Četrdeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na 20. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Predstavnica predlagača, narodna poslanica Nada Kolundžija, i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radića Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o Narodnoj skupštini sa predlogom da se stav 4. u ovom zakonu briše. Stav 4. člana 20. glasi: "Postupak izbora predsednika Narodne skupštine uređuje se Poslovnikom".
Član 104. Ustava odnosi se i na predsednika Narodne skupštine i na potpredsednike Skupštine, gde se kaže da Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika bira predsednika, kao i potpredsednike, i osim toga ništa više ne piše.
S obzirom na to da se funkcija predsednika Narodne skupštine pominje u Ustavu Republike Srbije, rekao bih, zaista, je neozbiljno da se proces izbora predsednika ne uredi ovim zakonom o Narodnoj skupštini, već se taj postupak uređuje Poslovnikom.
Ako je i ovaj zakon u stvari prepisan Poslovnik o radu, koji se samo nekim kozmetičkim odredbama trudi da lični na zakon o Narodnoj skupštini, mogao je i sam postupak izbora predsednika da se zakonski uredi. Ovako imamo situaciju da se funkcija predsednika Narodne skupštine, koji u nekim okolnostima može da vrši i funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike, reguliše Poslovnikom, a ove kozmetičke izmene o kojima sam govorio, to su ova počasna jedinica Vojske Srbije, polaganje zakletve, himna, a uostalom sve ovo liči upravo na Poslovnik o radu. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Problem u ovom amandmanu nije u tome šta ste vi želeli njime da postignete. Dakle, mi razumemo da je možda u ovom zakonu mogla da stoji i odredba da se predsednik Narodne skupštine bira glasovima većine u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika, i to bi bila materija zakona. Ali, pošto vaš amandman samo predlaže da se briše da se sama procedura i postupak uređuje Poslovnikom onda prosto nije bilo moguće prihvatiti ovaj amandman, jer sama procedura izbora jeste nešto što se uređuje Poslovnikom i to mora da stoji.
Ono što ste vi sada ovde izneli kao argumentaciju bilo bi prihvatljivo, a to je pre svega sa koliko glasova se bira predsednik Skupštine, moglo je da se uvrsti u ovaj zakon, ali to, nažalost, nije sadržaj vašeg amandmana.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 26. i član 26. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smatramo da, prvo, naš predstavnik nikada više neće učestvovati u radu tog kolegijuma, zato što ste smislili jedan član kojim biste da se hvalite, a ja mislim da je ponižavajući za opozicione poslaničke grupe. Predsednik Narodne skupštine sada ima jedno telo od sebi ravnih koje on saziva po potrebi, pošto nema nikakvu obaveznost, i to će telo da mu pomaže da on obavlja svoje funkcije.
Izvinite, molim vas, zašto postoji tehnička služba? Zar ćemo mi, šefovi poslaničkih grupa, mi, potpredsednici Narodne skupštine, da pomažemo predsedniku Narodne skupštine da usklađuje rad radnih tela i da rešava druga pitanja iz nadležnosti predsednika Narodne skupštine?
Šta smo mi ovde, pomoćnici? Imamo li mi neka prava u tom kolegijumu? Nemamo nikakva prava. Možemo li o nečemu da glasamo? Ne možemo. Čemu će to da služi? Da ''Javni servis'' objavi kako su izvršene konsultacije, pa smo se tobož nešto dogovorili? Tih konsultacija, zato što ih tako loše shvatate, poodavno i nema. Zato morate da izmišljate, da govorite neistine kako postoje konsultacije.
Pravih konsultacija ravnopravnih poslanika, predstavnika poslanika, u ovoj skupštini poodavno nema. Vi sve radite sami, sve pripremate sami. Pokušavate u to da uvučete opozicione poslaničke grupe. LDP ne morate ni da pokušavate, oni su sa vama i nisu opozicija, a ostali kako kome padne na pamet.
Zaista je ponižavajuće za opoziciju da smislite telo od predstavnika opozicije koje će da pomaže predsedniku Narodne skupštine da on obavlja svoj posao. Kako to mislite da mu mi pomažemo da predstavlja Narodnu skupštinu? Zaista me interesuje. Da mu kažemo da li da obuče čarape, one cik-cak, ili "miju-mao" cipele ili, kako da to predstavlja Narodnu skupštinu predsednik Narodne skupštine, uz pomoć predstavnika opozicije?
Ovo je jedan ponižavajući član. Kad se sazivaju sednice? Ne piše. Čak ste rekli – telo koje saziva predsednik Narodne skupštine. Ne može predsedik da saziva telo, on može da saziva sednice nekog tela. Dakle, mi i ne postojimo, nego kada nas sazove predsednik Narodne skupštine, tada se konstituiše taj kolegijum Narodne skupštine.
Kolegijum Narodne skupštine, znači da su neke kolege sele tu da razgovaraju. Kakve smo mi kolege sa predsednikom, kad on utvrđuje dnevni red, kad on predstavlja Narodnu skupštinu, kada on radi sve što je nekakva vlast u ovoj Narodnoj skupštini, a mi ćemo da dođemo da mu pomažemo? Taman posla, ako mi iz opozicije počnemo da mu pomažemo da dobro radi, pa da ispadne još i da je dobar predsednik Narodne skupštine, a jedini dobar predsednik Narodne skupštine je Gordana Čomić. Jedino ona zna kako se brutalno eliminiše opozicije i kako joj se oduzima reč, kako joj se ne dozvoljava da govori o temama o kojima bi želela, nego će da se govori o temama koje nametne vlast.
U ovome nećemo da učestvujemo. Tražimo od vas da se setite toga da ćete uskoro imati priliku da idete na izbore, da ćete uskoro imati priliku da se ponašate kao opozicija. Pa, sada, razmislite, gospođo Kolundžija, da li biste želeli da budete član kolegijuma Narodne skupštine koji će jednom narodnom poslaniku, naprednjaku, predsedniku Narodne skupštine, da pomaže da predstavlja Narodnu skupštinu? E, baš bih voleo da vidim to kako ćete vi "žuti" da se povinujete, da dođete da pomažete predsedniku Narodne skupštine koji je iz redova naprednjaka.
Ako hoćete da nas poštujete, ne kao sebi ravne, imali ste, valjda, više glasova na izborima, ali bar u ovoj sali kao ljude koji predstavljaju taman toliki broj građana koliki i vi predstavljate, onda hajde da obezbedimo neku ravnopravnost. Ako nećete, radite i dalje sami.
Imate vi svoj kolegijum, vi iz vladajuće većine se skupljate i to je pravi kolegijum Narodne skupštine. Vi obavljate konsultacije. Tu samo još dođe i predsednik Srbije koji vam da instrukcije i to je vaš kolegijum, to su vaše instrukcije.
Razmislite dobro, mi ćemo u danu za glasanje pokušati da vas uverimo da ovaj amandman treba da bude prihvaćen. Mislim da će i neki iz vlasti da razmisle da ovo nije dobra odredba, a posebno nije zakonska odredba. Ovoliko nedefinisana odredba ne može da uđe u jedan zakon. (Aplauz.)

Iskorišćeno je dva minuta i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, ovlašćena predstavnica.

Poštovane kolege narodni poslanici, u razgovorima sa poslaničkim grupama i šefovima poslaničkih grupa, u raznim periodima, na neki način se iskristalisala ideja o potrebi da se u ovom zakonu definiše jedno kolegijalno kolektivno telo Narodne skupštine, koje bi za cilj imalo koordinaciju rada i saradnju svih parlamentarnih grupa unutar parlamenta, vezano za rad parlamenta, za predstavljanje parlamenta itd.
Ono što je sadržaj vašeg amandmana nije prihvatljivo zato što mislimo da je to materija Poslovnika. Nemamo ništa protiv da se Poslovnikom definiše na koji se način, koliko često itd. kolegijum sastaje i da se Poslovnikom definiše na koji način se ostvaruje rad tog kolektivnog tela. U tom delu, mogu da kažem da je vaše izlaganje korektno.
Ono što smatram da nije korektno jeste da vi sada ironično prebacujete nama koji smo želeli zaista da stvaramo kolegijalni organ i da stvaramo instituciju parlamenta u kome vlast i opozicija neće biti neprijatelji, već, koliko god je to moguće, koliko se razlikovali međusobno saradnici na istom poslu, mislim da kada vi tako govorite, jedino kako to mogu da čitam jeste vaš problem da budete drugi. Vi ne podnosite da neko postoji ko je prvi u odnosu na vas, pa vas tako vređa da postoji predsednik i da predsednik nešto može što vi ne možete, a nažalost, tako je, jer predsednik Skupštine ima ovlašćenja koja drugi narodni poslanici nemaju.
U tom smislu, pokazuje se samo vaš odnos prema poziciji u odnosu na to da postoje zakonom definisani autoriteti, koji su autoriteti zbog toga što im je Ustav i zakon dao nadležnosti koje drugima nije dao.
Neki od nas nemaju problema da to prihvataju i da u skladu sa svojom ulogom rade na najbolji mogući način posao, ali očigledno postoje oni koji nikako ne mogu da podnesu da su drugi ili ne mogu da prežive to što su bili predsednici Parlamenta samo dva dana. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Preživeo sam to što sam bio predsednik Narodne skupštine samo dva dana, a neki drugi to nisu preživeli i dan-danas ih košta. Zaista, ne mogu da verujem da ste meni prebacili da ne mogu da trpim da budem drugi. Bio sam drugi 18 godina i nikada kod mene niste mogli da osetite ni želju, niti je ikada iko i od onih koji sada tvrde svašta o meni, nikada nije mogao da pronađe u svemu onome što sam radio 18 godina jednu rečenicu kojom bih nagovestio da mi se ne sviđa to što sam drugi.
Kada vas narod ne izabere za prvog, nego za drugog, vi to poštujete. Vaš predsednik partije me je pobedio za 60-70 hiljada glasova na 4,5 miliona birača, pa sam to prihvatio, priznao, i rekao da sam drugi. Sujetu ne držim u svojoj sobi ni u svom džepu, to ostavljam pred vratima.
Samo vam kažem da je nedolično za predstavnika opozicija da mu propišete odredbu po kojoj će da pomaže predsedniku Narodne skupštine kada ovaj to bude želeo, zato što to nije odredba koja treba da ide u zakon, zato što biste me možda po onom ranijem članu zakona mogli da pozovete na odgovornost – zašto ne učestvujem na sastancima kolegijuma i time ne poštujem zakon i time ne poštujem odredbe kojima se reguliše moj rad kao narodnog poslanika.
Dakle, šta će biti ako se neko od predsednika poslaničkih grupa ne odazove na sednice kolegijuma? Šta je zakon predvideo u tom slučaju? Nije taj ni bitan, uopšte, na tim sednicama kolegijuma. On ni o čemu tamo ne odlučuje, tamo se ni o čemu ne glasa. On ne može da utvrdi dnevni red. Po zakonu, dnevni red sednica Narodne skupštine utvrđuje Narodna skupština, a predlaže ga isključivo predsednik, ne kolegijum.
Da ste vi u zakon uveli da predlaže kolegijum dnevni red, onda bi to značilo da se na sednicama kolegijuma glasa, onda bih želeo da u tome učestvujem, ali onda biste vi izmislili da se prema snazi poslanika odredi kako ćemo da glasamo. Inače, ako se formira pet opozicionih poslaničkih grupa, nadglasaćemo vas iz vladajuće većine i vi od toga bežite.
Molim vas, gospođo Kolundžija, da ne ubacujete više ličnu notu u naše rasprave u Narodnoj skupštini. Nikad se vama nisam lično obratio, niti želim. Nikada nisam analizirao vaše ponašanje, vaš izgled, vašu političku biografiju. Molim vas da se manete toga.
Imam ja ove koji to analiziraju sa negativne tačke gledišta, pa vidite kako propadaju. Nemojte svoju stranku da dovedete u situaciju da propada samo zato što ste ušli u obračun sa mnom. (Aplauz.)