Zahvaljujem. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dala bih nekoliko uvodnih napomena o Predlogu zakona o amnestiji, koji je predložila Vlada RS, a koji je pripremilo Ministarstvo pravde u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu.
Amnestija predstavlja jedan od instituta krivičnog prava koji je opšteusvojen i koji predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva. Po svojoj pravnoj prirodi amnestija je akt političke volje najviših organa državne vlasti.
Prema odredbi člana 99. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština daje amnestiju za krivična dela. Prema odredbi člana 109. Krivičnog zakonika, amnestija je akt kojim se poimenično neodređenim licima, čiji je krug utvrđen aktom amnestije, daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, izrečena kazna zamenjuje blažom kaznom, daje rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
Oslobođenje od krivičnog gonjenja je u stvari abolicija, koja je sadržana u aktu amnestije. Oslobođenje od krivičnog gonjenja odnosi se na sva lica obuhvaćena amnestijom, bez obzira na to da li je protiv njih već pokrenut krivični postupak za delo za koje se daje amnestija ili je krivični postupak u toku, pri čemu nema značaja u kojoj se fazi nalazi postupak.
Ako se amnestijom daje oslobođenje od krivičnog gonjenja, postupak koji nije pokrenut više se ne može pokrenuti, a ako je postupak u toku - obustaviće se. Ako se aktom amnestije daje potpuno oslobođenje od izvršenja kazne, a lice koje je obuhvaćeno aktom amnestije još nije otpočelo sa izdržavanjem kazne, odnosno ako još nije započeto izvršenje kazne, kazna se neće izvršavati; ako je izvršenje započeto, onda će se obustaviti.
Predlogom zakona o amnestiji, o kome je danas reč, daje se amnestija za određena krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv Vojske Srbije. Imajući u vidu da su prošle jeseni doneti novi propisi koji uređuju oblast odbrane, pre svega Strategija odbrane Republike Srbije, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakon o civilnoj službi, izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije, a kojima se između ostalog predviđa i profesionalizacija vojske, procenjeno je da bi bilo opravdano dati amnestiju za pojedina krivična dela licima koja po dosadašnjim propisima nisu izvršila vojnu obavezu, a protiv kojih se vodi ili je okončan krivični postupak.
Pored toga, treba imati u vidu i činjenicu da se, prema dostupnim podacima, u inostranstvu nalazi oko 140.000 vojnih obveznika, od čega oko 44.000 čine regruti, a da se godišnje na zahtev oko 5.000 vojnih obveznika donese rešenje o produženju regrutne obaveze. Za krivična dela za koja se predlaže amnestija vodi se oko 5.000 krivičnih postupaka, uglavnom protiv naših građana koji žive i borave u inostranstvu.
U situaciji u kojoj se veliki broj vojnih obveznika nalazi u inostranstvu, a nije regulisao vojnu obavezu, nepravedno je celu krivicu za takav položaj pripisivati samo njima. Znatan broj vojnih obveznika u inostranstvu objektivno nije u mogućnosti da ostvari kontakt sa našim diplomatskim i konzularnim predstavništvima radi regulisanja vojne obaveze iz razloga udaljenosti, nedovoljne informisanosti, troškova i drugih razloga. Pored toga, vojni obveznici koji žive u inostranstvu, najčešće mladi ljudi, opravdano strahuju od eventualnog hapšenja prilikom povratka u Srbiju kada žele da posete svoju porodicu, jer bi to moglo da prouzrokuje štetne posledice, kao što su prekid školovanja ili gubitak posla u inostranstvu.
Zbog navedenog, izvestan broj državljana Republike Srbije koji borave u inostranstvu, a nisu regulisali svoju vojnu obavezu, opredeljuje se za ispis iz državljanstva RS, pa je evidentna potreba naše države da spreči odliv naših državljana, a naročito mladih.
Članom 1. Predloga zakona utvrđuje se vremenski period za koji se daje amnestija i taksativno se navode krivična dela koja su predmet amnestije.
U konkretnom slučaju, amnestija se daje za krivična dela: izbegavanje vojne obaveze iz člana 394, izbegavanje popisa i pregleda iz člana 395, neizvršavanje materijalne obaveze iz člana 396, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem ili obmanom iz člana 397. i samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399, propisana Krivičnim zakonikom.
Pored toga, Predlogom zakona se propisuje da se amnestija daje za period od 18. aprila 2006. godine, kada je donet prethodni Zakon o amnestiji, za ista krivična dela, a do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 2. Predloga zakona je odredba kojom se preciziraju oblici amnestije koji se daju ovim zakonom, a to su oslobođenje od krivičnog gonjenja i oslobođenje od izvršenja kazne.
Članom 3. Predloga zakona propisuje se da amnestija ne dira u prava trećih lica, što je inače u skladu sa rešenjem iz sistemskog zakona, člana 111. Krivičnog zakonika.
Članovi 4 – 10. Predloga zakona su procesne odredbe, koje sadrži svaki zakon o amnestiji, a kojima se propisuje nadležnost sudova, postupak za donošenje rešenja o primeni amnestije, pravo žalbe, puštanje na slobodu lica na koje se amnestija odnosi, ako se to lice nalazi u pritvoru ili izdržava kaznu zatvora, postupak brisanja osude iz kaznene evidencije, kao i shodna primena Zakonika o krivičnom postupku u postupku amnestije.
Na kraju, želela bih da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakon biti usvojen. Zahvaljujem se.