Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da samo utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, radimo na osnovu člana 235. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno narodni poslanici koriste pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja, a na osnovu člana 235. Poslovnika Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika?

Reč ima narodni poslanik Nikola Krpić. Izvolite.

Poštovana predsednice i radno predsedništvo, kolege poslanici, postavio bih pitanje gospođi Svetlani Vukajlović, direktoru Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Stomatološka nauka se bavi, pre svega, preventivom. Klinika za dečju i preventivnu stomatologiju mora da se bavi preventivom, iz prostog razloga što su deca u tom uzrastu bez zuba, imaju anomalije rasta zuba, lica, vilice itd. Međutim, odlukom gospođe Vukajlović, ili možda ministra zdravlja, oni se ne bave i ne dozvoljava im se da se bave preventivom, već samo tercijarnim delom medicinske, odnosno stomatološke struke.

Želeo bih da pismenim putem budem obavešten da li će Stomatološki fakultet dobiti najzad to pravo da se bavi i preventivom, jer oni se sekundarnim delom medicine i ne mogu baviti, samo primarnim i tercijarnim. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, imam pitanje, odnosno tražim obaveštenje od Ministarstva poljoprivrede, od ministra poljoprivrede, a teme su ugrožena poljoprivredna domaćinstva, gazdinstva, odnosno ugroženo poljoprivredno zemljište zbog neregulisanih tokova reka u Srbiji.

Nedavno smo na televiziji gledali najdrastičnije primere iz Mačve, gde reka Sava svaki dan odnosi hektare i hektare poljoprivrednog zemljišta. Hoću da apostrofiram jedan problem i jedan primer. Dakle, pitam Ministarstvo poljoprivrede, ministra poljoprivrede – šta Ministarstvo poljoprivrede preduzima po ovom pitanju, odnosno kako misli da reši ovaj problem?

Ovog puta posebno se osvrćem na atar sela Katrge u čačanskoj opštini, gde svake godine reka Zapadna Morava odnosi hektare i hektare poljoprivrednog zemljišta, tako da naši seljaci, naši poljoprivrednici na ovako neobičan način, rekao bih tragičan način, zbog nemara države prema poljoprivrednicima, ostaju bez svoje očevine, ostaju bez delova „fabrika pod nebom“, kako mi volimo da kažemo kad nam trebaju glasovi seljaka, a država ništa ne preduzima. Niko od njih čak nije oslobođen dela nekih dažbina prema državi, koje naši poljoprivrednici, i pored ovakvih nesreća koje su ih zadesile, ispunjavaju.

Dakle, tražim obaveštenje od Ministarstva poljoprivrede – šta Ministarstvo poljoprivrede misli da preduzme radi rešavanja ovakvih problema? Ovog puta posebno apostrofiram čačansku opštinu, atar sela Katrge, gde se ljudi stotinama godina na svojim gazdinstvima bave poljoprivredom i žive od nje, hraneći pri tom gradsko stanovništvo i naš narod, a svake godine ostaju bez dela svoje očevine i svog nasledstva.

Da li u budžetu Ministarstva poljoprivrede postoje sredstva za rešavanje ovih problema, dakle, za rešavanje problema vodotoka naših reka?

Očekujem odgovor u najkraćem mogućem roku, zato što smo videli da su, nažalost, u nekim delovima naše zemlje bile i poplave. Naravno, najveća šteta i najveća tragedija je to što su ljudi ostajali bez domova u kojima su živeli, ali verujte da ništa manja tragedija nije kada ljudi izađu u svoje atare, na svoja poljoprivredna zemljišta i vide kako njihovu očevinu, njihovo nasledstvo, koje su obrađivali stotinama godina, reke odnose u jednom trenutku. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, ustavna obaveza parlamenta i nas poslanika jeste da sprovodimo zakonodavnu, ali i kontrolnu funkciju. Posao parlamenta u svim demokratijama je da donosi zakone, ali je podjednako važno i da sprovodi kontrolnu funkciju, pre svega Vlade, ali i svih izvršnih organa vlasti. To je posao na kome treba da se radi; ni mnogo razvijenije demokratije i demokratije sa mnogo dužim iskustvom nego što je naše još uvek nisu našle prave mehanizme kontrole.

Naš poslovnik o radu parlamenta, izmenjen Poslovnik, koji je donet pre godinu dana (18. februara 2009. godine su napravljene izmene tog poslovnika), predvideo je mogućnost da narodni poslanici mogu dva puta nedeljno, utorkom i četvrtkom, pre početka sednice, kao što ste na početku i rekli, da postavljaju pitanja svim onim institucijama koje za svoj rad odgovaraju parlamentu i da dobiju odgovore na ta pitanja.

To je sigurno jedan od mehanizama da se jača kontrolna funkcija parlamenta, ali puni smisao te kontrolne funkcije može da se realizuje samo na jedan način – ako na ta pitanja dobijemo i odgovor, jer izuzetno je važno da se pokrenu određena pitanja, izuzetno je važno da se govori o različitim temama i upravo u ovim pitanjima se vidi različitost političkih stranaka jer svaka potencira neke druge stvari. Ono što je izuzetno važno za sprovođenje te kontrolne funkcije jesu odgovori na postavljena pitanja.

Imam jedno vrlo jednostavno pitanje za predsednicu parlamenta gospođu Slavicu Đukić-Dejanović: gospođo predsednice, koliko je ukupno pitanja, na osnovu člana 235, postavljeno od trenutka kada je promenjen Poslovnik, odnosno od 18. februara 2009. godine? Drugo pitanje: koliko je ukupno odgovora stiglo na postavljena poslanička pitanja?

Mislim da ćemo vrlo lako dobiti odgovor. Poslovnik predviđa 15 dana za dobijanje odgovora. Mislim da tek kada dobijemo taj odgovor možemo da dobijemo punu sliku o našoj kontrolnoj funkciji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imamo pitanje za Vladu Republike Srbije i za gospodina Mrkonjića, za njegovo ministarstvo.

U pitanju su domaći autoprevoznici kojima se u ministarstvu gospodina Mrkonjića, kada prevoze robu iz drugih zemalja prema Kosovu i Metohiji, izdaju dozvole za treću zemlju. Na taj način naša država indirektno priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, što je suprotno međunarodnom pravu i Ustavu Republike Srbije.

Da bih precizirao, reći ću vam da postoje tri vrste transportnih dozvola: jedne su tranzitne, druge su bilateralne, dakle, između dve zemlje, i treća vrsta dozvola jesu dozvole za treću zemlju. Kada, na primer, naši autoprevoznici utovaraju robu, recimo, u Hrvatskoj i nameravaju tu robu da istovare na Kosovu i Metohiji, oni moraju da dostave dozvolu za treću zemlju. Dakle, Kosovo i Metohija se tretira kao nezavisna država.

Pitanje gospodinu Mrkonjiću i Vladi Republike Srbije je – zašto uopšte tako nešto dozvoljavaju? Kako Vlada Republike Srbije može auto-prevoznicima u Beogradu da deli dozvole za treću zemlju, a njeni službenici da savetuju auto-prevoznike da kada idu prema Hrvatima i nameravaju da istovare robu na Kosovu i Metohiji obavezno ponesu dozvolu za treću zemlju? Dakle, ovo je zaista skandalozno, suprotno je našem Ustavu. Mene interesuje zbog čega se Vlada Republike Srbije tako ponaša.

Drugo pitanje: šta su ministarstvo gospodina Dačića, Vlada Republike Srbije i BIA uradili da bi suzbili štetan uticaj Federalne unije evropskih etničkih grupa, organizacije koja se bavi manjinskim pitanjima, koja deluje na teritoriji Republike Srbije, a kojoj je, na primer, zabranjeno prisustvo u Republici Francuskoj i Italiji, zabranjeni su im sastanci, i koja se bavi manipulisanjem pripadnicima nacionalnih manjina?

Dakle, Federalna unija evropskih etničkih grupa je organizacija koju sponzorišu EU, savezno ministarstvo spoljnih poslova Republike Nemačke i, kako navodi francuski stručnjak za geopolitiku general Pjer Mari Galoa, nemačka služba bezbednosti BND.

Oni su imali nekoliko sastanaka na teritoriji Republike Srbije. Između ostalog, dve partije koje su registrovane u Republici Srbiji članice su ove organizacije, a takođe i jedna manjinska grupa. U ovom trenutku neću navoditi njihova imena, to ću uraditi kasnije.

Šta je problem sa Federalnom unijom evropskih etničkih grupa? Federalna unija evropskih etničkih grupa izdaje časopis koji se zove „Evropa etnika“. U tom časopisu nalaze se stari Hitlerovi nacisti, poput Bema, Štajnehera i Rojše, dakle, ljudi koji su imali zadatak od strane Hitlerove Nemačke da se bave manjinama, na primer, u okupiranoj Čehoslovačkoj. Federalna unija evropskih etničkih grupa nastavlja takvu tradiciju i, kao što sam vam rekao, deluje na teritoriji Republike Srbije. To delovanje je suprotno zakonima Republike Srbije, suprotno našem Ustavu. Reći ću vam još jednom da su Francuska i Italija u nekoliko navrata zabranile sastanke Federalne unije evropskih etničkih grupa na svojoj teritoriji. Njena skraćenica na nemačkom jeziku je FEUV.

Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i BIA – šta su uradili da istraže i suzbiju štetno delovanje Federalne unije evropskih etničkih grupa u Republici Srbiji? Hvala.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
U elektronskom sistemu je prijavljen narodni poslanik Mirko Čikiriz. Do stola predsedavajućeg još nije stiglo ovlašćenje poslaničke grupe. Da li postoji takvo ovlašćenje, pa će stići? (Da.) Izvolite.
Narodni poslaniče, da li želite reč ili ne? Zahvaljujem.
Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika – obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Zoran Kasalović, Riza Halimi, Elvira Kovač i Milan Lapčević.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu – saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministarke pravde, pozvala da sednici prisustvuju i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde i Vladimir Čeklić, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O AMNESTIJI (načela)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Saša Dujović Poslaničku grupu SPS - JS, narodni poslanik Vlatko Ratković Poslaničku grupu ZES, narodni poslanik Sreto Perić Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o amnestiji.
Pre nego što dam reč predstavniku predlagača Snežani Malović, ministarki pravde, u elektronskom sistemu je prijavljen narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Da li želite da govorite o povredi Poslovnika? (Ne.)
Samo kao predsednik poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Da li predstavnica predlagača Snežana Malović želi reč? (Da.) Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dala bih nekoliko uvodnih napomena o Predlogu zakona o amnestiji, koji je predložila Vlada RS, a koji je pripremilo Ministarstvo pravde u saradnji sa Ministarstvom za dijasporu.
Amnestija predstavlja jedan od instituta krivičnog prava koji je opšteusvojen i koji predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva. Po svojoj pravnoj prirodi amnestija je akt političke volje najviših organa državne vlasti.
Prema odredbi člana 99. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština daje amnestiju za krivična dela. Prema odredbi člana 109. Krivičnog zakonika, amnestija je akt kojim se poimenično neodređenim licima, čiji je krug utvrđen aktom amnestije, daje oslobođenje od krivičnog gonjenja ili potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, izrečena kazna zamenjuje blažom kaznom, daje rehabilitacija ili se ukidaju pojedine ili sve pravne posledice osude.
Oslobođenje od krivičnog gonjenja je u stvari abolicija, koja je sadržana u aktu amnestije. Oslobođenje od krivičnog gonjenja odnosi se na sva lica obuhvaćena amnestijom, bez obzira na to da li je protiv njih već pokrenut krivični postupak za delo za koje se daje amnestija ili je krivični postupak u toku, pri čemu nema značaja u kojoj se fazi nalazi postupak.
Ako se amnestijom daje oslobođenje od krivičnog gonjenja, postupak koji nije pokrenut više se ne može pokrenuti, a ako je postupak u toku - obustaviće se. Ako se aktom amnestije daje potpuno oslobođenje od izvršenja kazne, a lice koje je obuhvaćeno aktom amnestije još nije otpočelo sa izdržavanjem kazne, odnosno ako još nije započeto izvršenje kazne, kazna se neće izvršavati; ako je izvršenje započeto, onda će se obustaviti.
Predlogom zakona o amnestiji, o kome je danas reč, daje se amnestija za određena krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv Vojske Srbije. Imajući u vidu da su prošle jeseni doneti novi propisi koji uređuju oblast odbrane, pre svega Strategija odbrane Republike Srbije, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, Zakon o civilnoj službi, izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije, a kojima se između ostalog predviđa i profesionalizacija vojske, procenjeno je da bi bilo opravdano dati amnestiju za pojedina krivična dela licima koja po dosadašnjim propisima nisu izvršila vojnu obavezu, a protiv kojih se vodi ili je okončan krivični postupak.
Pored toga, treba imati u vidu i činjenicu da se, prema dostupnim podacima, u inostranstvu nalazi oko 140.000 vojnih obveznika, od čega oko 44.000 čine regruti, a da se godišnje na zahtev oko 5.000 vojnih obveznika donese rešenje o produženju regrutne obaveze. Za krivična dela za koja se predlaže amnestija vodi se oko 5.000 krivičnih postupaka, uglavnom protiv naših građana koji žive i borave u inostranstvu.
U situaciji u kojoj se veliki broj vojnih obveznika nalazi u inostranstvu, a nije regulisao vojnu obavezu, nepravedno je celu krivicu za takav položaj pripisivati samo njima. Znatan broj vojnih obveznika u inostranstvu objektivno nije u mogućnosti da ostvari kontakt sa našim diplomatskim i konzularnim predstavništvima radi regulisanja vojne obaveze iz razloga udaljenosti, nedovoljne informisanosti, troškova i drugih razloga. Pored toga, vojni obveznici koji žive u inostranstvu, najčešće mladi ljudi, opravdano strahuju od eventualnog hapšenja prilikom povratka u Srbiju kada žele da posete svoju porodicu, jer bi to moglo da prouzrokuje štetne posledice, kao što su prekid školovanja ili gubitak posla u inostranstvu.
Zbog navedenog, izvestan broj državljana Republike Srbije koji borave u inostranstvu, a nisu regulisali svoju vojnu obavezu, opredeljuje se za ispis iz državljanstva RS, pa je evidentna potreba naše države da spreči odliv naših državljana, a naročito mladih.
Članom 1. Predloga zakona utvrđuje se vremenski period za koji se daje amnestija i taksativno se navode krivična dela koja su predmet amnestije.
U konkretnom slučaju, amnestija se daje za krivična dela: izbegavanje vojne obaveze iz člana 394, izbegavanje popisa i pregleda iz člana 395, neizvršavanje materijalne obaveze iz člana 396, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem ili obmanom iz člana 397. i samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399, propisana Krivičnim zakonikom.
Pored toga, Predlogom zakona se propisuje da se amnestija daje za period od 18. aprila 2006. godine, kada je donet prethodni Zakon o amnestiji, za ista krivična dela, a do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 2. Predloga zakona je odredba kojom se preciziraju oblici amnestije koji se daju ovim zakonom, a to su oslobođenje od krivičnog gonjenja i oslobođenje od izvršenja kazne.
Članom 3. Predloga zakona propisuje se da amnestija ne dira u prava trećih lica, što je inače u skladu sa rešenjem iz sistemskog zakona, člana 111. Krivičnog zakonika.
Članovi 4 – 10. Predloga zakona su procesne odredbe, koje sadrži svaki zakon o amnestiji, a kojima se propisuje nadležnost sudova, postupak za donošenje rešenja o primeni amnestije, pravo žalbe, puštanje na slobodu lica na koje se amnestija odnosi, ako se to lice nalazi u pritvoru ili izdržava kaznu zatvora, postupak brisanja osude iz kaznene evidencije, kao i shodna primena Zakonika o krivičnom postupku u postupku amnestije.
Na kraju, želela bih da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakon biti usvojen. Zahvaljujem se.