Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre i saradnici Ministarstva, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da ispred Poslaničke grupe Napred Srbijo-Srpske napredne stranke iznesem naše viđenje ovog predloga zakona i želim najiskrenije da kažem da najveći deo ovde ponuđenih zakonskih rešenja i odredbi jesu prihvatljivi, i aspekta lovačkih organizacija i zaštite tog nacionalnog dobra.
Svakako, kao i svaki zakon i ovaj ima ili određenih nedorečenosti ili možda mogućnosti za bolje formulisanje. U tom smislu sam i na samoj sednici Odbora diskutovao, ali želim da se nadovežem na ovaj razgovor oko mišljenja, pre svega, Lovačkog saveza Srbije.
Ne sumnjam apsolutno da su oni bili aktivno uključeni i da su dali doprinos i na neki način saglasnost na ovaj predlog, međutim, morate shvatiti, to je moja lična ocena, ali u odnosu na inicijative koje su imali i prema Odboru za poljoprivredu i dostavljanjem tih amandmana da su najverovatnije reterirali u nekim svojim datim saglasnostima i nekim obećanjima koja su oni dali u fazi i javne rasprave i koncipiranja ovog predloga. No, ne krivim vas iz Ministarstva i ljude koji su radili na tome, ako su oni prethodno dali saglasnost, onda su morali da sami procenjuju koliko je to od interesa za tu organizaciju koja postoji 110 godina u ovoj državi koja je dala, tu ćemo se složiti, nesumnjiv doprinos unapređenju lovne privrede, uzgoju divljači i svega onoga što ova država ima na tom planu.
Istine radi, određena nezadovoljstva postoje u samom Lovačkom savezu i Srbije i Vojvodine. Na isti način su se meni obraćali ljudi iz Lovačkog saveza Vojvodine. Doduše, oni su, navodno, zajednički koncipirali taj set predloga izmena kroz amandmane, koje su, opet, dali nekim poslaničkim grupama da to i predlože, i na kraju se kod rasprave o amandmanima to će se dati i videti koji su to amandmani Lovačkog saveza Srbije, a koji su predloženi od strane pojedinih poslanika i poslaničkih grupa.
Ipak bih se vratio na sam Predlog zakona i rekao nešto o samom tom predlogu i, kažem, određenim manjkavostima koje su možda mogle, u krajnjem, biti drugačije regulisane. Ono što svakako u ovom uvodnom delu želim da kažem, to je da divljač Srbije predstavlja apsolutno nacionalno bogatstvo i mora se očuvati i unapređivati da bi zadovoljile ekološke, ekonomske, socijalne potrebe društva. Dakle, ono je svestrano.
Značaj bilja ne može se meriti samo kroz novac, jer ona poseduje i nezamenljive ekološke i socijalne funkcije na nacionalnom i globalnom nivou. Svakako, boravak u prirodi i te kako utiče na ekološku sredinu, pomaže u sprečavanju širenja određenih vektora koje koristi za svoju ishranu i u svakom slučaju je značajan faktor zaštite životne sredine. I, u tom smislu svakako divljač treba negovati i unapređivati ili održavati u uređenim ekosistemima onaj obim koji je prisutan.
Ono što, takođe, želim da istaknem ovde, to je ocena i viđenje predlagača ovog zakona, da i on u krajnjem ističe da je bitan razlog za donošenje ovog zakona nezadovoljavajuće stanje populacije divljači, kao dobro od opšteg interesa u Republici Srbiji. Sadašnje stanje je, između ostalog, posledica nedoslednog i nepotpunog određivanja države prema pitanjima svojine na divljači, imovinsko-pravnim problemima koji proističu iz prava gazdovanja nad divljači i svojinskih prava na prostorima u kojima se divljač razmnožava i gaji, kao i neodgovarajućeg definisanja lovstva kao privredne delatnosti i lovstva radi zadovoljenja ličnih potreba pojedinaca ili grupa.
Imajući u vidu tu nezadovoljavajuće stanje postojećih fondova divljači, veoma izraženo odsustvo mera održavanja i poboljšanja stanja populacija divljači i njenih staništa, skromne mogućnosti budžeta Republike Srbije da ozbiljnije pomaže uvećanju fonda divljači, rešenjima u ovom zakonu se više insistira na utvrđivanju obaveza i stvaranju finansijske, organizacije i kadrovske podrške merama zaštite i održavanja postojećih fondova divljači. Mislim da su ta neka opredeljenja u tom smislu apsolutno u redu i nešto što apsolutno i mi podržavamo.
Želeo bih u ovom uvodnom delu da kažem, prema podacima koje sam preko interneta uspeo da pribavim, to je da je trenutno u Srbiji ustanovljeno ukupno oko 323 lovišta koja obuhvataju ukupnu površinu od oko osam miliona 828 hiljada hektara, da se od toga 89 nalazi na teritoriji AP Vojvodine, sa nekih dva miliona 152 hiljade hektara, a na teritoriji centralnog dela Srbije nalazi se 199 lovišta, sa površinom od pet miliona 583 hiljade. Nažalost, na delu naše teritorije koji trenutno ne kontrolišemo, to je AP KiM, nalaze se 33 lovišta, sa površinom od milion i 92 hiljade hektara.
Lovišta su do sada, putem oglasa ili neposredno, data na gazdovanje korisnicima, i to Lovačkom savezu Srbije – 193, JP "Srbijašume" i JP "Vojvodinašume" – 67, nacionalnim parkovima – četiri, Vojsci bivše Srbije i Crne Gore, a pretpostavljam da je to sada Vojsci Srbije – samo tri lovišta, ribnjacima – 16 i nekim ostalim vlasnicima oko pet.
Procenjuje se da je brojno stanje glavnih vrsta divljači u ovim lovištima, otprilike, sledeće: da ima evropskog jelena oko 3.800, srna oko 93.000, divljih svinja oko 12.500, divokoza oko 600, jelena lopatara oko 1000, muflona oko 900, zečeva oko 600.000 i poljskih jarebica oko 330.000. Nisam mogao naći podatke za fazansku divljač, konkretno, fazana, ali u krajnjem, nije bitno. Ovo su pobrojane glavne životinjske vrste koje se nalaze u većini tih naših lovišta.
Svakako da u odnosu na prirodne uslove, u odnosu na naše kapacitete i mogućnosti, mi bismo mogli mnogo veći broj divljači uzgajati ili obezbediti njihovo odgajanje. Ovaj zakon o kome danas raspravljamo, i koji će biti donet, trebalo bi u narednom periodu da doprinese da se pre svega bolje gazduje lovištima, a zatim, i da se značajnije uveća broj glavnih životinjskih vrsta u lovištima.
Ono na šta mi imamo određene primedbe na određena rešenja koja su data u ovom predlogu, takođe, ću u nekom kratkom vremenu izložiti. Pre svega, u delu koji se odnosi na Opšti interes, to je u članu 3, gde je definisano u okviru 10 tačaka ono što će činiti osnov, na neki način, ovog zakona, iako je osnov dat u 1) tački, to je, donošenje Strategije razvoja lovstva Republike Srbije. O tom dokumentu ću nešto kasnije govoriti, imamo ozbiljnih primedbi na način kako vi predlažete da se donese Strategija, šta ona treba da sadrži i na koji vremenski rok bi trebalo da se donosi.
Dalje, isto tako u tački 5) obezbeđivanje sredstava za formiranje i održavanje informacionog sistema o populacijama divljači i njihovim staništima. Apsolutno ne sporim da treba da postoji informacioni sistem, ali mislim da treba vi iz Ministarstva da izbegavate prilikom donošenja svakog zakona gde treba da postoji informacioni sistem da to podrazumeva i neka dodatna sredstva. Ipak, informacioni sistem je multifunkcionalan, dakle, podrazumeva kompjutere i memoriju, da ne bude za svaki zakon, za svako praćenje, uvek novi informacioni sistem. Slažem se, treba program, nemojmo da to sada budu neka posebna finansijska sredstva, doduše, nisu velika, ali, prosto, bode u oči u ovakvoj situaciji kada treba da štedimo na svim nivoima, treba da nađemo načina i kroz ovakva određenja da se ne troše prevelika sredstva.
Isto tako, istraživačko-razvojni rad u oblasti lovstva, tačka 7). Bio bih vrlo srećan, ipak, kao čovek iz struke i nauke da i Ministarstvo poljoprivrede, ne samo u oblasti lovstva nego i u mnogim drugim oblastima, ima dovoljno sredstava za istraživački rad i unapređenje i istraživačkog i stručnog rada. Svedoci smo, nažalost, da pre svega, ono ministarstvo i onaj resor ove vlade koji primarno gazduje sa sredstvima za istraživanje, to je Ministarstvo nauke, nema ni izbliza para koje bi trebalo da ima za finansiranje naučnoistraživačkog rada. Onda mislim da je ovo pretenciozno da to bude i u okviru Opšteg interesa i nešto što će se i ovim zakonom kao polazište ostvariti. Ne sporim da treba da stoji, samo sporim realnost sredstava i realnost nekog istraživanja kroz ovaj zakon.
Dalje, želim da ukažem na Organizaciju lovstva i u članu 5. Nadležnost za poslove lovstva, stav 1. kaže: ''Ministarstvo nadležno za poslove lovstva (u daljem tekstu: Ministarstvo) nadležno je za lovstvo na teritoriji Republike Srbije.'' A u 2. stavu stoji: ''Autonomna pokrajina nadležna je za poslove lovstva od pokrajinskog značaja na teritoriji autonomne pokrajine.''
Moram reći i sa žaljenjem, čak, da je ovo prvi zakon koji sad jasno pravi distinkciju između onoga što je u Republici, a Republika je ovo što zovemo centralni deo Republike, a pokrajina ima faktički sve ingerencije i nadležnosti po ovom zakonu. Bukvalno, što se tiče divljači sve što je u Vojvodini jeste vojvođansko, a što je u Srbiji – da li je samo centralnog dela Srbije ili ima pravo na to i Vojvodina, to sada ovde niste decidnije odredili. Ako se pogleda član 6. gde se određuju Pojedini poslovi AP Vojvodine, onda ispada bukvalno da je tamo sve njihovo, kompletna organizacija i finansiranje i sve. Tako precizno za Republiku to nije definisano.
Juče sam, u okviru načelne rasprave, pitao što se tiče inspekcije i inspekcijski nadzor, gospodin Pajtić je odgovorio – biće u potpunosti u nadzoru, nekih, pokrajinskih inspektora, iako je sva poljoprivredna inspekcija, dakle, sve ono što je u resoru Ministarstva poljoprivrede i svi inspektori, oni su na republičkom nivou, i sada samo prenošenjem nekih nadležnosti ti ljudi koji će biti inspektori za lovstvo treba da se uposle u pokrajini. Sutra će biti inspektori za stočarstvo, inspektori za veterinu, najverovatnije u nekom narednom periodu.
Mislim da to ne vodi na dobro i nadam se da neće biti tako. Ali, ako inspektor za lovstvo ili inspektori za lovnu privredu i lovstvo budu nadležni za područje AP Vojvodine oni će celokupan svoj inspekcijski nadzor sprovoditi tako što će izveštavati resornog sekretara za poljoprivredu AP Vojvodine i nadzirati taj deo posla.
I, imamo teritoriju Vojvodine, koja je, da kažem, u centralnom delu Srbije, to je upravo deo Mačve, odakle ja potičem. Recimo, tamo iz, ne znam, sela Noćajski salaš ili Zasavica ako divljač pređe u Radenković ili Banovo polje, ili neka druga sela, ko će sad tu kontrolisati i kako. Prosto, bojim se vraćanja na period 1974. godine kada smo imali tih problema u inspekcijskom nadzoru i uopšte nadzoru nadležnosti, da ne počne ovim zakonom, pa da sutra nekim izmenama ili nekim drugim zakonima...
Bio bih srećniji da je rešeno tako da inspekcijski nadzor rade inspektori u autonomnoj pokrajini – da, rade, ali oni su pod ingerencijom Generalnog inspektorata i moraju kompletno sve informacije da dostavljaju u Republičko ministarstvo poljoprivrede i Generalnom inspektoratu. Nažalost, tako juče na Odboru nije potvrđeno.
Što se tiče Komore koja treba da se osnuje, ne sporim da treba da se osnuje i da je to strukovna organizacija, ali mislim da država ne treba da ona bude osnivač i ne treba ona da ima učešće u organima Komore. Ovim zakonom se predviđa da u određenim organima Komore budu predstavnici ministarstva; tako je u Veterinarskoj komori, Zdravstvenoj komori, tako je i u nekim drugim komorama. Ako su to strukovne organizacije, one moraju da imaju strukovna tela, mimo mešanja politike. Ovako, kako je ovde predloženo, osnovano se sumnja da će opet u značajnom broju odluka Komore imati uticaja država i kroz svoje predstavnike u telima.
Ono na šta želim posebno da ukažem jesu Planinski dokumenti – Strategija razvoja lovstva. U članu 45. predviđeno i kaže: ''Osnovni dokument upravljanja i zaštite divljači je Strategija koju donosi Vlada za period od 20 godina.'' Pitam vas – zbog čega takav predlog? Kako realno sami procenjujete? Zar stvarno mislite da će 20 godina biti ova vlada ovako koncipirana i da će takav dokument koji se donese od strane Vlade 20 godina da važi, ili je trebalo realnije to sagledati? Ima značajnijih koje kroz Strategiju treba da se definišu.
Program razvoja lovnog područja, u članu 46, stav 1, kaže: ''Sprovođenje ciljeva i mera za razvoj lovstva i unapređenje stanja populacija divljači u lovnim područjima vrši se na osnovu programa razvoja lovnog područja, koji donosi Ministarstvo, na period od 20 godina'', takođe. A, stav 3. kaže: ''Program razvoja lovnog područja sadrži naročito: naziv lovnog područja, površinu i granice lovnog područja, prirodne i druge uslove za gajenje divljači, vrste lovostajem zaštićenih i trajno zaštićenih vrsta divljači…'' itd, da ne čitam zbog vremena. Mislim da je pretenciozno i da je trebalo juče na načelnoj raspravi uvažiti, naime, ja sam predložio da se smanje ove godine, i mislim da je Odbor za poljoprivredu trebalo da predloži amandman, koji bi podrazumevao smanjenje ovog perioda.
Ista je i Lovna osnova koja se donosi za period od 10 godina, takođe, kao strateški dokument.
I, na kraju, u odnosu na i mišljenje Lovačkog saveza Srbije i u odnosu na potrebu donošenja značajnog broja podzakonskih akata, a to je da će, recimo, osnivanje Lovačke komore da sledi za godinu dana, donošenje propisa za sprovođenje zakona, takođe, će biti doneti za godinu dana, s obzirom na to naše je mišljenje da bi možda trebalo odložiti primenu ovog zakona sa početkom januara sledeće godine, kao i da se reše nerešena pitanja između Lovačkog saveza i predlagača, tj. Ministarstva, koje će sada preuzeti glavnu ulogu. U krajnjem, to je i predlog Lovačkog saveza Srbije.
S toga molim ministra i njegove saradnike, koji su radili na ovome, da razmisle još jedanput o ovim predlozima i da, eventualno, napravimo korekcije kroz Odbor za poljoprivredu. Hvala. (Aplauz.)