PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 09.03.2010.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

09.03.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 13:50

  • TAGOVI

  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2010)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (09.03.2010)
  • Predlog zakona o amnestiji (načela) (2010)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala i vama. Vreme Poslaničke grupe SRS je iskorišćeno. Reč ima gospodin Žika Gojković.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Žika Gojković

    Za evropsku Srbiju
    Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog izlaganja želim da podsetim da je danas 19 godina od 9. marta 1991. godine, dana kada su se Vuk Drašković i SPO, zajedno sa građanima Beograda i onima koji su tog dana bili u Beogradu, goloruki suprotstavili režimu Slobodana Miloševića boreći se za slobodu i demokratiju. Odgovor na goloruki narod su bili tenkovi. Iskreno bih voleo da neke moje kolege ovaj 19-godišnji, da kažem, pomen iskoriste kao jedno ogledalo u koje ćemo se svi zajedno pogledati i videti koliko smo odstupili od borbe za vrednosti za koje smo se borili devedesetih godina.
    Kada govorimo o zakonu o amnestiji, mnogo toga pozitivnog je rečeno. Kao ni moji prethodnici, ne bih želeo da se ponavljam, potrudiću se samo da izvučem ono što je najinteresantnije i najvažnije kada je ovaj zakon u pitanju. Naravno, SPO će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
    Donošenjem ovog zakona, na kom su zajedno radili Ministarstvo pravde, Ministarstvo dijaspore i Ministarstvo odbrane, uspešno, biće povučene krivične prijave ili suspendovani sudski procesi protiv onih koji nisu na zakonom predviđen način odlagali vojnu obavezu, a imaju 30 ili više godina.
    Usvajanje ovog zakona je, na neki način, logičan sled događaja ka potpunoj profesionalizaciji vojske, koja se očekuje 2011. godine, ali i još jedan pokazatelj dobre saradnje među ministarstvima, kao i opredeljenja države da odlučno menja politiku prema dijaspori.
    U inostranstvu živi, čuli smo u današnjoj raspravi, oko 150.000 mladih ljudi, od kojih većina nije mogla da odsluži vojni rok zbog tehničkih razloga i zbog toga ni dan-danas ne mogu da dođu u Srbiju i da posete svoje porodice. Usvajanje ovog zakona će omogućiti da ti mladi ljudi ponovo dođu u Srbiju i da posete svoje porodice, da vide svoje roditelje, ali, nadam se, i da se veliki broj njih definitivno odluči da se vrati u Srbiju. Kažem, nadam se iskreno, jer ti ljudi predstavljaju veliki potencijal Srbije.
    Važno je znati da se zakon o amnestiji odnosi na sve državljane Republike Srbije, kako na one koji žive u Srbije, tako i na one koji žive u inostranstvu. Usvajanje zakona označava želju države da pomogne svim mladim ljudima koji nisu regulisali vojnu obavezu i pokazuje opredeljenje države da se podrže mladi, vredni i obrazovani ljudi, na prvom mestu.
    Kako smo imali prilike da čujemo pozitivne stvari u vezi s ovim zakonom, imali smo takođe priliku da čujemo i one koji kritikuju ovaj zakon. Uglavnom su to stvari i razlozi koje smo mogli da predvidimo. Ipak treba reći i to, iskreno žalim ljude koji u sebi imaju samo mržnju, negativna osećanja i nedostatak samilosti, a sebe vole da nazivaju patriotama ili velikim pravoslavcima. Poručio bih mnogima, nažalost, većina tih ljudi danas nije u parlamentu, ali iskoristiću priliku da im poručim – kada već toliko degradiramo one koji u najvećem broju iz tehničkih razloga nisu mogli da odsluže vojni rok, hajde da se zapitamo da li su možda ti mladi ljudi otišli iz zemlje zato što su izbegli, spasavajući živu glavu sa Kosova i Metohije, da li zato što su u doba krize otišli da bi nahranili svoje porodice, da bi sačuvali i izdržavali svoje roditelje, potražili neku novu mogućnost egzistencije i priliku za školovanje od koje bi kasnije mogli da imaju koristi. Jedno je sigurno, kako god da okrenemo i tumačimo, ti mladi ljudi nisu kriminalci.
    Ako mi dozvolite, završio bih svoje kratko izlaganje sa jednim ličnim iskustvom. Rođen sam 1972. godine i pripadam onoj generaciji koja je na ratište otišla sa 18, nepunih 19 godina. Naravno, niko nas nije pitao da li to želimo ili ne. Smatrao sam to, na neki način, svojom obavezom. Pošto sam bio sportista, bio sam u jedinici koja je bila predviđena da vrlo brzo ide na ratište, i bio sam izviđač – pešadinac. Nekom slučajnošću se zadesilo da su u toj jedinici bila dvojica sinova visokih funkcionera u tadašnjoj Republici Srbiji. Čim su osetili da treba da se ide na ratište, njihovi očevi su ih povukli kao nesposobne i odveli u Milano na studije. Naravno, svi mi ostali smo prošli kasnije strahotu rata koji je zadesio celu državu.
    Ako ni zbog čega drugog, nekih drugih razloga koje smo imali prilike da čujemo, ne kao političar, nego kao čovek, uvek ću glasati za zakon o amnestiji i za to da amnestiramo one mlade ljude koji su zbog svoje egzistencije otišli iz zemlje, ako smo već amnestirali tatine i mamine sinove svih ovih godina. Hvala.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala. Reč ima gospodin Kenan Hajdarević, a preostalo vreme Poslaničke grupe LDP je tri minuta. Izvolite.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Kenan Hajdarević

    Liberalno demokratska partija
    Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, LDP će podržati zakon o amnestiji i u danu za glasanje će glasati za njega. Međutim, za razliku od većine poslanika koji su danas govorili, LDP ne smatra ovaj zakon tehničkim zakonom, naprotiv, ovaj zakon smatra procesom vrednosnog uređenja države Srbije. Stoga je, gospođo ministarka, po Liberalno-demokratskoj partiji,  i u obrazloženju ovog zakona trebalo reći zašto su ljudi devedesetih godina odlazili iz naše države i zašto od 2000. godine do danas takođe izbegavaju da služe vojsku. Zato što danas vladaju posledice te ratne politike devedesetih godina, politike Slobodana Miloševića, sa kojom mi pokušavamo da se obračunamo, odnosno da raskrstimo sa svim njenim tekovinama.
    Ovaj zakon treba da bude samo jedan u nizu koraka koji konačno treba da završe celu tu priču o tim ratnim devedesetim godinama, ali ovaj zakon ne treba da predstavlja samo čin milosti. Ovaj zakon treba da predstavlja i čin izvinjenja tim mladim ljudima koji su morali da napuste ovu državu bežeći pred onim posledicama o kojima sam malopre govorio. Takođe, moramo danas da kažemo da svi ti mladi ljudi nisu kriminalci zato što su napustili državu i jasno moramo da kažemo da država Srbija treba da bude sigurna kuća za njih, a ne sigurna kuća za one ljude koji su optuženi za najteže ratne zločine.
    Takođe, gospođo ministarka, postavljamo pitanje o sposobnosti države da sprovede ovaj zakon, odnosno očekujemo da ne dođe do onih neprijatnih situacija koje su se dešavale prilikom sprovođenja druga dva zakona o amnestiji, kada su ljudi koji su se vraćali u zemlju bili hapšeni na granicama i privođeni kada dođu u svoje domove, očekujemo da ne budu žrtva te birokratije u kojoj i danas živimo.
    Na samom kraju, želim da još jednom ispred Liberalno-demokratske partije uputim apel svim državnim organima o potrebi amnestije generala Vlade Trifunovića, čoveka koji je spasao toliko mladih života. Odnosno, taj čovek ne samo da treba da bude amnestiran, taj čovek treba da dobije orden za sve ono što je uradio. Hvala.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala, gospodine Hajdareviću. Reč ima narodni poslanik gospodin Srđan Milivojević. Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Srđan Milivojević

    Za evropsku Srbiju
    Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo danas donosimo jedan koristan zakon, zakon koji svakako očekuju hiljade naših sugrađana širom sveta, širom Evrope.
    Danas kada donosimo ovaj zakon čuli smo diskusije koje mogu da se svedu na dva tipa. Jedan tip diskusija su diskusije koje podržavaju, sa razlogom, donošenje ovog zakona, jer zakonodavac mora osećati stalnu žeđ za stvaranjem boljeg čoveka, humanijeg društva, racionalnije države i pravednije zajednice. Pisci zakona moraju gledati daleko iznad svog vremena, ali pisci zakona moraju donositi zakon koji će miriti prošlost i sadašnjost, pre svega zbog budućnosti. Budućnost u ovoj zemlji pripada, pre svega, ljudima kojima ovu zemlju ostavljamo.
    Vrlo je opasna i pogrešna rečenica da u Srbiji budućnost pripada mladima. Mladima pripada sadašnjost i oni imaju prava na tu sadašnjost. Pravo na sadašnjost zahteva i određene akte države da bi ti ljudi ta svoja prava mogli da ostvare.
    Ne tako davno smo, moj kolega Žika Gojković je to kazao vrlo slikovito, živeli u jednoj zajednici, u jednom društvu u kome svi nisu imali ista prava i obaveze, kada je reč o odbrani zemlje. Uvek je bilo u Srbiji dobrovoljnih davalaca tuđe krvi, uvek je bilo ljudi koji su bili spremni da na žrtvenik, na oltar mučeništva zarad otadžbine polaže tuđe živote, tuđu decu, ali ne i one koje im je Bog dao.
    Kada posmatram izbornu kampanju, pa kada se pomenu te svete reči: otadžbina, patriotizam, vojska, rodoljublje, vidim stotine ljudi koji se rastrče po televizijama, koji bi sto života dali za Srbiju, za Kosovo, za vojsku, sem ovog jednog koji imaju. Njega ne daju, jer on im treba da bi mogli da uživaju u blagodetima koje su nastale po njih u vreme kada nismo bili jednaki i ravnopravni. Ako zakon posmatramo kao veru i verovanje, vera u zakon je moć, a verovanje je da zakon donosi dobro svima i svakome.
    Kada posmatramo kritike izrečene u odnosu na zakon, pre svega provejava „negotinski sindrom“, jer izgleda da je Dunav mnogo dubok kod Negotina. Tamo se Timok izlio kod Zaječara, a mnogi su se posle lokalnih izbora u Negotinu podavili. Ne bih dalje da komentarišem kritike ovog zakona sa aspekta neargumentovanih kritika, već pre svega kao „negotinski sindrom“.
    Možda smo mi u Negotinu koristili vlašku magiju, možda se tamo u Negotinu pravi dobro vino, ali u vinu je istina. Ako ne možete da promenite izborni rezultat, vi probajte da promenite sebe, a ne narod, narod je nemoguće promeniti. Dakle, narod je sudija, narod kaže da dobro radimo, narod kaže da su ovakvi zakoni potrebni Srbiji, pa i Negotinu, koji ima veliki broj ljudi koji žive u inostranstvu.
    Biće još dana za megdana, idu izbori i u Aranđelovcu, blizu je tamo Oplenac, tamo se isto pravi dobro vino. Prema tome, siguran sam, u Aranđelovcu ima i dobrog kamena, isklesaćemo mi evropski putokaz za ovu zemlju. Zahvaljujem se.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem se. Bili ste poslednji govornik.
    Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Da.)
    Reč ima gospođa Malović.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u današnjoj diskusiji, kako narodnim poslanicima koji su podržali ovaj zakon, tako i onima koji su uputili kritičke tonove u odnosu na zakon. Kritike su izraz jednog demokratskog društva i one vam ukazuju da li ste na pravom putu; ako niste, da treba da promenite mišljenje. Moram da budem iskrena i da kažem da su me one kritike koje sam danas čula ovde samo uverile u neophodnost donošenja ovakvog zakona.
    Postoje dve grupe diskusija koje sam ja notirala, a koje su danas bile prisutne u ovom uvaženom domu. Prva grupa se tiče pravnog, stručnog korpusa, a druga nekih opštih društvenih okolnosti, naročito ako govorimo o Vojsci Republike Srbije. Pokušaću da odgovorim na sva postavljena pitanja koja su se danas ovde čula.
    Prvo, htela bih da napravim jednu razliku između akata amnestije, pomilovanja ili abolicije, pošto sam videla da ne postoji baš najbolje razumevanje ovih instituta.
    Na samom početku želim da ukažem na to da abolicija ne postoji kao zaseban institut u našem krivičnom zakonodavstvu, već je ona sadržana u samom aktu amnestije. To predstavlja oslobođenje od krivičnog gonjenja i, kao što sam rekla, predstavlja sastavni deo amnestije.
    Što se tiče pomilovanja, to je akt koji se daje prema određenom licu i može da predstavlja oslobođenje od krivičnog gonjenja, može da predstavlja rehabilitaciju, može da predstavlja zamenu kazne nekom drugom ili potpuno oslobođenje od kazne. Razlika je u tome što se amnestija utvrđuje samim zakonom, odnosi se na neodređeni broj lica, može da bude u odnosu na određena krivična dela, može da bude na sva krivična dela, dok pomilovanje predstavlja akt predsednika koji podrazumeva i određeni postupak koji tome prethodi. Ovo što danas imamo, kao što i sami znate, jeste amnestija i odnosi se na jedan korpus krivičnih dela koja se tiču Vojske Srbije.
    Prvo želim da ukažem na činjenicu da zakon jeste predložen iz razloga hitnosti. Međutim, zakon je upućen u Skupštinu 17. decembra prošle godine, jer je postojao stav Vlade Republike Srbije da bi zakon trebalo da se usvoji pre Nove godine, kada postoji potreba ljudi koji dolaze iz inostranstva, a koji se nalaze pod udarom ovakvih krivičnih dela, da nesmetano dođu u zemlju. Pošto zakon nije usvojen u tom periodu, razlozi za hitnost su otpali i, kao što sami vidite, on se nalazi na dnevnom redu 9. marta 2010. godine.
    Postojale su kritike koje su bile usmerene na činjenicu da se ovim zakonom oni dovode u neravnopravan položaj u odnosu na lica koja su već osuđena za ovo krivično delo. Amnestija je akt političke volje. On je usmeren na jedan određeni period i svakako da onda postoji neravnopravnost u odnosu na lica koja su nekada bila pod udarom zakona ili odslužila tu kaznu na koju su bila osuđena. Prema tome, to je jednostavno takav institut po svojoj prirodi.
    Sigurna sam da će ovo što smo sada predložili uticati na to da određeni ljudi koji jesu došli pod udar zakona budu sada amnestirani, ali to ne znači da će to imati negativnu posledicu u tom pogledu da ćemo poslati poruku da takva dela mogu da se čine. Neće se činiti, zato postoji sankcija, zato postoje i razlozi, kao što sam rekla, donošenje Strategije odbrane, koju je ova skupština usvojila nedavno, zatim izmene Zakona o Vojsci, Zakona o civilnoj službi itd. Mi smo se opredelili za to da idemo ka profesionalizaciji vojske, ka reformi vojske. To je jedno osetljivo pitanje, jedno složeno pitanje, koje treba izvršavati u jednom dužem periodu, što se uostalom i radi.
    Takođe želim da se osvrnem i na činjenicu da je ovde bilo naglašeno da je Ministarstvo pravde, ili Vlada ili država uticala na to da se ne vode krivični postupci. To prosto nije tačno. Ministarstvo pravde nije to koje odlučuje da li će poternice biti raspisane ili ne, to donose sudovi u zakonom propisanom postupku, a Ministarstvo pravde sprovodi poternice, daje saglasnost na raspisivanje poternice. Prema tome, mi smo postupili po svakoj poternici koju je sud raspisao.
    Ne mislim da će ovaj zakon doprineti padu ugleda vojske. Tome u prilog govore i istraživanja koja su rađena u poslednje vreme i sama činjenica da se u poslednje vreme veći broj mladih ljudi prijavljuje i upisuje na vojne akademije i stupa u vojsku. Prema tome, te činjenice demantuju takve kritike.
    Takođe, ne mogu da se složim ni sa izjavama da će doći do pogoršanja discipline u kasarnama, iz prostog razloga, što sam već navela, što je ovaj zakon predložen još 17. decembra prošle godine i do sada nisu zabeležene nikakve negativne pojave u tom pogledu u samim kasarnama.
    To je sve ono što sam smatrala da treba da kažem. Pažljivo ćemo saslušati svaku diskusiju i u pojedinostima i, kao što sam rekla, nadam se da će nakon završenih rasprava ovaj zakon biti usvojen. Zahvaljujem se.
    ...

    Nikola Novaković

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem se, gospođo ministre.
    Preostalih osam minuta, reč ima gospodin Vlatko Ratković, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe ZES. Izvolite.
    ...

    Vlatko Ratković

    Za evropsku Srbiju
    Ono što sam uočio u toku današnje rasprave o zakonu o amnestiji jeste jedna konstanta kod dela narodnih poslanika, odnosno pojedinih poslaničkih grupa, koja je po meni paradigmatična, u smislu političke i parlamentarne nedoslednosti.
    Podsetiću da je 21. novembra 2006. godine grupa od 79 narodnih poslanika tadašnje jedinstvene SRS, dakle i poslanika koji danas pripadaju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo, odnosno SNS, predložila Narodnoj skupštini, dostavila Predlog zakona o amnestiji, kojim je između ostalog predviđeno da se amnestijom oslobađaju od krivičnog gonjenja lica okrivljena ili optužena za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine; da se oslobađaju od krivičnog gonjenja lica okrivljena ili optužena za delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela; da se oslobađaju od gonjenja lica koja su okrivljena ili optužena kao podstrekači izvršioca krivičnog dela, osim za podstrekavanje na izvršavanje krivičnog dela ubistva.
    Takođe, ovaj predlog zakona iz 2006. godine predvideo je da se potpuno oslobađaju od izvršenja izrečene kazne lica osuđena na kaznu zatvora u trajanju do tri godine i lica koja su na izdržavanju kazne zatvora za krivična dela iz članova koje sam citirao.
    Takođe, po tom predlogu zakona, koji je potpisalo 79 poslanika tadašnje Srpske radikalne stranke, oslobađaju se od izvršenja 33% kazne zatvora lica pravosnažno osuđena na kaznu zatvora od tri do deset godina i oslobađaju se od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravosnažno osuđena na kaznu zatvora od deset do 40 godina.
    Dakle, smatram političkom demagogijom ono što su narodni poslanici govorili protiv zakona o amnestiji koji je danas na dnevnom redu.
    Očekujem da će u danu za glasanje i deo opozicionih stranaka, a to smo videli iz izlaganja Poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije, glasati za Predlog ovog zakona. Zahvaljujem se.
    (Nemanja Šarović, s mesta: Replika.)