Amandmanom koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS tražim da se u članu 42. posle stava 2. doda stav 3. koji glasi: ''Godišnji plan rada donosi upravni odbor ustanove najkasnije do 30. septembra tekuće školske godine''.
Predloženi amandman ima za cilj da bliže utvrdi rok u kome je ustanova dužna da donese godišnji plan rada koji sadrži program vaspitnog rada, a kako bi se u što kraćem mogućem roku znale smernice vaspitnog i pedagoškog rada u domu učenika za tekuću školsku godinu. Prema tome, dok se učenici smeste u dom učenika i dok se formiraju vaspitne grupe, najrazumnije je da rok za donošenje godišnjeg plana rada bude najkasnije 30 septembar.
Neshvatljivo je da predlagač zakona za ovako bitno pitanje kao što je godišnji plan rada ne predvidi rok za donošenje, a kada poslanička grupa SRS ukaže na propust, odbije naš amandman, i onda, naravno, Odbor za prosvetu predloži skoro identičan, koji Vlada prihvati. Naravno da je u principu bitno da je postignut cilj, tj. da se propiše rok za donošenje godišnjeg plana rada, ali mislim da je bilo moguće i prihvatiti ovaj amandman u integralnom obliku, jer reči "tekuće školske godine" apsolutno ništa ne menjaju u sadržaju teksta.
Koristim ovu priliku da podsetim gospodina ministra, koji je u uvodnoj reči rekao da Ministarstvo ispunjava sve obaveze prema studentskim domovima i domovima učenika, da uslovi u učeničkim domovima ni približno nisu isti na celoj teritoriji države.
Evo par primera. Dom učenika mlekarske škole u Pirotu ima jedno kupatilo na 30 učenika, tj. za ceo sprat, krov prokišnjava, zgrada je stara, u nju odavno ništa nije ulagano i uslovi za stanovanje su, blago rečeno, veoma loši. Da ne pominjem, recimo, Dom učenika u Strelcu kod Babušnice, gde su takođe uslovi za život katastrofalni, za razliku od, recimo, Doma učenika u Novoj Pazovi, gde svaka soba ima kupatilo, gde su uslovi daleko bolji, gde samo za doručak ima deset različitih varijanti.
Još bih, kao jedan od planova Odbora za životnu sredinu, da se osvrnem kratko na problem u Krnjevu i opštini Velika Plana. Razumem ministra da to nije njegov resor i da nas on upućuje na gospodina Dulića, ali ne mogu da verujem da se taj resorni ministar obraća tako, blago rečeno, drsko, prvo građanima, a i narodnim poslanicima, u smislu da mi nismo dovoljno stručni. Kakva je to struka koja dozvoljava da se bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu odlaže opasan otpad, bez obzira o kom se objektu radi?
Ovde je problem, naravno, namerno izmešten na područje pravno-imovinskih odnosa. Nije najbitnije čiji je taj objekat, već da se niko nije bavio time kako će sve to uticati na životnu sredinu i na stanovnike tog mesta. Mislim da se ovde namerno skreće pažnja na nešto manje bitno i zato će poslanici SRS na Odboru za životnu sredinu insistirati da se slučaj ispita do kraja i da se vrati na područje zagađenja životne sredine, što je i suštinski problem ovde.
Još bih da postavim konkretno pitanje ministru, koje je u njegovom resoru. Prema sumnjama koje su izražene u Ministarstvu za KiM i Ministarstvu prosvete, veliki broj prosvetnih radnika u Pokrajini, pored plate iz Beograda, prima i platu iz kosovskog budžeta. Načelnik odeljenja Ministarstva prosvete za KiM izjavio je da su direktori svih škola na KiM upozoreni da isključe iz rada one nastavnike koji ostvaruju dupla primanja. On tvrdi da prosvetari veoma vešto izbegavaju da sa svim licima za koja utvrde da imaju i drugog poslodavca raskinu ugovor o radu.
Molim ministra da nam predoči dokle se s ovim stiglo, jer ovo je, na primer, jedan od načina da se ostvari ušteda koja može da se upotrebi, na primer, za besplatne udžbenike ili nešto drugo. Hvala.
