U vezi sa vašim prvim pitanjem, ili komentarima vezanim za prvo pitanje, htela bih da sve nas podsetim na član 106. Ustava, koji u trećem stavu kaže – Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trećine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade sa unapred utvrđenim dnevnim redom.
Poštujući treći stav člana 106. Ustava nisam bila u mogućnosti da zakažem sednicu i nije bilo plenarnog zasedanja, ali je kompletna aktivnost Skupštine bila više nego intenzivna. Možete steći uvid u rad odbora, u parlamentarno-diplomatske aktivnosti koje smo imali u ovom periodu, a posebno u one aktivnosti koje smo vodili oko definitivnog formiranja teksta predloga zakona koji je danas na dnevnom redu. Tu se odvijala najintenzivnija aktivnost.
U vezi sa vašim drugim pitanjem, zaista mi je žao što vas sećanja varaju, a vezana su za blisku prošlost. Vi ste jedan od potpisnika teksta kojim osuđujete sve zločine, uključujući i zločin u Srebrenici. Prema tome, vaša poslanička grupa, zajedno sa članovima poslaničke grupe DSS je dostavila predlog teksta, koji je nažalost bio potpisan sa 30 potpisa i nije mogao biti predmet rasprave.
Poslaničke grupa LDP je svoja razmišljanja u formi informacije dostavila svim poslaničkim grupama, te sam na tome zasnivala tvrdnju da se poslanici bave tim pitanjem, a na koji način to čine i ostali poslanici i ostale poslaničke grupe, i javnost i vi ste imali prilike u prethodnim danima vrlo detaljno da čujete i da bude informisani.
Gospodin Nenad Čanak se javio, međutim, sada mogu dobiti reč samo predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, te vam ne mogu dati reč, gospodine Čanak.
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Momo Čolaković, Nikola Lazić i Dragan Marković-Palma.
Saglasno članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potreba da Narodna skupština što pre, odnosno do isteka perioda vanrednog zasedanja, razmotri Predlog zakona iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu 123 narodna poslanika.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini, koje je sazvano na zahtev 123 narodna poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 169. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Prvog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Kao što ste mogli da vidite, za Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini određen je sledeći
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o Narodnoj skupštini, koji je podnela grupa od 128 narodnih poslanika.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O NARODNOJ SKUPŠTINI (načela)
Primili ste Predlog zakona koji je podnela grupa od 128 narodnih poslanika. Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovoj tački dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik gospodin Zoran Šami poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica; gospodin Aleksandar Martinović, poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Nada Kolundžija, želi reč?
Izvinjavam se, gospođo Kolundžija, samo da pročitam obaveštenje.
Poštovani narodni poslanici, primili ste ostavku Gorana Cvetanovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku Goranu Cvetanoviću, izabranom sa izborne liste SRS – dr Vojislav Šešelj danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Gospođa Kolundžija ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zapravo sada ovde predstavljam ovaj tekst zakona u ime svih onih koji su na njemu radili poslednjih, može se reći, dve godine.
Sećamo se da je Narodna skupština formirala radnu grupu, da je radna grupa različitim intenzitetom u toku ovog perioda radila na usaglašavanju teksta zakona koji bi na neki način mogli da kažemo da bi mogao biti zajednički. Ideja od samog početka jeste bila da bi ovo trebalo da bude zakon oko koga političke stranke ne bi trebalo da se spore, već smo pokušali da nađemo ono što jeste zajedničko za sve nas, a to je zajednička odgovornost za izgradnju institucije čiji smo predstavnici i čiji smo osnovni nosioci njenih funkcija.
Nažalost, u tom naporu nismo uspeli i do ovog teksta zakona se ipak nije došlo zajedničkim radom svih poslaničkih grupa, odnosno njihovih predstavnika, jer su neke poslaničke grupe napustile radnu grupu. Neke se nisu uključivale u nekim poslednjim fazama rada ove radne grupe i sa žaljenjem moram da konstatujem da ovaj predlog nije, nažalost, u tom smislu naš zajednički predlog.
Istovremeno, želim da verujem da svih 250 narodnih poslanika deli istu volju da ovim zakonom uredimo instituciju parlamenta na način koji ona ne samo zaslužuje, već je i neophodna kako bismo ostvarili ono što je osnovni princip demokratskog društva. Snažna institucija parlamenta je pretpostavka za izgradnju demokratskog društva.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u članu 110. Ustava, koji je obavezao Narodnu skupštinu da o Narodnoj skupštini donese zakon. Istovremeno, poštujući princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, sve druge grane vlasti imaju svoj zakon, jedino Narodna skupština do sada nije imala zakon i mnoga pitanja bila su načelno rešena Ustavom, a ostala pitanja su bila rešena, pre svega, poslovnikom o radu Narodne skupštine, te je tako i sam sadržaj Poslovnika sadržavao elemente koji nisu poslovničke prirode, ali je to bilo neophodno zbog toga što nije postojao zakon koji bi razgraničio pravila procedure u strogom smislu od onoga što jeste pitanje položaja institucije i pitanje položaja narodnih poslanika.
Ono što je namera bila, jeste da ovim zakonom ne samo ispunimo ustavnu obavezu i najmanje, da tako kažem, jeste pitanje ispunjavanja ustavne obaveze da se donese zakon. Zaista duboko verujem da bez nezavisnog, snažnog, kredibilnog parlamenta, ne možemo govoriti o izgradnji demokratskog društva. Bez nezavisnog, kredibilnog, uglednog poslanika koji uživa ugled, takođe, ne možemo graditi demokratsko društvo, ne možemo graditi ni ovu instituciju.
Bez obzira na sva neslaganja koja se u našem radu ispoljavaju, ono što na neki način želim da verujem jeste da, i pored činjenice da se to ne dešava po pravilu u ovom parlamentu i da ima ispada koji narušavaju ugled svih i narušavaju ugled institucije, verujem da postoji u svima osećaj odgovornosti, da svako od nas 250 snosi odgovornost za kredibilitet i ugled ove institucije, a ne samo za svoj ugled.
Za nas je važna činjenica ne samo da prvi put donosimo zakon o Narodnoj skupštini, već da ovim zakonom pokušavamo da učvrstimo poziciju parlamenta na način na koji to do sada ni u praksi, a ni drugim zakonskim propisima nije bilo urađeno.
Istorija srpskog parlamentarizma nije duga i nije nam dala ni mnogo iskustva na koja bismo se mogli oslanjati, bez obzira što neki vole da se, vraćajući se u prošlost, tvrde kako smo imali neverovatne institucije i neverovatne napretke. Ali, ono što može sigurno da se kaže jeste, ako je i bilo svetlih trenutaka, nije bilo kontinuiteta.
Jedino kroz kontinuitet, duboko verujemo, na dobrim temeljima možemo da izgradimo kvalitetne, dobre institucije koje će preuzeti odgovornost za izgradnju jednog demokratskog društva, u kome će važiti jasna pravila, u kojima će nedvosmisleno postojati jednakost svih i u kojima će svaki poslanik biti odgovoran pred svim biračima, a ne samo pred svojim.
Dakle, ukoliko dođemo u stanje u kome verujemo da, bez obzira ko je za nas glasao, mi snosimo odgovornost za sudbinu svih građana u ovoj zemlji, mislim da ćemo uspeti da izgradimo odnose unutar parlamenta koji će omogućiti da parlament u najboljem interesu građana radi posao zbog kojeg su nas građani ovde izabrali.
Posebna pitanja kojima se ovaj zakon bavio i koja su na neki način bila potencirana u ovom zakonu jesu pitanje javnosti rada, koje mi smatramo izuzetno važnim pitanjem. Dakle, najvažnije u demokratskom sistemu jeste da građani znaju do kraja šta njihovi predstavnici rade. U tom smislu mi smo pokušali da razradimo javnost rada, otvarajući maksimalno rad parlamenta očima javnosti.
Videla sam da su u međuvremenu došli neki amandmani i hoću da kažem samo da ćemo svaki amandman, koji doprinosi osnovnom cilju koji smo postavili, prihvatiti sa namerom da zaista učvrstimo one elemente pozicije ove institucije za koje verujemo da su noseće kada je ostvarivanje ustavne uloge parlamenta u pitanju.
Dakle, javnost rada za nas je ključno pitanje i smatramo da od toga zavisi do koje mere će parlament u odnosu na građane i u odnosu na ono što smo preuzeli kao obavezu ostvariti rezultate koji će biti u interesu građana Srbije.
Kada smo radili na utvrđivanju prava i obaveza narodnih poslanika vezano za mandatsko-imunitetska pitanja onda smo, kao i u drugim pitanjima naravno, ali ovde posebno, imali izvesna ustavna, da tako kažem, ograničenja i opredeljenja kojih smo se dosledno držali.
Mnoga pitanja se postavljaju - zašto se nismo bavili mandatima u ovom zakonu? Zato što zaista verujemo da je pitanje mandata pitanje Zakona o izboru narodnih poslanika, a ne o Narodnoj skupštini. Verujemo da će Zakon o izboru narodnih poslanika u skorije vreme doći pred ovaj parlament i da ćemo o njemu raspravljati i da ćemo tada raspravljati o pitanju mandata, koje jeste u izvesnoj meri sporno i koje, koliko sam razumela iz dosadašnjih razgovora sa predstavnicima poslaničkih grupa, polarizuje poslaničke grupe.
Jer neke smatraju da pitanje mandata mora biti rešeno kao neotuđivo pravo poslanika, da je poslanik jedini taj koji raspolaže mandatom i da je ono što se zovu nekako blanko ostavke kategorija koja je suprotna osnovnim demokratskim principima, dok druga smatra da je ovim zakonom trebalo zakucati ustavnu mogućnost da narodni poslanik u raspolaganju svojim mandatom može pod određenim uslovima svoj mandat da poveri stranci.
Ono za šta smo se mi opredelili jeste definicija koja kaže da narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom, uvereni da je ona u potpunosti u skladu sa Ustavom, s jedne strane, ali s druge strane takođe ne ulazeći u razradu mehanizama kojim se utvrđuje na koji način narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom.
Kada su u pitanju imunitetska pitanja, moram reći da je dosta komplikovano razraditi mehanizam zbog činjenice da je Ustav, dozvoliću sebi da kažem, malo kontradiktorno definisao pitanje imuniteta i imali smo dosta ozbiljan problem kako da pitanje imuniteta u granicama ustavnih rešenja definišemo preciznije. Ono što je bila naša ideja jeste da se pitanje poslaničkog imuniteta ne proširuje bez granice.
Dakle, pitanje poslaničkog imuniteta za nas je bilo, u političkom smislu, pitanje šta imunitet kada je poslanička funkcija u pitanju treba da štiti, a šta ne treba da štiti. Mi smo polazili od toga da iza imuniteta ne sme da se skrivaju krivična dela koja nisu vezana za obavljanje poslaničke funkcije i pokušali smo da nađemo formulaciju koja u izvesnoj meri daje mogućnosti da se ograniči imunitet poslanika na ono što zaista nije vezano za obavljanje poslaničke funkcije, a da se istovremeno držimo i Ustava.
Ono što je takođe za nas bilo važno jeste pitanje ostvarivanja osnovnih funkcija parlamenta, a to je zakonodavna, mi smo nosioci najviše ustavotvorne i zakonodavne vlasti, to je kontrolna funkcija, to je izborna funkcija i to je predstavnička funkcija.
Mi smo pokušali ovim zakonom da malo detaljnije učvrstimo ono što jesu osnovne funkcije svakog parlamenta i mi verujemo da treba da budu i osnovne funkcije ovog parlamenta. Naravno da nismo ulazili u detalje jer smatramo da razrada svih ovih pitanja treba da bude predmet drugih podzakonskih akata koje će ova skupština u zakonom predviđenim rokovima doneti.
Analizirajući dosadašnji rad parlamenta i radnih tela, mi smo uočili da postoje u Poslovniku mnogi problemi vezano za određene postupke vezano za aktivnosti koje ova skupština ima. Dakle, imali smo problema da tumačimo i da sprovodimo različite vrste postupaka koji se sprovode ovde, od izbornih postupaka do donošenja zakona, do ratifikacija, i došli smo do zaključka da je neophodno da klasifikujemo ovim zakonom vrste postupaka koje ova skupština ima i da se posebnim aktom posebno utvrde ti postupci, kako bismo izbegli problem da nedostaju procedure za neke obaveze koje moramo da sprovedemo.
Ono što je takođe važno za sve, i mislim da oko toga možemo svi da se saglasimo, jeste da se u okviru zakona koji postoje i koji definišu druga pitanja definiše finansijska nezavisnost parlamenta. Naše duboko uverenje je da ukoliko parlament nema elementarnu finansijsku nezavisnost u odnosu na Vladu ne može da vrši svoju osnovnu funkciju, a to je kontrola rada Vlade.
Zato smo mislili da je način donošenje skupštinskog budžeta u kome Skupština predlaže svoj budžet, obavlja razgovore sa Vladom, traži saglasnost sa Vladom, ali u slučaju da ne dobije podršku Vlade, odnosno da Vlada nije spremna da podrži predlog budžeta, Vlada mora da prihvati budžet koji je predložila Narodna skupština.
Istovremeno, smatrali smo da je izuzetno važna odredba kojom kažemo da Vlada ne može jednostrano obustaviti i zaustaviti izvršenje budžeta prema Narodnoj skupštini, jer smo imali situacije u kojima Vlada kaže da ne može da prebaci pare parlamentu i to nedvosmisleno dovodi parlament u poziciju da je on, zbog finansijske zavisnosti u odnosu na Vladu, i politički ucenjen ili je bar moguće da bude politički ucenjen u odnosu na Vladu. Mislili smo da je to važno pitanje kome treba posvetiti pažnju.
Naravno, ovde imamo pretpostavku i ograničenja koja su vezana za Zakon o budžetskom sistemu. Dakle, onoliko koliko je to sada bilo moguće, mi smo to uradili.
Istovremeno, smatrali smo da ovim zakonom treba nedvosmisleno da obavežemo Vladu da učestvuje u radu parlamenta i njenih radnih tela i postoje odredbe u kojima se kaže da je na sednicama odbora, na kojima se raspravlja o zakonima i projektima i mišljenju Vlade, neophodno prisustvo predstavnika Vlade.
Na taj način želeli smo prosto da, uređujući taj odnos u jednom prirodnom sistemu u kome parlament ima nadzornu ulogu, odnosno kontroliše rad Vlade, dovedemo Vladu u situaciju da se ne postavlja pitanje da li su u obavezi ili nisu u obavezi da na taj način učestvuju u radu. Ovim zakonom je predviđena njihova obaveza.
Želim da kažem da smo tražeći načina da pojačamo rad odbora otvorili mogućnost da se na predlog odbora angažuju posebne naučne i druge institucije koje bi se bavile pružanjem stručne pomoći u radu odbora, kao i pojedinci koji bi takođe mogli da pomažu odborima.
Zaista otvoreno govoreći, sa stanovišta stručnog kapaciteta niko ovde ne može da kaže da Skupština ima kapacitet, profesionalni kapacitet kada su službe u pitanju, da odgovori na ogromne potrebe koje ovaj parlament ima u jednoj ogromnoj zakonodavnoj aktivnosti koja je i iza nas, ali posebno koja je ispred nas.
Mi zaista duboko verujemo da bez mogućnosti takve vrste angažovanja stručnjaka Skupština ili neće moći da odgovori na najbolji način svom zadatku, ili će ono što iz Skupštine bude izlazilo biti nedovoljno kvalitetno opservirano i na kraju nedovoljno kvalitetno intervenisano na zakonima.
Ovim ću završiti i želim samo da kažem da zaista verujem da, ukoliko postoje naravno primedbe na ono što su rešenja u ovom zakonu, mi smo spremni da ih ozbiljno razmotrimo i da sve ono što će poboljšati ovaj tekst uvrstimo u ovaj tekst.
Zaista verujem i pozivam sve narodne poslanike, ovo je zakon koji se ne tiče političkih partija. Ovo je zakon koji ne treba da nas deli na to da je neko vlast, a neko opozicija, jer će neko možda sutra biti vlast, a neko drugi će biti opozicija, i mislim da ako zajednički radimo na ovom tekstu možemo stvoriti zakon koji će svakoj vlasti i svakoj opoziciji u ovom parlamentu omogućiti da gradi ovu instituciju kao ključnu instituciju u demokratskom društvu, za koje verujem svi se zalažemo, čak i kada imamo različite poglede na to kako to treba da izgleda.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Gospodin Vlatko Ratković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću da član 2. Ustava RS propisuje da suverenost pripada građanima Republike Srbije i da građani suverenost vrše putem referenduma i narodne inicijative i svojom slobodno izraženom voljom izborom svojih legitimnih predstavnika. U tom kontekstu peti deo Ustava Republike Srbije, koji govori o uređenju vlasti, definiše Narodnu skupštinu kao najviše predstavničko telo građana Republike Srbije i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

Upravo na ovim ustavnim načelima i na toj liniji, kao i na svim odredbama koje se tiču Narodne skupštine, a koje su regulisane Ustavom RS, pred nama je i tekst Predloga zakona o Narodnoj skupštini. Intencija predlagača bila je da zakon sadrži materijalno-pravne odredbe, a da procesno-pravne odredbe, koje se tiču razrade postupaka, načina donošenja akata, načina odlučivanja itd. ostaju poslovniku.

Podsetiću samo okvirno na komparativno iskustvo, komparativnu praksu pojedinih zemalja u okruženju i Evropi. U nekim državama postoje i egzistiraju zakoni kojima se reguliše parlament. U drugima je izbor prava samo poslovnik, kao što je na primer u Republici Mađarskoj i Republici Hrvatskoj i nekim drugim zemljama.

Naš Ustav nas obavezuje na donošenje zakona o Narodnoj skupštini i smatram da je ovaj zakon i sve odredbe koje sadrži upravo ne samo razrada odredbi koje se tiču Narodne skupštine u glavi 5. Ustava RS i one su uopšte u duhu Ustava Republike Srbije.

Istakao bih dva aspekta koje sadrži ovaj zakon, koji možda nisu dovoljno pomenuti do sada, a to su međunarodna saradnja Narodne skupštine i imovina i finansiranje Narodne skupštine. Pored svoje zakonodavne, predstavničke i kontrolne funkcije, veoma važan aspekt našeg rada kao predstavničkog tela građana Srbije jeste međunarodna saradnja i to je nešto što će u narednom periodu biti intenzivirano, naročito u postupku harmonizacije našeg pravnog poretka sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Ono što je takođe važno istaći jeste imovina i finansiranje Narodne skupštine. Ove odredbe sadrže jedan pravni osnov za razradu načela nezavisnosti vlasti, odnosno nezavisnosti parlamenta od, na prvom mestu, izvršne vlasti.

Koliki je značaj parlamenta govori i jedna stvar koja možda izgleda trivijalna na prvi pogled, ali peti deo Ustava RS govori o uređenju vlasti, počinje sa razradom, odnosno sa odredbama o Narodnoj skupštini, zatim o predsedniku Republike i dalje o Vladi i sudstvu kao trećoj grani vlasti.

Pozivam kao ovlašćeni predstavnik predlagača sve narodne poslanike da aktivno učestvuju u ovoj raspravi. Smatramo da ovo nije stvar ni jedne poslaničke grupe, da ovo nije stvar ni jedne političke stranke. Moramo pravno normirati i institucionalizovati ovaj dom kao najviše predstavničko telo građana i kao nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti.

Dajem reč gospodinu Bošku Ristiću.
       

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine hoću da izvestim da je Odbor razmotrio Predlog zakona u načelu i konstatovao da je potrebno intervenisati amandmanima u tri člana ovog zakona, s obzirom da je nužno uskladiti pravno-tehničku redakciju i obezbediti doslednost u formulisanju pojedinih termina i instituta vezanih za Predlog zakona.
Ono što želim da kažem, to je da je nužno doneti zakon o Narodnoj skupštini, s obzirom da je ustavno-pravni sistem nedovršen u ovom smislu, jer nisu sve tri grane vlasti u Srbiji definisane zakonskom regulativom, tako da je jedino Narodna skupština ostala bez svog zakona, kojim bi se definisao njen položaj, njena uloga i odnos prema drugim granama vlasti.
Ono što je bitno za ovaj predlog zakona, to je da se njime dovršava ustavno-pravna regulativa i da se usavršava pravni sistem RS. Isto tako, ovo ima i političke posledice, s obzirom da se usvajanjem ovakvog zakona upravo i razrađuje politički sistem RS.
Uvažavajući sve što je rekla predsednica kluba ZES, gospođa Nada Kolundžija, i moj uvaženi prethodnik, neću ponavljati ono što su oni izneli u svojim izlaganjima, ali želim da podvučem dve stvari. Veoma su značajne dve uloge parlamenta, to su predstavnička i kontrolna uloga parlamenta.
Kada govorimo o predstavničkoj ulozi, to je odnos poslanika prema građanima, koji su slobodni i koji su u slobodnom procesu birali svoje predstavnike za ovo najznačajnije telo, zakonodavno telo RS.
S obzirom da po Ustavu suverenitet RS proističe od građana, to znači da mora da se obezbedi zakonom direktna veza između predstavnika građana u parlamentu kao najvišeg predstavničkog doma i samih građana. To se obezbeđuje ustavnim ovlašćenjima da poslanik može raspolagati svojim mandatom u skladu sa zakonom.
To ujedno daje puno puno ovlašćenje poslanicima da mogu samostalno zastupati svoj stav u parlamentu i da ih niko ne može pozvati na odgovornost. To znači da se slabi posrednička uloga partija između građana i poslanika. To obezbeđuje potpuniju vezu poslanika prema građanima, što znači da će građani ubuduće, nakon usvajanja ovog zakona, moći slobodno da zastupaju interese građana iz svih delova Srbije, u skladu sa svim specifičnostima i u skladu sa specifičnim interesima građana pojedinih delova Srbije u parlamentu.
To isto tako znači da će predstavnici građana učestvovati u kreiranju državne politike, u formiranju budžeta, budžetiranju, trošenju i kontroli trošenja javnih sredstava, ali pre svega vodeći računa o specifičnim interesima građana Srbije.
Neke stranke smatraju da je ovo protivustavno određenje u Predlogu zakona. Verovatno se plaše zbog toga što će izgubiti kontrolnu ulogu partija nad poslanicima u parlamentu. Na ovakav način se, pre svega, jača odgovornost poslanika za vršenje javne funkcije, što i jeste demokratsko načelo kome treba svi da stremimo i ta odgovornost poslanika pred građanima mora stalno da se jača.
Mogu da izrazim žaljenje što taj mehanizam kontrole građana prema poslanicima nije i jače izražen. Ne postoji kontrolna funkcija građana nad poslanicima i ne postoji mehanizam kojim bi građani mogli da utiču na poziciju svog poslanika za koga su glasali u parlamentu i da traže od njega odgovornost u skladu sa postupanjem u parlamentu, mereći ponašanje tog poslanika u predizbornoj kampanji u odnosu na ono što je, kao politički cilj, postalo podržano od građana pre samih izbora, ono na osnovu čega su građani ušli u parlament, što su sa građanima dogovorili što će biti predmet njihovog predstavljanja u Parlamentu.
Smatram da će se nadogradnja pravnog i političkog sistema nastaviti u budućnosti. Očekujem da će se ovaj predlog zakona usvojiti, to jeste dobar korak. Prvi korak u definisanju pozicije parlamenta u odnosu na ostale grane vlasti i pozicioniranje poslanika u odnosu na građane Srbije.
Smatram da je i kontrolna uloga parlamenta trebalo da bude još podrobnije definisana, ali smatram, isto tako, da predložena rešenja daju dovoljnu osnovu za destinkciju, odnosno za razlikovanje pozicije sve tri grane vlasti u ustavnim okvirima i definišu da Skupština Srbije nadzire rad Vlade.
Neko je na Odboru komentarisao da je trebalo upotrebiti drugi izraz, a to je da Skupština kontroliše rad Vlade, mada Ustav sam kaže da Skupština nadzire rad Vlade.
Vlada je politički odgovorna parlamentu, parlament nije nikakva inspekcija nad radom Vlade, ali on kontroliše Vladu u skladu sa programom i politikom za koju je ta Vlada birala, ima pravo ustavne kontrole ponašanja Vlade i ima mogućnost da kontroliše da li se Vlada ponaša u skladu sa Zakonom o Vladi i sa Zakonom o ministarstvima.
Dakle, uloga parlamenta je podrobnije definisana i sprečena je mogućnost da vlada kontroliše parlament na jedan neprirodan i protivustavan način i da politička dominacija izvršne vlasti nad parlamentom bude nastavljena, kao što je to bila tradicija u modernoj istoriji Republike Srbije.
Parlament dobija svoj zakonski okvir na ustavnim osnovama. Parlament jača svoju ulogu. Jača se uloga parlamenta. Ali, moram da kažem i to da su svi poslanici u parlamentu odgovorni za izgled parlamenta u javnosti. Ne smemo dopustiti da poslanici zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja.
Moramo da vodimo računa o javnoj odgovornosti za ponašanje u parlamentu, ali isto tako moramo da cenimo i to da ne samo vladajuća većina, već i da sama opozicija predstavlja instituciju sui generis, tako i da opozicija ima odgovornost za kreiranje državne politike, ima odgovornost za nadzornu ulogu parlamenta nad izvršnim organima vlasti i ima odgovornost da zajedno sa svim ostalim poslanicima i većinom jedinstveno i sinergijski deluje prema drugim granama vlasti u skladu sa ustavnim okvirima.

 Da li žele reč narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje na sednicama Odbora? Na sednici Zakonodavnog odbora gospodin Boris Aleksić, da li želi reč? Da, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo ukratko ću da objasnim zbog čega sam izdvojio svoje mišljenje. Pre svega, naš stav je da je ovaj zakon protivustavan.
Pre toga bih morao da skrenem pažnju gospodinu Bošku Ristiću da pažljivije čita Predlog zakona o Narodnoj skupštini, jer ste upravo vi predložili termin "kontrola". Dakle, u članu 7. vi ste u Predlogu zakona naveli da "Narodna skupština u okviru svojih nadležnosti vrši sledeće funkcije", između ostalog i "kontrolnu funkciju".
Dakle, maločas ste izneli jednu neistinu. Na vašem Odboru su članovi tog odbora stavili primedbu da Narodna skupština treba da vrši nadzornu funkciju i da ona vrši nadzornu funkciju u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Obratite pažnju šta govorite i barem sledeći put pročitajte Predlog zakona o Narodnoj skupštini pre nego što diskutujte o njemu.
Ono što mi smatramo i što je vrlo konkretno, to je da je član 37. ovog predloga zakona protivustavan, jer u njemu se kaže da "narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom". Može, gospodo, u Velikoj Britaniji, može u SAD, gde narodni poslanici, tj. kandidati za Kongres i Skupštinu nastupaju kao pojedinici, ne nastupaju na listi, pa ko prvi dobije određeni broj glasova i određenu kvotu, ko dobije najviše glasova on postaje narodni poslanik. Gde postoji lista, gde cela stranka nastupa sa određenom ideologijom sa određenim pozicijama, to je nemoguće.
Očigledna je vaša namera da ovim predlogom zakona, ovim zakonom kada ga budete izglasali stvarate dvorske stranke, stranke koje ćete početi polako masovno da proizvodite u parlamentu.
Nešto slično je radio Kralj Milan, koji je stvorio jednu proastrougarsku stranku koja se zvala Napredna stranka, koja je potpisala tajnu konvenciju sa Austrougarskom 1881. godine, koja je bila veoma slična Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Austrougarska je tim ugovorom dobila sva ekonomska prava u Srbiji, dok Srbija nije imala nikakva prava u Austrougarskoj. Nešto slično je dobila EU, moderna Austrougarska danas, jer Austrougarska je raspolagala velikim teritorijama, čak od Španije pa sve do Poljske, bili su njeni posedi, imala je takođe posede u svetoj zemlji.
Onda i danas Naprednjaci imaju austrougarsku ulogu prozapadne stranke, upravo im režim u Srbiji omogućava da deluju. Da bi poštujete konkretno Ustav, da poštujete zakone, ne biste mogli ovakve stvari da radite.
Dakle, Ustav vrlo jasno govori da narodni poslanik ima pravo da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran, što je u skladu sa izbornim sistemom Republike Srbije. Još jednom ću vam navesti da se narodni poslanici u Republici Srbiji biraju upravo sa stranačkih lista, zastupajući odgovarajuće ideologije.
Oni su dobili mandat od građana da zastupaju upravo takve političke stavove u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ipak, te stavove, ono što je najbitnije, ne mogu da menjaju kako vetar dune, kako se dešava u Narodnoj skupštini, pa oni koji su nekad bili za zapadne srpske onigranice Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica, sada su za to da SAD budu prvi saradnik i partner Republike Srbije.
Oni su za evroatlanske integracije, a upravo je Vašington i Brisel srubljivao srpski etnički prostor i dan-danas, preko već pomenutih prijatelja, Sandžaka, preko Kosova i Metohije, Vojvodine, svodi Srbiju na predkumanovske granice.
Dakle, razlog zbog kog sam izuzeo mišljenje jeste taj što je ovaj predlog zakona u jednom članu, u članu 37, protivustavan..

Gospodin Boško Ristić, ima pravo na repliku, izvolite.

Želim da kažem samo da je uvaženi kolega loše i zlonamerno protumačio moje izlaganje, jer Predlog zakona kaže da parlament ima kontrolnu funkciju, a da u ostvarivanju svoje kontrolne funkcije vrši nadzor nad radom Vlade.
Prema tome, ta dva izraza nisu u koliziji. Postojala je intencija da se "nadzor" zameni izrazom "kontrola", da Skupština kontroliše rad Vlade, što nije moguće u smislu političke podele vlasti i u smislu ustavnih određenja.
Moram da kažem i to da se apsolutno zalažem za slobodni mandat i da svi oni koji smatraju da partija treba da vrši diktat nad poslanicima žive u jednom retrogradnom svetu i da žive u nekim istorijskim okolnostima ili žale za istorijskim okolnostima gde partija može da bude filter između građanina i parlamenta.
S obzirom da imamo otvoreno i slobodno društvo, gde su građani slobodni, smatram da poslanički mandat treba da bude potpuno slobodan i da svaki poslanik može da koristi svoje ustavno pravo da u skladu sa zakonom raspolaže mandatom tako što će sam odlučivati, bez uticaja partije, ili će sa partijom napraviti ugovor i raspolagati tako da partija direktno utiče na njegov način razmišljanja i ponašanja.
S tim što smatram da su demokratske vrednosti razvijenih društava u svetu takve da su parlamentarci slobodni i da odgovaraju direktno građanima koji su nosioci suvereniteta. To je moderno određenje i moderan način uređivanja svakog demokratskog društva i ja se za to zalažem.
Smatram da je sve ostalo, da je svaki suprotni predlog od ovoga retrogradan i da je na štetu interesa građana Srbije, koji imaju potrebu da njihov predstavnik u parlamentu direktno izražava njihove interese, da se bori za državnu politiku koja odgovara interesima građana, da se bori za kreiranje zakona koji će biti okvir za ponašanje Vlade, ali isto tako i vršiti nadzor nad radom Vlade, koja će trošiti javna sredstva u interesu građana ravnomerno, kako bi se cela Srbija ravnomerno razvijala. To je interes svih nas, kao i poslanika da tako postupaju u interesu građana Srbije.