Gospodine predsedniče Vlade, shvatiću da ste mi potvrdno odgovorili na ovo moje pitanje, odnosno da je imperija Željka Mitrovića trenutno pod kontrolom pravosudnih organa.
Vama bih ukazao na neke stvari koje bi, po mom mišljenju, trebalo da proverite. Nisam previše informacija pripremio sada, jer je vreme kratko, ali je nesporno da je Željko Mitrović barem deo svoje imovine stekao kršenjem zakona i uz obilatu političku pomoć tada vladajućih partija. Konkretno, zgrada „Pinka“, znate da se nalazi na Dedinju, izuzetno je velike vrednosti; kao što znate, ona je napravljena apsolutno bez ikakvih dozvola.
Dana 31. januara 2000. godine donet je regulacioni plan prostorne celine Dedinja. Taj plan je, između ostalog, regulisao blok gde se nalazi ta zgrada. To je, ukoliko se ne varam, blok 21. Sam plan nije toliko zanimljiv. On je propisao određene parametre, kakvi objekti se mogu zidati, kakva je pokrivenost itd. Međutim, sporan je član 43, koji je očigledno bio potpuno besmislen, protivustavan i namenjen upravo tom jednom čoveku. Tim članom 43. propisano je da je moguće na tom prostornom delu Dedinja legalizovati čak i objekte koji ne ispunjavaju kriterijume koji su dati prostornim planom.
Taj regulacioni plan je otišao na Ustavni sud. Ustavni sud je doneo 31. 12. 2002. godine odluku kojom je potvrđen regulacioni plan, ali je, naravno, taj famozni član 43. proglasio protivustavnim. Podrazumeva se da je u međuvremenu, prema dogovoru koji je postojao, pretpostavljam, sa u to vreme vladajućom DS i SPO, Željko Mitrović podneo zahtev za legalizaciju i legalizovao svoj objekat.
Da čitava stvar bude zanimljivija, svi ostali vlasnici objekata u tom bloku 21 koji ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom do dan-danas nisu uspeli da legalizuju svoje objekte.
Kada govorimo o programu Pink televizije, zaista mislim da on nikada nije bio gori nego što je danas. Ukoliko se neko mogao optuživati za očuvanje Miloševićevog režima i za zabavljanje građana, postavlja se pitanje da li sada ove emisije neko kontroliše, da li ih kontroliše RRA? Da li Vlada, ministarstva kulture, obrazovanja i vi kao predsednik imate mišljenje o emisijama poput „Trenutka istine“, „Velikog brata“? Jasno je da se zbog tih emisija i na račun tih emisija uzimaju izuzetno velika novčana sredstva.
Da stvar bude još gora, jedan od autora i kreatora tog serijala „Veliki brat“ je upravo gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, koji je bio visoki funkcioner... On je najpre bio funkcioner, bio je u Narodnoj kancelariji Borisa Tadića, to mu je bila odskočna daska i tada je krenuo. Nije se, kako on kaže, obogatio pre politike; on se obogatio za vreme bavljenja politikom. On je tada krenuo krupnim koracima da uvećava svoj kapital. Na primer, samo je „Emotion production“, koji je vlasnik licence za „Velikog brata“, ostvario u 2005. godini 78.000.000, u 2006. godini 193.000.000, a u 2007. godini čak 373.000.000 dinara.
O ukupnoj vrednosti imovine Dragana Đilasa i Željka Mitrovića zaista je teško govoriti, ali mislim da je zanimljiv podatak da je u 2007. godini prihod „Multikom grupe“, čiji je Dragan Đilas suvlasnik, iznosio 6,2 milijarde dinara, dok je istovremeno budžet grada Niša bio za milijardu manji, dok je, na primer, budžet opštine Čukarica bio 302.000.000. Oko dvadeset godišnjih budžeta opštine Čukarica je iznosio poslovni prihod Dragana Đilasa! Naravno, u 2008. godini je taj prihod porastao za još jednu milijardu, pa iznosi nekih 7.157.698.000.
Mislim da bi Vlada Republike Srbije morala da pokaže, ukoliko se već deklarativno zalažete za borbu protiv korupcije, da je spremna da se obračuna sa onima koji su debelo zagazili ne samo u korupciju, već i u politiku, jer priznaćete da su ovo zaista iznosi od kojih se…
