Dakle, ovaj predlog je ne toliko loš, nego je apsolutno loš i upravo zbog toga nismo mogli da ga prihvatimo. Sekretar je organ u Skupštini, njega imenuje Narodna skupština. Njegove poslove i nadležnosti ne može da preuzme službenik.
To je prosto logika stvari i zbog toga je apsolutno bilo nemoguće razmatrati ovaj amandman u smislu ozbiljnog amandmana koji bi unapredio nešto u Skupštini, jer ne možete sekretara koga imenuje Narodna skupština i koji je organ ove Skupštine zamenjivati službenikom. To je kao kada biste rekli da ne treba da imamo potpredsednike, nego će zamenjivati predsednicu službenici.

Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, pa Zoran Antić.

Ne znam, gospođo Kolundžija, da li vi imate praksu i saznanja o tome kako se zamenjuju ministri u odsutnosti, da li postoje zamenici, pomoćnici, šta rade državni sekretari, kako se u javnim preduzećima u slučaju odsustva zamenjuju direktori ili oni koji vrše tu funkciju, kako god da se zovu?
I, da li je zaista obrazloženje koje vi navodite, sam, formalni naziv ''službenik ili načelnih odeljenja'', dovoljno obrazloženje za uvođenje funkcija o kojima govorite, ako postoji institucija faksimila u kojima čak i niži činovnici vrlo visoke i važne odluke donose u ime onih koji su ovde za to nadležni, ako imamo odricanja odgovornosti prema ljudima koji načine neki prekršaj sa obrazloženjem – ne, nisam znao; ne, nisam to potpisao.
Ne govorim samo o ovome ovde, govorim o odricanju nekih poteza koalicionog partnera, guvernera itd. i da je formalno uvođenje čoveka koji menja nekog u odsustvu u Narodnoj skupštini, koja je inače degradirana načinom donošenja odluka, dostavljanjem materijala, uvažavanjem, pri čemu vi od Narodne skupštine sa pravom pravite organ uprave u sastavu Vlade.
A osnovni razlog za donošenje ovog zakona sadržan je u zahtevu onoga ko je pomagao da se ovaj zakon donese, USAID institucija, koja je u prvom zahtevu tražila, evo, dokumenat koji ste vi verovatno imali, da se uvede samostalnost u odlučivanju i da ovaj dom postane nezavisan u odnosu na izvršnu vlast.
Jedna vrsta arogancije kojom se brani svaka primedba koja se ovde iznosi govori o tome da se ova skupština doživljava ne domom parlamentarizma, nego kućom u kojoj je domaćin vlast, onaj ko je trenutno vlast, i da opozicija ovde ne može da ima konkretan predlog koji je, tvrdim, sprovodiv, jer odsutnog direktor i u najvažnijim preduzećima gde se odgovara za vrlo bitne stvari menjaju, da napravim pandan Skupštini, načelnici odeljenja, odnosno službi, koji i inače rade, pripremaju materijale i završavaju najznačajniji deo posla kao ona druga linija rukovođenja, kao stručni deo koji čini ovu skupštinu i koju ja lično uvažavam, i ne možete reći da nisu spremni da rade taj posao, ali možda nisu za vas dovoljno poverljivi da donose i realizuju nametnute političke odluke.
A, naš razlog za ovakav amandman je upravo bio da izbegnemo preteranu politizaciju i zloupotrebu samog doma. (Aplauz.)

Tri minuta i 15 sekundi.
Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Vi verovatno bolje znate kako su organizovana preduzeća i javna preduzeća i ko koga tamo može da zamenjuje ali, dopustite, parlament jeste politika i mi smo ovde svi, pre svega, politički, i većina i opozicija jeste politička. Kada se ovde govori o depolitizaciji onda može da se govori samo o službama i mi se za to apsolutno zalažemo, da ono što su službe Narodne skupštine bude potpuno profesionalizovano i potpuno depolitizovano.
Tražiti da imenovano lice u vršenju ovlašćenja zamenjuje službenik, zaista, ne postoji nijedan mogući, kako god da tumačim, sistem, pa i ovaj sistem koji je Skupština, način na koji to može da se primeni. Samo to želim da kažem. Dakle, bez arogancije, ponekad možda govorim temperamentnije, pa to možda vama izgleda kao arogancija, ali nisam arogantna, prosto ne vidim nikakvo utemeljenje za ovakav amandman niti postoji bilo kakav prostor da imenovano lice u vršenju njegovih ovlašćenja zamenjuje bilo koji službenik.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Prvo, agrumentacija da je zamena onih koji su formalno na mestima koja im po načinu izbora omogućavaju da menjaju nekog pada u vodu samim iskustvom čiji smo svedoci svakodnevno.
U odsustvu gospođe Slavice Đukić-Dejanović zamenjuju je, a mogli bi svi potpredsednici u jednakoj ravni, ali, najčešće gospođa Gordana Čomić, ređe gospodin Novaković, tek ponekad Judita, mislim jednom ili dva puta Nataša Jovanović, a gospodin Delić mislim da je samo jednom menjao predsednicu. Govorim o mogućnosti formalnog i izboru čoveka koji bi mogao da menja nekog drugog u odsustvu.
Ta jednakost postupanja, zato što postoje formalni preduslovi, jednostavno se ne dešava. Vaš odnos prema tome da li neko može da zamenjuje nekog ili ne, prvo je stvar verbalnog izražavanja, dobre volje ili poštovanja procedure ili parlamentarne prakse. Činjenica je da ste ovim zakonom ustanovili ''državnog sekretara'' u ministarstvu i to niste uzeli za analogiju ko koga menja, želeći da opovrgnete moju tvrdnju zato što je argumentacija na mojoj strani, a ministarstvo i ministar jesu političke ličnosti koje se ovde biraju.
Uvođenje funkcionera, koji rukovodi organom, za sekretara koji odlučuje o napredovanju, a znamo zašto to pominjemo, o rangu čoveka koji je važan državnom sekretaru u jednom ministarstvu, a ipak služi samo poziciji, jeste razlog za protivljenje jer se on postavlja imenovanjem, ne bira se, i kao što imate sukob oko toga ko će vam braniti interese manjina ili jednakosti, pa se sporite čiji će to kandidat biti, to dovoljno govori o tome da li su vam potrebni profesionalci ili poslušnici.
Nismo očekivali da ćete usvojiti ovaj amandman, ali želimo da pred građanima razotkrijemo priču o navodnom profesionalnom odnosu, o odnosu prema parlamentu, o njegovim kapacitetima i tome slično, jer, kada predsednica Skupštine kaže u jednoj svojoj čestitki – parlament treba da bude mesto gde će se lepo govoriti o Srbiji, to znači da onaj ko predstavlja Srbiju treba da radi dobro za Srbiju i da nije problem kako ko o čemu govori, nego šta ko radi i šta takvim radnjama izaziva kao komentare javnosti, poslanika ili bilo koga.
Sasvim je jasno da vi ovde izvodite rešenja koja vama odgovaraju. A ja vam kažem – imajte na umu da ničija nije gorela do zore i ne oduzimajte vreme budućoj vlasti time što će, kao prvo, morati da menja loše zakone, ma koliko oni išli u prilog onome ko želi da vrši vlast! Jer, da znate, za razliku od vas, postoje ljudi koji pod vlašću podrazumevaju odgovornost, a ne vlastoljublje i zaštitu sopstvenih pozicija. (Aplauz.)

Tri minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

O odgovornosti i vlastoljublju ne bih sada govorila, pošto se bojim da biste se vi našli u tom slučaju možda na drugoj strani u odnosu na onu koju biste poželeli.
Ali, želim da kažem nešto drugo, ako možete da kažete da je isto da sekretara menja službenik, kao i poređenje da predsednika Skupštine može da menja potpredsednik Skupštine, onda se bojim da tu postoji suštinsko nerazumevanje, koje više nemam nameru ni da pokušavam da otklonim.
Svi narodni poslanici su potencijalni kandidati za predsednika Skupštine i potencijalni kandidati za potpredsednika Skupštine. Onaj ko dobije najviše glasova za predsednika bude izabran za predsednika. Mi isto iz redova narodnih poslanika biramo potpredsednike i oni po ovlašćenju predsednika menjaju predsednika.
Sa druge strane, imamo situaciju u kojoj mi imenujemo sekretara, Narodna skupština, koga vi mislite da može da menja službenik koji se zaposlio na konkurs. To možda jeste neka praksa koju će možda, neko, jednom, ako vi ikada budete odlučivali o tome kako Skupština treba da izgleda možete da je menjate, ali ona nije praksa koju jedan organ unutar Skupštine devalvira na način da tom organu koga imenujemo stavljamo zamenu iz redova službenika. Samo mogu da kažem – da sam sada sekretar, ja bih se silno uvredila. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.