Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih poželeo svima uspešan rad.
Želim da izrazim protest LDP zbog toga što smo bili prinuđeni da statiramo u političkom životu zemlje, koji je bio vrlo dinamičan prethodna dva meseca zbog toga što nisu održavane vanredne sednice Skupštine Srbije. Da li je za tako nešto postojao razlog? Da, jeste.
Konkretno pitanje za predsednika Vlade Mirka Cvetkovića – na osnovu koje strategije za borbu protiv korupcije i kriminala u ovom trenutku postupa njegova Vlada i kako se sve ono što u ovom trenutku prati nastojanja naše zemlje da se obračuna sa korupcijom i kriminalom može uspešno završiti ukoliko se zaobilazi suština problema?
Tu bih u fokus svoga pitanja, koje upućujem predsedniku Vlade, naravno i njegovim ministrima, ministru unutrašnjih poslova, ministru pravde, ministru spoljnih poslova, ali i drugim institucijama s kojima Vlada mora da sarađuje, poput Agencije za privatizaciju, BIA, kako je moguće boriti se protiv narko-klanova u zemlji, a zanemariti političku pozadinu bez koje oni ne bi mogli da postoje?
Naime, ovde je recimo ministar za privatizaciju iz Vlade Zorana Đinđića, kojeg smo mi tada apsolutno podržavali, gospodin Vlahović, i mene čudi što njegova stranka nema hrabrosti da postavi ta pitanja, već je borbu protiv korupcije i kriminala svela na obračun sa Crnom Gorom.
Mislim da je za nas važnije kako je Darko Šarić postao državljanin Srbije od činjenice da je pre i posle toga često boravio u Crnoj Gori. Ko je u vremenu u kome je vodeći narko-bos u Evropi dobio državljanstvo ove zemlje kontrolisao MUP, BIA, Agenciju za privatizaciju, Ministarstvo privrede? Isti oni koji danas traže vanredne izbore, pravdajući taj svoj zahtev, bez obzira na štetu koju tako nešto prati, činjenicom da se zemlja pljačka i uništava.
Očekujemo od gospodina Cvetkovića da kaže građanima ono šta zna, da je šef BIA dao saglasnost za pozitivan odgovor na zahtev za upis državljana Republike Srbije koji je podneo Darko Šarić. Očekujemo od BIA i od MUP da nam kaže – kako je moguće u ovoj zemlji potrošiti milijardu evra, kako nam to svakodnevno sufliraju predstavnici Vlade u medijima, milijardu evra crnih para, a da pri tom na tako nešto niko ne reaguje.
Pre dva dana smo slušali predstavnike Saveta za borbu protiv korupcije, koji po hiljaditi put govore o privatizaciji "Sartida" jednoj od najuspešnijih privatizacija u zemlji, jednoj od dve najveće kompanije u zemlji, koje su najefikasnije u izvozu. Niko ne postavlja pitanje o onome što se dešavalo poslednjih četiri ili pet godina. Mislim da nigde nećemo stići ukoliko borbu protiv kriminala pretvorimo u drugo poluvreme borbe koja je izgubljena 2006. godine, kada je Crna Gora postala nezavisna država.
Zbog toga, očekujem od vas predsednice, da prvo omogućite ovde nama da u četvrtak postavimo pitanja predsedniku Vlade, a da potom i na ta pitanja dobijemo odgovore – kako je bilo moguće privatizovati sve ono što je privatizovano od 2005. godine u Srbiji, a da na tako nešto ne reaguju BIA i MUP, pogotovo što su vrlo dobro znali poreklo tog novca?
Mislim da to danas moramo da postavimo prvo pred građane Srbije, jer je to suština borbe protiv korupcije i kriminala. Dok smo mi izvođeni na poligrafe, dok su generali policije koji su se obračunavali u "Sablji" sa mafijom hapšeni, dok su tužioci i sudije hapšeni, privođeni i uništavani njihovi i životi njihovih porodica, mafija u regionu je dobila svoju zemlju 2004. godine, dolaskom prve vlade Vojislava Koštunice na vlast. Tako je bilo od 2004. godine do prošle godine.
Mislim da ako želimo da živimo u uređenoj zemlji onda svako treba da ponese deo svoje odgovornosti. Mi ga nosimo i od oktobra 2000. godine do danas se vrlo ponosimo onim što smo uradili, bez obzira da li smo se nalazili na vlasti ili u opoziciji, ali to ćutanje ili zanemarivanje suštine problema je nešto sa čime ne možemo da se pomirimo.
Ovo je, pre svega, upućeno kao pitanje predsedniku Vlade, od koga očekujemo hrabrost, i umesto insinuacija i spletki koje svaki dan gledamo u medijima, želeli bi da se suočimo sa suštinom problema. Nije valjda jedan Mile Jerković bio pokrovitelj narko-bosa u Srbiji? Nama se čini da su to morali da budu mnogo uticajniji i značajniji ljudi, da su ti ljudi bili na pozicijama sa kojih su mogli efikasno da deluju, a to su pozicije u vlasti, a ne pozicije u opoziciji.
Upravo zbog toga, ako želimo da menjamo karakter ovog društva, onda ne možemo to da radimo onako kako se radilo u prošlosti. Institucije se bore protiv pojedinačnih primera korupcije, a država donosi zakone kojima omogućava sistemu da efikasno deluju, ukoliko je korupcija poprimila široke razmere.
Ovo je primer klasične političke korupcije i o tome treba da pričamo, sa tim treba da se suočimo i umesto kampanje koju vodimo protiv Crne Gore, treba da pogledamo sa kime sedimo ovde u parlamentu i ko je za šta odgovoran u prethodnih deset godina.