Povreda Poslovnika, narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Član 104. Gospodine Jovanoviću, vi i mi se razlikujemo. Za nas, pored Srebrenice, postoji i Bratunac. Da li treba reforma pravosuđa, to sam već istakao - treba. Rekao sam precizno i jasno da se mi ne zalažemo da se sudije i nosioci tužilačkih funkcija biraju u Narodnoj skupštini, ali da se iskoreni politizacija, jer nje ima.
Hoćete li da vam sada napišem spisak imena tužioca, to gospodin Radovanović ne zna, koji su pozvani u kancelarije određenih stranaka i rečeno im je - konkurisaćete tu i tu? Mi smo imali tu tačku dnevnog reda. Nemamo ono šarenilo zbog toga što je neko sa Uba baš hteo da bude kandidat u Osečini.
Želju da dođu u Beograd mogu da razumem i svakog drugog mesta u Srbiji, mada se mi zalažemo da toga nema u tolikoj meri, ali kada govorite o regionalizaciji, to će neko od kolega iz SRS govoriti, videćete, uz detaljnu analizu, kakvu situaciju imamo u Kraljevu kada je u pitanju izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Kažete da niste mogli za dve godine to da završite, ali prošlo je devet godina, u toj vlasti nije bilo samo SRS. I jedni i drugi i treći, svi ste bili. Zašto zajedno niste gradili taj sistem za koji kažete "sistem drugih vrednosti"?
Slažem se da nije dovoljno samo odneti kandidaturu, nego treba i mi da se menjamo, odnosno treba da se menjaju oni koji obavljaju u ovom momentu izvršnu vlast, a koji su nosioci pravosudnih funkcija, oni treba da budu potpuno izuzeti iz uticaja, odnosno iz sfere izvršne vlasti, a kod nas u ovom momentu nikad jače nije dominirala.
Vi ćete to jednog dana da kažete, gospođo Mesarović. Moraćete, jer će vam jednostavno savesti proraditi kad budete saznali ono što možda danas ne znate. Kada su u pitanju ove greške, niko živ i normalan ne može optužiti nijednog čoveka za to što će se desiti posle ovoga, ali svi zajedno ste odgovorni zbog onog što danas imamo u pravosuđu.

Nema povrede člana 104. u izlaganju narodnog poslanika Čedomira Jovanovića. Molim vas da pažljivo biramo reči i u skladu sa Poslovnikom kada se obraćamo prisutnim predstavnicima predlagača i predsednici Vrhovnog kasacionog suda i predsedniku Državnog veća tužilaca, da sami sebe kontrolišemo i da o tome ko ima savesti i ko će kako reagovati za šest meseci ili za godinu dana, da se uzdržimo da govorimo, pošto je to razlog za izricanje mera opomene, jer predstavlja uvredu prisutnog učesnika na sednici.
Narodni poslanik Čedomir Jovanović, pravo na repliku.

Gospođo Čomić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, još jedanput želim da ponovim, mi smo želeli i radili sve kako bi se sprovela reforma srpskog pravosuđa. Pre svega, to nas je obavezivalo na povlačenje politike iz sistema pravosuđa.
Društvo sudija Srbije je 2001. godine kandidovalo i predsednika Ustavnog suda i predsednika Vrhovnog suda i predsednika Okružnog suda. Slobodan Vučetić je, praktično, vraćen u red sudija Ustavnog suda, pa je izabran za predsednika Ustavnog suda. Leposava Karamarković je vraćena u pravosuđe i izabrana za predsednicu Vrhovnog suda. Vida Petrović-Škero je izabrana za predsedniku Okružnog suda, na predlog struke.
To je bio maksimum koji smo mi u tom trenutku mogli da uradimo. Usvojen je set zakona kojima se stvaraju zakonski preduslovi za dalj reformu pravosuđa. To nikada nije završeno. Zbog čega?
Zbog toga što je ubijen predsednik Vlade 12. marta 2003. godine u puču koji je izvršen u zemlji, što je nakon toga sprovedena politika diskontinuiteta sa Zoranom Đinđićem, što je drugo ime za kontinuitet sa Miloševićem. Kada nabrajate te primere i nama su vrlo dobro poznati pojedinačni slučajevi koji kompromituju vladajuću koaliciju, koji nanose štetu nezavisnim institucijama Visokom savetu sudstva i Državno veće tužilaca.
Smatramo da u ovom trenutku treba pokloniti dužnu pažnju i onoj drugoj strani koja afirmativno govori o čitavom procesu i koja nam daje argumente da možemo da verujemo da su ovo prvi koraci koji se prave u ovom dobrom smeru. Ako je neko imao snage da izdrži pritisak države za koje je ubica predsednika Vlade bio gospodin i da mu izrekne maksimalnu zatvorsku kaznu, onda ovde verujemo da će imati snage svakome od nas, prema svakome, da se postavi u skladu sa zakonom. Mislimo da ipak nismo onakvi kakvi su oni sa kojima se naše pravosuđe suočavalo u poslednjih nekoliko godina.
Ako su sudije imale snage da osude ratne zločine, onda će imati snage da se suoče i sa politikom koja je korumpirana, sa političarima koji zloupotrebljavaju i krše zakone.
Još jedanput, kandidatura za EU nas obavezuje na potpuno drugačiji odnos prema ovom društvu. Naravno, kada govorimo o Srebrenici, ne mislimo da treba zanemariti Bratunac, ali smatram da je greška i o tome sve vreme govorimo, staviti znak jednakosti između svega toga.
Naravno da nas obavezuje to na poštovanje onih vrednosti koje su temelj Evrope, na antifašističku borbu, na zalaganje za poštovanje i afirmisanje ljudskih prava i sloboda, za poštovanje tržišta i tržišne ekonomije, za drugačiju regionalnu politiku, za afirmisanje nevladinog sektora, za partnerstvo države crkve u onim poslovima u kojima tog partnerstva i za jasno distanciranje jednog i drugog segmenta našeg života u situacijama u kojima su interesi prepleteni, pa stvaraju konfuziju i haos.
To je naš zajednički posao. Ne može da ode LDP u Evropu, a da radikali ostanu izvan Evrope. To smo rekli i prošle godine kada ste bili jedinstveni, kada smo tražili od vladajuće koalicije da prihvate vaš amandman na SSP i dobro je što godinu dana posle toga ipak ovde u parlamentu više nemamo nekoga ko će lomiti, čupati mikrofone na pominjanje Evrope.

Tri minuta. Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ZES.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da konstatujem da reformu u pravosuđu upravo žele građani Srbije, zbog toga što najbolje znaju kakvo je stanje u pravosuđu kada se kao stranke nađu u sudskim postupcima, znaju i opšte je mišljenje da pravosuđe nije efikasno.
Znaju da pristup pravdi nije jednak za sve, da postoje privilegovani i da naš pravni sistem ima nedostatke koji onemogućuju pravnu državu i funkcionisanje institucija sa punim kapacitetom, kako bi se štitila garantovana prava i slobode građana Srbije.
Ono što želim da kažem, to je da je ova reforma sprovedena na osnovu Ustava, u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom i da ovu reformu sprovode legitimni i legalno izabrani organi Republike Srbije.
Netačna je činjenica da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca jesu nelegalni i nelegitimni organi, pre svega zbog toga što su oni stvoreni i izabrani u skladu sa zakonom i u skladu sa demokratskom procedurom koja je Ustavom utemeljena.
Želim da podsetim sve ovde prisutne i građane Srbije da je Ustav Republike Srbije potvrđen na referendumu, da je većina stranaka u ovom parlamentu glasala za taj Ustav i za Zakon o njegovom sprovođenju. Tu je definisano šta je uloga i kakva je pozicija, ustavna i zakonska, i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Ustavom je definisan njegov sastav. Tu je utemeljen princip da će većinu u Visokom savetu sudstva predstavljati upravo sudije, a da će u Državnom veću tužilaca većinu predstavljati tužioci.
Nedostatak po jednog člana u svakom od ovih državnih organa upravo pojačava ulogu struke. Po Ustavu i zakonu, odnos predstavnika struke je 7:4 u korist struke. Sada faktički imamo 7:3. Nije moguće da neko ko dolazi sa strane u Visoki savet sudstva ili Državno veće tužilaca preglasa struku prilikom donošenja odluke. To je bitan kvalitet u garanciji statusa nosilaca pravosudnih funkcija.
Ono što je isto tako bitno reći, da je minimiziran uticaj politike na rad ovih državnih organa. Ovi državni organi po Ustavu i zakonu moraju da garantuju nezavisnost i samostalnost sudija i tužilaca prilikom vršenja javne funkcije. Samostalnost sudija i tužilaca se odnosi, pre svega u tome kada odlučuju u konkretnim predmetima, niko u ovoj Srbiji nema pravo da pozove sudije i tužioce i da kaže kako će odlučiti u konkretnom predmetu.
Isto tako, želim da se obratim i kandidatima, ovim kandidatima koji se prvi put biraju na funkcije u pravosuđu. Ovo su biografije ljudi koji se prvi put biraju na pravosudne funkcije. Ovo su ljudi koji nisu opterećeni hipotekom prošlosti. To su ljudi, pre svega, mladi, sposobni, dostojni, obučeni, koji dobijaju šansu da dele pravdu svima podjednako, bez obzira kakvog su staleža, kojoj rasi pripadaju, kakvoj nacionalnoj strukturi pripadaju i kakve su veroispovesti.
Pozivam sve buduće nosioce pravosudnih funkcija da se ponašaju isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom i da primenjuju sve potvrđene međunarodne ugovore koji nisu osporeni pred Ustavnim sudom. To je njihova obaveza i to je jedina odgovornost zbog koje u budućnosti mogu biti pozvani i biti razrešavani ukoliko to ne rade.
Isto tako, slažem se sa pojedinim predstavnicima poslaničkih grupa koje smo danas čuli, da će svako loše proći od nosilaca pravosudnih funkcija ko se povinuje zahtevima izvršnih organa vlasti. Kao političar, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu, koji po Ustavu i zakonu ima mesto u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, apelujem i tražim od izabranih nosilaca pravosudnih funkcija da se ponašaju isključivo po Ustavu i zakonu.
Niko nema pravo da vrši uticaj na njih prilikom odlučivanja. Tačno je da će i oni koji sada budu birani biti pozvani na odgovornost ukoliko se ne drže Ustava i zakona, nego se drže pritisaka moćnika, bilo iz politike, bilo iz finansijskih centara moći.
Upravo stanje u društvu i kandidatura za članstvo u EU opredeljuje Srbiju većinski za vrednosti koje želimo da štitimo. Lično sam ubeđen, a mogu da podelim i shvatanje i stav svih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, da su svi opredeljeni za demokratske vrednosti koje obezbeđuju razvoj i prosperitet srpskog društva kao demokratskog i otvorenog društva, u zaštitu svega onoga što je Srbija kroz istoriju, tekovinama stekla, a što u te vrednosti može da se udene.
Isto tako, smatram da ova Skupština ima dodatnu odgovornost zato što su predloženi kandidati dati njima na procenu i izbor. Isto tako, podsećam da oni koji se prvi put biraju na ove sudske i tužilačke funkcije biće birani za period od tri godine. To jeste standard u razvijenim demokratskim zemljama, kako bi se procenilo ne dostojnost, nego da li će suditi u razumnom roku i da li će u skladu sa procenjenom obučenosti vršiti svoju funkciju u korist građana Srbije i svih onih koji budu stranke pred sudovima u Srbiji.
Ovi ljudi treba da garantuju da će institucije poput sudova i tužilaštava bez ikakve diskriminacije pružati pravnu zaštitu svima koji se nađu u postupku pred tužilaštvima i pred sudovima. To znači da ćemo pružiti pravnu zaštitu i strancima. Neće stranac imati manja prava samo zato što je stranac, što dolazi iz druge zemlje, i neće imati manju zaštitu onaj ko pred domaćim sudovima traži zaštitu stranog kapitala.
Neće manju zaštitu imati u Srbiji onaj ko je nosilac prava intelektualne svojine i Srbija neće biti mesto gde će se švercovati tuđe znanje i preprodavati kao sopstveno. To jesu pretpostavke modernizacije Srbije, to su pretpostavke uspostavljanja jednog slobodnog tržišta i garantovanja svih stečenih prava koja možete da ostvarite u sudskom postupku pred domaćim organima.
To ujedno jača kredibilitet domaćih institucija i to svrstava Srbiju u red demokratskih i razvijenih zemalja koje shvataju da je zaštita dostignutih vrednosti na nivou država EU uspostavljena u Srbiji, ne samo zato što želimo u Evropu, nego zato što smatramo da građani Srbije i svi oni koji veruju u srpske institucije imaju pravo na zaštitu u skladu sa standardima koje mi proklamujemo i štitimo u pravo ovakvim institucijama.
Sigurno je da je neophodno obezbediti i određeni pravni mehanizam, instrumente koji predstavljaju demokratski strukturisane postupke u kojima stranke imaju jednaka prava koja su zaštićena Ustavom i tim zakonom. Državni organi su na svim nivoima dužni da ih poštuju.
Opredelili smo se da stručnost, dostojnost i obučenost predstavljaju temeljne vrednosti prilikom izbora kandidata. Zaista nisam čuo u javnosti da se polemiše oko uticaja politike prilikom izbora kandidata koji su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca izabrali, a sada predložili i Skupštini na izbor.
O tome govori činjenica da poslanici koji sede u ovoj skupštini, članovi partija koji imaju zaista bliski kontakt sa članovima Odbora za pravosuđe i koji sa predsednikom koji i po funkciji ima mesto u ovim državnim telima nisu imali informaciju o tome koje su sudije i tužioci na listi predloženih kandidata, dok to nije bilo objavljeno na sajtu.
Svi ste vi iz ovog parlamenta otrčali u svoje poslaničke klubove da vidite ko će se naći na listi izabranih sudija i tužilaca. Niko od vas nije znao ko se nalazi na listi izabranih sudija i tužilaca. Neka se neko javi ko je to znao unapred, neka kaže javnosti. Stavio bih tačku na tu polemiku. Želim da u konkretnim slučajevima kažete ko su te ličnosti koje su na osnovu političkih veza došle na mesto da vrše javno sudijsku ili tužilačku funkciju.
Ima među kandidatima ljudi koji su bliski pojedinim predstavnicima nekih partija i nekorektno je govoriti imenom i prezimenom, ali je tačno da ima onih koji su bili bliski ili članovi partija, ali smo mi bili uverenja da oni svojim ponašanjem jesu dostojni, stručni i obučeni da dele pravdu i da oni vršioci pravosudnih funkcija koji jesu nekada bili i partijski funkcioneri u svom radu su imali poštovanje i lokalne sredine i struke i nisu se ogrešili o Ustav i zakon i zato su isključivo predloženi da budu nosioci sudijske i tužilačke funkcije. To nije bio diskriminatorski element.
Lično znam i sudije i tužioce koji su bili članovi svih partija ovde u parlamentu i to im nije bila smetnja, zato što sam ja u vlasti a neko opozicija, da budu birani na visoka mesta u sudovima višeg ranga. To nikome ne smeta. Kao pripadnik jedne partije ne bih imao nikakvu smetnju da budem stranka u postupku pred sudijom koji je nekada bio pripadnik neke druge partije i znam intimno da podržava takvu političku opciju, ali u svom postupanju ne postupa tako da favorizuje bilo koju političku opciju i nije ostrašćen prilikom primene Ustava i zakona.
To su bili razlozi za naše opredeljenje. Među ovim kandidatima imate mlade kandidate, kažem, neopterećeni hipotekom ni svojih roditelja ni partije kojima su nekada pripadali, ali isto tako je tačno da nemate kandidate koji su trenutno članovi partija. Ako su nekada bili, oni su se iščlanili.
Voleo bih da čujem konkretne slučajeve gde je Visoki savet pogrešio ili Državno veće tužilaca. Ne želim da opravdam odluke ova dva državna organa, želim da kažem da će Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva reagovati na svaku primedbu. Mi ćemo pokretati postupke i protiv onih koje danas biramo ukoliko imamo dokaze da se nečasno i nedostojno ponašaju ili da svoju funkciju ne obavljaju na način da građani dobiju pravdu u razumnom roku.
One sudije koje su dobile presude Ustavnog suda da sude u roku koji se ne smatra razumnim, pa država mora da plaća štetu, ne mogu da očekuju da budu birani. Oni nisu razrešeni zato što ovo nije razrešenje, jer izbor pojedinih kandidata ne znači da oni koji nisu izabrani trpe posledice razrešenja.
U konkretnim slučajevima nismo vodili postupak razrešenja da bismo dokazivali nedostojnost, po kriterijumima koje je koristio Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, dostojnost, stručnost i obučenost se pretpostavlja, a samo u konkretnim slučajevima da imate dokaze da se neko nije ponašao u skladu sa tim kriterijumima, taj nije predložen kao bolji kandidat među ostalim kandidatima koji su konkurisali za isto mesto.
Desilo se isto tako da su pojedini dobri kandidati loše procenili aplikaciju za određenu vrstu ili stepen sudova ili tužilaštava. Neki dobri kandidati nisu birani isključivo zato što su aplicirali za sudove najvišeg ranga a nisu imali, prema proceni ova dva državna nezavisna organa, dovoljni stepen obučenosti da nastave sa sudijskom funkcijom u tim sudovima.
Zato očekujem da će ova mesta koja nisu ispunjena u sudovima i u tužilaštvima biti naknadno popunjena iz redova sudija i tužilaca koja nisu izabrana prilikom ovog konkursa.
Očekujem da će pojedine sudije koje sada nisu prošle, aplicirajući za nivo sudova i tužilaštava za koje imaju potrebne kvalifikacije prema već usvojenim kriterijumima, dobiti šansu da nastave sa radom u novoj mreži sudova prema novom uređenju sudova i tužilaštava.
Primetili ste da određeni broj sudijskih i tužilačkih mesta nije popunjen. Zašto? Upravo zato što nismo želeli da popunjavamo pošto-poto sva mesta ukoliko nismo imali dovoljan kvalitet u pojedinim sredinama.
Nije ista situacija u svim tužilaštvima i u svim sudovima na teritoriji Srbije. U nekim sudovima i tužilaštvima smo imali jednu negativnu selekciju u dužem vremenskom periodu. Veliki broj povezanih lica koji su dolazili mimo kriterijuma nisu garantovali da su najkvalitetnije sudije i tužioci bili birani u proteklom periodu.
Takvim sudijama i takvim tužiocima nije data šansa prilikom ovog izbora iz razloga što su imali ličnosti i kandidate čija je biografija, ponašanje i odnos lokalne javnosti i stručne javnosti i rezultati rada koje smo utvrđivali na osnovu ličnih listova, upućivali da će biti bolji kandidati koji će u narednom periodu, od 1. januara, garantovati da će mreža sudova funkcionisati na najbolji način, u korist građana.
Želim da ukažem i na još jednu činjenicu, da postoji veliki broj predmeta koji traje nedopustivo dugo. Pravda, kažu, jeste dostižna, bez obzira na vreme, nije važno kada stiže. To je jedna floskula sa kojom moramo da se izborimo jednom zauvek. Građani traže pravdu u razumnom roku. Onaj ko pokrene spor želi da parnicu reši za dve godine, u razumnom roku. Da li će to eventualno biti za dve i po ili tri i to nije strašno, ali nikako parnica ne sme da traje po 10, 15, 20 i 30 godina.
U javnosti sam govorio o predmetima, danas to neću učiniti, to sam već rekao, koji traju i 20 godina. Čovek koji je sa 40 godina pokrenuo radni spor još uvek se nije vratio na posao, iako je pre sedam godina dobio pravosnažnu i izvršnu presudu. Sedam godina traje izvršenje.
Da li je izvršni postupak način opstrukcije ostvarenja prava? Da li naši nosioci pravosudnih funkcija žele da se suoče sa primenjivanjem međunarodnih standarda koje smo usvojili potvrđivanjem međunarodnih ugovora u ovom parlamentu? Da li možemo na osnovu dvojnog morala da sudimo i da delimo stranke na patriote i na izdajnike? Da li patriotsko suđenje znači da favorizujemo pojedine ljude na štetu drugih?
Mi želimo da sudstvo bude nezavisno i samostalno i da sudi na osnovu Ustava i zakona, poštujući međunarodne standarde koje smo usvojili u ovom najvišem domu kao predstavnici građana, jer to je volja građana. Volja građana je da idemo u Evropu, da prihvatimo te standarde, ali da obezbedimo institucije i predstavnike u njima koji će se najkvalitetnije boriti za uspostavljanje vladavine prava.
Ubeđen sam da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca predložili najbolje kandidate. Ima tu i kandidata koja su deca onih koje nismo birali prilikom daljeg izbora. Ima onih sudija i tužilaca koji nisu dobili šansu upravo zbog toga što nisu ispunjavali jedan od onih kriterijuma na osnovu argumenata i dokaza koje smo utvrdili tokom postupka izbora.
Isto tako, posledice ne treba da trpe oni mladi ljudi koji nisu imali prilike da sedam, osam i deset godina budu birani zbog odnosa u samom parlamentu i sada će dobiti šansu upravo oni koji se nalaze na ovim spiskovima.
Njihove biografije imate, imate kvalitet njihovog studiranja, imate ocenu sudova kako su radili, imate ocenu njihovih mentora kod kojih su radili i pomagali prilikom izrade odluka i imate vreme koliko su čekali da dođu u poziciju da ostvare svoj san za koji su se školovali, diplomirali i kasnije položili pravosudni ispit.
Srpsko pravosuđe će biti depolitizovano. Ovo je prvi korak. Sledeći korak je i uspostavljanje pravosudne akademije koja će garantovati jedno depolitizovano obrazovanje i dopunsko obrazovanje pravnika za najviše pravosudne funkcije. Isto tako, garantovaće se najboljim studentima i polaznicima pravosudne akademije da imaju prednost prilikom izbora na pravosudne funkcije. Dakle, to je prvi korak i želja i politička volja da se pravosuđe depolitizuje.
Isto tako, kao što vladajuća većina ima odgovornost za trenutno kretanje u društvu, da pruži političke garancije da će se demokratski razvijati, i opozicija je svojevrsna institucija. Opozicija mora da svoj rad zasniva na usvojenim vrednostima i da podrži sve pozitivne procese, jer smo mi svi korisnici usluga tog javnog servisa koji čini država i institucije kao što je sud ili tužilaštvo koje treba da garantuju ustavnost i zakonitost u postupanju i garanciju ostvarivanja prava u razumnom roku.
Ovim ću završiti. Zaista imam ubeđenje da svi mi intimno verujemo u to da je proces reforme pravosuđa u toku na pravi način, u pravom smeru. Ne bežim od toga da kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a kao predstavnik ovog parlamenta, preispitamo sve one odluke koje smo doneli u pogledu pojedinih lica ukoliko su ona nedostojna, jer niko ne želi da zabetonira svoje odluke i da se zafarba u ćošak i da ne vidi istinu pred sobom. Mi nećemo kroz maglu i mrak da donosimo odluke. Želimo uz saradnju s vama kolegama da dođemo do najboljih rešenja u interesu države Srbije i njenih građana.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija.       

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane sudije, poštovani tužioci, poštovani nosioci svih pravosudnih funkcija u zemlji o kojima se danas praktično ovde i ovih dana raspravlja.
Želeo bih, pre svega, da počnem svoju diskusiju inspirisan izlaganjem gospodina Ristića, koji je u više navrata ovde rekao da svi, praktično, nosioci pravosudnih funkcija nisu izabrani i dao je potpuna obrazloženja koja nisu tačna.
Građani Srbije i oni koji budu trebalo da budu birani treba da znaju da ti ljudi nisu izabrani iz jednog jedinog razloga, a to je da se ogromno nezadovoljstvo koje je kod nosilaca pravosudnih funkcija, kod onih ljudi koji nisu izabrani ne pokaže, već da se i dalje drži tenzija nekim sledećim konkursom, da se ti ljudi drže u stanju mirovanja, da ti ljudi ne dignu svoje glasove jer se boje da ukoliko se bilo ko od njih pojavi da neće imati šanse ni na kakvom konkursu.
Gospodine Ristiću, ako ste izabrali 1.600 – 1.700 sudija ili tužilaca, mogli ste da završite izbor do kraja. Tako je urađeno i sa Kasacionim sudom, tako je i do najnižeg osnovnog suda. To je jedini i ključni razlog i nemojte zamajavati građane Srbije. Nemojte lagati ljude jer nosioci pravosudnih funkcija treba da sude narodu, a ne treba da budu dovedeni u zabludu ovde u parlamentu. Prema tome, toliko o tome što niste do kraja izvršili izbor.
Sada ću krenuti sa svojom diskusijom, praktično sa tim da je u državi Srbiji kada je pravosudni sistem u pitanju totalno sve ne kompletno. Nekompletan je Ustavni sud. Nekompletan je bio Visoki savet sudstva, koji je birao sudije. Nekompletno je bilo Državno veće tužilaca, a imamo u ovom trenutku i ne kompletne sudove, pa ćemo ponovo raditi određene konkurse.
Da li je moguće, gospođo predsednice Vrhovnog kasacionog suda, da neko ko je član, nosilac ključnih veća u Vrhovnom sudu Srbije nije izabran za Vrhovni kasacioni sud? Građani Srbije postavljaju osnovno pitanje – kako su do sada ti ljudi vršili svoju funkciju, kako su oni sudili i da li su sve te odluke koje su doneli kompetentne i da li su tačne, da li odgovaraju istinama kada niko od njih ovde praktično nije prošao ili su retki slučajevi? Slično se dešavalo i kod tužilaca, ali sada je tema neka druga.
Postavlja se osnovno pitanje, koje je bilo elementarno za veliki broj nosilaca pravosudnih funkcija, dostojnost – ko i kako i na koji način je cenio tu dostojnost? Videli smo pre nekoliko dana, u petak veče kada ste gostovali na Televiziji RTS jednu potpunu nesigurnost među vama.
Pre svega zamerke RTS koji nikoga iz opozicije ili od nekih stručnih ljudi koji ne pripadaju vrhu vladajuće koalicije nije pozvao te nije mogao da se suprotstavi vašim argumentima, ali ste bili dovoljni sami sebi da ste jedni drugima upadali u reč, pokazali ste veliku nesigurnost i otuda bojazan da li ste ove izbore uradili kako treba.
Znam da je tema dnevnog reda oni ljudi koji se prvi put biraju, ali se postavlja osnovno pitanje – ako ste pokazali onoliku nesigurnost pred voditeljkom Kovačević, koja vas je potpuno, šahovski rečeno, matirala, onda se postavlja pitanje kako će o svemu ovome razmišljati nosioci pravosudnih funkcija?
Da li je moguće da ste dozvolili, to nikada ne bih dozvolio, da ne bude kompletan Visoki savet sudstva? Zašto tek sada na dnevnom redu ćemo imati prof. Zorana Tomića, koji će biti biran? Zašto to nije urađeno mnogo ranije?
Gospodine Ristiću, i ovom priliku ću vam reći da ste više puta dali obrazloženje zašto nije izabran predstavnik Državnog veća tužilaca, čovek iz Čačka, ugledni advokat. Dali ste obrazloženje, a i danas su moje kolege rekle, Advokatska komora se izjasnila za njega.
U ovom parlamentu, izvinjavam se vama koji to niste možda slušali, niko od opozicionih ili pozicionih poslanika nije ni jednu jedinu reč protiv rekao za tog čoveka i onda je parlament izglasao da taj čovek dva puta nije podoban da bude u Državnom veću tužioca. Tom čoveku ste učinili uslugu.
Taj čovek nikada ne bi, verovatno, prihvatio, jer ga dobro poznajem, da se na ovakav način tužioci u centralnoj Srbiji određuju, da se šalju sa kraja na kraj Srbije, da se šalju tamo gde nisu konkurisali uopšte, da se šalju iz grada u grad, da se šalju tamo gde praktično nikada nisu očekivali da će da rade.
To vam govorim zato što je taj čovek takvog sigurnog karaktera koji ne bi dozvolio da se tako nešto uradi. To je razlog zbog čega verovatno njega niste izabrali. Zašto niste uradili isti kriterijum u Beogradu i Vojvodini? Zašto samo centralna Srbija je pod posebnim patronatom, posebnim sumnjama, eventualnim vezama advokata, sudija, tužilaca itd?
Kakvu danas šaljete poruku ljudima koji studiraju pravni fakultet? Da oni koji imaju slučajno oca ili dedu advokata ne mogu nikada da budu sudije? Da li šaljete poruku tim istim ljudima da ne mogu sutra da sklapaju možda brak sa nekom mladom pripravnicom ili sa nekim ljudima gde se desi simpatija jer ljudi rade u istom gradu? Šta ćemo sa tim? Hoćemo li to da zabranimo da ne može da se sutra oženi sudija sa sudijom ili da ne može advokat da stupi u brak?
Jeste, gospođo Mesarović. Reći ću vam, danas u sredstvima javnog informisanja imate članak u kome se kaže da je jedan od supružnika izabran za sudiju tako što je podneo dopunsku dokumentaciju kao osnovni dokaz da je njen supružnik ili suprug, svejedno, podneo zahtev za razrešenje, odnosno da odstupi od Advokatske komore. Šta ćemo ako ga izaberemo, a sutra se on opet prijavi? Ništa nismo uradili.
Sve ovo govori da neke stvari niste dobro uradili. Pre svega, kako je moguće da se određeni kandidati pojave u duplim funkcijama, da budu izabrani na dva radna mesta, odnosno da budu nosioci i na jednom i na drugom mestu?
Gospođo Mesarović, prošle godine kada smo razgovarali o mreži sudova, podneo sam amandman gde sam tražio da bude obavezan razgovor sa kandidatom, makar na minut i da vidite koga birate. Taj amandman je odbijen. Da je to prihvaćeno, danas sigurno ne biste imali ovakve greške koje su se pokazale.
Izvinjavam se porodici preminulog, ali ste dozvolili da se čak i takva situacija desi u Požegi. Da li je to poverenje u Visoki savet sudstva i u Državno veće tužilaca, kada imamo stvar koja se desila, koja je činjenica, ne možete da kažete da nije, i to je promaklo?
Prema tome, ovih dana smo bili svedoci nekih strašno velikih suđenja. Pre svega mislim na suđenje Borisu Tadiću za aferu „šampanjac“. Ne znam da li je ta sudija izabrana, da li je nagrađena zbog toga ili je kažnjena? Nije ni važno.
Da li je moguće da je to nekih 30 ili mesec ili više dana bila glavna tema u našem pravosuđu da Boris Tadić i svi oni koji su otvorili šampanjac, po meni potpuno normalno jer se reprezentacija kvalifikovala na značajan turnir, ništa tu nema strašno, i sada su oni tobože kažnjeni, a u istom kabinetu kod Borisa Tadića milioni evra prolaze, a državni tužilac ne reaguje već mesecima, iako poslanička grupa Nove Srbije na tome insistira već više od tri meseca.
Reći ću vam i to da su određene sudije koje su invalidi u Kraljevu u prekršajima poslati u drugi grad na sto kilometara. Da li je to odnos prema onim ljudima koji imaju neku telesnu manu, da ih na taj način eliminišete u nekom budućem periodu? Neću se mnogo baviti personalnim rešenjima, ali moram naglasiti neka koja su potpuno tačna.
Sudija Trgovinskog suda koji je u vreme Slobodana Miloševića kao predstavnik SPS-a bio predsednik opštine, koji je tada u to vreme smogao snage da primi opozicione lidere, pre svega Vuka Draškovića, i sve ostale opozicione lidere, koji je zbog toga smenjen kao predsednik opštine, taj čovek danas nije sa odličnim rezultatima u Trgovinskom sudu, neću mu ime pominjati, izabran za sudiju tog suda. Toliko o ljudima koji su smogli snage da u bilo kom trenutku kažu da je opština Kraljevo otvorena za sve stranke u onom početku višestranačkog sistema u Srbiji.
Dakle, ne mogu da prihvatim ni činjenicu, bez obzira što gospodin Ristić sada kaže da su neki čekali godinama situaciju da budu izabrani, ima i takvih primera, da ste po prvi put birali sudije u 50 i kusur godina, a da su odlični pripravnici, odlični stručni saradnici sa odličnim rezultatima, sa kvalitetnim radom, ostali neizabrani. Ostali su neizabrani samo zbog toga što su u istom gradu njihovi članovi porodice ugledni advokati ili ugledne sudije, pa se dešavalo čak da ste i po liniji tazbinskoj otklanjali ljude, ukoliko bilo kakvu vezu sa tim advokatom imaju.
Ono što posebno zabrinjava je to da ste u ovom periodu koji je bio tokom cele godine doveli situaciju u pravosuđu da praktično ljudi apsolutno ne sude po predmetima, da se boje da presude, jer su čekali ovaj današnji dan. Ukoliko ovaj izbor bude konačno početak bržeg suđenja, biće to jako dobro, ali nisam siguran da u situaciji kada smo imali toliko nerešenih slučajeva, a sada imamo toliko manji broj sudija u sudovima, da ćemo imati efikasnije pravosuđe.
Imate ogromnih problema sa izvršnim postupkom. Imate presuda koje se ne izvršavaju po deset-petnaest godina. Prema tome, ubeđen sam da se ništa bolje u Srbiji neće desiti kada je u pitanju sistem pravosuđa, čak zbog teritorije i mreže sudova kakvu ste predvideli imaćemo velikih problema da zakazujemo suđenja, da se suđenja zakazuju. Imamo situaciju koja je već viđena u okruženju u Bosni, u tri-četiri meseca da se zakazuju suđenja.
Naravno, odgovori, kao što vidimo, ovih dana su različiti. Jedina stvar koja pomalo budi neku nadu da će možda nešto biti dobro, jeste to da će ovakvim pritiskom koji imate na aktuelne nosioce pravosudnih funkcija možda ljudi danonoćno raditi i da će možda nešto uraditi kada su presude u pitanju, ali nisam siguran.
Nisam siguran jer imate i sudije u Novom Sadu koje nematerijalnu štetu presuđuju 100.000 evra. Za običnu nematerijalnu štetu 100.000 dinara jednog anonimnog voditelja koji je vodio emisiju, koji je doživeo, kao da je Lari King, neku veliku povredu i sudija u Novom Sadu mu je presudila 100.000 evra nematerijalnu štetu. To je potpuno suprotno bilo kakvoj sudskoj praksi. Za poginulog vojnika na Kosovu, gospođo Mesarović, porodica je dobijala milion dinara, znači, desetak hiljada evra, a ovde imamo situaciju od 100.000 evra.
Zaista bih želeo da kažem i to da personalna sama rešenja možda u nekim segmentima imaju i dobrih situacija. Zaista ne mogu da kažem da baš svi ljudi koji su napredovali nisu zaslužili to, ali je bezbroj ljudi, verujte, apsolutno takav da sumnjamo da ste dobro odradili posao.
Zalagao sam se i za to prošle godine da samo sudije i samo tužioci praktično budu u tom Visokom veću sudstva. Ne sme da se meša politika. Gospodine Ristiću, zakon nije dobar ako ste vi predsednik Odbora za pravosuđe, aktivni ste advokat i odlučujete o izboru nosilaca pravosudnih funkcija.
Vi niste smeli u tom miljeu da dozvolite da bude okrnjen Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i da se niko od drugih advokata ne pojavi u tome. Po meni je to najveći sukob interesa, da bilo ko ko radi u ovom parlamentu, a ja sam isto advokat, aktivno radi i da toliko visoko utiče na izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Pričam principijelno, nemam ništa protiv toga. To pričam već dve godine. Apsolutno ne mogu da prihvatim to da u nekom malom gradu neko je u sukobu interesa ako mu je neko u familiji sudija ili advokat, a da nosilac praktično ključne uloge u parlamentu aktivno obavlja advokaturu u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca i predsednik je Odbora za pravosuđe.
To je loša poruka. Ne šaljete dobru poruku. Verujte, kada bih bio na vašem mestu, sigurno bih ili zamrznuo status advokata ili nikada ne bih tako nešto prihvatio. To je stvar ličnog opredeljenja.
Vreme će pokazati, možda ću ja jednog dana morati to i da pokažem, ali u svakom slučaju to što vi nama ovde govorite nije u redu i upravo zbog svega toga je trebalo da se potrudite da kolege vaše koje su iz redova advokatura budu zastupljene u Državnom veću tužilaca. To je jedini razlog što kolega iz centralne Srbije, iz grada Čačka, nije izabran. Kao što sam rekao, da se ne ponavljam, učinili ste veliku ljudsku satisfakciju čoveku.
Nikada ne bih dozvolio da se na ovakav način biraju tužioci, da se na ovakav način ide, da tužilac ide iz jednog u drugi grad na 100 kilometara. Gospodine Radovanoviću, sada se obraćam i vama. Ako je neko posumnjao u nekog nosioca tužilačke funkcije u gradu u kome je biran, taj čovek mora da bude smenjen, a ne da kao nagrada ode u drugi grad da bude tužilac.
Vi ste poskupeli troškove. Ogromni su troškovi, to ćete tek videti. Već se sudije pitaju da li će imati obezbeđene prevoze, da li će imati obezbeđene stanove, da li će imati obezbeđene hotele itd. Veliki vam je to problem i shvatite samo to da ne možete na takav način voditi državu, ne možete nosioce pravosudnih funkcija tako šetati.
Reći ću vam da u ovom trenutku u gradu Kraljevu niko nije vodio računa da će Osnovni sud ostati bez ijednog krivičara. Jednog od dobrih krivičara ste poslali u Novi Pazar da bude istražni sudija. Čovek, verovatno, to uopšte nije ni konkurisao. Naravno, neki su napredovali.
Samo se vi, gospodine Ristiću, smejte. Govorim vam da je to tačno. Telefoni se ne smiruju. Svi su protiv ovakvog načina kako ste vi ove izbore vršili. Naravno, nisu oni koji su zadovoljni. Želim ovom prilikom i da čestitam nosiocima pravosudnih funkcija koji su izabrani, koji su dostojni, kako vi kažete, ali želim i da iskažem veliko nezadovoljstvo da su određeni odlični nosioci pravosudnih funkcija, da dalje ne idemo personalno i ne želim da ljudima nanosim možda i štetu, ostali mimo izbora, a siguran sam da bi zaslužili da budu nosioci pravosudnih funkcija.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, pravo na repliku.

Želim da kažem da ljudi kada diskutuju i iznose argumentaciju o ovako važnoj temi ne smeju da budu dvolični. Ne možemo da kažemo da u sudovima ima problema, da izvršni postupci traju predugo, a onda da sve one odluke koje je doneo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nipodaštavamo.
Upravo je namera bila da se stvori efikasnije sudstvo i da tužilaštvo može bolje da se uhvati u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom, kako bismo procesuirali i blagovremeno dobili presude, a kriminalce poslali u zatvor.
Kada govorite o tome da li postoji sukob interesa u mojoj ličnosti, kao predsednika Odbora za pravosuđe, s obzirom na profesiju kojom se bavim, moram da vas podsetim da je u suprotnosti sa tim što tvrdite da se vi zalažete da bude isključivo profesionalni sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca zato što se i vaša stranka izjasnila za Ustav kojim je definisan sastav i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Upravo Ustav kaže da predsednik skupštinskog odbora nadležnog za pravosuđe će biti po funkciji član ova dva državna organa. Morao bih to da konstatujem, da su svi članovi Odbora za pravosuđe i upravu jednoglasno mene izabrali za predsednika Odbora. Znači, niko tada nije iskazao sumnju u konflikt interesa.
Dalje, podneta je već inicijativa da se to oceni da li sam u sukobu interesa, prema komisiji koja se bavi sukobom interesa i dobio sam rešenje da vršenje funkcije poslanika i advokatura nisu u sukobu interesa, pa tako svaki poslanik može da bude predsednik nadležnog odbora čiji je predsednik i član Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva.
Isto tako osporavam i vaš stav da učešće advokature u Visokom savetu sudstva može da utiče negativno na donošenje odluka, jer upravo Ustav kaže da će se iz reda advokature birati najugledniji pravnici koji imaju najmanje 15 godina iskustva, koji će učestvovati u donošenju ovakvih odluka.
Ali, upravo samostalnost i nezavisnost profesije garantuje većina članova iz struke. Upravo činjenica da sedam sudija sedi u tom Visokom savetu sudstva i donosi odluke samostalno i nezavisno, to daje garanciju da su odluke u skladu sa interesima struke.
Mi predstavljamo eksterne članove koji nose svoje podatke upravo odavde iz parlamenta, ovo što vi govorite, dosledno sam prenosio Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca sve ono što sam od kolega poslanika dobio kao primedbu ili pohvalu za nečiji rad, jer smatram da svi članovi ova dva državna organa treba da znaju sve činjenice i okolnosti koje će im biti od uticaja na donošenje odluke.
Netačno je da je ovde vladajuća većina onemogućila izbor preostalog člana i u jednom i u drugom državnom organu, jer je predloženi član koga vi pominjete, on je moj uvaženi kolega, s njim se dobro znam, dobio samo četiri glasa ovde u Skupštini. To znači da je veoma mali broj poslanika za njega glasao, nezavisno od toga da li pripadaju (Predsedavajuća: Tri minuta.).većini ili opoziciji.
Prema tome, kada diskutujemo o ovoj temi, treba da budemo dosledni i argumenti treba da budu međusobno saglasni.