Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, saradnici u Ministarstvu poljoprivrede, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon koji je pred nama je svakako veoma značajan i po svojoj sadržini i konceptu je jedan iskorak napred i jedan veći kvalitet u regulisanju ove sfere, ove delatnosti. Svakako da će SPS-JS, zapravo, naša poslanička grupa podržati ovakav zakon.
Zakon je sveobuhvatan i on je svakako primeren onome što su standardi i dostignuća u ovoj oblasti, u međunarodnoj zajednici, uvažava nove stavove i nova gledanja na ono što jeste ova oblast, a u okviru jedne šire oblasti i teme, a to je ekologija, i svi zakoni koji se bave ovim pitanjem.
Razlozi za donošenje ovog zakona, pored toga što je usklađivanje sa međunarodnim konvencijama i kretanjima u ovoj oblasti u međunarodnoj oblasti, jeste upravo i primeravanje ovog zakona setu ekoloških zakona i to ne može nikako da se posmatra odvojeno. Naravno, i zakon koji je do sada bio na snazi pokazao je određene slabosti i uslovljavao je da ima niz problema koje bi novim zakonskim odredbama trebalo odagnati iz prakse. Imamo nezadovoljavajuće stanje, kao što ste i sami rekli, u onome što su resursi u ovoj oblasti, pre svega, stanje u populaciji divljači, a zapravo, i mnogi zastareli načini regulisanja ove materije nisu mogli da pruže adekvatan odgovor u sprečavanju čak i devastacije određenih prirodnih resursa, koji su prisutni u lovstvu i u prirodi.
Imamo Zakon iz 1993. godine, koji se zvao Zakon o lovstvu, a sada pred sobom imamo zakon o divljači i lovstvu. Mislimo da sam naziv već govori o nečemu što je bitna razlika i suština i koncept zakona, gde se prvo pominje divljač pa onda lovstvo, kao nešto što je delatnost koja može da se koristi na osnovu onoga što je stanje u prirodi. To govori o jednom konceptu da u ovom zakonu imamo jedan opšti interes koji je iznad bilo koje delatnosti, a taj interes izjednačava sa nacionalnim interesom, koji vodi računa o prirodnim resursima i koji ne treba da se koriste samo danas i sutra, već o njima treba voditi računa i u budućnosti, odnosno staviti na korišćenje budućim generacijama.
Iz zakona se vidi da su ovo pitanja koja nisu samo regulisana na osnovu nekih odnosa u nekim udruženjima ili nekim asocijacijama, već da je to i pitanje nauke. Veoma je važno da se nauka i ta dostignuća koriste u regulisanju ove materije, jer laičko, recimo, ubacivanje nekih vrsta alohtonih tamo gde je priroda rekla da im nije mesto može da izazove niz poremećaja u onome što jeste biološka ravnoteža i da utiče negativno na biološku raznovrsnost. Setimo se samo primera Australije, šta je bilo sa psom Dingo koji je imao zadatak da zaštiti poljoprivrednike od zeca, pa je onda on podivljao i izazvao razne poremećaje u lancu ishrane, a u krajnjem rezultatu je opet čovek imao teške posledice.
Svakako da je važno da ne možemo lovstvo tretirati kao privrednu granu koja će eksploatisati određene resurse radi nekog profita, to ne može da bude primarno, to može da bude samo sekundarno, u skladu sa prirodnim zakonitostima i sa onim što je u krajnjoj liniji i ovaj zakon koji vodi računa o svemu tome.
U zakonu, rekao bih, nisu važni primarni lovci ili lovačka udruženja ili bilo koji subjekti. Oni jesu važni ukoliko su deo ovog sistema koji reguliše jednu materiju na jedan primeren i adekvatan način da bi se sačuvalo ono što je prirodno bogatstvo, raznovrsnost i resursi i ne samo za danas nego za sutra.
Još jednom ću reći da će SPS-JS, zapravo, poslanici ove poslaničke grupe svakako podržati ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)