Nastavljamo sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 122 narodna poslanika.

Da bismo utvrdili broj poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali trenutno prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?

Gospodin Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, odnosno sad već potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani koji gledate ovaj direktan prenos, u ime poslaničkog kluba Nove Srbije imam pitanje, odnosno niz pitanja i tražim niz obaveštenja od potpredsednika Vlade gospodina Jovana Krkobabića. Naravno da se radi o penzijama za naše najstarije sugrađane.

Želim da znam, a verujem i čitava javnost u Srbiji i naši najstariji sugrađani, koji su pošteno radili i stekli svoje penzije, šta Vlada, odnosno gospodin Jovan Krkobabić kao najodgovorniji za status penzionera u ovoj državi, tako se on sam nametnuo, tako je u predizbornoj kampanji nagoveštavao i obećavao, šta oni nameravaju da rade sa našim najstarijim sugrađanima, njihovom egzistencijom i njihovim standardom?

Radi statistike, želim samo da kažem, najviša penzija u Srbiji je 102.766 dinara. Najniža starosna i invalidska penzija je 11.088 dinara. Prosečna poljoprivredna penzija je 8.384 dinara.

Zbog čega ovo pitam i želim neka obaveštenja? Zbog toga što se meni čini da gospodin Krkobabić ima izjave koje su tobože ratoborne, tobože zaštitničke za tu kategoriju stanovništva, dakle, najstarije sugrađane, i da su to izjave za unutrašnju političku upotrebu, a drugačije se razgovara sa MMF-om.

Dakle, poslednjih dana iz izjava gospodina Krkobabića vidimo da se on zaista mnogo sekira, kako narod kaže, za penzionere, ali otprilike da te svoje namere, u koje ja ne sumnjam, u njihovu iskrenost, nije uspeo da ostvari u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom. To se vidi i iz saopštenja Međunarodnog monetarnog fonda.

Imamo zaista nesuvisle izjave da penzionerima neće biti smanjivane penzije, da će im penzije biti povećavane u skladu sa rastom plata u javnim preduzećima od aprila, dobro svi slušajte, kolege narodni poslanici – od aprila 2011. godine. Verovatno će u decembru 2010. izjava biti da će penzije biti povećane u aprilu 2012. godine.

Tako je od prvog dana rada ove vlade. Od pretnji da će Vlada pasti, da će se u Vladi insistirati na pravima penzionera, nije ostalo ništa i sve se to pretvorilo u mehur od sapunice. Jasno je da je gospodin Krkobabić, radi opstanka na vlasti ne znam koliko duže, nekoliko meseci ili možda godinu dana, neću da govorim neku tešku reč, ali reći ću –zanemario interese naših najstarijih sugrađana.

Znam da većina penzionera nije glasala za stranku gospodina Jovana Krkobabića, ali on svejedno ima obavezu, kao resorno zaduženi potpredsednik Vlade, da izađe pred naše najstarije sugrađane i pošteno kaže šta je istina. Kako može penzioner sa 11.038 dinara da preživi, kada mu se svaki dan, s obzirom na pad dinara, rast evra i rast cena, smanjuje penzija? Dakle, to su ljudi u najstarijem dobu, koji ne mogu da promene svoj standard, da poboljšaju socijalni status nekim dodatnim radom. Oni su pošteno radili i zaradili svoje penzije.

Želim da podsetim sve vas da je na početku rada ove vlade čak i ministarka finansija Diana Dragutinović govorila, i sa tim se slagala Nova Srbija, da najniže penzije treba odmah povećati, a takvih penzionera ima skoro 300.000, koji imaju 11.088 dinara, ponavljam, 11.088 dinara, za pun radni staž ili invalidsku penziju. Kako ti ljudi u ovom vremenu, kad se gotovo polovina stanovništva bori za osnovnu egzistenciju... Ali, da kažemo otvoreno i pošteno, oni nešto mlađi mogu nešto i da rade, neki dodatni posao i da zarade neki novac.

Dakle, tražim pošten odgovor od gospodina Jovana Krkobabića, da izađe i pošteno kaže građanima Srbije najstarije dobi, našim penzionerima, kakva je njihova sudbina u narednim mesecima i godinama. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Gospođo potpredsednice, gospodin Markićević je već govorio o penzijama, ali problem je toliko veliki da nije na odmet da kažemo još neku rečenicu o tome, jedino što odgovor neću tražiti od gospodina Krkobabića, nego od predsednika Vlade gospodina Cvetkovića, koji je najodgovorniji za rad Vlade.

Nestrpljivo smo očekivali kraj treće revizije stendbaj aranžmana koji imamo sa Međunarodnim monetarnim fondom. Značaj tog aranžmana je izuzetno važan za sve građane Srbije iz brojnih razloga. Dobili smo informaciju da je sve dogovoreno i da je dogovoreno ono najvažnije pitanje, koje je mučilo 1.600.000 penzionera, koliko ih ima sada, i sve građane Srbije. To je pitanje vezano za reformu penzionog sistema, način kako će se penzije usklađivati, pitanje indeksacije i svi drugi problemi vezani za godine radnog staža i sve ono što nas zanima.

Kako je to pitanje rešeno? Tako što će rast penzija od 1. aprila naredne godine, znači malo više od godinu dana, biti usklađivan prema rastu plata u javnom sektoru. To je očigledno rešenje.

Mislim da je ovog puta problem rešen tako što je napravljen drugi problem. Penzije će se usklađivati prema rastu zarada u javnom sektoru, a nema nijedne reči, to će tek biti dogovoreno, kako će se usklađivati plate u javnom sektoru. U stvari, nije rešen problem penzija, nego je prebačen na neki drugi problem.

Ono što je izuzetno važno za penzionere i sve građane Srbije, to je da li je taj model održiv i da li će doći dan, za šest ili dvanaest meseci, kada će se reći da taj model takođe ne može da funkcioniše. U Srbiji je bilo dosta eksperimenata poslednjih godina i decenija. Da li takav model postoji bilo gde u svetu? Ako postoji, kako on funkcioniše? Srbija je u mnogim slučajevima bila eksperimentalna zemlja, koja je primenjivala unikatne modele, a rezultati su dobro poznati.

Evo šta o tome kaže Albert Jeger, koji je sedeo sa druge strane ovog tima koji kaže da je sve dogovoreno: „Predlog o usklađivanju penzija sa rastom plata u javnom sektoru je predlog Vlade, prema kom smo skeptični. Možda ima samo jedna zemlja koja je to pokušala i odustala. Penzije će se usklađivati počev od aprila 2011. godine i dogovor je da nakon toga penzije rastu prema rastu cena na malo i da se ide ka tome da penzije imaju učešća u budžetu od 10% bruto društvenog proizvoda.“ To kaže gospodin Jeger. Kaže da takav model ne postoji nigde u svetu, da je primenjen samo na jednom mestu i da se vrlo brzo odustalo, i kaže da će penzije sa sadašnjih 14% bruto društvenog proizvoda pasti na 10% bruto društvenog proizvoda.

Obećanje je da će penzije nastaviti da rastu, tako što će u masi, iako se svake godine broj penzionera povećava, u masi će penzije biti manje. Ne znam matematički model po kome je to moguće, a to očigledno ne zna ni misija MMF-a.

Imam pitanje za predsednika Vlade: šta je tačno dogovoreno sa MMF-om i u kojim zemljama su uzeti primeri, da li postoji ikakva uporedna praksa sa predlozima koji se predlažu u Srbiji? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko puta skrećem pažnju da ova pitanja postaju potpuno besmislena zato što nema odgovora. Mislim da time što Vlada i određena ministarstva ne daju odgovore na neki način priznaju da postoje problemi u vezi sa kojima oni nisu spremni da izađu i obaveste poslanike, odnosno Skupštinu Republike Srbije. Onda se postavlja pitanje uloge naše skupštine i pitanja koja mi postavljamo.

Naime, 16. jula postavio sam pitanje vezano za udes aviona MIG-29 i pogibiju pukovnika Radeta Ranđelovića i tražio da dobijem obaveštenje, kada se završi kompletno istraga, zbog čega se desila nesreća i zbog čega smo izgubili jednog pilota i jedan avion, posebno imajući u vidu činjenicu da je 24. septembra 2000. godine potpukovnik Ištvan Kanas takođe poginuo prilikom trenažnog leta na avionu „galeb 4“; MIG-29 7. jula, za nepunu godinu dana izgubili smo dva aviona.

Ako imamo u vidu činjenicu da je MIG-29 otprilike na tržištu vredan 28.000.000 dolara, ne znam koliko vredi „galeb“, nisam uspeo da dobijem te podatke, ali to je verovatno oko trideset miliona dolara, ako uzmete dva izgubljena života, očekivao sam da Skupština Republike Srbije i građani Republike Srbije budu obavešteni zbog čega su se desile ove nesreće.

Nažalost, do dana današnjeg nismo dobili obaveštenje, ali smo na osnovu izveštaja VBA na neki način tamo, po meni sramno, dobili obaveštenje da se ova druga nesreća desila greškom pilota. Na sednici Odbora za odbranu i bezbednost general Svetko Kovač, general VBA, priznao je da je možda to bilo mnogo grubo i ishitreno, odnosno priznao je da gubitak aviona nije izazvan greškom pilota. Nije ni mogao da bude izazvan greškom pilota zato što neke neoborive činjenice govore o tome da pukovnik Rade Ranđelović nije bio spreman da izvrši zadatak koji mu je neko dao.

Neko ko naredi ili zatraži da se izvrši neki zadatak mora da ima neke činjenice u vidu. Pre svega mora da ima u vidu da za takve vrste letenja, akrobatskog letenja, piloti treba da budu vrhunski obučeni. Ne sumnjam da je pukovnik Rade Ranđelović bio, ali oni godišnje treba da imaju najmanje 300 sati naleta, a pukovnik Rade Ranđelović je ukupno u svojoj 25-godišnjoj karijeri imao oko 900 sati naleta; u prethodnoj godini imao je svega 25 sati naleta. Ako uzmete u obzir te činjenice, jasno je da on taj zadatak nije mogao da uradi.

Pretpostavljam da je Rade Ranđelović kao častan i hrabar čovek prihvatio taj zadatak, ali bez obzira na to što je on prihvatio taj zadatak, u tom lancu, od momenta kada se zatraži naredba, postoji obaveza onih koji su za to nadležni da daju svoje mišljenje u skladu sa strukom i da kažu da li je neko u stanju da taj zadatak izvrši ili ne. Svi se slažu, na osnovu ovih podataka, da pukovnik Rade Ranđelović nije mogao da izvrši ovaj zadatak.

Postavljam pitanje – ko je naredio trenažne letove i da li je neko u tom lancu stavio primedbu, odnosno dao do znanja da nije moguće da se to uradi zato što objektivno, činjenice govore o tome, pilot nije, iako hoće, spreman da izvrši taj zadatak?

Da smo to uradili odmah posle prve nesreće, izbegli bismo ovu drugu nesreću; da smo dobili sada izveštaj i sve podatke, sprečili bismo buduće nesreće, koje su moguće, jer očigledno je da postoje neki sistemski problemi u Vojsci Srbije i da postoji opasnost da gubimo ne samo sredstva, nego i ljude.

Molio bih da se moje pitanje od 16. jula sa ovim činjenicama koje smo dobili na Odboru za odbranu i bezbednost ponovo uputi Ministarstvu odbrane i da se precizan odgovor, sa izveštajem komisije o udesu aviona i svim ovim novim činjenicama, dostavi poslaničkom klubu SRS, odnosno Skupštini Republike Srbije.

Vas bih zamolio, gospođo Čomić, da sa vašim ugledom i autoritetom, kao predstavnik Demokratske stranke, objasnite izvršnoj vlasti, odnosno Vladi da je njena obaveza da bude pod kontrolom zakonodavne vlasti i da ove najjednostavnije obaveze ispunjava na vreme. Mislim da ćemo time dobiti ono što vi želite, da se demokratski procesi u Srbiji razvijaju. Hvala veliko i oprostite što sam malo produžio.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Želim da postavim Vladi pitanje – u kojoj meri je Vlada nadležna da prati, kontroliše i primenjuje svoje zakone na nivou lokalne samouprave, a tiču se, pre svega, kontrole  primene Zakona o kontroli državne pomoći?

U pitanju je grad Kragujevac i ugovor sklopljen između firme „Femili sport“, Kragujevac i Javnog preduzeća za izgradnju grada Kragujevca, koje bez prihoda, odnosno mimo izlicitirane cene izdavanja zemljišta u zakup, smanjuje prihode gradu Kragujevcu, i to u značajnoj meri. Želela bih da pitam po kom osnovu, da li je Vlada upoznata sa tim i da li je to u suprotnosti sa zakonom koji je stupio na snagu 1. oktobra? Da li on može na bilo koji način da se poveže sa novom Uredbom o izdavanju u zakup građevinskog zemljišta?

Naime, reč je o ugovoru koji je grad Kragujevac sklopio sa pomenutom firmom o izdavanju u zakup tri i po hektara zemljišta po izlicitiranoj ceni od 14.000.000 evra, čitam podatak iz ugovora regularno dobijenog od grada Kragujevca, gde je cena od 40.000 po aru definisana članom 2. ugovora.

Međutim, u ugovoru koji je sklopljen, ne znam na osnovu kog broja radnika koji će se zaposliti, odnosno koji je to interes penzionera, porodilja, trudnica i ostalih građana grada Kragujevca, ili je budžet grada Kragujevca toliko pun novca da može da se odrekne prihoda iz izlicitirane cene od 40.000 evra po aru i da se on spusti na cenu od 100 evra po aru... Znači, u javnosti je obavljen oglas, izlicitirana je cena od 14.000.000 i ona se na kraju pretvorila u ugovor čija je cena 35.000 evra.

Kako je ta vrednost od 14.000.000 spala na 35.000, moglo bi se možda naslutiti iz člana 3, gde se omogućava neko umanjenje. Nije baš jasno da li je sadržano u osnovnoj ceni ili kako će se već te bonifikacije ostvariti, ali je zanimljivo da obaveza koju je izvođač imao, da u roku od godinu dana, znači od 4. decembra 2008. godine, kada je ugovor potpisan... Radovi nisu započeti, nema informacija da je ugovor raskinut, niti da iko to planira.

Posebno pozivam kolegu Čedomira Jovanovića, predsednika Odbora za zaštitu životne sredine, da se onako odgovorno kako su se upustili u rešavanje problema seče platana zauzmu i za ovaj slučaj, jer je reč o izgradnji izvesnog kompleksa sa apartmanima i pratećim sportskim terenima i objektima, ali u spomen-parku, na čijoj se teritoriji nalaze ova tri i po hektara zemljišta.

Molim državu, koju predstavlja izabrana vlada, da kaže da li se može gradonačelnik ili bilo koja trenutna odbornička većina ponašati tako da izlicitiranu cenu od 14.000.000 iz bilo kojih razloga spusti na 35.000 evra? I, iz kojih razloga se (broj zaposlenih ljudi) takav ustupak čini bilo kome, na području na kome se sada nalazi zelenilo i koje se naziva spomen-parkom, a da neispunjeni ugovorni uslovi apsolutno ne obavezuju državu da sačuva ono što se zove zemljište u državnoj svojini, koje je dato na korišćenje gradu Kragujevcu?

Pošto imamo uobičajenu pretnju da se sprovodi uredba po kojoj će lokalne samouprave izdavati građevinsko zemljište i po nižim cenama od tržišnih, ako Vlada da za to saglasnost – jer, to je najslađi i najzanimljiviji deo posla koji Vlada voli da radi, da se saglašava, da nju neko nešto pita – Vlada treba da kaže da će biti odgovorna i da neće dozvoliti da pojedini lokalni funkcioneri raspolažu tim zemljištem po sopstvenom nahođenju, nego u skladu sa zakonom.

Zaista molim da se preduzmu neophodne mere za očuvanje spomen-parka i za poštovanje zakona koji sam navela u ovom pitanju. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice i poštovano predsedništvo, imam pitanje za ministarku Vericu Kalanović koje se odnosi na kriterijume na osnovu kojih su dodeljivana i opredeljivana sredstva iz NIP-a za ovu godinu.

Ovo pitanje postavljam iz dva razloga. Prvo zbog toga što je Vlada Vojvodine u zakonski propisanom roku poslala 295 projekata iz opština Vojvodine koji se preporučuju za finansiranje, 29 projekata koji se ne preporučuju za finansiranje. To je sve bilo uređeno u zakonski propisanom roku.

Tu dolazimo do činjenice da je Ministarstvo očito prekršilo zakon dodeljujući finansije za ove projekte zbog toga što nije poštovalo član 75. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, koji je usvojen u istoj ovoj skupštini, koji obavezuje Ministarstvo da u ovim poslovima konsultuje i da radi u saradnji sa Vladom AP Vojvodine.

Naime, odobreni projekti, kojih ima samo 13, ni po sadržaju ni po prioritetu ne odgovaraju predlogu liste projekata koji je Vlada AP Vojvodine blagovremeno dostavila. Od 13 projekata koji su prihvaćeni za finansiranje a nalaze se na teritoriji AP Vojvodine, od ukupno 398, koliko se ove godine finansira, samo pet se nalazilo na široj listi projekata preporučenih od strane Vlade AP Vojvodine, i to redom: na 143. mestu po važnosti, 154, 281, 312. i 313. mestu; dva se nalaze na listi projekata koji nisu preporučeni za finansiranje, a preostalih šest se nisu uopšte ni nalazili na listi koju je Vlada AP Vojvodine dostavila Ministarstvu.

Dolazimo do toga da opet imamo priču o decentralizaciji bez decentralizacije, da smo stavili nešto u zakon kao nadležnost AP Vojvodine, što uopšte nemamo nameru da sprovodimo i da neki očito misle da je decentralizacija, regionalizacija kada neko sedi u Ministarstvu u Beogradu i određuje šta kome treba, koliko mu treba, kada mu treba i na koji način mu treba, pri tom ne uzimajući u obzir mišljenje građana neke regije ni njihovih legitimno izabranih predstavnika.

Drugi razlog zbog kojeg postavljam ovo pitanje je očigledna disproporcija u finansiranju projekata. Kao što sam rekla, od 398 odobrenih projekata samo 13 se nalazi na teritoriji AP Vojvodine. To je 3,34% odobrenih projekata. Kada se pogledaju finansijska sredstva koja su opredeljena, vidi se da se od 26.052.000.000 miliona dinara u AP Vojvodinu sliva samo 477.649.911 dinara, što je 1,83%. Građani Vojvodine ove godine neće imati koristi ni od 2% NIP-a.

Kada se pogleda koji su projekti odobreni, a koji nisu, vidi se, recimo, da se od 86 projekata koji se odnose na adaptaciju, renoviranje škola, zabavišta, sportskih sala za decu samo tri nalaze u Vojvodini, a od toga nijedan na spisku koji je dostavilo Ministarstvo prosvete. Tako, recimo, škola za decu sa posebnim potrebama u Novom Sadu „Milan Petrović“ nije dobila odobren projekat, ali je zato u NIP mesta ove godine bilo za Mokru Goru, Emira Kusturicu. Tako će najveći projekat u kulturi ove godine u Srbiji biti adaptacija galerijskog prostora NBS.

Sve to me dovodi u situaciju da u ime građana Vojvodine postavim pitanje – po kom kriterijumu su ovi projekti raspoređeni za finansiranje i zbog čega je prekršen Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine?