ugledni advokati ili ugledne sudije, pa se dešavalo čak da ste i po liniji tazbinskoj otklanjali ljude, ukoliko bilo kakvu vezu sa tim advokatom imaju.
Ono što posebno zabrinjava je to da ste u ovom periodu koji je bio tokom cele godine doveli situaciju u pravosuđu da praktično ljudi apsolutno ne sude po predmetima, da se boje da presude, jer su čekali ovaj današnji dan. Ukoliko ovaj izbor bude konačno početak bržeg suđenja, biće to jako dobro, ali nisam siguran da u situaciji kada smo imali toliko nerešenih slučajeva, a sada imamo toliko manji broj sudija u sudovima, da ćemo imati efikasnije pravosuđe.
Imate ogromnih problema sa izvršnim postupkom. Imate presuda koje se ne izvršavaju po deset-petnaest godina. Prema tome, ubeđen sam da se ništa bolje u Srbiji neće desiti kada je u pitanju sistem pravosuđa, čak zbog teritorije i mreže sudova kakvu ste predvideli imaćemo velikih problema da zakazujemo suđenja, da se suđenja zakazuju. Imamo situaciju koja je već viđena u okruženju u Bosni, u tri-četiri meseca da se zakazuju suđenja.
Naravno, odgovori, kao što vidimo, ovih dana su različiti. Jedina stvar koja pomalo budi neku nadu da će možda nešto biti dobro, jeste to da će ovakvim pritiskom koji imate na aktuelne nosioce pravosudnih funkcija možda ljudi danonoćno raditi i da će možda nešto uraditi kada su presude u pitanju, ali nisam siguran.
Nisam siguran jer imate i sudije u Novom Sadu koje nematerijalnu štetu presuđuju 100.000 evra. Za običnu nematerijalnu štetu 100.000 dinara jednog anonimnog voditelja koji je vodio emisiju, koji je doživeo, kao da je Lari King, neku veliku povredu i sudija u Novom Sadu mu je presudila 100.000 evra nematerijalnu štetu. To je potpuno suprotno bilo kakvoj sudskoj praksi. Za poginulog vojnika na Kosovu, gospođo Mesarović, porodica je dobijala milion dinara, znači, desetak hiljada evra, a ovde imamo situaciju od 100.000 evra.
Zaista bih želeo da kažem i to da personalna sama rešenja možda u nekim segmentima imaju i dobrih situacija. Zaista ne mogu da kažem da baš svi ljudi koji su napredovali nisu zaslužili to, ali je bezbroj ljudi, verujte, apsolutno takav da sumnjamo da ste dobro odradili posao.
Zalagao sam se i za to prošle godine da samo sudije i samo tužioci praktično budu u tom Visokom veću sudstva. Ne sme da se meša politika. Gospodine Ristiću, zakon nije dobar ako ste vi predsednik Odbora za pravosuđe, aktivni ste advokat i odlučujete o izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Vi niste smeli u tom miljeu da dozvolite da bude okrnjen Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i da se niko od drugih advokata ne pojavi u tome. Po meni je to najveći sukob interesa, da bilo ko ko radi u ovom parlamentu, a ja sam isto advokat, aktivno radi i da toliko visoko utiče na izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Pričam principijelno, nemam ništa protiv toga. To pričam već dve godine. Apsolutno ne mogu da prihvatim to da u nekom malom gradu neko je u sukobu interesa ako mu je neko u familiji sudija ili advokat, a da nosilac praktično ključne uloge u parlamentu aktivno obavlja advokaturu u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i predsednik je Odbora za pravosuđe.
To je loša poruka. Ne šaljete dobru poruku. Verujte, kada bih bio na vašem mestu, sigurno bih ili zamrznuo status advokata ili nikada ne bih tako nešto prihvatio. To je stvar ličnog opredeljenja.
Vreme će pokazati, možda ću ja jednog dana morati to i da pokažem, ali u svakom slučaju to što vi nama ovde govorite nije u redu i upravo zbog svega toga je trebalo da se potrudite da kolege vaše koje su iz redova advokatura budu zastupljene u Državnom veću tužilaca. To je jedini razlog što kolega iz centralne Srbije, iz grada Čačka, nije izabran. Kao što sam rekao, da se ne ponavljam, učinili ste veliku ljudsku satisfakciju čoveku.
Nikada ne bih dozvolio da se na ovakav način biraju tužioci, da se na ovakav način ide, da tužilac ide iz jednog u drugi grad na 100 kilometara. Gospodine Radovanoviću, sada se obraćam i vama. Ako je neko posumnjao u nekog nosioca tužilačke funkcije u gradu u kome je biran, taj čovek mora da bude smenjen, a ne da kao nagrada ode u drugi grad da bude tužilac.
Vi ste poskupeli troškove. Ogromni su troškovi, to ćete tek videti. Već se sudije pitaju da li će imati obezbeđene prevoze, da li će imati obezbeđene stanove, da li će imati obezbeđene hotele itd. Veliki vam je to problem i shvatite samo to da ne možete na takav način voditi državu, ne možete nosioce pravosudnih funkcija tako šetati.
Reći ću vam da u ovom trenutku u gradu Kraljevu niko nije vodio računa da će Osnovni sud ostati bez ijednog krivičara. Jednog od dobrih krivičara ste poslali u Novi Pazar da bude istražni sudija. Čovek, verovatno, to uopšte nije ni konkurisao. Naravno, neki su napredovali.
Samo se vi, gospodine Ristiću, smejte. Govorim vam da je to tačno. Telefoni se ne smiruju. Svi su protiv ovakvog načina kako ste vi ove izbore vršili. Naravno, nisu oni koji su zadovoljni. Želim ovom prilikom i da čestitam nosiocima pravosudnih funkcija koji su izabrani, koji su dostojni, kako vi kažete, ali želim i da iskažem veliko nezadovoljstvo da su određeni odlični nosioci pravosudnih funkcija, da dalje ne idemo personalno i ne želim da ljudima nanosim možda i štetu, ostali mimo izbora, a siguran sam da bi zaslužili da budu nosioci pravosudnih funkcija.