Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama se nalazi Predlog zakona o divljači i lovstvu. S obzirom na to da smo imali malo neprijatnu situaciju na Odboru za poljoprivredu, evo, kako je glasilo obrazloženje na Odboru zbog čega treba doneti ovaj zakon. To bi otprilike ovako glasilo, koliko sam uspeo da ga zapišem. Kaže – "U Republici Srbiji je neophodan novi zakon o divljači i lovstvu, usklađen sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim međunarodnim standardima, potvrđenim međunarodnim konvencijama, Zakonom o zaštiti prirode, zakonima iz oblasti veterinarstva i drugim zakonima sa kojima oblast lovstva ima zajedničkih tačaka."
Ako to pogledamo, to bi bilo u neku ruku apsolutno u redu, ali jedino za SRS nije u redu zato što prvo radimo na međunarodnim standardima, a kad kažemo međunarodni standardi podrazumeva se EU. Nažalost, mi ćemo morati doneti još puno, puno, zakona do te 2017. godine, kako nam oni, otprilike, govore kada ćemo ući, u EU, vi ćete ih izglasati, a Srbija će tada verovatno biti u EU.
Hteo bih malo da se osvrnem na onaj prethodni zakon, koji se zvao Zakon o lovstvu, iz 1993. godine. Šta je to što ga sada ne čini onako dobrim – jer ne može da ispuni sve ove međunarodne standarde, međunarodne konvencije, o zaštiti prirode, da ne nabrajam ono što sam već u uvodnom delu rekao. Radi upoređenja napraviću analizu tog zakona iz 1993. godine, nažalost, nemam baš puno vremena, ali trudiću se da budem koncizan i u skladu sa mojom pričom o ovom zakonu, recimo, u tom starom zakonu se kaže da je pravo Lovačkog saveza Srbije da gazduje lovištem preko lovačkog udruženja koje mora biti…itd, da bi gazdovalo lovištem. To je kao neka negativna stvar tada.
Dalje, kaže – lovnu kartu za sitnu divljač izdaje Lovački savez Srbije. Negativno, kao, za tada. Zatim, kaže – lov divljači za lovce iz lovačkih udruženja koja su članovi Lovačkog saveza po povlašćenim cenama i to 20% tržišne vrednosti za sitnu divljač, odnosno 30% tržišne vrednosti za krupnu divljač po cenovniku Lovačkog saveza Srbije. Konstatacija je kao da je ta divljač vlasništvo lovačkog saveza. Nije predviđena naplata naknade za korišćenje prirodnog bogatstva. Ne postoji sprovodiva procedura sankcionisanja lošeg poslovanja korisnika lovišta, na primer, u slučaju smanjenja fondova divljači nije predviđena finansijska nadoknada oduzimanja lovišta ili neka druga mera.
U tom starom zakonu stručne i lovočuvarske službe podređene su ljudima koji se profesionalno ne bave lovstvom, a i broj lica u stručnoj i lovočuvarskoj službi nije predviđen podzakonskim aktom, tako da korisnici lovišta tada, na osnovu tog zakona iz 1993. godine, zapošljavaju zakonom propisano minimum zaposlenih koji je nedovoljan za kvalitetno sprovođenje gazdovanja, što je rezultiralo time da ima lovišta površine preko 50 hiljada hektara na kojima poslove obavlja samo jedno stručno lice i jedan lovočuvar, a imamo lovišta čija površina prelazi i 120 hiljada hektara.
Zakonom o lovstvu iz 1993. godine, tada nije definisana bezbednost sprovođenja pojedinih odredbi, kao što je, na primer, odredba da se može ustanoviti lovno područje. Tamo je pisalo – može se ustanoviti lovno područje, dok vi sada, u ovom zakonu, ipak, stavljate jednu rečenicu – ''ustanovljavaju se lovna područja''. Hoću da dokažem da neke stvari neće biti logične.
Nisu dati rokovi za sprovođenje pojedinih odredbi, kao što je primer katastra lovišta, potpisivanje ugovora o dodeli lovišta, donošenje podzakonskih akata, koje nisu nikada sproveli ili jesu sa dramatično velikim zakašnjenjem koje je ostavilo nesagledive i negativne posledice po lovstvo u Republici.
Međutim, da krenemo od toga šta je to ovim novim zakonom obuhvaćeno ili izbačeno, a u stvari mislim da je kompletno urađen i dorađen. Kaže – divljač je sada državna svojina, jer je to dobro od opšteg interesa i prirodno bogatstvo, što podrazumeva da je pod zaštitom države. Dakle, u onom zakonu iz 1993. godine imamo sasvim drugu priču.
Zatim, donosi se Strategija razvoja lovstva Republike Srbije. Sada se uvodi budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetski fond za razvoj lovstva autonomnih pokrajina. Tu bih morao da stanem, ali, nažalost, neki su već pričali o tome. Mi ćemo ovde doneti zakon, a neko će iz tog našeg zakona izvući i podrediti onome što je u interesu Autonomne pokrajine Vojvodina. To je moje razmišljanje.
Da nastavim, uvodi se budžetski fond za razvoj lovstva Republike Srbije i budžetski fond za razvoj lovstva autonomne pokrajine, koji se finansiraju iz prihoda ostvarenih od naknada za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači i naknade za lovnu kartu, koja je u skladu sa ovim novim zakonom, a čija sredstva se koriste za unapređenje razvoja lovstva.
Sledeće, proglašenjem lovostajem zaštićenih vrsta divljači, trajanje lovne sezone na lovostajem zaštićenih vrsta divljači ustanovljavaju se lovna područja. Ovaj zakon će se doneti, većina će izglasati, ali, plašim se, pošto živim u AP Vojvodini, u severnom delu Srbije, da će oni nešto sasvim drugo uraditi. Daću vam kroz primer da su to sasvim drugo i uradili.
Ovde se tačno navodi šta znači lovno područje i gde i kako se ustanovljavaju lovišta. Kaže se – prirodnim putem, a to su reke i šume, pa čak spominjete i autoputeve itd, ako ne može na neki drugi način da se nađe put do ustanovljenja. Međutim, ako se pogleda samo primer sela Bob, naseljeno mesto na samoj reci Tisi, imamo 2.000 jutara zemlje sa Bačke strane, ona popularna skela koja služi kao ''mali Holivud'' i preko nam je Čurug. Tih 2.000 jutara je nama uzeto i dato je ''Ribolovačkom gazdinstvu Ečka'', koje je od nas udaljeno vazdušnim putem 70 kilometara. Na tom poljoprivrednom zemljištu se uglavnom seje krompir, odnosno samo povrtarske kulture.
I, gde se hrani srna? Gde se onda lane hrani? Gde se fazan hrani? Gde se hrani onaj zec? Oni dolaze iz ''Ribolovačkog gazdinstva Ečka'', a koristili su ga do sad, sada ne znam, mislim da nešto koristi Lovačkog društvo iz opštine Žabalj, iz Čuruga itd. To pokazuje šta stvarno predstavlja granica, jer Tisa nekada nije išla tuda, taj tok je ispravljen, ostalo je plodno zemljište koje se koristi za dve kulture u toku godine i to krasi taj Taraš koji je poznat po proizvodnji krompira i kupusa.
Da nastavim dalje, ustanovljavaju se lovišta posebne namene, osniva se Katastar lovišta i Centralna baza podataka, ali je evidentno da ćete i u taj osnovni katastar morati da zaposlite ljude. Neko će morati da uđe u taj deo. Zatim, formira se Lovačka komora. Čuli ste moje izdvojeno mišljenje. Plašim se, ta komora ima i skupštinu i nadzorni organ itd, to je ipak jedno preduzeće, a ako jedno preduzeće ima upravni odbor, ovo bi onda faktički u ovom preduzeću bila skupština koja ima čak i nadzorni odbor. Tu će država finansijski da učestvuje, tobože, samo dok se oformi Komora i kad krene onda će se finansirati iz drugih izvora. Voleo bih da to bude tako, da se ne izdvaja iz džepova građana Srbije.
Uvodi se licenciranje. Tu se postavlja pitanje – ko je zadužen? Dali ste ovde objašnjenje, ali i dalje smo skeptici oko toga. Takođe, stoji da je država nosilac opšteg prava za lov koje se pod uslovima utvrđenim zakonom, uz naknadu za korišćenje lovostajem zaštićenih vrsta divljači, prenosi na korisnike lovišta. Uvodi se definisanje pojedinih prava na lov, kao i obeležavanje ulovljene divljači.
Stvarno ne bih da komentarišem, ali se zna kako pojedina divljač dolazi u kuće nekih koji to ne bi smeli da rade.
Potom, planska dokumenta za gazdovanja lovištima, pod uslovima koje utvrđuje država, izrađuje pravno lice registrovano za obavljanje ovih poslova, sa angažovanim licenciranim licem. Dalje, jasnije definisanje šteta radi divljači i štete od divljači, utvrđivanje rokova za sprovođenje pojedinih odredbi i mehanizama, odredbe koje određuju da se u ustanovljenim lovnim područjima formiraju lovačke komore, podzakonski akti i slično sve se to mora izvršiti u skladu sa zakonom.
Ostalo mi je malo vremena. Želeo bih da vam, gospodine ministre, kažem nešto što meni nije logično. Rekao sam, oko tih granica.
Moram vam reći još jedno, zabrane – član 22, kaže: "Zabranjeno je: 1) ugrožavati opstanak divljači u prirodi i njena staništa." Imate brodogradilište 15-ak kilometara od Zrenjanina, koje funkcioniše i radi, privatno. Nalazi se uz stari tok reke Begej i odmah je pored Carska Bara. Pitam vas, da li će tu ostati dosta ovih autohtonih vrsta divljači, kada znamo kakvu buku pravi jedno brodogradilište?
Ono što je malo meni smešno, ministre, kaže se u članu 22. tačka ''7) vršiti žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači.'' Gospodine ministre, ako onom kombajnu treba, pored onog motora i one buke, još nešto dodatno da moramo da zvonimo, ne znam šta bi onda trebalo da uradimo? Evidentno je da lane nastrada prilikom vršaja pšenice, posebno kod kosidbe lucerke, takođe, fazani i zečevi, posebno ako su mala lovišta, itd.
Ne mogu da vas razumem šta treba da radim? Da li treba kao naši preci da uzmemo ono zvono, pa, da idemo ispred kombajna da zvonimo? Zaista ne znam. Ne znam šta ste smatrali, voleo bih da mi odgovorite šta je to što bi trebalo poljoprivredni proizvođač kada sedne u radnu mašinu još dodatno pored te buke da uradi da bi eventualno isterao srnu, lane, zeca, fazana itd.
Pošto nemam više vremena, izvinjavam se, završavam da bi kolege mogle da diskutuju i da daju neki svoj doprinos u vezi ovog predloga zakona o divljači i lovstvu. Hvala. (Aplauz.)