Vi nemate pravo na repliku.
(Nemanja Šarović, s mesta: Tražim reč po Poslovniku.)
Nemate pravo na repliku. Na repliku ima pravo gospodin Perić.
(Nemanja Šarović, s mesta: Tražim reč po Poslovniku.)
To je u redu. Izvolite, gospodine Šaroviću.

Dakle, povredili ste, između ostalog, član 27. Poslovnika i član 101. Poslovnika. Ja smatram da ste morali da mi date pravo na repliku.
Ukoliko ste pratili moje izlaganje, ono je trajalo punih trideset minuta, gospodin Ratković se upravo sada osvrnuo na one stvari o kojima sam ja pričao. Rekao je da smo mi poslanici Srpske radikalne stranke u to i to vreme podneli Predlog zakona o amnestiji (među tim poslanicima sam i ja) i rekao je da je to što smo sada pričali u odnosu na ono što stoji u Predlogu zakona politička demagogija.
Dakle, ne mislim da je ovo što sam rekao politička demagogija. Molim vas da mi date pravo na repliku. To će veoma kratko trajati. Očigledno je da je gospodin Ratković pogrešno protumačio upravo ono o čemu sam ja u načelnoj raspravi govorio.

Nema povrede Poslovnika na koju se pozivate.
Pravo na repliku ima gospodin Sreto Perić, kao ovlašćeni predstavnik po ovoj tački. Izvolite, gospodine Periću.

Hvala, gospodine predsedavajući. Najpre moram da se obratim kolegi Vlatkoviću: ne postoji jedinstvena i nejedinstvena Srpska radikalna stranka; postoji Srpska radikalna stranka, ponekad ima ovoliko poslanika, ponekad onoliko, mi se nadamo da ćemo na sledećim izborima imati mnogo više nego što imamo danas. To je naše pravo.
Drugo, izgleda da vi mene niste pažljivo slušali, a uzeli ste sebi za pravo da komentarišete stavove SRS. Kao ovlašćeni predstavnik SRS, nisam rekao da smo mi protiv amnestije kao političkog ili pravnog čina, nego sam govorio o krivičnim delima koja se štite ovaj put amnestijom. Amnestija se može dati za određena krivična dela, može se dati za kaznu koja je izrečena po tim krivičnim delima i može kombinovano, za jedno i za drugo.
Ono što ste čitali malopre, videli ste da se radi u principu o krivičnim delima za koja se može izreći kazna zatvora do tri godine. To može da bude kombinovano sa vrstom krivičnog dela i mi odlično znamo šta je abolicija, šta je amnestija, a šta je pomilovanje.
Gospođo ministre, i vama se obraćam ovaj put, abolicija je potpuna ili šira amnestija. Ona važi za pomilovanje i za amnestiju. Da sada ne raspravljamo o pravnom momentu i aspektu amnestije i pomilovanja, nego da govorimo i govorili smo o političkom činu, svakako, nismo mogli da izostavimo u potpunosti ni pravni aspekt ovog problema.
Ovde postoji jedan narodni poslanik koji uopšte ne čita predloge zakonskih akata. Pojavljuje se nakon rasprave u načelu i obično želi da bude poslednji i napravi par političkih insinuacija. Mislim da to nije korektno. Ne mogu ovo prebaciti vama, gospodine predsedavajući, ali taj kolega bi trebalo da ima malo korektnosti prema ostalim narodnim poslanicima, kako onima koji podržavaju ovu vladu tako i prema onima koji su u opoziciji.
Dragi kolega, postoje ovde poslanici i u opoziciji koji čitaju zakonske predloge i na osnovu toga o njima govore. Vi sebi uzimate za pravo da pričate neke političke priče, neke insinuacije, koje svakako nemaju nikakve veze sa Srpskom radikalnom strankom. Hvala vam.

Hvala, gospodine Periću. Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS Saša Dujović.

Hvala. Posle ovako žustre rasprave u kojoj je tema bila prevashodno vojska, status vojske ili nešto što se zove tradicija vojske i tradicija svega, u čemu su učešće uzeli zaista kompetentni, a bogami i nekompetentni, narodni poslanici za tu materiju, želim da kažem samo jedno. Oni ljudi koji su ovu državu branili nisu bili ničiji vojnici, nego su bili vojnici države. Oni ljudi koji ovu državu nisu branili, oni su bili dezerteri. Želimo da tim ljudima oprostimo za ta dela, pogotovo zato što se ovaj zakon odnosi na period od 2006. godine pa naovamo, kada nije bilo tih ratnih dejstava.
Naravno, kolega Periću, u vašoj diskusiji vi ste se osvrnuli na jedno moje mišljenje i razgovor sa građanima, da kažem tako. Konkretno, kažem vam i otvoreno tvrdim – svi ratnici koji su branili ovu državu i ovaj narod, barem ogroman deo njih, spremni su da oproste svojim sugrađanima, da bi sutra bilo bolje i njima i njihovoj deci.
Ostavimo ratnike da svoju muku i svoju bitku biju danas onako kako to najbolje znaju i umeju, za bolje sutra za sebe i svoje porodice. Pomozimo ovima koji nisu imali razumevanja i hrabrosti da odsluže svoj dug otadžbini. Njihov dug otadžbini koji nisu služili ide njima na čast, pre svega, a nama ide na ponos, da budemo ponosni kao najviše zakonodavno telo zato što smo spremni da i takve stvari, barem onaj deo koji je do nas, uradimo.
Naravno, te jeftine poteze, koje određene kolege rade ne bi li prikupile koji poen više, ostavljamo njima na čast, a što se tiče ovih 5.000 građana, želim im dobrodošlicu u državu Srbiju, u Republiku Srbiju i da daju pun doprinos onome, a mi smo naš doprinos dali ovako, nadam se, što ćemo usvojiti ovaj zakon. Hvala.

Hvala vama. Gospodine Periću, izvolite.

Kolega Dujoviću, ne pada nam na pamet da svojatamo ratne veterane. To su naši borci i hvala im za sve ono što su činili. Zašto se sad ti nerešeni problemi, koji su usmereni pre svega prema Ministarstvu odbrane i Ministarstvu finansija, zašto im ne opraštaju na taj način?
Uzimate sebi za pravo... Vaš politički stav, ne pada mi na pamet da ga menjam, to je vaše pravo, ali nemojte ga prenositi i od veterana uzimati nešto sebi, pa iznositi to kao njihov stav, jer zasigurno to nije tako. Ako su spremni da oproste to, zašto se pojavljuju sa zahtevima u nekim drugim slučajevima? Smatramo da su ti zahtevi opravdani, odmah da se razumemo. Lično mislim da i vi delite naše mišljenje po pitanju njihovih zahteva.
Ovde su neki drugi pokušali da ispolitizuju ovu stvar – iz tehničkog razloga se nije odazvalo oko pet hiljada ljudi, koji su imali ne samo pravo, nego i obavezu da služe vojni rok. Ko može bilo koga ubediti da se tu radi o tehničkom problemu? Jednostavno se radi o potpunoj svesti da se ne odazove tome.
Sada vi možete po tom pitanju da zauzmete kakav god hoćete stav, da abolirate, da pomilujete, to je stvar vašeg političkog opredeljenja, ali nemojte ukazivati da je to nešto što je potpuno normalno. Radi se o pet hiljada... Da nije možda doktora nauka, da nije možda onih ljudi koji su se bavili i koji se bave naukom i istraživačkim radom?
Tu temu smo imali u petak. Kakav je vaš stav prema tim pitanjima, takođe smo mogli da se uverimo i da vidimo. Ako prema nauci, dakle, prema nečemu za šta je potreban mir i puna koncentracija, imate takav stav kakav imate, nama je potpuno jasno kakav ćete imati stav kada je u pitanju urušavanje države i svih njenih institucija.
O tome govorite i danas i govorićete i povodom ostalih zakonskih predloga koji su na dnevnom redu ove sednice, jer za vas je, praktično, sve politika. Zašto ne poslaste neke druge poruke, da mislite i o građanima koji nemaju zaposlenje, koji nemaju mogućnosti da se leče, koji nemaju mogućnosti da školuju svoju decu? To vam nije problem. Da li mislite da su možda tih pet hiljada ljudi kritična masa koja će vam obezbediti 126 mandata na nekim narednim izborima?
Dajte da govorimo racionalno, da govorimo o onome što je objektivno i što jeste problem ove države. Čega god se dotaknete, vi samo upropastite. Nemojte to činiti, nigde vas to neće odvesti. Ako vam znači godina-dve vlasti, nemojte to zbog onih zbog kojih ste ovde. Hvala.

Hvala vama. Završetak današnje načelne rasprave obećava vrlo dinamičnu i uzbudljivu raspravu u pojedinostima.
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o amnestiji.
Nastavljamo sutra, u sredu 10. marta 2010. godine, u 10.00 časova, 14. tačkom dnevnog reda, raspravom o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.