Poštovani predsedavajući, poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija je država sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih lica, kao što je rečeno i na početku ove rasprave, jedna od pet država u svetu sa dugotrajnom izbegličkom krizom. Iako je prošlo gotovo 20 godina od prvih ratnih sukoba, većina nas u sebi nosi potresne slike dolaska izbeglica iz Slovenije, BiH, Hrvatske i, na kraju, najduža i najtužnija kolona izbeglica iz Krajine.
Od 1991. godine Srbija je pružila utočište za blizu 850 hiljada izbeglih i prognanih lica. Došli su ljudi koji su ostavili sve svoje, dakle, bez igde ičega. Nažalost, nije mali broj dece koja su rođena u kolektivnim centrima, a danas u njima, umesto u svojim kućama, obeležavaju punoletstvo. Još uvek nisu stvoreni uslovi za povratak izbeglih i prognanih lica, naročito u Republiku Hrvatsku. Gotovo 300 hiljada ljudi, to je podatak koji je specifičan za Srbiju, Republika Srbija je uspela integrisati i ovo predstavlja najmasovniji proces integracije u Evropi. Značajan broj ljudi vratio se u BiH, dok je povratak u Hrvatsku još uvek znatno ispod očekivanja, oko 18% svih izbeglih se vratilo u Hrvatsku i tu procene variraju od 60 do 100 hiljada ljudi koji su se vratili i koji su tamo ostali.
Danas ću govoriti i o njihovim problemima i potrebi da Hrvatska u narednom periodu stvori uslove za veći i značajniji povratak i za povratak koji bi bio održiv, dakle, da ti ljudi tamo mogu da ostanu i da žive. Zašto izmene i dopune Zakona o izbeglicama? Postojeći Zakon o izbeglicama je kočio rešavanje problema izbeglištva u Srbiji, odnosno bržeg rešavanja problema izbeglištva u Srbiji, jer smo rekli da izbeglištvo u Srbiji traje jako dugo. Kako proces povratka izbeglica u zemlje porekla teče sporo, odnosno kako je njegova održivost još uvek mala, država Srbija mora da vodi računa i o tome kako da na najpovoljniji način, najkvalitetniji način, zbrine izbeglice koje su ostale u Srbiji ili žele trajno da se nastane u Srbiji.
Za rešavanje ovih problema potrebna su tri uslova: stvaranje normativnih uslova, koje činimo donošenjem današnjeg zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama; novac, dakle, obezbeđivanje sredstava u budžetu i, na kraju, volja zemalja iz kojih su izbeglice otišle, prognane, izbegle, da se tamo vrate, odnosno da ih prihvate.
Dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem današnjeg zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, mi stvaramo jedan od ova tri uslova, dakle, donosimo zakon kojim se normativno, na bolji način, uređuje ova oblast.
Demokratska stranka uvek je imala veliko razumevanje za rešavanje problema izbeglica i najveći broj izbeglica, gotovo njih 200.000, dobio je državljanstvo upravo za vreme, dok je na čelu Vlade Republike Srbije bio doktor Zoran Đinđić.
Mi smo odlučni da i sada budemo stranka koja se hvata u koštac sa ovim problemom. Nismo stranka koja kada su u pitanju osude zločina ili rešavanje pitanja ljudi koji su posledica ovih ratova, kada se o tome glasa, budemo suzdržani. Mi, kada je u pitanju ovaj zakon, bićemo stranka koja će glasati za ovaj zakon i koja će rešavati probleme izbeglica. Nismo stranka koja kada se raspravlja o ovom zakonu nema nas ni u sali, a pitanje je kako će se neke od opozicionih stranaka izjasniti o ovom zakonu u danu za glasanje.
Kakve koristi od ovog zakona imaju ljudi koji su u međuvremenu stekli državljanstvo Republike Srbije ili tek treba da ga steknu i kakve koristi od ovog zakona imaju izbeglice koje žele da se vrate u mesto ranijeg prebivališta?
Prvo, izbeglice koje su stekle državljanstvo Republike Srbije ovim zakonom stiču pravo učešća u programima zbrinjavanja o kojima je i potpredsednik Vlade već govorio. Dakle, ne samo ljudi koji su trenutno u statusu izbeglice, nego i ljudi koji su u međuvremenu dobili državljanstvo Republike Srbije, jer smo se usaglasili, mislim da oko toga nema spora, da dobijanjem lične karte, socijalno-ekonomski status tih ljudi se bitno ne menja.
Drugo, ovaj zakon, pored integracija u lokalnu sredinu, pruža mogućnost za pomoć licima koja se vraćaju u mesta u kojima su ranije živeli. Pređašnji zakon nije predviđao brigu Komesarijata, države, pokrajine ili lokalne samouprave o licima koja žele da se vrate u mesto ranijeg boravka. Ove izmene uvode jednakopravnost u odluci – ostati u Srbiji ili se vratiti u mesto odakle su izbegli.
Ovaj zakon stvara normativni uslov za konačno zatvaranje 60 kolektivnih centara, koliko ih je još u Srbiji ostalo. Da podsetim, pre samo četiri godine u Srbiji je bilo 700 kolektivnih centara, 11 puta više.
Stvaraju se uslovi da se ljudima koji napuštaju kolektivne centre pruži pomoć i najvažnija pomoć, pomoć u stambenom zbrinjavanju.
Pored izbeglica koje su još uvek u kolektivnim centrima, ovaj zakon pruža šansu ljudima koji su se snalazili kod prijatelja, rođaka ili eventualno živeli kao podstanari u nekim neuslovnim prostorima, živeli neretko teže od lica koja su bila u kolektivnim centrima. Oni će ovim zakonom dobiti šansu da reše svoje egzistencijalne probleme.
Ono što je posebno važno jeste da ovaj zakon pruža mogućnost izbeglicama koji trenutno žive u objektima koji su građeni sredstvima od donatora, da ih pod povoljnim uslovima otkupe i da konačno imaju svoj krov nad glavom.
Sredstva koja se na ovaj način dobiju kroz taj otkup biće korišćena za zbrinjavanje preostalih izbeglica i u tom smislu ovaj zakon jeste socijalno pravedan i u duhu, generalno, politike koju vodi Vlada Republike Srbije.
Treće, ovaj zakon stvara uslove da se stambene jedinice koje su izgrađene sredstvima Vlade Republike Srbije, sredstvima donatora, zbog nepostojanja jasnih zakonskih propisa do sada konačno usele. Neki objekti su prazni preko 10 godina. Nažalost, imamo i činjenicu da za samo nekoliko desetina metara ili stotine metara od tih neuseljenih stanova žive izbeglice u veoma neuslovnim uslovima. Takvih objekata ima u Bačkoj Topoli, Srpskom Krsturu, Inđiji, Beogradu, Somboru, ukupno 72 stambene jedinice su trenutno neuseljene, a ukupno 71 stambena jedinica se bespravno koristi. To je ukupno 143 stambene jedinice u koje mogu da se smeste isto toliko porodica, odnosno oko 600 njihovih članova, što znači na ovaj način može da se već sada iz onog što imamo, iz Fonda, da se zbrine 600 porodica.
Nadamo se da će se ovim zakonom uvesti red i da će oni koji nelegalno koriste takve prostore morati da ih napuste. Prema članu 19b ovog zakona, postupak iseljenja je hitan, a žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Ovaj zakon stvara i uslove da one izbeglice koje odbijaju bilo koji vid stambenog zbrinjavanja izgube mogućnost stambenog zbrinjavanja. Bilo je i zloupotreba dosadašnjih, u pojedinim slučajevima, kolektivnog zbrinjavanja, odnosno zbrinjavanja u kolektivnim centrima.
Četvrto, veoma je važno što je u Predlogu zakona data mogućnost da se pored davanja nepokretnosti u državnoj svojini na korišćenje na određeno vreme ili zakup, sa mogućnošću otkupa, dodelom sredstava za poboljšanje uslova za stanovanje, kupovinom građevinskog materijala za započetu izgradnju nepokretnosti, predviđa i mogućnost kupovine seoskih kuća sa okućnicom. Na ovaj način se najjeftinije rešavaju stambene potrebe izbeglica, ali i stvaraju mogućnosti da se stanovništvu zainteresovanom za poljoprivredu i stočarstvo dodeli kuća sa okućnicom. Njihova cena je između šest i sedam hiljada evra, često i niža. Na neki način, sprečiće se i propadanje srpskih sela.
Republika Srbija protekle dve godine čini ozbiljne napore da pomogne izbeglim i prognanim licima. Samo u protekloj 2009. godini, zahvaljujući aktivnosti Komesarijata za izbeglice, postignuti su veoma zapaženi rezultati. Broj kolektivnih centara smanjen je za 19% i od 74 kolektivna centra koja su postojala u januaru 2009. godine, trenutno postoji 60 kolektivnih centara.
Zahvaljujući programima stambenog zbrinjavanja i ekonomskog osnaživanja 1.200 korisnika Komesarijata za izbeglice je napustilo kolektivne centre. Tokom protekle godine, broj izbeglica u statusu je smanjen za 12,5%, tj. sa 97 na 86.000 izbeglih lica.
Komesarijat za izbeglice je u toku 2009. godine u tri navrata izdvojio više od 160 miliona za kupovinu građevinskog materijala, namenjen završetku započetih i adaptaciju neadekvatnih stambenih objekata i na taj način pomogao stambeno zbrinjavanje preko 600 porodica, što sredstvima iz budžeta Republike Srbije, što sredstvima donatora tokom 2008. i 2009. godine sagrađeno je 253 stambene jedinice, dodeljeno je gotovo hiljadu paketa građevinskog materijala za izgradnju i završetak stambene izgradnje, kupljeno je i 347 seoskih domaćinstava, što sve ukupno predstavlja rešavanje stambenog pitanja za 1.662 porodice, a ukoliko svaka porodica u proseku ima četiri člana, to znači da je stambeno za dve godine zbrinuto sredstvima Republike Srbije i donatora 6.648 ljudi. Pored toga, realizovano je i 988 dohodovnih projekata, što je ekonomski osnažilo isto toliko porodica i omogućilo im početak nekog samostalnog posla. Naravno, tu ne ubrajamo ekonomsko izdržavanje svih trenutno 60 kolektivnih centara, u kojima živi 4.803 izbegla lica.
Ove godine je planirana izgradnja, neko je to postavio pitanje, 795 stambenih jedinica i dodela 830 građevinskih paketa, kupovina 133 seoska domaćinstva, kao i 441 dohodovni projekat. Veliku zaslugu za ove programe ima sadašnji Komesarijat za izbeglice, na čelu sa gospodinom Vladimirom Cucićem, ali i cela Republička vlada.
Nažalost, prethodna Vlada gospodina Koštunice ni prethodni Komesar, nisu ovome posvećivali značajnu pažnju, pa ni ranije izgrađene stambene jedinice nisu useljene.
Zašto nije donet do sada ovaj zakon? Pre sveta, i zahvaljujući prethodnoj Vladi.
Značajnu pomoć izbeglicama i prognanim a i raseljenim licima pruža i AP Vojvodina u kojoj živi 50% svih izbeglih, prognanih u Srbiji. Preko Fonda za pomoć izbeglim, prognanim i raseljenim licima zbrinuto je oko 5.000 lica za dve godine.
Od 2007. do 2009. godine kupljeno je 214 seoskih kuća, dodeljeno 399 paketa građevinskog materijala, stambeno je zbrinuto 615 porodica, sa više od 3.000 članova. Dodeljeno je i 139 povratničkih paketa u pojedinačnoj vrednosti od 1.500 evra porodicama koje su se vraćale u Republiku Hrvatsku, BiH ili AP KiM. Pomoć u mehanizaciji dobile su 33 povratničke zadruge i nije tačan podatak da se ti traktori ne koriste. Odgovorno tvrdim da se traktori koje je dodelilo pokrajinsko Izvršno veće koriste namenski i da je na taj način pomognuto 700 zadrugara, koji su uključeni u te povratničke zadruge.
Uložena su i sredstva za stipendiranje srednjoškolaca iz najugroženijih izbegličkih, iseljeničkih porodica. Programi će biti kao i programi Vlade Republike Srbije nastavljeni i ove godine.
Ako sumiramo podatke o zbrinutima, preko Komesarijata za izbeglice, pokrajinskog Fonda dolazimo do broja od 12.636 lica, koliko je trajno zbrinuto za prethodne dve godine. To je veoma ozbiljna cifra. Ne zaboravimo da su pomoć izbeglicama pružale pojedine lokalne samouprave u sređivanju komunalne infrastrukture. U Beogradu, recimo, i za vreme pokojnog gradonačelnika Bogdanovića i za vreme gospodina Đilasa, ali i brojni čelnici opština širom Srbije, Vojvodine, kao što je Bač, Ruma, Šid, dali su značajni doprinos za poboljšanje uslova u kojima žive izbeglice. I, primećujete da u svim ovim lokalnim samoupravama značajnu ulogu ima DS.
Ovi projekti Komesarijata i pokrajinskih institucija, pogotovo što su oni bili transparentni u realizaciji, zaslužuju svaku pohvalu. Nije imalo bilo kakvih pritužbi kada je u pitanju ovaj mandat Komesarijata na dodelu i transparentnost u dodeli sredstava. To se naravno mora i nastaviti.
O ostalim problemima, problemi u povratku, kolege su govorile, pre svega, oko problema o povratku u Republiku Hrvatsku. Prvo, značajan problem jesu oduzeta stanarska prava. Blizu 100.000 ljudi ne može se vratiti u Hrvatsku jer su im oduzeti stanovi. Procene se kreću do 40.000 stanova. Rešavanje ovih pitanja jeste obaveza Republike Hrvatske, ali, rekao bih, i obaveza međunarodne zajednice da insistira na što bržem rešavanju pomenutih problema. Čak i proces stambenog zbrinjavanja, iako neadekvatna zamena za stanarsko pravo, teče veoma sporo.
Drugi problem je i konvalidacija radnog staža. Smatramo da se konvalidacija radnog staža mora sprovesti u punoj meri i bez vremenskog ograničenja, uz maksimalno uprošćenu proceduru. Tu je i problem neisplaćenih penzija. Srpski penzioneri ne traže ništa više od onoga što pripada drugim penzionerima u Republici Hrvatskoj.
Poseban problem stvara obnova imovine. Zbog komplikovane procedure i određene opstrukcije, gotovo 8.000 zahteva čeka u drugom stepenu. Neki zahtevi u tom postupku su već pet godina.
Tu je problem koji danas nije pomenut, ne manje važan, 11.000 objekata, uništenih van ratnih područja usled terorističkih akcija, dakle, van područja Krajine, koji za sada nemaju pravo na obnovu.
Zatim, problem učešća u privatizaciji zaposednutog poljoprivrednog zemljišta, naročito, na zadarskom području. Problem manipulacije sa spiskovima za optužene za ratne zločine, problem nestalih, obnova infrastrukture, naročito, obnova škola, područnih škola u kojima ne postoji mogućnost da se sada obrazuju deca, jer su one jednostavno devastirane.
Republika Srbija preduzima sve preko predsednika Republike, Vlade, međudržavnih komisija da se ova pitanja hitno reše. U četvrtak je održana Međuvladina međudržavna konferencija koja se bavila ovim pitanjima i nadamo se, da će Republika Hrvatska, ovog puta, biti iskrena u namerama da reši nagomilana pitanja koja se tiču povratka srpskih izbeglica i njihove imovine.
Zalaganje DS biće da se u rešavanju problema izbeglištva u Srbiji posvete sve institucije, da se one ubrzaju. Da se kroz sprovođenje zakona, ovog kojeg danas donosimo, stvore bolji uslovi za integraciju izbeglica u Srbiji i da se međunarodna zajednica uključi u pomoć Srbiji u toj integraciji.
Demokratska stranka će se zalagati i da izbeglice lakše ostvaruju svoja stečena prava u zemljama iz kojih su izbegle. Na kraju, kao poslanik DS izražavam zadovoljstvo što je briga o izbeglicama i prognanih deo programa moje stranke. Izražavam zadovoljstvo što DS učestvuje u normativnom uređenju ove oblasti, čime Srbiju gradimo, ne samo kao modernu, evropsku državu, već kao socijalno odgovornu zemlju koja vodi brigu o izbeglim i prognanim licima.
Poslanici DS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasati za. Hvala. (Aplauz)