Gospodine Šaroviću, povredu Poslovnika možete da reklamirate neposredno nakon što je ona učinjena. Ovde sam seo pre šest i po minuta i prosto je nemoguće da sam za tih šest i po minuta potpunog ćutanja i potpuno koncentrisanog slušanja izlaganja narodnog poslanika uopšte teoretski mogao da napravim povredu Poslovnika.
Prema tome, ovde vas prekidam i upozoravam vas da ne zloupotrebljavate reč koju možete dobiti kada reklamirate povredu Poslovnika. Hvala na razumevanju.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe Nova Srbija, DSS i SRS.
Prema redosledu narodnih poslanika, reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, pozdravio bih i predstavnike Vlade, ali ih ne vidim ovde, a oni su nam i te kako bitni za određene informacije, jer smo hteli da postavimo određena pitanja vezana za ove tačke dnevnog reda, ovo je pravi galimatijas predloga od strane vladajuće većine. Tu imamo samo predlagača Vesnu Marjanović ispred Odbora za kulturu, a očekivali smo nekoga od predstavnik Vlade da nam da pojedinačna objašnjenja.
Naime, usredsrediću se na predlog kandidata za izbor za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije i pričaću o toj temi. Normalno, postavio bih i neka pitanja, ali ne verujem da ću dobiti odgovor od bilo koga.
Pre nego što bilo šta kažem o kandidatima, dobro je da upoznamo građane Srbije šta je Agencija i šta je njen delokrug posla. Naime, Agencija je samostalni pravni subjekt, nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija koje ima svoj organ, koje ima svoj savet. Savet odlučuje, ima devet članova i oni su ugledni građani ove zemlje, stručnjaci iz oblasti medija, pravnici, ekonomisti, stručnjaci iz oblasti telekomunikacija. Rad Saveta je javan i transparentan, može svako da prisustvuje tom radu.
Međutim, ono što je problematično i što nas brine, to je da danas biramo jednog kandidata, a prethodnom kandidatu mandat je istekao pre godinu dana, tačno 17. februara. Znači, nešto više od godinu dana nemamo člana Saveta. Postavljam jedno prosto pitanje – zbog čega do sada nismo izabrali kandidata za člana Saveta? Koji je razlog što mi danas nemamo Savet koji može da radi u punom sastavu, u punom kapacitetu? Da li je to svađa vladajuće koalicije koja nije usaglasila kandidata, da li nije došlo do konsenzusa u samoj vladajućoj većini ili je, pak, nešto drugo? To ne interesuje samo nas poslanike, interesuje i građane Srbije zbog čega godinu dana Savet ne radi u punom sastavu. Vidim, nemam odgovor, možda vi, potpredsedniče Skupštine, znate zbog čega godinu dana... Ne verujem da znate, ali nema predstavnika Vlade koji bi mi odgovorio na to pitanje.
Druga stvar koju sam hteo da kažem tiče se samih kandidata. Imamo predlog dva kandidata, to su gospođa Gordana Suša i Božidar Zečević. Zanima me kao običnog građanina, jer nisam pravnik, da li gospođa Suša ima pravo, pošto je bila predmet interesovanja vladajuće većine na prošloj sednici, i mogućnost ponovne kandidature za člana Saveta, pošto već jednom nije izabrana kao kandidat vladajuće većine? Ovde imam stenograme i zapisnike koji kažu da je od 128 poslanika 120 poslanika glasalo za, a osam je glasalo protiv. Da li na taj način gospođa Suša nije prošla? Da li ona ima mogućnosti da se kandiduje ponovo na javnom konkursu za člana Saveta? To je jedno pravno pitanje na koje želim da mi odgovorite. Ako ima, da li ste se usaglasili oko toga da li će gospođa Suša proći kao kandidat?
Ružno je igrati se imenom gospođe Suše, jer je ona jedan od poznatijih novinara na našoj medijskoj sceni.
Drugi kandidat je gospodin Božidar Zečević. Sagledavajući njegovu biografiju i njegov CV vidimo da se radi o jednom stvarno dobrom kandidatu, kvalitetnom, koji bi verovatno, uzimajući ove njegove reference u obzir, i te kako doprineo kvalitetnom radu Saveta RRA.
Iz ovoga se vidi da su kandidati... Odnosno, pošto ih je predložio Odbor za kulturu, a njihovi predlagači su Udruženje novinara i Udruženje kulturnih radnika, verovatno su uticajni u svojim sredinama, od ugleda i autoriteta. Nije lepo da se igrate sa kandidatima i imenima ovih ljudi. Siguran sam da opet nemate konsenzus oko imena kandidata koji će proći u Savet RRA i očekujem da na nekoj od narednih sednica ponovo raspravljamo o ovoj tački.
Dva su razloga zbog čega ne želite da imenujete kandidata. Prvi razlog je razdor u vladajućoj većini jer nemate jedinstvo oko kandidata koji će proći u Savet, i drugi razlog – zato što se plašite rada tog saveta.
Gospodine Novakoviću, pre početka ove sednice niste uvrstili u dnevni red predlog DSS-a da se raspravlja o izveštaju državnog revizora.
Po toj logici, očekujem da je razlog zbog čega nećete predložiti kandidata to što se plašite izveštaja Saveta za neka buduća vremena, jer Savet je taj koji kontroliše sve medijske kuće koje imaju nacionalnu frekvenciju, a pošto Demokratska stranka, vladajuća većina, kontroliše sve te medije, velika je cenzura. Njima je mnogo lakše da gospodin Šaper vodi kompletnu cenzuru, nego da Savet RRA radi svoj posao.
Napomenuću vam jednu stvar. Vojislav Koštunica je otišao sa vlasti pre skoro dve godine. On je samo jednom u toku dve godine bio na nacionalnom servisu, a kada uključite nacionalni servis, televizor, videćete da svakodnevno prodefiluju predstavnici vladajuće većine: DS, G 17, SPS. Prosto me je strah da otvorim frižider, da njih ne vidim u frižideru, jer, verujte, ovo me podseća na period pre 2000. godine, kada je na RTS-u bio samo Slobodan Milošević. Sada su tu Boris Tadić, Vuk Jeremić, Mlađan Dinkić, Ivica Dačić i mnogi drugi.
Očekujemo, ako budete usvojili predlog kandidata, da taj savet počne da funkcioniše i napokon radi svoj posao i da ovakve anomalije ubuduće otklonite. Zahvaljujem.

Hvala. Gospodine Momčilov, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, vidite, atmosfera u našem parlamentu najbolje odslikava atmosferu u društvu, hoću da kažem, koji značaj parlament danas uopšte ima i rasprava koju danas ovde vodimo.
Čovek bi rekao, hajde, možda tematika nije interesantna i značajna, pa možda i ne treba da bude većeg interesovanja, međutim, nažalost, kada govorimo o medijima, oni su danas strogo kontrolisani i parlament ne uživa prioritet u predstavljanju kada su mediji u pitanju. Jasno je da tu postoji velika pristrasnost i da za medije Vlada i protagonisti izvršne vlasti imaju dominantniju i značajniju ulogu. Nije čudo što nas nema. Ako i treba da se progovori o nečemu značajnijem, onda ćemo biti skrajnuti posle ponoći, u odloženim prenosima, što sebi dozvoljava Javni servis, koji se, vidite ovih dana, uključio u koruptivne, špekulativne akcije, gde se od lakovernih građana uzimaju pare, popunjava budžet i jedna manjina opet ima veliku korist.
Nadovezaću se na moje prethodno izlaganje, trebalo bi da to bude jedna celina. Neko je možda mogao da stekne utisak da imam nešto protiv policajaca. Kažu mi – šta imaš protiv policajaca? Nemam ništa protiv policajaca. Ako pogledate današnji „Nin“ videćete da je Zavod za udžbenike objavio u dva toma dnevnik Tase Milenkovića, prvog srpskog učenog policajca. Možda će i ovi predlozi, koji jako liče na neke priučene policajce, takođe zavredeti u budućnosti neke tomove nekih značajnih publikacija, ne znam, ali ono što sam hteo da kažem je samo da u takva tela možda ne treba stavljati ljude iz te branše. Protiv tih ljudi nemam ništa, pogotovo kada rade svoj posao na legalan i legitiman način.
Pitanje je sada, ako ovde vodimo jednu nepotrebnu debatu, zašto govorimo? Zašto vi srpski radikali i retki pojedinci uopšte uzimate reč, kada nećete biti u novinama objavljeni, nećete biti u medijima adekvatno predstavljeni, ono što vi kažete neće doći do naših građana? Jednostavno, moramo, mi još verujemo da smo u participarnoj demokratiji. Ako to tako jeste, mi narodni poslanici moramo da obezbedimo građanima da obezbede kontrolu nad izvršnom vlašću i nad nama poslanicima, iz dva jednostavna razloga: građani moraju da čuju naš glas, pošto su za nas glasali i moraju da čuju našu kritiku izvršne vlasti, zato što su oni glasali i za tu izvršnu vlast. Ali, ima nešto što je možda daleko važnije, a to je da oni kao poreski obveznici izdržavaju i tu izvršnu vlast i nas kao predstavnike u parlamentu. Zato govorimo i zato ćemo i govoriti, dopadalo se to drugima ili ne; predstavnici izvršne vlasti će ćutati, ali to je realna situacija.
Rekao sam da parlament apsolutno nema inicijativu u zakonodavnoj aktivnosti. Ovde samo izglasavamo zakone, ne trudimo se da neke zakone sami kreiramo, jer ne daju partijski vrhovi. To je realnost. Jednostavno, i kada neka poslanička grupa predloži neki predlog zakona ili akta, većinom odbijete i tu se onda otprilike sve završi.
Ono što hoću još da kažem, mislim da je potrebno da se kaže, kada vodimo ovakve rasprave, čovek bi mislio da se sve događa u Vladi. Ne, eno ga kazan na Kopaoniku gde se meša, gde se već i nova vlada formira. Tamo ćete videti da je za Javni servis interesantnije da prenosi šta se tamo događa, da li je Vlahović ubacio loptu u koš ili nije.
Dobro je što se bave velnes aktivnostima. To je za jačanje zdravlja apsolutno poželjno. Ima samo jedan problem, što većina građana Srbije sebi to ne može da dozvoli i takva demonstracija preko Javnog servisa može da bude sa moralne tačke diskutabilna. Naravno, nećemo se složiti svi. Neko će kazati da to treba prikazivati, da i ostali građani vide, pogotovo jadni penzioneri sa svojim penzijama i gomila nezaposlenih kojima sigurno nije do velnes centara, do sportskih aktivnosti, političara i tajkunsko-političarsko-parlamentarne ujdurme koja se događa na Kopaoniku.
Obećao sam da ću sa par reči da se osvrnem i na sledeću tačku koja nam je data da je razmatramo ovako grupno. Imate ostavku jednog člana Zdravstvenog saveta Srbije. Rekao bi sada čovek – šta je sada ovo, čovek je dao ostavku, ostavka je lični čin, šta onda ima da se priča? Ima mnogo da se priča. Savet za zdravlje je birala Skupština Srbije. To je stručni organ. Od stručnih tela imamo još i etički odbor, koji bira Vlada, imamo republičke stručne komisije koje brinu o pojedinim segmentima u zdravstvenoj službi. Ta stručna tela bira Ministarstvo.
Šta je problem sa Savetom? Prvi i osnovni problem svih regulatornih i drugih tela koja bira parlament jeste da se neblagovremeno biraju. Zakon o zdravstvenoj zaštiti je donet 2005. godine i propisao je da će devet meseci posle biti izabran Savet. Naravno, Savet je izabran 18. marta 2009. godine; računajte sada, da uzmemo i 2006. godinu, koliko je godina prošlo.
Ako gledate zakon, on ima izuzetno značajnu ulogu; kaže, čitam sad član 150. Zakona o zdravstvenoj zaštiti: „Stručni savet se obrazuje kao stručno i savetodavno telo koje se stara o razvoju i kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizacije zdravstvene službe i sistema zdravstvenog osiguranja.“
Naravno, kada smo birali ovaj savet prvi problem je bio to što nije biran na način koji treba da bude zadovoljen da bi se ispoštovali stručni kriterijumi, a s druge strane, da bi to bilo reprezentativno telo koje bi moglo da odgovori svojim zadacima. Zadaci su u 14 tačaka jasno definisani. Neću ih čitati.
Šta je problem ovog odbora od početka? Zamislite, nema nikoga iz Vojvodine u takvom telu. Vojvodina je, hteli ne hteli, jedan od najrazvijenijih delova naše zemlje. Zdravstvena služba Vojvodine i te kako je značajna komponenta zdravstvenog sistema.
Hajde da se oglušimo o to, hajde da preskočimo i da kažemo da to nije važno. Drugi problem ovog tela je da tu pored kvalitetnih stručnjaka, nažalost, nemate i kvalifikovane stručnjake. Tu su morali da sede i ljudi koji se bave organizacijom zdravstvene službe, socijalni medicinari, epidemiolozi, da ne nabrajam sve. Ne, što je kolega već naveo, ovde su se izvesni lažno kvalifikovali za članstvo u Savetu.
Vidite, predsednik Saveta je istaknuti infektolog, sada ne moram ni da govorim o tome, za koga piše da je izuzetan stručnjak za finansijska pitanja i probleme. On je nama na skupštinskom odboru pre par dana lepo rekao – ja nemam veze sa finansijama u zdravstvu. Tako falsifikovane kvalifikative je ovaj parlament usvajao i onda smo birali članove.
Da ne govorim o drugim problemima, da ne kažem da u ovoj zemlji ima kvalifikovanih stručnjaka i eksperata Svetske zdravstvene organizacije, živih, koji su kreirali zdravstvenu politiku na planeti Zemlji, koji ovde apsolutno nisu poželjni. Možemo da se pitamo zbog čega nisu poželjni. Odgovor bi bio, verujte, jadan. Neću ni da pokušam da dođem do njega. Imate autoritet profesorke Viktorije Cucić, imate profesora Đorđa Jakovljevića, da ne idem dalje, vrhunske stručnjake na planu organizacije zdravstvene službe, koji ne mogu da sede u ovakvim telima.
Opet će neko da kaže – zašto si se raspričao toliko kada je čovek dao ostavku? Telo koje nije moglo da zaživi na vreme i koje je jedva zaživelo... Neću da pričam o tome da su izvesni predstavnici osporavani, da nisu legalno izabrani – predstavnici komore stomatologa. Tvrdi se da ih niko nije javno predlagao, nego je samo direktor napisao ime i poslao, da u to ne ulazim, imamo kakav-takav odbor.
Vidite, mi razrešavamo čoveka, ali niko ne predlaže novu osobu. Neko će da kaže – imaju četrnaest različitih profila, mogu da rade. Kako su radili? Imali su pet sednica do sada. Šta su na Odboru kazali – nemamo prostorija, imamo samo jednu sobicu u Ministarstvu zdravlja, nemamo finansije i kako mi da radimo?
Jedan jedini konkretan zadatak koji odbor dobija i koji mora da uradi jeste akreditacija programa kontinuirane medicinske edukacije. Svi lekari moraju stalno da prate struku, da prisustvuju stručnim sastancima i da na taj način dobijaju određenu količinu bodova. Na osnovu broja bodova im se svake godine produžava licenca koju izdaje Lekarska komora Srbije.
Šta se dogodilo? Stiglo je 3.000 programa do Saveta. Savet se našao u haosu, ne može da obavlja svoju funkciju. U zakonu lepo piše da administrativno-tehničku pomoć pruža Ministarstvo zdravlja. U zakonu lepo piše da se Savet finansira iz budžeta. Bio sam presrećan kada sam video tu stavku, ljudi su potpuno pokriveni, međutim, kažu – nemamo gde da sedimo, jedna kancelarijica, jedan službenik i nikakva finansijska sredstva. To je realnost. Najviše stručno telo, po zakonu, na ovakav način radi.
Dodatni problem, šta su onda oni uradili? Oni su pribegli, pretpostavljam u konsultaciji sa Ministarstvom zdravlja, kršenju zakona. Oni su lepo uveli komoru zdravstvenih radnika u Savet i formirali komisije koje će da određuju akreditaciju. Po zakonu ne može nikako. Komora je profesionalno udruženje lekara, medicinskih sestara, farmaceuta, stomatologa. Uzmite zakon, neću vas zamarati, ni po jednom članu zakona to nije moguće. Ali, u državi Srbiji je moguće. Ovde se zakona ne treba držati. Brozova izreka, krilatica „Nemojte se držati zakona baš kao pijan plota“ doživljava u dosovskoj reinkarnaciji procvat. Mi smo svakog dana svedoci toga. Grubo kršenje zakona.
Isto to stručno telo, koje je bilo merodavno da plan razvoja zdravstvene zaštite koji smo dobili analizira, propustilo ga je ka Skupštini, bez da je moglo da ga kvalitetno i kvalifikovano obradi i da svoje mišljenje.
Naime, mi smo dobili jedan predlog tog plana, koji će uskoro biti, verujem na narednoj sednici. Šta se čeka? Čeka se samo da se nakupe dva-tri zakona, da može Ministarstvo da vam aglomira nekoliko zakona da bi dekapitiralo raspravu, na kojoj, naravno, neće biti prisutan ministar.
Ne krivim ja ministra. Ovo što pričam nije kritika ministra. Ministar je pokazao šta zna, dovoljno vremena. On je potpuno jasan. On radi u granicama svojih mogućnosti. Da li je njegov opstanak uzrokovan Vladom, premijerom, ili možda negde na Kopaoniku treba tražiti neke dodatne ličnosti... Sada smo imali strane ambasadore, pa je sve to kompletirano, taj „đuveč“ sada stvarno liči na našu realnost, i to je ono što nije dobro.
Zašto nije dobro, da budem sada jasan. Ovaj parlament, ovaj savet koji smo izabrali kao vrhovno stručno telo nije imao snage i nema snage da donese zdravstvenu politiku zemlje Srbije, znači, da donese najopštije smernice šta treba činiti u interesu građana Srbije kada je zdravlje u pitanju.
Iz plana bi trebalo da proistekne program o kojem ćemo ovde raspravljati, a videćete kakav je to program i na kakav način. Garantujem vam da će to biti nekoliko zakona, da će biti protrčano, a ono što treba nakon toga da se desi, da iz plana koji je oročen za jedan određeni vremenski period uslede strategija i politika koju će Ministarstvo zdravlja da formira i inovira, pa onda da primenjuje, trebalo bi da dovede do dobrog stanja u zdravstvenom sektoru.
Kod nas nije tako. Kod nas je sve obrnuto. U zemlji Srbiji ste imali situaciju da imamo prvo strategije, nacionalne programe. Ni po jada što su oni takvi, ima druga priča, što su neadekvatni, ali nije prilika da o tome pričamo. Sada se ide na plan koji proističe iz onoga što treba da proizvede. To je logika koja ovde u Skupštini hoće da se nametne, logika protivna stručnim pravilima profesije i logike.
Da završim, zašto sada ja to potežem? Potežem zbog toga što ovde nije shvaćen osnovni problem srpskog društva, a to je biološka ugroženost građana. Ne kažem da smo samo lošom politikom (ili politikama) izvršne vlasti, a bogami, sklon sam da mogu i to da tvrdim, dovedeni u takvu situaciju. Dva su velika problema: nedovoljno rađanje i drugi razlog zbog kojeg danas pričam – visoka opšta smrtnost, 14 ljudi na hiljadu umre, a na hiljadu ljudi deset se rodi. Onda imate ono da je svake godine za jedan grad od 35.000 do 40.000 ljudi manje i da će nas manje biti za neki milion u 2025. godini. To je problem.
Šta je problem kod te smrtnosti? To što je najveći uzrok nešto što se može sprečiti – hronične nezarazne bolesti, koje se ogledaju u kardiovaskularnim bolestima i u malignim bolestima. Šta je problem? To što ovaj parlament neće to da uoči, neće autistično Ministarstvo da to istakne kao glavni cilj, da se zaustavi biološka dezintegracija našeg naroda, nego priča uopštene priče koje, svaka za sebe, imaju opravdanje, ali ne dotiču ključni i fundamentalni problem srpskog društva. O tome se ćuti. Koje su to mere kojima se to može sprečiti? To znaju oni eksperti koji ne mogu da dobiju mesto u našem zdravstvenom savetu. Svaka čast ostalima, svi su oni časni stručnjaci i svi oni u granicama svojih mogućnosti i pruženih uslova rade svoj posao.
Ono što takođe hoću da kažem i otprilike bih završio svoje izlaganje ovim, ovakva politika, loša, prema Zdravstvenom savetu koji je, izgleda, shvaćen samo kao jedna forma i kao jedna kulisa kojom ćemo zamaskirati svu bedu i jad stanja kakvo imamo u zdravstvenom sektoru...
Postoji još jedna bitna činjenica koju moram da istaknem. Zašto ovo pričam? Pričam upravo zbog građana Srbije jer smo mi u zdravstvu suočeni sa pravima tzv. pacijenata. Mi smo potpisnici Rimske deklaracije. Tamo je imenovano četrnaest prava pacijenata. Naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti je obuhvatio osam svojim članovima.
Mi imamo i Zaštitnika građana, ombudsmana, i on je uočio probleme u tom zdravstvenom sektoru i postoji ideja da se uradi projekat ostvarivanja prava pacijenata.
Šta je suština i zbog čega se ja brinem? Oni sami pobrojavaju četrnaest prava: pravo na preventivne mere, pravo na pristup, pravo na informaciju, pravo na pristanak, pravo na slobodu izbora, pravo na privatnost i poverljivost, pravo na poštovanje pacijentovog vremena, pravo na standarde kvaliteta, pravo na sigurnost, pravo na inovaciju, pravo da se izbegnu neophodne patnje i bolovi, pravo na lični tretman, pravo na žalbu i pravo na obeštećenje.
U pregledu situacije, šta nam nude? Kažu – široko je rasprostranjen utisak da medicinska profesija kolektivno uporno radi na prikrivanju svojih grešaka na način koji najviše liči na bekstvo vozača koji je izazvao saobraćajni udes sa lica mesta, i to uz svesrdnu pomoć ne samo ostalih vozača i svedoka, već i onih koji obavljaju inspekcijski nadzor nad kvalitetom medicinskih usluga.
Kaže – izveštaji stručnjaka navode da kao rezultat te kompleksne situacije Republički zavod za zdravstveno osiguranje plaća loše lekare, neadekvatne tretmane, kao i direktne lekarske greške, ali i saniranje zdravstvenih posledica tih grešaka, tj. lečenje onih čije se zdravstveno stanje usled lekarskih grešaka pogoršalo ili se nije popravilo.
Ovo je ono što je ombudsman shvatio da je problem u srpskom zdravstvu. Nije korupcija, nije to što pacijent ne može, i pored toga što citira navode, da ode kod privatnog lekara i da bude refundiran. Ne, sve to nije, ali jesu greške lekara, to je ključna stvar i to treba sada ispitati i to treba urnisati. Na stranu uslovi u kojima se radi, na stranu patologija sa kojom se susrećemo, na stranu to što ne postoji ni adekvatna zdravstvena politika. Sve to nije interesantno. Na stranu to što parlament danas i danima na ovakav način raspravlja o bitnim problemima zdravstvene službe.
Završavam, u Americi bi Evropejci i oni koji su za ove integracije u NATO... Imate primer da Obama hoće da uvede izvesne reforme u zdravstvenoj službi. Pre per dana, deset poslanika republikanaca i deset ostalih, on u sredini, televizija direktno prenosi, deset sati rasprava.
Dame i gospodo, ono što sam na početku rekao u prvom izlaganju, radimo u petak, radimo noću. Britanski parlament i poslanici, koji zakon tri puta češljaju kroz oba doma, uz tri čitanja, i odbore, u četvrtak napuštaju prestonicu, idu u izborne jedinice da vide šta im birači rade. Ne, vi ste biračima namenili da gledaju Kopaonik, da gledaju ono što „pinkovita“ i one druge javne televizije prikazuju, a to je daleko od onoga što je realan život i interes građana Srbije. Hvala lepo.

Iskorišćeno je dvadeset šest minuta i deset sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima dr Gordana Paunović-Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što danas u Skupštini nema nikog od predlagača, predstavnika Vlade, tako da nismo u mogućnosti da diskutujemo, samo možemo da iznesemo svoja mišljenja, a odgovore ne možemo da dobijemo.
Moja diskusija danas će se odnositi na zahtev za razrešenje funkcije člana Zdravstvenog saveta Srbije. Pre toga moram da izrazim nezadovoljstvo Poslaničke grupe SRS zbog toga što se ova tačka našla u zajedničkom jedinstvenom pretresu sa predlozima i listama koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa zahtevom o kome ću govoriti.
Trinaestog januara ove godine profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu dr Slobodan Janković je Narodnoj skupštini Republike Srbije podneo ostavku na članstvo u Zdravstvenom savetu Republike Srbije.
Citiraću samo deo njegove ostavke: „Poštovani, kao što sam već najavio, podnosim neopozivu ostavku na članstvo u Zdravstvenom savetu RS zbog prevelikih profesionalnih obaveza“.
Po članu 153, Narodna skupština može razrešiti člana Zdravstvenog saveta pre isteka mandata, na lični zahtev. Srpska radikalna stranka smatra da je krajnje neodgovorno i neozbiljno da prof. Janković nije znao svoje profesionalne obaveze 18. marta 2009. godine kada je izabran u ovoj skupštini za člana Zdravstvenog saveta Srbije. Povodom zahteva za razrešenje funkcije člana Zdravstvenog saveta Republike Srbije, želim da podsetim ovaj uvaženi dom da je izbor članova Zdravstvenog saveta Srbije obavljen na sednici Narodne skupštine RS 18. marta prošle godine.
Članom 150. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da se Zdravstveni savet Srbije obrazuje kao stručno ili savetodavno telo koje se stara o kvalitetu sistema zdravstvene zaštite, organizaciji zdravstvene službe i sistemu zdravstvenog osiguranja. Zdravstveni savet Srbije ima 15 članova. To su sve istaknuti naučnici, profesori medicinskih fakulteta i njih bira Narodna skupština na mandat od pet godina.
S tim u vezi, ističem da Predlog odluke o razrešenju člana Zdravstvenog saveta Srbije nismo primili od Vlade, koja je po zakonu formalno predlagač, niti smo primili predlog odluke o izboru novog člana Zdravstvenog saveta Srbije, što je po našem mišljenju nedopustivo imajući u vidu značaj ovog tela u zdravstvenom sistemu, njegovu nadležnost i poslove koji mu predstoje, kao i to da ovaj savet ne radi u punom kapacitetu pred brojnim zadacima i problemima sa kojima se suočava.
Zdravstveni savet Srbije je skupštinsko telo koje treba da ima važnu ulogu u zdravstvenom sistemu Srbije. Član 155. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisuje da Zdravstveni savet Srbije podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu najmanje jedanput godišnje. Takođe, član 27. Zakona o Narodnoj skupštini propisuje da Odbor u okviru svog delokruga rada, odnosno rada drugih organa i tela čiji rad nadzire Narodna skupština, može da nadgleda rad ovog zdravstvenog saveta.
Naime, Odbor za zdravlje i porodicu je na sednici održanoj 9. marta ove godine razmatrao informacije o radu i aktivnostima ovog zdravstvenog saveta. Predsednik ovog odbora, istaknuti infektolog prof. Dragan Delić izneo je plan rada ovog saveta, predstojeće zadatke i rokove. Naglasio je da rešavaju jedno po jedno pitanje, a da su krenuli prvo od akreditacije programa kontinuirane edukacije zdravstvenih radnika, upisne politike na fakultete i škole medicinske struke koje treba da budu u službi zdravstvenog sistema Srbije; zatim su uradili izveštaje o stanju i aktivnostima Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“. Pokrenuli su pitanje reforme stručnog lekarskog staža i pokrenuli su pitanje banjsko-klimatskih centara.
Po zakonu je predviđeno da rad Zdravstvenog saveta RS bude javan. Takođe je predviđeno da Ministarstvo zdravlja obezbedi uslove za njegov rad. Na tome se u svojoj izjavi 7. 3. prošle godine obavezao i ministar zdravlja gospodin Tomica Milosavljević. Ali, članovi Zdravstvenog saveta Srbije i profesor Delić su na sednici Odbora, održanoj 9. marta, istakli da Ministarstvo zdravlja nije obezbedilo adekvatne prostorne i administrativno-tehničke uslove za rad ovog saveta.
Zdravstveni savet Srbije treba da rešava goruća pitanja koja predstoje imajući u vidu stanje građana Srbije. Među brojnim problemima u zdravstvu posebno se ističu oni o kojima je govorio i moj uvaženi kolega dr Paja Momčilov, a to su: porast opšte smrtnosti usred hroničnih nezaraznih bolesti, pad nataliteta, finansiranje zdravstvene zaštite i sistema zdravstva, nepostojanje nacionalnog zdravstvenog računa i predlaganje mera za očuvanje i unapređenje zdravstvene zaštite svih građana, ali i ugroženih populacija.
Dotaći ću se populacione politike, koja je danas u Srbiji potpuno zenemarena. Srbija je zemlja penzionera. Danas u Srbiji živi više starijih od 65 godina nego mlađih od 15 godina. Ukoliko se nastavi trend negativne stope prirodnog priraštaja, u Srbiji će za dvadeset godina biti čak 700.000 stanovnika manje. Godišnje u Srbiji nestane jedan grad veličine Ivanjice, Knjaževca ili Ćuprije, a stanovništvo Srbije je 13 godina starije u odnosu na početak prošlog veka.
Pre samo deset godina prosečno domaćinstvo u Srbiji je bilo četvoročlano, a danas je tročlano. Ovo je krajnje alarmantno stanje i prioritet u rešavanju. Smatramo da Zdravstveni savet Srbije, kao stručno i savetodavno telo koje se stara o kvalitetu i razvoju sistema zdravstvene zaštite, treba hitno da predloži mere za ravnomerno ostvarivanje zdravstvene zaštite svih građana Srbije, kao i mere za unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih populacija.
Naime, Zdravstveni savet Srbije ima jedanaest nadležnosti. U svojoj trećoj tački navodi da je nadležnost Zdravstvenog saveta Srbije da predlaže mere za ravnomerno osnivanje zdravstvene zaštite svih građana Republike Srbije, kao i mere za unapređenje ugroženih populacija.
Kao što ste čuli, Zdravstveni savet je obrazovao posebna radna tela, na čelu sa članovima Saveta. Međutim, nije formirano radno telo za unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih populacija.
Smatramo da Zdravstveni savet treba da bude od velike koristi za poboljšanje funkcionisanje sistema zdravstva, kao i da ovo telo svojim sugestijama treba da unese reformske ideje u zdravstvo. Međutim, na početku rada ovog tela saradnja sa Ministarstvom zdravlja je neefikasna.
Srpska radikalna stranka smatra da je neophodno obezbediti bolje materijalne, kadrovske i prostorne uslove za budući rad Zdravstvenog saveta Srbije. Srpska radikalna stranka očekuje da Zdravstveni savet Srbije sagleda fundamentalni problem stanja zdravlja građana Srbije i svojim inicijativama i predlozima doprinese donošenju zdravstvene politike.
S tim u vezi, očekujemo da će se u Zdravstvenom savetu Srbije ovoga puta naći i specijalista socijalne medicine koji se bavi javnim zdravljem i organizacijom zdravstvene službe.
Izbor Zdravstvenog saveta Srbije je zakonska obaveza, koja je trebalo da bude obavljena ranije, posle 2005. godine kada je donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti, ali to nije učinjeno do prošle godine. Nije učinjeno, kako navode, jer nisu bile formirane sve komore, a kasnilo se i sa predlozima nekih članova.
Da li je u pitanju opstrukcija ili nešto drugo? I danas se kasni sa predlogom jednog člana Saveta.
Da li će građani Srbije u krnjem Zdravstvenom savetu moći da dobiju odgovarajuću zdravstvenu zaštitu? Po savetodavnoj i stručnoj ulozi Zdravstveni savet Srbije je najviše telo u zdravstvenom sistemu Srbije. Da li to nekome smeta? Da li neko ne želi da Zdravstveni savet Srbije funkcioniše, pa se mnogobrojni problemi javljaju već na početku prve godine rada ovog uvaženog tela?
Predsednik Zdravstvenog saveta Srbije prof. Delić je istakao važnost međusobne saradnje članova, kao i saradnje sa resornim ministarstvom, Vladom. Da li je neko uplašen postojanjem Zdravstvenog saveta Srbije, kao potpuno nove institucije u našem zdravstvenom sistemu? Stručna i savetodavna funkcija ovog visokog tela treba da napravi sistem zdravstvene zaštite, koji je u Srbiji danas neefikasan i neodrživ. Hvala.

Dvanaest minuta i pedeset sekundi. Hvala vama. Reč ima gospodin Branimir Đokić. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, malo ću se osvrnuti na tačku dnevnog reda, popunjavanje još jednog člana Agencije RRA; u odnosu na predlagača, Odbor za kulturu i informisanje, gde su dva kandidata prošla, Skupština treba da se izjasni o jednom kandidatu koji je bio kao deveti član u Agenciji RRA.
Moram da kažem da bi sve to bilo u redu kada bi to išlo nekim stvarno redovnim putem, kada bi se to odvijalo po nekoj demokratskoj proceduri, kada to ne bi bila samo jedna papirološka procedura koja se sprovodi ovde u skupštini, ne samo što se tiče biranja kandidata za određene državne institucije, već i u drugim ili sličnim, kada se na ovakav način sprovodi i kada se postavljaju ljudi ne pitajući se da li su to ljudi od struke ili ne.
Naravno, svi se zalažemo ili stalno pričamo da je struka ispred politike i da se tu mora voditi računa, a kada dođe do izbora određenih ljudi na određena mesta tada se, naravno, to zaboravlja i tu se, na neki način, vladajuće političke stranke dogovaraju kako će svog kandidata da stave na odgovarajuće mesto, koje momentalno njima odgovara.
Kao član Odbora za kulturu i informisanje učestvovao sam bar na 90% tih sednica. Moje kolege iz SRS i ja trudili smo se da na neki način damo svoj doprinos kako bi ta agencija popunila svoje redove sa najkvalitetnijim ljudima, jer smatramo da je ta agencija jedna vrlo ozbiljna organizacija, sa dosta odgovornosti.
Moram da kažem kako to ide i kako smo došli do toga da već dve godine mi popunjavamo jednog člana, pa se čeka po godinu dana na drugog člana, pa se čeka opet šest meseci za trećeg člana. Iako smo u tim predlozima od određenih udruženja novinara i Radiodifuzne agencije dobijali predloge, i bilo je tu stručnih ljudi koji stvarno zavređuju da sede u RRA, naravno, mi smo sve to na nekim odborima rešavali, s tim što se nisu usaglasili predlagači da li će biti tri ili dva. Sve se to povlačilo, odugovlačilo se, dok vladajuća koalicija kod nas nije pronašla svoje kandidate.
Šta da vam kažem, mi smo tu imali vrlo interesantne kandidate, kao što je advokat Prelević, koga dovodi Sonja Liht, i, šta ja znam, Miljenko Dereta, mnogih drugih je tu prodefilovalo. Naravno, neki su pozvani da dođu, jer Odbor ima tu obavezu da pozove određene kandidate, da se oni predstave, da kažu nešto o sebi, pored biografije koju prilože. Nekad to Odbor nije ni radio, nije ni pozivao, nego se na osnovu papira (a papir, znamo, trpi sve) izglasavalo i davalo poverenje određenim ljudima da budu članovi RRA.
Šta reći o tome? Siguran sam da 90% članova odbora... Kao što naši parlamentarci ovde u Skupštini vrlo malo, a neki ništa ne znaju o određenim kandidatima, a izjašnjavaju se i glasaju za određene ljude, tako je i ovih osam mesta popunjeno na vrlo, vrlo sumnjiv način. To je dokaz da smo mi, na neki način, prilikom preglasavanja na Odboru za kulturu i informisanje bili stalno za jedan glas preglasani od pozicije, ili ljudi koji su drugačije mislili.
Imali smo kandidate, kao što su Slobodan Đurić, Velimir Milošević, da ne nabrajam neke odlične ljude koji su stvarno kvalitetni i koji znaju materiju. Stalno se neki razlog izmišljao, da ne možemo doneti odluku, da moramo sačekati, moramo promeniti neki zakon, odluku zbog jedne reči, da li je tri ili dva. Odbor se uvek dovede pred svršen čin i to se odredi kako se odredi, da prođu kandidati koje je vladajuća koalicija planirala.
Vi znate dobro da se desilo i ovde u Skupštini da je pre izvesnog vremena došla u proceduru lista kandidata gde je bila Gordana Suša i gospodin Bečejac, predstavnik iz Šapca, Radio-televizije Šabac, pa videli ste kako je prošlo. Gospodin Bečejac je dobio jedan ili dva glasa u Skupštini. Pre toga, imali smo kandidate koji stvarno zavređuju da sede tu u toj RRA.
Šta se dešava? Dešava se da mi na takav način popunjavamo i popunili smo, a sada će se popuniti i ovaj deveti član, tu ustanovu koja je od velikog značaja za Srbiju i kompletnu medijsku sliku koja će se odvijati ovde u Srbiji u narednim godinama.
Četiri godine mandata koji su ti članovi RRA imali povisili smo na pet godina, pa smo posle toga povisili na šest godina. Molim vas, ako iduće godine budemo imali opet neku dopunu, a imaćemo dopunu RRA, mislim da ćemo sledeće kandidate imati na deset godina. Ako uzmemo u obzir da sada čak imamo kandidate koji su u nekim zrelim godinama, ljudi koji se ovde kandiduju već su u penziji, to znači da će ljudi tu sedeti, maltene, ne želim im loše, do kraja života, kako je krenulo.
Mislim da se ovim poslom vrlo malo bave Skupština i Odbor za kulturu i informisanje. To pokazuje da su mali emiteri u Srbiji totalno ugušeni, a već godinama plaćaju tolike namete, koje im nameću RRA i Ratel, da faktički ne mogu da funkcionišu, stalno su na ivici opstanka.
Nije to slučajno. Zna se da jedna televizija ili radio u jednoj maloj sredini ne može da ostvari tolika sredstva da bi mogao da opstane. Da sada ne nabrajam, po određenim tačkama zakona njima je RRA davao kvote koje ispunjavaju, tako da maltene moraju da se zatvore sami. Time je otvaran prostor da najjače televizije mogu da rade i da drže monopol u Srbiji.
Sa dosta tih malih emitera u Srbiji sam razgovarao. Ljudi su se okupljali, imaju svoju asocijaciju, pokušavali su da dostave dokumentaciju da ne mogu da opstanu na ovakav način, pa su im neke male olakšice omogućene pre pola godine ili pre četiri-pet meseci. Tu su bile neke korekcije u plaćanju poreza i tih taksa koje moraju da plate za njihovo postojanje, nešto je malo smanjeno.
Mislim da se ljudi koji sede u RRA vrlo malo bave tim problemom. Ako se vratite unazad, otkako je RRA oformljen do danas, recite mi samo gde se, kad i u kom segmentu RRA oglašavao o ovakvom medijskom monopolu u Srbiji koji se sprovodi od strane velikih televizija, ili nacionalnih?
Vi ćete sada da vidite da u Savetu sedi osam članova, od kojih su trojica sa Filozofskog fakulteta, jedan je književnik, jedan je crkveni velikodostojnik i jedan sa područja Kosova i Metohije. Kada su njima istekli mandati u februaru Odbor je održao deset sednica i pozvao kandidate da se mesta za dva člana Saveta, objavljena još u avgustu 2008. godine, popune. Sve je to urađeno na prećutan način, prešlo se, izbori su obavljeni tako da niko u RRA nije ni objavljivao šta se dešava, kako je to odrađeno. Uglavnom, oni završavaju svoju priču i za sadašnja dva kandidata koja imamo u Skupštini, naravno, rešiće se, i oni će popuniti to.
O ovom problemu u RRA i njihovim dužnostima, o tome šta bi trebalo da rade moglo bi se dosta diskutovati. Mislim da bi time trebalo da se bavi Odbor za kulturu i informisanje, posebno da vidi kako to oni rade i da na neki način pokuša da usmeri njihov rad da pomognu i malim emiterima po Srbiji. U suprotnom, ti mali emiteri će se morati zatvarati, jedan po jedan.
To je sve zbog toga što vladajućoj koaliciji na neki način odgovara da imaju centralne televizije, velike televizije, nacionalne televizije, preko kojih će se voditi sve što treba da se vodi kroz Srbiju medijski, njihova kampanja, a ovi mali nisu ni bitni.
Moram da kažem da mnogi ne znaju da do 2015. godine mi moramo izvršiti digitalizaciju radiodifuzije, da ljudi koji sede u RRA moraju biti iz struke zbog toga kako će se to uraditi i kako će to funkcionisati. Svaka čast ljudima sa određenim fakultetima, iskustvima, ali tu ne vidim ljude iz struke koji će ovome dati svoj doprinos.
Sada samo mogu da kažem da bih zamolio narodne poslanike... Oni će glasati kako će glasati; u svakom slučaju, od oba kandidata koja su ovde predložena imali smo mnogo boljih, stručnijih kandidata, što se tiče ove agencije, a nisu prošli. Dobijamo iz sednice u sednicu jednog po jednog kandidata koji zauzima mesto u RRA i, naravno, sledećih šest godina će oni na neki način odlučivati o radu svih medija u Srbiji. Mislim da to neće biti dobro i da treba videti da li šest godina treba ostaviti kao vreme u kome će RRA raditi nepromenjen. Hvala lepo.

Iskorišćeno je dvanaest minuta i pedeset sekundi od vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Šarović.

Hvala, gospodine Novakoviću. Najpre bih se vratio na ono malopre. Vi znate da sam se ja javio, pogrešno ste protumačili da želim da ukažem na povredu Poslovnika, a zapravo sam želeo da dam predlog u skladu sa Poslovnikom. To je nešto na šta nesporno imam pravo.
Želeo sam da predložim, u skladu sa članom 27, imajući u vidu da vi predsedavate sednicama i u skladu sa članom 98. koji vas ovlašćuje da napravite pauzu, odnosno da prekinete rad sednice. Imajući u vidu to, odnosno da raspravljamo danas o pet tačaka, trebalo je raspravljati o šest, ali ste u poslednjem trenutku jednu tačku ovde iz ovog objedinjenog pretresa povukli, imajući u vidu činjenicu da praktično nije bilo nijednog poslanika iz Liberalno-demokratske partije, nije bilo nijednog poslanika iz Demokratske stranke, da iz ostalih vladajućih stranaka ima veoma mali broj poslanika i da se danas prijavilo samo osmoro za ovih pet važnih tačaka, a od toga šest poslanika SRS, po jedan iz DSS-a i Nove Srbije, želeo sam da vam predložim da date pauzu.
Imajući u vidu i to da su, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, predviđeni dani za rad utorak, sreda i četvrtak i da danas očigledno ne postoje adekvatni uslovi da se ova rasprava sprovede, mislio sam da bi bolje i celishodnije bilo da vi date pauzu.
Jedan od razloga za ovako malu prisutnost poslanika je svakako to što danas građani Srbije obeležavaju dve godišnjice: jedan deo građana Srbije obeležava rođendan našeg proslavljenog generala Ratka Mladića i ovom prilikom mu u ime SRS čestitam.
(Predsedavajući: Moram da vas upozorim da pravo na reč u Skupštini ne služi za pozdrave i čestitke. Molim vas da primerite rečnik i da nastavite po tačkama dnevnog reda. Hvala.)
Hvala vam, gospodine Novakoviću, ali samo sam obrazlagao koji su to razlozi, po mom mišljenju, što veliki broj poslanika danas nije na svom radnom mestu.
Drugi razlog je svakako obeležavanje godišnjice ubistva Zorana Đinđića. Ukoliko ste zaista želeli da ga ispoštujete, to je bio dodatni razlog za vas da ne zakazujete za danas, jer to je dan koji inače ne spada u redovne dane za rad Narodne skupštine.
Međutim, očigledno je da je ovo još jedan od načina ponižavanja Narodne skupštine kao institucije, jer vi zapravo time šaljete poruku građanima da nije važno ono što se u Narodnoj skupštini dešava jer ćete vi ionako plasirati u vestima ono što želite da plasirate.
Nekoliko je tema koje je trebalo da obeleže današnju raspravu. Jedna je svakako Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. To je predlog koji je dostavljen Skupštini 25. februara. Ovo je predlog koji je već nekoliko puta dostavljan Narodnoj skupštini i iz nepoznatih razloga, kao po pravilu, predlog za izbor predsednika i članova ove veoma važne komisije se povlači.
Ne znam kako bilo ko od predstavnika vlasti i vas koji podržavate vladajuću koaliciju može mirno da spava znajući da nema komisije koja će se starati o zakonitosti javnih nabavki, posebno imajući u vidu činjenicu da je i ministarka finansija priznala da je oko 130.000.000.000 dinara potrošeno a da se ne zna kako, što znači da su razmere tog lopovluka zaista izuzetno velike.
Zakon o javnim nabavkama se apsolutno ne poštuje u Srbiji. Doneo sam jedan dokument da vam pokažem kako se u Skupštini grada Beograda krši Zakon o javnim nabavkama.
Oni koji se bave tom materijom znaju da je pri pokretanju neke javne nabavke potrebno obezbediti dva zakonska uslova: jedan je da imate obezbeđena sredstva u budžetu, a drugi je da planom javnih nabavki odnosno finansijskim planom imate predviđenu neku javnu nabavku.
Ovde se radi o zaključku kojim gradonačelnik Beograda Dragan Đilas daje saglasnost Agenciji za investicije za pokretanje otvorenog postupka javne nabavke za izvođenje radova na izgradnji stambeno-poslovnih objekata na lokaciji zapadno od ulice dr Ivana Ribara na Novom Beogradu, treća faza ...
(Predsedavajući: Gospodine Šaroviću, govorite o tački koja ne postoji na dnevnom redu.)
Završiću u roku od trideset sekundi, gospodine Novakoviću, pa ću preći na ovo što je danas na dnevnom redu.
Gospodine Novakoviću, vi ste nama ovo uručili pre manje od 24 sata. U dobroj veri sam se za ovu raspravu, koju ste vi odredili da bude objedinjena, pripremao da govorim i o ovoj tački.
Ukoliko ne želite da ovo što želim da pročitam čuje srpska javnost, mogu i da odustanem, ali ne mislim da je to, gospodine Novakoviću, dobro. Cenim način na koji vodite sednice, to činite svakako u demokratskijem maniru od bilo koga drugog ko sedi na toj stolici, ali nemojte se vi povoditi za njima. Pustite nas kao predstavnike građana, odrasli smo, poslovno smo sposobni, da sami odredimo koji je najbolji način da obrazložimo ono o čemu želimo da govorimo.
(Predsedavajući: Pod uslovom da je na dnevnom redu.)
Apsolutno, gospodine Novakoviću. Još ću tu jednu rečenicu.
Kaže se da se pokreće javna nabavka i obavezuje Sekretarijat za finansije da obezbedi sredstva za realizaciju predmetne i javne nabavke. Ukupna vrednost javne nabavke je 195.880.000 dinara. Dalje se kaže da su finansijskim planom prihoda i rashoda Agencije za investicije, u skladu sa odlukom o budžetu Grada za 2009. godinu, u okviru razdela 24 u budžetu grada za Agenciju za investicije, poslovi stanovanja i zajednice, obezbeđena sredstva u iznosu od, verovali ili ne, 250 dinara. Pokreće se javna nabavka, ukupna vrednost 195.880.000, a u budžetu obezbeđeno 250 dinara!
Ovo su posledice povlačenja tačke o izboru predsednika i članova Komisije za agenciju o javnim nabavkama. Upravo ovakva samovolja je posledica toga što povlačite ovu tačku sa dnevnog reda.
Da se vratimo na predlog liste kandidata za izbor članova RRA. Ono što je nesumnjivo jeste činjenica da su neki kandidati koji su bili u postupku, koji sada nisu na dnevnom redu, poput Miljenka Derete, u javnosti poznati po svojim dugogodišnjim antisrpskim stavovima.
Bio sam šokiran da je uopšte moguće da neko razmatra kandidaturu tog čoveka, govorim o Miljenku Dereti, za člana RRA nakon što je on pre nekoliko nedelja u emisiji „Utisak nedelje“ upoređivao Srbiju sa nacističkom Nemačkom, a zločin u Srebrenici sa holokaustom. Jasno je da Srbija nije nacistička Nemačka. Čak je grupa jevrejskih intelektualaca nakon toga napisala pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću u kome je zatražila da se u toj rezoluciji koja će, ne daj bože, biti doneta u srpskoj skupštini ne koristi termin „genocid“.
Kandidat koji je na moju žalost prošao i koji je jedan od dva kandidata za koje Narodna skupština treba da se odluči, nadam se da to neće biti jedan od ovih, jeste i Gordana Suša, koja je takođe poznata po svojim antisrpskim stavovima već dugi niz godina.
Koliko Gordana Suša poštuje Narodnu skupštinu kao instituciju i kolike su njene sposobnosti govori ovaj curriculum vitae koji je napisala. Kada se tako nešto piše obično se prvo navode biografski podaci, ali prema vremenskom sledu događaja. Nikada se prvo ne navodi jedna godina – 1971, pa 1994, pa 2007, pa 1983. godina itd.
Ono što smo dobili od podataka o gospođi Suši to je, pre svega, da je rođena 2. februara 1946. godine, što znači da u ovom trenutku ima pune 64 godine. Ako se zna da birate člana RRA na šest godina, to znači da predlažete da gospođa Suša do 70. godine obavlja ovu funkciju. Žene u Srbiji u penziju idu znatno ranije. Da li je moguće da vi kao vladajuća koalicija niste mogli naći boljeg kandidata, da nemate nikog mlađeg, sposobnijeg, obrazovanijeg nego što je Gordana Suša?
Verujem da je ona mogla, da je želela, napisati ovaj rezime znatno bolje. I, pitanje je, ovde nema ni potpisa, da li je sa ovim uopšte upoznata? Jer, kad sam god negde slao svoj CV, ono što je potpuno normalno to je da se na kraju svih tih iznetih biografskih podataka onaj ko ga šalje i potpiše. Ovde potpis nemamo i onda se opravdano postavlja pitanje ko je sastavljao ovaj CV, da li je to ona ili je učinio neko drugi? Znate da koji god se dokument ulaže na konkurs on mora biti potpisan. Prema tome, da je dostavljen originalan i da postoji originalan dokument sa potpisom on bi bio samo umnožen i podeljen poslanicima.
Ovako se, gospodine Novakoviću, ne može znati da li jeste ili nije Gordana Suša uopšte aplicirala za ovo mesto, a uputio bih i vas da kao potpredsednik Narodne skupštine insistirate da se materijal narodnim poslanicima ubuduće dostavlja u adekvatnom obliku jer ovakav odnos pokazuje nameru vladajuće koalicije da i dalje uništava ugled Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala vam.