Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ako u ovim jutarnjim satima gledate ovaj prenos, biće jutarnje vreme kada se bude prenosilo, kada se u Srbiji otvori jedna tema i kada ta tema posluži da se postavi pitanje na osnovu te teme, koje će među građanima biti prikazano kao sudbinsko pitanje, koje na sudbinski način opredeljuje budućnost ove zemlje, i to pitanje ponovo posluži da se na njega da odgovor koji će podeliti građane na patriote i izdajnike, jasan je signal i poruka da neke političke stranke nisu izvukle pouke iz prošlosti, da nisu napravile jedan odlučujući iskorak ka vremenu koje nam dolazi u susret, a pogotovo kad napravimo u ovim satima rekapitulaciju onoga što smo danas ovde čuli.
Bilo je u ovoj raspravi danas korišćenja raznih argumenata. Neću ponavljati ove birane reči koje nisu za uzvišeni dom, neću ponavljati one argumente koje su neki potezali usled nedostatka i tuposti oštrice napada na ovaj zakon, ali hoću da napravim rekapitulaciju nečega što sam zaista danas čuo i što mi je kao narodnom poslaniku DS i Kruševljaninu smetalo.
Imali smo raspravu u kojoj su mesto argumenta dominirali instinkti, emocije i neka čudna osećanja koja nisu svojstvena ljudima koji trezveno razmišljaju. Ako se neko poziva na instinkte, na emocije, ako neko ima jasno razvijen uslovni refleks da svako većinsko mišljenje koje čuje u ovoj sali apriori proglasi neprijateljskim, da apriori čim to većinsko mišljenje nije u skladu sa njegovim stavovima proglasi izdajničkim, taj očigledno koristi politiku uslovnih refleksa.
Da li mi koji smo na nišanu politike uslovnih refleksa treba na te argumente na takav način da odgovaramo? Da li mi moramo uopšte da učestvujemo u raspravi gde se kao argumenti koriste instinkti i emocije?
Ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede, učio sam nešto i fiziologije. Kaže fiziologija da je centar za uslovne reflekse u malom mozgu. Čovek ako hoće da bude uspešan političar mora da koristi veliki mozak, kao i u svemu u životu.
Veliki mozak je centar za kreativno razmišljanje, centar za pamćenje, pa to kreativno razmišljanje i to pamćenje mi daje za pravo da prvo pitam ljude koji na ovakav način kritikuju zakon - izvinite, jeste li vi možda bili do pre četiri, dve ili tri godine u vlasti u ovoj zemlji? Jeste. Kakav ste vi model decentralizacije ponudili Srbiji? Nikakav. Zašto?
Zato što je decentralizacija za neke smrtna opasnost. Zato što je za neke decentralizacija samo bitka za svoj stranački interes. Neki su decentralizaciju sveli na sednice Vlade po Srbiji, pa smo imali predsednika Vlade Republike Srbije koji je non-stop držao sednice Vlade Srbije i to mu je bila tema decentralizacije.
S druge strane, imali smo i temu decentralizacije koja se koristila po principu – mrzim Beograd, Beograd je najgori grad na svetu, sav novac ide u Beograd i ja ne volim Beograd. Tako neko vidi decentralizaciju. Srbija će biti integrisana u EU samo ako se svaki njen deo bude ravnomerno razvijao.
Šta zaista znači decentralizacija? Nema suštinske decentralizacije, tačno je, bez povratka imovine lokalnim samoupravama. Nema suštinske decentralizacije dok neke nadležnosti koje su sada izmeštene opštinama ne budu vraćene i neki poslovi koji se sada obavljaju kao povereni dok ne budu prepušteni lokalnim samoupravama da ih obavljaju.
Ali, decentralizaciju slikati, prikazivati i objašnjavati kao iscrtavanje nekih novih mapa Srbije, koje će nas zatvarati u nacionalne torove, koje će nas zatvarati u nacionalne homogene zajednice, koje će biti neka pretnja nekom entitetu, vrlo je opasno.
Danas posle ove rasprave šta imamo kao činjenicu? Imamo u Subotici na stranci Petra Kuntića, koji sedi ovde do mene u ovom redu, na stranci Demokratskog saveza Hrvata, napis – Hrvati, marš odavde. To nije decentralizacija, to nije ni nacionalizam, to je šovinizam. Meni je jako žao što se to dešava u Srbiji. Treba da se zapitaju oni koji na ovakav način diskutuju u Srbiji koliko doprinose takvim grafitima.
S druge strane, imali smo i neke nemile scene danas u parlamentu. Parlament je institucija, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, koja uživa vrlo malu podršku građana baš zbog takvih rasprava. Imali smo činjenice da su neki kazali da je zakon loš, da je zakon konfuzan i da ne valja što imamo pet regiona, a kada smo glasali za sedam regiona oni su bili protiv. Sad su naknadno progledali i kažu da je sedam regiona dovoljno.
Opet imamo neke ljude koji kažu da ovaj zakon, pored iscrtavanja novih mapa i iscrtavanja novih granica i podela Srbije, predstavlja jednu opasnu težnju da se Srbija feudalizuje. Znate, neko ko je čitao malo istoriju, pa pogleda istoriju 1809, 1810, 1811. godine, istoriju kada su u Srbiji pod Karađorđem današnji okruzi bili podeljeni na mnogo sitnije nahije i kada su se obor knezovi Srbije svađali oko toga ko je veći obor knez Srbije i ko će imati veću nahiju, neko će se zapitati – da li smo mi kroz istoriju makar malo iskoračili iz vremena obor knezova i nahija?
Pogledajte vreme kada se smenjivala dinastija Obrenovića dinastijom Karađorđević. Ponovo sukob oko nadležnosti, čija će nahija biti veća nahija i da li će jedna nahija koja je podržavala Obrenoviće sada imati neke prinadležnosti koje joj ne pripadaju i da li će biti kažnjena ona nahija koja nije podržala Karađorđeviće. Pogledajte 1903. godinu i ubistvo Aleksandra Obrenovića. Tek za vreme kralja Petra smo tih sto godina podela prevazišli.
Da li su nam ponovo potrebne ovakve podele, ovakvi argumenti, ovakva rasprava? Naravno da nisu i toga ste svesni vi. Navedite mi jednu evropsku državu koja se raspala zbog regionalizacije. Nijedna. Da li su se neke države, uključujući i našu, nekoliko puta raspale zbog toga što nismo shvatali problem regionalizacije i decentralizacije? Ako meni ne verujete, osvrnite se na 20 proteklih godina, možda ćete tu naći odgovor na moje pitanje.
Na kraju, moram da iznesem i nekoliko kritika na račun onoga što smo svi kao narodni poslanici čuli u ovoj sali i neke argumente koji su se ovde koristili. Mislim da napominjanje učinka nekih ljudi za vreme svog mandata, šta su učinili, šta nisu učinili, najbolji odgovor na to su dali birači na izborima.
Ako neko na temi decentralizacije Srbije priziva nove izbore, radi uzaludan posao. Kritikujte zakon argumentovano, kritikujte zakon činjenicama, ali nemojte kritikovati zakon instinktima i emocijama, jer to nikome ništa dobro nije donelo.
Gospođo Verice Kalanović, moram da kažem, ja sam Kruševljanin, vi ste iz Pomoravlja, decentralizaciju posmatram kroz prizmu stvaranja ekonomskih uslova da naš region napreduje i zato vas molim da istrajete na izgradnji autoputa Pojate-Preljina, da svi zajedno udružimo napore, opozicija i pozicija, vlast je promenljiva kategorija, najteže je u opoziciji prvih 30 godina, jednom, ako se i njima možda posreći, kad mi napravimo taj autoput, nećemo ga izorati posle našeg mandata, ostaće na korišćenje svim građanima našeg kraja i zato vas molim da i dalje udružujemo napore i dalje činimo te korisne korake koji suštinski sprovode decentralizaciju Srbije.
Nisam siguran da ćemo moj prijatelj Munir Poturak i ja ikada u ovoj zemlji da razgovaramo u romingu. Odlaziću u Novi Pazar i njemu čestitati Bajram, on će meni čestitati Uskrs, kao svih ovih godina i živećemo u jednom zajedničkom regionu, imaćemo jedan isti i zajednički cilj, kao i svi ljudi.
Svaki čovek u ovoj zemlji, ako je normalan, ima samo jednu jedinu ambiciju – da njegova deca žive bolje nego on. Hajde da našoj deci ostavimo manje problema, a više koristi od našeg bavljenja politikom.

Narodni poslanik Milan Avramović, po Poslovniku.

Gospođo Đukić-Dejanović, uvažena predsednice Skupštine, vi biste kao predsedavajuća trebalo da vodite računa šta govore narodni poslanici. Dakle, član 104.
Ako neko treba da nam drži lekcije ovde po bilo kojoj temi, to je najmanje poslanik vladajuće partije Srđan Milivojević. Ako vi niste čuli šta je on rekao o lekcijama prethodnih 20 godina, od kojih je on 10 godina na vlasti i ako niste čuli o tome da on nije pričao o zakonu, kao ni svaki put što ne priča o zakonu kada se javi za reč, nego priča o negativnim pojavama koje se dešavaju u njegovom periodu vladavine, a instaliraju se u 90-te, onda svi treba da obratimo računa kako izgleda dostojanstvo Narodne skupštine.
Dakle, po ko zna koji put isti poslanik, telefonski poslanik, koji nema nikakvu drugu obavezu osim da blati narodne poslanike negativnim kontekstom iz 90-ih, u kojima on nije bio vlast, mislim da to ne rešava jedan veliki problem na koji se svi pozivamo, a to je dostojanstvo Skupštine.
Dostojanstvo Skupštine se ne gradi tako što napadate nekoga da ne priča o zakonu, a vi to radite prvi. Dostojanstvo Skupštine se ne gradi tako što se obraćate lično pojedincima i napadate ih za nešto što nisu uradili.
I vas, kao predsedavajućeg, kao nekog ko je u stranci koja je bila na vlasti 90-ih, molim da ubuduće obratite pažnju na to šta govore pojedini poslanici vlasti, neću da ulazim sada u te pojedinosti da li se javljaju poslanici iz onih političkih stranaka čiji je ministar prisutan, ali ovaj poslanik, gospodin Srđan Milivojević, naš kolega, ima samo jedan zadatak, a to je da krši dostojanstvo na koje se sam poziva.
Zato vas molim da ubuduće vi reagujete, da to ne budemo mi, jer to stvarno više nema smisla.

Gospodine Avramoviću, pripadam onoj grupi poslanika koji misle da je parlamentarni rad nešto što je naš posao, a ne političko delovanje. Može biti da uvek ne reagujem, ali je sasvim u redu da date doprinos ugledu ovog parlamenta na način da i sami utičete na sebe i one koji su oko vas, pre svega.
Ako mislite da sam povredila Poslovnik, da li želite da se u danu za glasanje Skupština o tome izjasni? Mislim da nema povrede Poslovnika. Želite. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Saša Milenić ima reč.

Uvažena gospođo predsednice, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, zbog ograničenja u vremenu govoriću samo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ravnomernom regionalnom razvoju.
Najpre želim da istaknem stav svoje stranke Zajedno za Šumadiju, koji je javnosti postao dostupan još onda kada smo preko sredstava javnog informisanja mogli čuti da će ovaj predlog izmena i dopuna ući u skupštinsku proceduru.
Ovde samo ponavljam da je to povod za sasvim javnu pohvalu i komplimente na račun i resornog ministarstva, i ministra, i premijera Cvetkovića i njegove vlade zbog specifičnog senzibiliteta i slušanja argumenata u javnom životu, što bi klinci rekli, jer je to vlada za kakvu smo se borili, koja neće da svoj legitimitet gradi uspostavljanjem principa sopstvene nepogrešivosti, već upravo negovanjem principa tolerantnosti, slušanja, uvažavanja specifičnosti, drugačijih argumenata i reagovanja na takve argumente.
Naravno, to ne bi ni bilo moguće da, doduše, u zakonu kako smo ga usvojili letos, nije stajala predviđena ta mogućnost da se tek uredbama Vlade odredi i dodefiniše ono što je bio predmet kritike kao nedostatak u samom tekstu zakona, a to je što je zakon bio bez ikakve kartografije. To je značilo da je već tadašnji predlog pravilno predviđao osetljivost terenske situacije i da će se, prema tome, morati kalibrisati jedina pretpostavka koja nije bila uračunata da povratno te informacije mogu dovesti i do izmene pretpostavljenog broja regiona.
Naročito izražavam, u ime stranke Zajedno za Šumadiju, zahvalnost i zadovoljstvo što su uvažene naše specifične primedbe vezano za područje opštine Rekovac, koja, priznaćete, u odnosu na Kragujevac, stojeći zapadno, a koji jeste strogi centar Srbije, zaista nije imalo nikakvog rezona da iz čisto matematičko-statističkih razloga pripada regionu istočne Srbije.
Ono o čemu bih naročito u preostalom vremenu govorio, to je objašnjenje jedne trivijalne činjenice, elementarne konstatacije, ali za koju se, za divno čudo, osećam da moram da se upinjem kao da protiv svih medija i vesti na ovu temu treba da se orijentišem i da ih nadjačam. Ovo nije zakon o regionalizaciji. Ponavljam, ovo nije zakon o regionalizaciji Srbije.
Aman, vidi se iz ovoga što hoću da kažem da govorim o spinovanju, da prostite, baš kao što letošnji zakon kojim su menjane odredbe Zakona o javnom informisanju i koji je kritikovan sa stanovišta doprinosa slobodi javnog informisanja, uopšte nije imao za cilj da uvećava slobodu javnog informisanja, nego da doprinese borbi protiv organizovanog kriminala u sredstvima javnog informisanja.
Kao što, evo recimo, predmet Parade ponosa, koja se pretvorila u javnoj raspravi u priču društvene prihvatljivosti homoseksualnosti, a nije reč o tome, nego je reč o tome (Predsednik: Vreme.) da li je sloboda javnog okupljanja univerzalno pravo u Srbiji. Ko je spinovao priču da je ovo zakon o regionalizaciji?
Oni, naravno, koji jednako imaju razloga protiv borbe protiv korupcije u sredstvima javnog informisanja (Predsednik: Privedite kraju.), oni koji ne žele univerzalno pravo slobode javnog okupljanja i demokratiju Srbije, oni i ne žele ni decentralizaciju Srbije, pokušavajući na pomen ekonomskog zakona o ravnomernom regionalnom razvoju da zastrašuju javnost nekakvim rasparčavanjem Srbije.

Narodni poslanik Arsen Đurić ima reč.
       

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u početku moram da kažem da je zaista neprimereno da se četiri ovako bitna zakona spoje u jednu raspravu, tako da smo onemogućeni da na kvalitetan način o njima raspravljamo, a posebno treba istaći činjenicu da nema prenosa i da će ovo o čemu pričamo sada biti emitovano u nekim ranim jutarnjim časovima kada to niko neće gledati.
Pošto nemam dovoljno vremena, govoriću o zakonu o privatizaciji i zakonu o pravu na besplatne akcije u pojedinostima, pošto imam podnete amandmane na te zakone. Sada ću se bazirati na zakonu o regionalnom razvoju.
Poznata je činjenica da se Srbija odlikuje izuzetno velikim razlikama u nivou razvijenosti između pojedinih regiona, naročito opština. Te razlike su jasno vidljive kada se uzme u obzir da se prosečne plate kreću od 14 do 57.000, kada se stepen nezaposlenosti u pojedinim delovima Srbije, odnos nezaposlenosti meri u razmeri 1:10, kada je 80% investicija u poslednjim godinama koje su investirane u Srbiju investirane u krugu od 50 kilometara oko Beograda, kada je cena zemljišta po nekoliko stotina puta razlika u ceni zemljišta u zavisnosti od toga gde se ona nalazi.
Poslednji je trenutak da se otpočne sa aktivnostima kako bi se te ogromne razlike smanjile. Nažalost, ovim zakonom ti problemi neće biti rešeni. Predstavnici Vlade, naročito u poslednje vreme, govore o neophodnosti ravnomernog razvoja, o odnosu decentralizacije, a na terenu se dešava nešto sasvim suprotno.
Ne može se govoriti o ravnomernom razvoju, a da se transferna sredstva opštinama i gradovima u Srbiji umanje za 50% i na taj način ogroman broj opština i gradova u Srbiji dovede bukvalno do granica funkcionisanja tih lokalnih samouprava.
Gašenjem preko 100 opštinskih sudova u Srbiji, zatvaranjem seoskih osnovnih škola, seoskih ambulanti, gašenjem nekih drugih institucija, ne doprinosi se ravnomernom regionalnom razvoju, već naprotiv te razlike postaju još veće i to dovodi do novih migracija stanovništva iz sela u gradove i iz opština i gradova iz Srbije ka Beogradu.
Ne može se govoriti o ravnomernom razvoju, a poništavati koncesija za izgradnju autoputa od Beograda do Požege, koji povezuje pola Srbije i koji predstavlja ključni preduslov za razvoj zapadne Srbije i stvaranje jednog ambijenta povoljnog da bi investitori došli u taj deo Srbije, pri tome dve godine pričajući da će Vlada iz budžetskih sredstava krenuti da gradi taj put i za te dve godine ne uraditi ni metar toga.
Da bi se migracije zaustavile i da bi se razlike u nivou razvijenosti između regiona i opština u Srbiji smanjile, neophodno je izvršiti decentralizaciju vlasti na način da se izvrši prava ekonomska i fiskalna decentralizacija vlasti, da se usvoji zakon o javnoj svojini, koji ste predložili i to je dobro, za razliku od ovog zakona.
Ova skupština je pre osam ili devet meseci usvojila Zakon o regionalnom razvoju. On još uvek nije ni počeo da se primenjuje, a danas imamo izmene tog zakona. Zbog čega? Priče o tome da se zakon menja da bi se uskladio broj stanovnika ne piju vodu iz razloga jer je Eurostat dao saglasnost na zakon koji je usvojen prošle godine. Zakon nije ni počeo da se primenjuje da bi se uočili neki nedostaci u njegovoj primeni. Zaista bih voleo da znam zbog čega se zakon menja.
Danas smo čuli svakakvih priča ovde o tome koji su to razlozi. Mislim da je Vlada podlegla zahtevima bošnjačkih stranaka, njihovim zahtevima da se svih šest opština u kojima Bošnjaci žive nađu u jednom statističkom regionu.
Pročitaću vam deo pisma koje je Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća uputio premijeru Mirku Cvetkoviću, u kome traži stavljanje van snage uredbe o upravnim okruzima.
Stavljanjem van snage uredbe omogućiće se pripadnicima bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji da, u skladu sa najavljenim izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, ostvare ustavom i zakonom garantovana prava. Najavljenim izmenama šest sandžačkih opština naći će se u jednom statističkom regionu, što će omogućiti da posebnom uredbom Vlade tih šest opština u kojima Bošnjaci žive sačinjavaju jednu administrativnu oblast.
Ovo nije pisao bilo ko, ovo je pisao narodni poslanik ove skupštine, član vladajuće koalicije. Onda, pošto su se danas pominjali govori iz devedesetih, neki jezik iz devedesetih, pitam – od kada je ovaj jezik, iz kog vremena je ovaj jezik i ovaj govor? Onda se čudite zašto postoji zabrinutost u Zlatiborskom okrugu, posebno u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, a i u gradu Užicu, koji je prirodni privredni, administrativni i kulturni centar čitavog Zlatiborskog okruga. Postoji uznemirenost zbog ovakvih pisama i ovakvih najava. Sam ministar je danas rekao da se lično zalaže za ukidanje upravnih okruga.
Kako da građani Zlatiborskog okruga veruju, posle prihvatanja zahteva da se promeni Zakon o regionalnom razvoju, da se promeni broj statističkih regiona kako bi se ovih šest opština našle u jednom regionu, kako da verujemo da nećete podleći ovakvim zahtevima da se tih šest opština nađe u jednoj oblasti?
Opštine Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, one su prirodno vezane za Užice. Valjda građani tih opština imaju pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo ovakvim zakonom i ovakvim najavama. To je smisao peticije koja se potpisuje u tim opštinama.
Veliki broj građana i Prijepolja, i Priboja i Nove Varoši je potpisao te peticije, oko 5.000 građana Priboja, 5.000 građana Prijepolja, oko 2.000 građana Nove Varoši, u kojima traže da ukoliko Vlada nekom svojom budućom uredbom bude formirala neke oblasti za koje oni smatraju da nisu u skladu sa interesima građana tih opština, da skupštine tih opština raspišu referendum kako bi se izjasnile na referendumu da li žele da žive u takvoj oblasti.
Ako pričate o Evropi, o evropskim standardima, imam utisak da se ovde pravi podela po etničkim principima, koje evropski standardi regionalizacije ne poznaju.
Osnovni kriterijum za decentralizaciju trebalo bi da budu ekonomski kriterijumi i cilj te decentralizacije treba da bude ravnomerni regionalni razvoj i prava decentralizacija vlasti u Srbiji.
Osim predstavnika građana iz tih opština, peticija se skuplja i ovde u Beogradu, Koordinaciono telo zavičajnih udruženja, devet zavičajnih udruženja iz Zlatiborskog okruga, kao i humanitarna organizacija Stara Raška, takođe skupljaju potpise i mislim da je već nekoliko hiljada potpisa skupljeno ovde u Beogradu.
Ne mogu da shvatim da optužujete predstavnike opozicije da unose nemire i zbunjuju javnost. Nemire unose ovakva pisma i nemire unosite vi koji prihvatate takve zahteve, a da to ne radi samo opozicija, to rade svi građani u tim opštinama.
Opština Nova Varoš, SO je jednoglasno usvojila deklaraciju kojom se protivi ovim izmenama zakona, protivi promeni granica upravnih okruga. Za to su glasali predstavnici DS, G 17 plus, SPS. Predstavnici SPS i PUPS skupljaju potpise i u Priboju, i u Prijepolju i u Novoj Varoši.
Nemojte optuživati opoziciju da ona unosi zabune i nemire. To je prosto jedna reakcija stanovnika Zlatiborskog okruga na ovakva pisma i dešavanja. Oni time izražavaju bojazan šta će se dešavati nakon usvajanja ovog zakona, koji su sledeći potezi Vlade i da li će se uredbama ukinuti upravni okruzi, da li će se menjati njihove granice i da li će se formirati neke veštačke oblasti po etničkim principima.
Mislim da to nikome nije u interesu, ni Srbima ni Bošnjacima. Mislim da osnovni kriterijumi moraju da budu ekonomski kriterijumi. Mislim da je neophodno izvršiti decentralizaciju Srbije, fiskalnu decentralizaciju, mislim da je neophodno ulagati značajnija sredstva u infrastrukturu. To je ono što treba građanima Srbije, a ne ovakav zakon.

Izvolite, gospodine ministre.

Zaista nije u redu da neko iz opštine Čajetina kritikuje Vladu da ne radi ništa van Beograda. Ako smo negde nešto uradili, na Zlatiboru smo investirali desetine miliona evra. Kada biste sami podigli "Tornik"? Kada bi imali dve milijarde dinara budžetski prihod, iako ste turističko mesto, a Soko Banja na jugu ima 200 miliona dinara, da nije bilo pomoći Republike?
Nije fer da sve što je loše pripisujete Republici, a da sve što je dobro sami sebi pripisujete. Pri tom, svi pričaju da gospodin Stamatović, gradonačelnik opštine Čajetina, stoji iza cele ove ujdurme koju sada vi promovišete po Skupštini ceo dan, pobune u Užičkom okrugu – DSS – Nova Srbija i ostali koji su zajedno s vama.
Nije fer zato što dižete bespotrebno ljude, jer nikada neće ova Vlada napraviti oblasti po nacionalnom ključu, već isključivo po ekonomskom. Mislim da morate da budete svesni da je lako potpiriti vatru, lako je požar izazvati, teško ga je gasiti. Neodgovorno se ponašate kao ljudi. Ne govorim vam kao opoziciji, to nisu dozvoljena sredstva.
Laži, potpirivanje mržnje međunacionalne, to su nedozvoljene stvari. Nije bitno u koje se vreme govori, da li kamere snimaju, ovo su bitne stvari i važne za Srbiju. Naravno da ću ići u Užice, ali treba da je sramota i vas, i Stamatovića što stoji iza ovoga, a toliko je Republika u vas uložila.