Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 104, smatram da je, ne zbog odnosa prema meni, nego zbog odnosa prema problemu koji je vrlo dobro poznat gospođi Tabaković, s obzirom na to da ona nije od juče u politici, već se u toj politici kreće godinama, povređeno je dostojanstvo Skupštine.
Naime, možemo politički da se razlikujemo, ali mislim da među nama ne treba da postoje razlike u pravu na život, pa vas molim kao predsednika parlamenta da se obratite BIA, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Nacionalnom savetu za bezbednost, da zatražite od njih informacije zbog kojih živim u Beogradu 2010. godine kao na frontu.
Sve što je rekla poslanica Tabaković jeste tačno, čak je i malo više ljudi angažovano u mom obezbeđenju, osim što nije tačno da ti ljudi koštaju bilo šta Srbiju, jer sam insistirao na tome, upravo zato što znam u kakvoj zemlji živim – onoj u kojoj se ljudi prvo targetiraju, a potom se za njima rone suze, sa pet godina docnje. Kao što im je bilo žao Zorana Đinđića pet godina posle 12. marta, verujem da bi im 2015. godine bilo žao zbog ovoga što sada radi gospođa Tabaković.
Pozivam vas da vi zatražite te informacije, da ih vi objavite, a ja ću onda reći kakva je veza između tih ljudi zbog kojih živim kao progonjena zver, politike i stranke gospođe Tabaković, i pri tom ne mislim na Šariće, oni su im samo finansirali stranačko glasilo "Pravdu".
(Poslanici iz sale dobacuju: Au, au…)