Vreme! Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, na početku ću se pozvati na jednu rečenicu, u stvari nekoliko reči iz jedne rečenice koju ste danas rekli, a to su neke moralne granice.
Naravno, neću govoriti o moralnim granicama sa aspekta u kojima ste ih vi pomenuli, govoriću isključivo sa aspekta politike, vaše političke pozicije, vaših političkih manira i svega onoga što ste kao jedan potpredsednik Vlade uradili u mandatu ove Vlade i svakako svih vlada u kojima ste učestvovali od 2001. godine.
Vi ste nekako za sve to vreme, naročito poslednjih godina, stavili hipoteku na ravnomerni regionalni razvoj. Kada smo govorili pre nekoliko meseci o regionalnom razvoju i kada su poslanici pokušali da apostrofiraju da je to bio zakon o regionalizaciji, u jednom trenutku ste rekli da to nije zakon o regionalizaciji nego o regionalnom razvoju. Danas niko nije govorio o regionalnom razvoju, svi govore o regionalizaciji i nismo čuli ni jednu vašu reakciju. To bi moglo da bude jedno pitanje za vas.
Drugo pitanje za vas je da li ćemo do kraja rasprave čuti istinske razloge zbog kojih menjate ovaj zakon? Sve ono što ste govorili ili najveći deo onoga što ste rekli, sve ono što su govorili predstavnici vlasti, stranaka koje čine skupštinsku većinu, a govorili su danas u prilog ovog zakona, govorili su i pre sedam meseci. Kome da verujemo ili kad smo bili obmanuti: tada ili danas? Kada nas dovodite u zabludu, danas ili ste nas u zabludu, a očigledno da jeste, doveli pre sedam meseci?
Ono što svakako, pre nego što se vratim na ovaj zakon, zaista ne možemo da prihvatimo, neću da kažem da li vas koji predstavljate Vladu, ne vas lično, ako ne osećate bar malo, da ne kažem stida, griže savesti, da li je neko iz Vlade spreman da prihvati deo odgovornosti za ono što se u Srbiji danas dešava, i u kontekstu regionalnog razvoja i u kontekstu privatizacije ili u bilo kom drugom kontekstu? Za sve su krive ili devedesete ili svetska ekonomska kriza.
Nemoguće je da tako ležerno pređete preko činjenice da nas vi ovde obavestite da je 50% ispod republičkog proseka. Da li ste spremni da prihvatite odgovornost za činjenicu da je to tako? To nikako da čujemo ni od vas niti od bilo kog drugog ministra iz vaše vlade. To je ono što zaista stvara jednu dozu revolta kada vas slušamo.
Onda se dignete i iskritikujete opoziciju - opozicija pravi bune, hoće da je politički maliciozna, pravi opstrukciju odavde donde. Protiv ovog zakona je skupljeno 5000 potpisa u Prijepolju. Ko god da ih skuplja, skupio je 5000 potpisa, a vi to možete da kvalifikujete koliko god hoćete, ali to je realnost i to je stvarnost.
Da se vratimo na ovaj zakon. Ovaj zakon, ponavljam, nadam se da ćemo čuti šta su stvarni razlozi za njegovo usvajanje, najbolji je dokaz da smo za sve ono što smo stavili kao kritiku ovom zakonu u postupku usvajanja osnovne verzije bili u pravu. Tada ste nas ubeđivali da je to statistička regionalizacija, da je to ekonomska regionalizacija i da nema elemenata regionalizacije za koju smo mi izražavali sumnju da postoji.
Šta se desilo posle tri meseca? Predstavnici političkih stranaka koji su glasali za vaš zakon su vam poručili u javnosti – ne treba nam ekonomska i statistička, nego politička regionalizacija. Pokušali su Vladi da nametnu da im omogući da stvore političke regione, odnosno nacionalne regione. To su uradili oni koji su glasali za zakon, koji ste vi branili da nema elemenata ni administrativnog ni političkog. To je najbolji dokaz da smo za sve bili u pravu. Ovo je vaš odgovor na takve zahteve.
Vi ste ovakvim odgovorom na te njihove zahteve, na političke zahteve regionalnih i lokalnih stranaka, uopštili i obesmislili sopstveni koncept regionalnog razvoja Republike Srbije, iako smo mi i protiv prve verzije i protiv ove verzije. Mi promovišemo i zalažemo se za potpuno drugačiji koncept regionalnog razvoja.
Ali, iz ovog zakona koji je sušta suprotnost, sem u jednoj stvari, zakonu koji ste zajedno ovde svi usvojili pre sedam meseci, samo je jedna stvar zajednička, a to je nešto što i vi ne želite da sakrijete, da ovo može da predstavlja osnovu za političku regionalizaciju. Ono što nam ne treba i protiv čega se SRS bori. To ne znači da ne treba da radimo u funkciji ravnomernog regionalnog razvoja ili regionalizacije, ali funkcionalne regionalizacije.
Postavlja se sad jedno pitanje. Danas novinari postavljaju pitanje, dešava se u Skupštini šta se dešava – da li urušavamo dostojanstvo Skupštine? Da li znamo na kom nivou je dostojanstvo Skupštine? I proceduralne stvari uruše dostojanstvo Skupštine, uruše ih kada menjate zakon koji jednog dana primene u praksi nema.
Pitam vas sad, i vas i predstavnike većine i svakoga ko je za osnovnu verziju ovog zakona glasao u julu prošle godine, šta je u praksi primenjivo, kakva su iskustva na osnovu primene zakona koji danas menjate? Svaki zakon koji se menja u jednoj skupštini, te izmene su verovatno posledica, ako tako mogu da ih nazovem, akumulacije određenih iskustava kroz njegovu primenu u praksi.
Pitam vas sad šta je to što je loše ili dobro iskustvo na osnovu kojeg vi danas pristupate ovim izmenama? Ne morate vi da mi date odgovor, neka da odgovor neko ko će podići ruku za ove izmene i dopune. To je nešto što urušava dostojanstvo, nisu samo uvrede, teške optužbe ili optužbe bez dokaza, kako vi kažete. To na suštinski, na krucijalan način urušava dostojanstvo.
Moje pitanje je sada – koliko ste regionalnih razvojnih agencija formirali posle usvajanja osnovne verzije zakona? Koliko ste oblasnih asocijacija formirali? Koliko ste akreditacija podelili ili akreditacija osporili?
Gospodine Dinkiću, da li možete da nam pobrojite koliko je razvojnih dokumenata nastalo na osnovu osnovne verzije ovog zakona, dokumenata koji predstavljaju suštinu i ključ uravnoteženog razvoja svih delova Republike Srbije?
Da li predstavnici većine, koji su glasali za ovaj zakon, znaju kad je imenovan direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj? Pre dva meseca. Zakon ste usvojili pre sedam meseci, a obaveza koju je zakon predvideo je da se svi podzakonski akti usvoje za šest meseci od dana stupanja na snagu zakona. Mi danas pričamo o uravnoteženom regionalnom razvoju ili regionalizaciji i brinemo se za Prijepolje, Kuršumliju, Bor, Negotin ili Prahovo.
Vi ste ovaj zakon potpuno uopštili. Ovaj zakon ništa ne znači. Dve trećine mera koje predviđaju izmene i dopune mogu da se sprovode bez ovog zakona, jer postoje drugi sistemski zakoni koji ih obezbeđuju i omogućuju.
Ovakva besmislica vam uopšte nije potrebna i jedino što bi imalo smisla, gospodine ministre, jeste da ovaj zakon povučete, a da stavite van snage zakon koji ste pre sedam meseci usvojili, pa da zaista napravite i obezbedite politički konsenzus i u takvoj atmosferi pristupite regionalizaciji ili decentralizaciji, odnosno uspostavljanju ravnomernog regionalnog razvoja. To je jedino što je smisleno i što je strateški, što može da vidi Srbiju srednjoročno ili dugoročno.
Ovo od danas do sutra, ova vaša politička potkusurivanja u okviru većine, gašenja nekih požara, nerazumnih političkih ambicija, lokalnog i regionalnog karaktera, kasape Srbiju. Ovo nema veze sa regionalnim razvojem.
Znate li zašto je to tako? Evo, kod sebe imam jedan list papira iz budžeta za 2010. godinu. Ovo je dokument koji je Vlada Republike Srbije na početku godine pred poslanike iznela i on na najbolji mogući način ilustruje, kroz cifre i kroz konkretne podatke, koliko ste vi zaista posvećene regionalnom razvoju.
Ova tabela se odnosi na 2008. godinu i govori o efektima primene poreskih podsticaja kod poreza na dobit u 2008. godini. Pre nekoliko dana izmene i dopune zakona su bile ovde na dnevnom redu. Ovo su podaci iz 2008. godine, koja je bila neuporedivo bolja i od 2009. godine, a morate da priznate da će biti bolja i od 2010. godine, kada su ekonomski parametri u pitanju.
Iznos umanjenja za dobit ostvarenu u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim područjima, iznosi su u milionima dinara, a znate koliko su – nula. Imate subvencije za novoosnovana pravna lica sa sedištem na nedovoljno razvijenim područjima u slobodnim zonama, opet u milionima dinara – nula. To je vaša posvećenost regionalnom razvoju, vas i vaše Vlade.
Sada mi ovde slušamo kako se opet ispunjavaju evropski standardi i kako ćemo, u skladu sa njima, mi imati šansu da glasamo za ovaj zakon. U Srbiji je sve moguće. U Srbiji je moguće da obećate akcije 1.000 evra, a podelite 1.000 dinara i ne pada vam napamet da ponudite nekome ostavku zbog toga.
Znate li šta se dešavalo, gospodine ministre, zbog toga? Ljudi su se odricali svojih akcija u firmama u kojima su ostavili 20 i 30 godina, jer su dobijali 200 ili 300 evra za tih 20 i 30 godina, odrekli se ne bi li zaradili ili ućarili, što se u mom kraju kaže, 500-600 evra. Odrekli se akcija u svojim firmama da bi dobili 1.700 dinara za Novu godinu i da im se obraduju kao mala deca.
Samo u ovoj državi se likuje nad subvencijama, poput subvencija države u "Fijat", a onda vam MMF kaže da treba da planirate da izbegavate takve subvencije. Da li grešim kad vam to kažem? Malopre ste spomenuli da država mora da interveniše, pa ste se dotakli Trgovišta.
Bolje da vam ne pričamo kakve su posledice intervencije Republike Srbije u Trgovište. Tamo su do juče na vlasti bili ljudi iz vaše stranke. To nije moglo više da se trpi, ni koalicioni partneri više nisu mogli da trpe te ljude dole. Bolje da ne odete i da ne konstatujete šta ste kroz regionalni razvoj, vaše projekte u Trgovištu ostavili.
Nije mi namera da vodimo takvu raspravu. Mi samo tražimo da malo poštujete naše dostojanstvo i naš, da kažem, intelektualni nivo. Ne živimo mi u nekoj trećoj ili petoj državi, pa ne znamo šta nam se dešava. Poštovali bismo i pohvalili kada bismo prepoznali svaki dobar napor ili vašu nameru, ali ako hoćete da u ovim zakonima o kojima raspravljamo to prepoznamo, to je zaista besmisleno.
Šta ste naumili? Sad hoćete malo da trgujete akcijama, hoćete da pravite akcionarski fond. To jedino što je ta sirotinja koju imamo, a što je opipljivo, realni novac iz Akcijskog fonda ćete sada da stavite pod svoju kontrolu. Gospodine Dinkiću, izađite u privatnoj režiji na tržište kapitala.
Vi kao menadžer godine bar znate šta treba i šta je dovoljno da napravite privatni investicioni fond. Treba vam stručnost, to vam je nekada bila stranačka parola, i treba vam 50 hiljada evra. To je minimum. Ako nemate kredit, onda ćete se negde zadužiti, to je bar manir i praksa koju promovišete.
Krenite na tržište kapitala, pa se bavite time. Dosta više da se trguje sa onim što objektivno nije vaše, a to što nije vaše, državno je ili društveno, nažalost, još uvek, na vašu neodgovornost, to nije ničije. To traži da se s njim gazduje i raspolaže domaćinski. To je naša rezerva.
Ili možda ovim izmenama i dopunama idete u susret korporativizaciji? Najavili ste, setili ste se sad, sad ćete da privatizujete javna preduzeća, menjaćete im prvo pravnu formu, pa ćete da pravite procenu koje treba, koje ne treba da privatizujete i kako će to sve ići.
Spominjete "Telekom". Koliko je polemike u javnosti oko toga otvoreno. Da verujemo da su i tu stvari čiste, da je namera čista, zaista ne možemo. Ne zamerite nam, ali ipak ne možemo.
Što se tiče SRS, smatramo da je jedini za Srbiju prihvatljiv model te tzv. regionalizacije koncept funkcionalne regionalizacije, gde će regioni imati isključivo funkcionalni karakter. To je jedini način da isključite politiku iz regionalnog razvoja.
Model koji se sprovodi kroz angažovanje nauke, pre svega prostornog planiranja, a ova država ima i ustavna i druga zakonska ovlašćenja da se na adekvatan i potpun način bavi definisanjem razvojnih dokumenata na lokalnom, regionalnom i na nacionalnom nivou. Ne postoji bolja oblast koja na adekvatniji način sagleda probleme na jednom delu teritorije Republike Srbije od prostornog planiranja.
To je jedini način da sve sektorske politike stavite u funkciju razvoja jednog područja, i industrije, i građevine, i poljoprivrede, i zaštite životne sredine, i demografskih kretanja, i kulture, i turizma i svega ostalog. Jedino to objedini sve i stavi u funkciju na jednom prostoru.
Ali, morate da znate, gospodine Dinkiću, ako već ne znate to, to ne trpi granice. Regionalni razvoj ne trpi granice koje se pišu na kartama. On podnosi i prihvata isključivo analitički koncept definisanja razvoja, kroz tabele, kroz dijagrame, kroz indekse i kroz tekst. To je nešto što smatramo da Srbiji može da pomogne i što radi sav normalan i razvijen svet, kakav Srbija neće biti dok ga ovako vodite vi, ne vi lično nego cela vaša Vlada.
To su dokumenti koji su fleksibilni i to su dokumenti koji su podložni promenama, i sa tim promenama mnogo lakše možete da delujete na sve različitosti ili odstupanja koja se u hodu javljaju na terenu, regionalna odstupanja, preterana metropolizacija, sve ono što ovde volite da pominjete i na šta se pozivate, ali nemate adekvatna rešenja da to ispravljate i da rešavate. Tu ne možemo da se složimo sa vama. Ne likujemo zbog te činjenice, ali smo, ponavljam, bili u pravu.
Koncept koji ste ponudili u julu bio je, pre svega, politički i administrativni, pa svaki drugi. Braneći taj koncept ovde su se, na primer, na Nemačku pozivali. Nisu birali sredstvo da ga opravdaju, a onda su ga oni koji su ga glasali obesmislili posle tri meseca.
Ovo danas je vaš odgovor na te ambicije. Bili bismo srećni da je adekvatan, ali nije. Nije adekvatan i neće zatvoriti do kraja Pandorinu kutiju, i nismo mi iz opozicije ti koji podgrevamo vatru na terenu, podgrevate vi sa zakonima koji ne prođu te tzv. vaše javne rasprave, pa kad se ljudi okupe i skupe pet hiljada potpisa, e vi iz opozicije pravite probleme na terenu.
Još jedna stvar koja je vrlo važna, koju treba da imate na umu. Koncept prostornog planiranja, koji je definisan kroz Zakon o planiranju i izgradnji, na nivou regiona ovim ste obesmislili potpuno. Samo bih voleo da vidim kakvog karaktera bi bio regionalni prostorni plan za područje od Kladova do moje Surdulice ili do Trgovišta ili do Preševa, 500 kilometara.
Prema tome, sa žaljenjem u SRS moramo da konstatujemo, ovaj model regionalnog razvoja sa regionalnim razvojem ima veze koliko i Eskimi sa indeksom na Beogradskoj berzi. Hvala.

Izvolite, gospodine ministre.

Iskoristiću priliku i da vama odgovorim.
Prvo, mislim da je jako važno što zakon izbegava formiranje nacionalnih regiona, jer mislim da za razliku od vas koji se možda zalažete za nacionalne regione da je dobro da se izbegne formiranje nacionalnih regiona. Postojala je opasnost da to bude problem u prethodnom zakonu. Ovim se to izbegava.
Zašto i kako se izbegava? Sve nacije su sada u jednom regionu, bukvalno sve koje žive u Srbiji. Svi Mađari su u jednom regionu, u Vojvodini. Svi Bošnjaci, većina Bošnjaka su u jednom regionu, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Svi Srbi su u jednom regionu, Srbi iz Prijepolja, Srbi iz Užica, Srbi iz Šapca i konačno svi Bošnjaci, svi Mađari, svi Srbi su u Srbiji.
Mislim da je ovo način da se ne delimo, nego da sve nacije u Srbiji normalno žive i da ne bude statistika predmet podela.
Druga stvar, ovi su regioni funkcionalni, mnogo funkcionalniji nego što je prethodni zakon davao iz razloga što se izbegava nivo stvaranja regionalnih agencija.
Priznajem greške, to jeste bila greška, da se pravi osim nacionalne još i sedam regionalnih agencija, pa tek onda oblasne asocijacije, jer je to onda previše administriranja i tu je ko god je kritikovao, a bilo je primedbi iz opozicije, i od predsednika vladajućih stranaka bio u pravu da je to nepotrebno.
Bilo je kasno da se tada reaguje amandmanom, međutim, s obzirom da smo rešili da napravimo umesto sedam pet regiona, onda je došlo i ovo na red da je dobro kada smo već čuli opravdane primedbe da ih usvojimo bez obzira što je to sedam meseci. Bolje sedam meseci kasnije nego nikad.
Takođe, već sam to rekao, iskoristiću priliku da ponovim, što se tiče prostornog plana, neće regioni biti ti prema kojim će se raditi prostorni planovi nego oblasti. Oblasti se definišu statistikom, i u tom smislu prostorni planovi će biti rađeni za pojedine oblasti, a svaki region se sastoji iz više oblasti.
Vi ste u pravu, ne može isti prostorni plan za Braničevsku oblast, za istočnu Srbiju, za južnu Srbiju. To će biti posebne oblasti, svaka će imati svoj prostorni plan. To su bile sugestije Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine koje smo ugradili u ovaj zakon. Oblasti će biti osnova za izradu prostornih planova.
Što se tiče Zakona o regionalnom razvoju, mislim da je dobro što ovaj zakon izbegava formiranje nacionalnih regiona, mislim da je dobro što su ovi regioni sada funkcionalniji.
Što se tiče razvojnih dokumenata, pitali ste koliko je razvojnih dokumenta nastalo na osnovu prethodnog zakona? Nije nijedan, vi to znate dobro, nije ni mogao nastati s obzirom da su institucije krenule da se formiraju tek početkom ove, krajem prošle godine. Imajući u vidu da nije bilo rešeno pitanje broja regiona, jer su tu nastala sporenja, nakon što je doneta prva verzija zakona.
U tom smislu će prvi razvojni dokumenti biti korišćeni za pripremu budžeta Republike Srbije za 2011. godinu, nakon usvajanja ovog zakona, u pravu ste, do sada nisu razvojni dokumenti formirani prema ovom zakonu, ali će biti za budžet za 2011. godinu korišćeni.
Što se tiče nekih drugih primedbi koje ste dali, niste u pravu kada kažete da je MMF kritikovao subvencije koje dajemo Fijatu. Naprotiv, on je jedna od institucija koja ističe projekat Fijata kao jedan od spasonosnih rešenja za podizanje izvoza u Srbiji i da je deset Fijata u Srbiji Srbija ne bi imala problem o kome sada svi diskutujemo, to je problem promene modela privrednog rasta, prelaska sa domaće ekonomije, koja čini 80% BDP, a iz izvoza formiramo svega 20% BDP. Trebalo bi preko 50% da formiramo u izvozu da bismo imali dugoročnu održivu ekonomiju.
Takođe, pitali ste – da li lično, a i Vlada, prihvatamo odgovornost za sadašnje teško stanje? Nikada nisam bežao od odgovornosti, ne bežim ni sada. Za sve ono što je nasleđeno nisam odgovoran. Regionalni dispariteti nisu napravljeni čak ni u ovih deset godina, već su pravljeni decenijama i za njih nisam odgovoran, ali jesam odgovoran, to i vama kažem i svim narodnim poslanicima, ukoliko se ti dispariteti ne budu smanjivali do kraja mandata ove vlade.
Prihvatam odgovornost svoju ličnu i ministarstva na čijem sam čelu za smanjivanje dispariteta u Srbiji. Sve što radim činim da se to i napravi, čak i u Trgovištu koje ste pomenuli, za koje ne znam kakav kvalitet lokalne vlasti imaju, ali znam da imaju jako dobru novu fabriku dečijih krevetića koju smo finansirali iz Fonda za razvoj, koja je zaposlila prošle godine dodatne ljude i kupila modernu opremu.
Znam da će se slična fabrika nići ove jeseni u Kuršumliji, da je ove nedelje osam miliona evra odobreno kredita Šik-u Kopaonik, odnosno "Simpu" da izgradi novu fabriku lesonita, da modernizuje postojeća druga postrojenja kako bi moglo 400 ljudi da se zaposli u Kuršumliji, koji nisu godinama radili, da ću isto to uraditi za Prijepolje i za sve devastirane opštine, to je moj zadatak, jer je to nadležnost Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.
Ukoliko ne doprinesem sa svojim ministarstvom onome što mi je obaveza, snosiću odgovornost i ta odgovornost će biti i moralna i politička i to pred vama jasno kažem, ali ne mogu da prihvatim odgovornost za prošlost i činjenicu da su ovi dispariteti stvarani godinama.
Zbog toga je ovaj zakon napravljen da stvori instrumente koji bi postepeno počeli da smanjuju disparitete među siromašnima i razvijenima i to se neće učiniti rečima, već delom. Uostalom, imaćete prilike u naredne dve godine da vidite na delu.
Često su mnogi u prethodnih 10-ak godina sumnjali u ono što sam govorio, kritikovali me. Što sam više radio, više su me kritikovali, tako ispada. Na kraju krajeva, svi ti koji su se smejali nisu se baš na kraju pokazali da su u pravu, jer znate i sami da svi ljudi koji su sa mnom, a i lično, vrlo smo uporni, želimo da pomognemo nerazvijenima i to ćemo učiniti.
Što se tiče akcija, i to ste pomenuli, neću da bežim ni od jednog pitanja jer nemam od čega da bežim. Tačno je da smo do sada podelili samo 1.700 dinara po čoveku, to je činjenica, jer je toliko prikupljeno novca pre nego što je stupila svetska ekonomska kriza. Rekao sam u uvodnom obraćanju da je oko sedam milijardi dinara prikupljeno. Toliko koliko smo prikupili, toliko smo narodu podelili i date su akcije NIS-a u nominalnoj vrednosti od 2.500 dinara.
Nisam ja taj koji je uticao na tu cenu. Ta cena nije napravljena na tržištu, već u političkom dogovoru koju je i vaša stranka podržala. I vi ste na neki način, makar za tu jednu kompaniju, a to je NIS, odgovorni zašto nominalne akcije vrede 2,5 hiljade dinara, a ne vrede deset hiljada dinara. Realna je cena mogla biti četiri puta veća.
Snosim odgovornost kao ministar i tu prihvatam odgovornost za vrednost akcija koje će se dobiti od Telekoma Srbije, jer će to biti međunarodni tender po svim, da tako kažem, ekonomskim kriterijumima. Ubeđen sam da je to kompanija koja može na tržištu da ostvari vrednost gde će i cena akcija biti odgovarajuća.
Naravno, da sve ovo što smo sada uradili, spajanje akcijskog fonda i privatizacionog registra, jeste u funkciji da povećamo vrednost besplatnih akcija koje građani dobijaju. Sa podelom smo tek počeli, jer su samo akcije NIS-a podeljene i ovaj jedan deo gotovine. Sada će biti sledeće akcije Telekoma, aerodroma, sledeće godine EPS-a, objedinjena ova akcija. Na kraju ćemo videti koliko će vredeti.
Naravno, da ni sam nisam srećan, kao što verovatno i svi oni koji vole ovu zemlju nisu srećni što je kriza i ovde i u svetu, pa cene akcija generalno padaju, ne samo besplatnih. Ako akcije "Mercedesa" padaju 20 puta u poslednje dve godine, ako akcije "Simensa" padaju, logično da i akcije nekih naših javnih preduzeća ne vrede isto kao što su vredele pre dve godine.
Činjenica je da kako se budu dizale cene akcija svih kompanija u svetu, što će biti postepen proces, podizaće se i cena akcija naših kompanija, tako da na kraju, opet onaj ko se bude poslednji smejao, najslađe će se smejati.

Gospodin Dragan Stevanović, replika. Mada je sve bilo jasno, ali izvolite.

Slažem se, u Srbiji nema ni puno prostora, a ni razloga za smeh. Više je za neku drugu emociju, ali moramo objektivno neke stvari da raščistimo.
Gospodine Dinkiću, SRS se ne zalaže za formiranja nacionalnih regiona. Zalažemo se za koncept regionalnog, odnosno uravnoteženog razvoja svih delova Republike Srbije, kako to definiše Ustav.
Ako se to može nazvati regionalizacijom, onda je to regionalizacija koja će se isključivo definisati razvojnim dokumentima. Kada govorimo o razvojnim dokumentima, ili se nismo dobro razumeli, ili vi niste čitali svoj zakon. Ne mogu prostorni planovi da nastaju iz razvojnih dokumenata koje definiše ovaj zakon, nego ste vi napisali da ćete razvojne dokumente pisati i stvarati na osnovu važećih prostornih planova do usvajanja novih.
Taj redosled ne može da ide tako. Prostorno planiranje ne poznaje oblast kao kategoriju. Poznaje lokalnu samoupravu, zaštićeno područje, regiju i nacionalni nivo planiranja.
Što se tiče MMF, s kog aspekta osporavam? Lepo je to što dajete subvencije. Fijat kaže – daće 200 do te i te godine, a da vam svega 99 miliona. Obeća da će do kraja ove godine biti toliko hiljada vozila. Od toga nema ništa i to obesmišljava subvencije koje radite vi. Ne osporavam želju da u Kragujevcu ili bilo gde bude bolje i da Fijat radi. Od toga na kraju krajeva, svi imamo korist. Ali, to vama nešto ide potpuno jalovo.
Na kraju, ono što moram da vam kažem jeste da percepciju sadašnjosti i prošlosti vi i ja imamo različitu. SRS bi volela da joj kažete – koliko traje ta vaša sadašnjost? Kada se završi neki izborni ciklus, neki novi izborni ciklus, ili od 2001. godine? Gde je prošlost, a gde je sadašnjost iz vaše pozicije? Odužila vam se ta sadašnjost mnogo ili nikako da počne.
Naravno, što se tiče NIS, mi jesmo podržali sporazum sa NIS, ponosni smo na to, ali nismo kao vi u predizbornoj kampanji obećali hiljadu evra, pa se to izjalovilo i od toga nije bilo ništa. Prema tome, velika je razlika u odgovornosti vašoj i našoj.

Na Odboru Narodne skupštine Republike Srbije za privatizaciju mišljenje je izdvojio narodni poslanik Milan Veselinović. Odbor je kasnije završio sa radom tako da imate pravo sada na reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS sam na Odboru za privatizaciju izdvojio mišljenje vezano za Predlog zakona o izmenama i dopunama o Agenciji za privatizaciju. Ovih par minuta ću pokušati da objasnim razloge zbog kojih sam to učinio na odboru.
Građanima Srbije je poznato da mi srpski radikali, još od 2000. godine, na čelu sa prof. dr Vojislavom Šešeljem, upozoravali smo i govorili o pogubnoj politici koju vodi tadašnji DOS ili kako smo ih mi nazivali "dosmanlije". Analizirajući godinu po godinu, stvarno se potvrdilo da ste prave "dosmanlije". Gori ste od aga i begova, ako gledamo ono šta ste učinili u Republici Srbiji.
Prof. dr Vojislav Šešelj je sve do 2003. godine govorio građanima Srbije o toj pogubnoj vlasti, posebno u oblasti Zakona o privatizaciji i osnivanja raznih agencija vezano za određene zakone. Normalno je da ste 2004. godine i izgubili izbore, ali se konsolidovao deo vaših "dosovaca" i nastavilo u cilju nekog patriotizma dalje da vlada, da bi vi premostili i danas se ponovo vratili pod nekakvim plaštom demokratije, kako bi Srbiju opljačkali i srpski narod doveli do prosjačkog štapa.
Ovaj zakon o privatizaciji i agenciji za privatizaciju jeste u stvari zakon koji je opustošio državu Srbiju u privrednom smislu, ekonomskom i svakom drugom. Za ovo, gospodine ministre, vi snosite najveću odgovornost, kao i Agencija za privatizaciju.
Kao član Odbora za privatizaciju, pratio sam za ove dve, dve i po godine šta se to tamo radi i događa i došao sam do zaključka da ste vi prvo nasrnuli na one firme koje su bile produktivne, jake firme. Da li su to cementare, šećerane, vode, jake proizvodne firme u smislu industrije, tekstilne industrije. Danas je u Srbiji ostao samo deo neprivatizovanih firmi i to onih koje niko neće.
Ovde ću pomenuti na današnjem odboru raspravu o privatizaciji u opštini Prijepolje. Tamo je na dnevnom redu bilo 12 ili 13 privatizacija odjednom. Gotovo cela privreda Prijepolja je sada na tenderu. Šta je to, zbog čega se to nije radilo sistematski deo po deo, nego se Prijepolje zaobilazilo godinama, da bi došlo na red baš danas?
Vama je poznato da je Agencija za privatizaciju do sada poništila preko 150 privatizacija, ali da i one ostale privatizacije su u kritičnom stanju, jer ti vaši ljudi, tajkuni koji su kupili najveće korporacije, najveće naše proizvodne sisteme, oni su tamo opljačkali ono što je ostalo, desetkovali radnike i jednostavno ti radnici su danas socijalni problemi i slučajevi.
Pomenuću i slučaj mog Novog Pazara, gde je bila razvijena tekstilna i obućarska industrija. Danas tamo ne radi ni punih dve hiljade, a nekada, sve do 2000. godine, radilo je oko 12,5 hiljada radnika. Danas na zavodu imamo 25 hiljada nezaposlenih, a kažem, radi oko dve hiljade. Bili su štrajkovi i obućara, tekstilaca. Danas štrajkuju "Iskra metal". Ti su ljudi već 15 dana u štrajku. Niko od nadležnih se ne obraća tim ljudima.
Zašto, gospodine ministre, ne vidite šta se dešava širom Srbije? Recite nam ovde – ko je odgovoran što ti ljudi štrajkuju glađu, da li opozicija ili vi? Normalno da ste vi odgovorni, gospodine ministre, jer onaj jedan je odsekao prst, a ovi koji danas štrajkuju u Novom Pazaru ispred prostorija gde štrajkuju istakli su umrlice, i Muslimani i Srbi, znači da neće živi izaći odatle dok im se ne ispune njihovi zahtevi koji su opravdani.
(Predsednik: Vreme.)
Zahvaljujem. Nastaviću.

Gospodin ministar ima reč. Izvolite, gospodine Dinkiću.

Naravno da za to što vi konkretno pričate nisam odgovoran, jer ako neko štrajkuje tražeći neisplaćene zarade u poslednjih 15 godina ne mogu biti odgovoran za one koji su napravili ambijent da te firme krenu da ne isplaćuju zarade, a to je bilo 90-ih godina.
Konkretno, firme koje vi pominjete štrajkuju zbog neisplaćenih zarada u dugom jednom roku od 1998. godine Raška, pa nadalje, ova firma o kojoj ste govorili takođe jedan dugi niz godina. Sigurno nisam odgovoran za to. U to vreme niti sam bio na bilo kakvoj javnoj funkciji, radio sam na Ekonomskom fakultetu.
Mislim da nije u redu da samo govorite o mestima u kojima vi lično živite i onda kažete – ministre, vi ne idete Srbijom. Nije cela Srbija samo Prijepolje i Novi Pazar. Srbija se sastoji i od Vojvodine, i od Sandžaka, i od zapadne Srbije, Šumadije, južne Srbije. Idem ja po celoj Srbiji.
Nije tačno, to ću vam direktno i jasno reći, bez obzira što se vama čini da je to popularno, da je celokupan koncept privatizacije bio pogrešan, to nije tačno. Naravno, vi imate pravno na vaše mišljenje, 80% slučajeva su bile uspešne privatizacije, 20% ugovora je raskinuto. Na tih 20% slučajeva graditi pravilo nije fer.
Međutim, mogu da razumem, i tu ste u pravu, da za tih 20% loših ugovora ima puno ljudskih sudbina kojima treba pomoći i gde treba naći neko novo rešenje, i to ste u pravu da tu treba nešto da napravimo.
Ali, sigurno da bi mnogi od ovih ljudi koji desetinama meseci ne primaju plate, u Raškoj, na primer, Tekstilnom kombinatu Raška, menjali bi se verovatno da rade u Duvanskoj industriji Niš, koja je dobro privatizovana ili u nekoj drugoj kompaniji gde su plate mnogo veće nego u državnom sektoru.
Znači, nije stvar u generalnom procesu. Iako nisam odgovoran za njega, želim da zaštitim taj proces jer sam bio guverner u to doba kada je zakon donet, ali da se danas donosi zakon o privatizaciji, predložio bih isti zakon kao što je predložen 2001. godine, znajući pri tom da proces privatizacije nigde nije u svetu savršen, da je u čitavoj istočnoj Evropi kreirao više dobrih, a manje loših slučajeva i da se zbog toga i naša Vlada tada 2001. godine opredelila ispravno za taj proces.
Na nama je sada da ono što je loše napravljeno, ne zbog države, nego zato što ljudi kao ljudi nisu svi sposobni da budu preduzetnici. Imate ljude koji su hteli da budu preduzetnici, a nisu sposobni, naravno da će da upropaste preduzeće.
Imate slučajeva da su insajderski kupili preduzeće ljudi, na primer, u Kuršumliji, o kojoj je bilo reči, pa su ga upropastili, ali su ga, recimo, insajderski kupili u Bačkoj Palanci, "Sintelon", pa evo ga, sada jedna od najmoćnijih kompanija jeste "Sintelon", sada je deo "Targeta", multinacionalne kompanije. Ili "Tigar", takođe je bila insajderska privatizacija i bila je uspešna. Znači, zavisi od ljudi, zavisi od kvaliteta ljudi.
Protiv toga sam da uopštavamo ove stvari, ali sam za to da rešavamo pitanje u Prijepolju i Novom Pazaru, ali na jedan konstruktivan način, da vidimo šta je tačan problem i da ga adresiramo, i to ćemo i učiniti u narednom periodu.