Na Odboru za evropske integracije izdvojio sam mišljenje o ovom zakonu, smatram da nije baš dorečen i da ima nekih nelogičnosti. Imajući uvidu da juče posle podne matični Odbor poljoprivrede nije prihvatio ovaj zakon to znači da postoji vrlo ozbiljno profesionalno razmimoilaženje, stručno razmimoilaženje, i da bi trebalo neke stvari popraviti, pa onda sa kompletnim predlogom zakona izaći pred Narodnu skupštinu. Ovo je, da kažem, jedan malo brutalniji vid guranja zakona u skupštinsku proceduru.
Nama smetaju pojedine stavke, kao što je formiranje Komore. Komora je samo drugi naziv za još jednu agenciju. Mi smatramo da je ''namet na namet'' i da je to zapošljavanje nekih novih kadrova, da ne bi ostali bez posla, na nova radna mesta. Naravno, od neke tradicije i sličnih hobi-varijanti pravite vrlo ozbiljan i unosan biznis, jer se 95% ili 90% ljudi od onih 75.000 lovaca bavi ovim iz hobija, a najverovatnije ubuduće zbog poskupljenja tog hobija neće moći time da se bavi iz hobija, nego će se time baviti samo bogati ljudi.
Postoje i neke terminološke novotarije kojih vi ne možete da se odreknete, a to je da ste, recimo, u obrazloženju dali – u radu kreativnih radionica posvećenih lovnoj politici i lovnom zakonodavstvu učestvovali su ti i ti. Kakve su to radionice? Jesu li to metalobrusačke, stolarske radionice, psihološke, psihijatrijske radionice? Zar ne postoje radni sastanci, stručni sastanci, simpozijumi na stručne teme? Kakve radionice? To je zaista neshvatljivo.
Šta znači ovo: ''besna lisica'' ili ''gladan vuk'', ''zabave radi'', rade to što rade, to je već objasnio gospodin Todorović. Ne znam samo da li postoje i neki bezobrazni zečevi koji se zalete na voćke, pa oglođu koru sa tog drveća?! Hoću da pitam, kada se pojavi takva štetočina, šta treba raditi? Onaj poljoprivrednik koji je ugrožen, da li treba da zove i sačeka neku komisiju, da izađe, da proceni koliko je lisica više ili manje besna, da bi onda došao neki lovočuvar ili da bi se organizovala hajka da lisica bude ubijena, ili poljoprivrednik ima pravo da se zaštiti i na malo neposredniji način?
Ono što mene kao vrlo ozbiljnog čoveka, naravno, i kao političara, ali pre svega, kao čoveka i građanina, i stanovnika zemlje Srbije, zaista pogađa u ovom predlogu zakona jeste to što u nekoliko članova, kao i u obrazloženju ovog vašeg predloga zakona, vi AP Vojvodinu jedino brojite i kada se govori o autonomnim pokrajinama, govorite samo u jednini. Nigde nisam našao da se govori u množini i nigde nisam našao da se pominje i Kosovo. Šta to treba da znači?
Da se Vlada Srbije odrekla Kosova i Metohije i da na jedan neposredan, suptilan, način pokušava preko svojih ministarstava i preko predloženih zakonskih rešenja da nam stavi do znanja da se odrekla Kosova i Metohije, kao i da ćemo se brinuti samo o onome što se nalazi na teritoriji Vojvodine?!
Budite ljubazni, govorite u množini, računajte i dalje Kosovo kao našu teritoriju, a kada ćemo se zaista tamo vratiti, u punoći svoje državnosti, o tom potom. Nemojte na tako suptilan način da se odričete Kosova i Metohije. Hvala. (Aplauz.)
