Gospodine Cvetkoviću, najpre bih vas zaista zamolio, verujem i u ime svih prisutnih, da se probudite iz zimskog sna. Vi, koje god pitanje da vam neko postavi, malopre se ponovila slična situacija sa gospodinom iz DSS-a, bez obzira na to šta vas neko pita…
(Predsednik: Gospodine poslaniče, molim vas da uvažavate premijera verbalizacijom.)
Hvala vam, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ja gospodina Cvetkovića uvažavam, ali smatram da bi bilo dobro da je on uvažio mene. Jer, priznaćete da se zaista može nazvati omalovažavanjem činjenica da on zapravo nije ni saslušao moje pitanje, nego se tek kada su ga kolege koje sede pored njega upozorile da priča o nečemu što ga ja nisam pitao vratio na temu.
Da ne bih dalje gubio vreme na to, sada bih vas pitao još malo konkretnije. Dakle, ovde se ne radi o tome da li su prihodi ovakvi ili onakvi. Agencija za budžetsku reviziju grada Beograda je već u nekoliko navrata kontrolisala poslovanje Sportsko-rekreativnog centra „Pionirski grad“. Ona je dala svoj nalaz, u kome se jasno vidi da je veliki broj zakona prekršen.
Ono što mene zanima je: kada je Vlada Republike Srbije izvršila reviziju poslovanja, odnosno kada je državna kontrola bila i vršila kontrolu poslovanja grada Beograda? Uveravam vas da imam zaista veliki broj dokumenata koji potvrđuje, na jedan nesporan način, da se velika sredstva troše potpuno nenamenski.
Konkretno, što se tiče „Velikog brata“ i serijala od koga Željko Mitrović zarađuje izuzetno velike količine novca, vi morate znati da je taj objekat napravljen kao objekat za dnevni boravak dece, da je formalni investitor bio Sportsko-rekreativni centar „Pionirski grad“, da je Direkcija za izgradnju Grada Beograda čak i naknadu za zemljište obračunala u iznosu 20% manjem po osnovu toga što je objekat za dnevni boravak dece, ali da se na kraju kao jedini korisnik tog objekta pojavilo preduzeće „Emotion production“.
Ono što je zanimljivo, to je da je takvim obračunavanjem preduzeće „Emotion production“, čiji je suvlasnik Dragan Đilas, a od koga Željko Mitrović svakodnevno zarađuje velike količine novca, uštedelo 4.450.304 dinara na račun grada Beograda, na račun stanovnika grada Beograda.
Ono što je dalje takođe veoma zanimljivo jeste da je ta kuća „Velikog brata“ poslovni prostor površine 1.967 metara kvadratnih, a da ga je Dragan Đilas, kao suvlasnik te firme i osvedočeni borac za prava siromašnih Beograđana, zakupio (ponavljam, 1.967 metara kvadratnih) za 416,6 evra mesečno, što znači da je mesečna zakupnina po kvadratu 0,21 evro ili da je godišnja zakupnina po kvadratu 2,5 evra. Vi veoma dobro znate da se ni stambeni, a kamoli ekskluzivan poslovni prostor u Beogradu ne može zakupiti ni za približno isti novac. Jasno je da se ovde radi o velikom lopovluku.
Naravno, na ovaj izveštaj Agencije za budžetsku reviziju grada Beograda, iako je poslat i republičkim organima i tužilaštvu, niko nije reagovao. To vam nije bilo dovoljno zanimljivo.
Tadašnji direktor Sportsko-rekreativnog centra „Pionirski grad“ Mladen Vujošević, protiv koga je trebalo podneti krivičnu prijavu i koji je morao odgovarati u skladu sa zakonom, nedavno je nagrađen još jednim mandatom na mestu direktora Sportsko-rekreativnog centra „Pionirski grad“.
Ovo je, dakle, afera koja traje već godinama, čiji se završetak ne vidi, a ne postoji spremnost državnih organa da reaguju na adekvatan način.
Nisam ni očekivao, gospodine Cvetkoviću, nije to bilo moje precizno pitanje, da vi lično kontrolišete sadržaj programa, ali je jasno da RRA to mora činiti, Kao što je jasno da Vlada Republike Srbije, bez obzira na to od koga dobija informacije, mora te navode proveriti, pogotovo kada se radi o sticanju ovako velikih količina novca.
Da podsetim, svi ovi podaci koje sam pročitao su zvanični i dolaze od Agencije za budžetsku inspekciju grada Beograda. Hvala.
