Vreme, privedite kraju. Hvala.
Gospodin Dinkić ima reč.

Samo da radi istine kažem da nisam otišao u Kuršumliju onda kada su radnici blokirali put. Naprotiv, tada kada su došli, rekao sam da pod takvim uslovima ne želim da idem, jer nisam neko ko bilo kakve vrste ucena trpim, ali sam otišao u Kuršumliju kada su oni otišli sa puta iz razloga što je to siromašna opština, ispod 50% republičkog proseka, i zato što su ljudi koji su napravili analizu došli do toga da taj "Lesonit" ima tržište i da vredi u to uložiti, posebno što se time zapošljava veliki broj ljudi.
Slažem se s vama da nije način da ako neko blokira put, iseče banderu ili uradi ko zna šta za sprečavanje javnog života, da se izlazi ma kome u susret, to je pogrešan način. Tu se u potpunosti slažem. Lično nisam ni išao tada.
Želim da iskoristim isto priliku da kažem, pomenuli ste ovde razne fabrike. Za neke niste u pravu. "Goša" iz Smederevske Palanke je trenutno najbolja fabrika vagona u Srbiji. "Goša" iz Smederevske Palanke su jedan od najvećih izvoznika iz Srbije. To je primer jedne dobre privatizacije.
Što se tiče kraljevačke fabrike, tu ste u pravu. Imali smo lošeg kupca iz Ukrajine, zato je i raskinut ugovor. Međutim, mislim da generalno fabrike vagona u Srbiji imaju perspektivu, jer nakon "Goše", "Bratstvo" iz Subotice sada treba da dobije dobrog strateškog partnera, a mi ćemo učiniti sve da pomognemo i Kraljevčanima i Nišlijama.
To ne vidim kao populizam, već ako ta industrija proizvodi proizvode koji mogu da se prodaju i van Srbije, onda sigurno treba kao ministar nadležan za ekonomiju da pomognem da se to i dogodi, pri čemu, to nije stvar jednog dana, jednog meseca, nekada ni jedne godine, ali, činilo se da ni ta "Goša" neće nikada naći partnera, pa je našla dobrog partnera. Sada, kada pitate druge proizvođače vagona, kao što su – Simens, kakav je taj vagon koji "Goša" proizvodi, sandučar, teretni vagon, kažu da je najbolji u Evropi.
"Bratstvo", takođe je bila loša privatizacija u smislu da je loš vlasnik kupio "Bratstvo". Vratio je to državi. To je tada pominjano kao loš primer. Zašto država preuzima u vlasništvo od privatnika preduzeće? Preuzeli smo isključivo da bi pomogli tim ljudima, jer smo smatrali da "Bratstvo" može da nađe u nekoj perspektivi dobrog partnera i da u budućnosti stane na noge.
To će se dogoditi u narednim mesecima, jer je za njih zainteresovan druga Slovačka kompanija, jer je i Slovačka kompanija privatizovala "Gošu" u Smederevskoj Palanci. Ova druga kompanija se zove "Tatranka vagonka", još je jača od ove prve i imaju ugovor s nemačkim železnicama, austrijskim, tako da će imati osiguran plasman vagona koji će se raditi u Subotici.
Kada ste već spomenuli fabrike vagona, onda da vam dam i neke informacije na tu temu.

Gospođa Nataša Mićić reklamira povredu Poslovnika.

Reklamiram povredu Poslovnika i član 104, u stvari koristim pravo replike. Prepoznala sam se kao članica opozicije, a Užičanka sam, dok ministar ne dođe u Užice. Ključni argument koji je ministar danas izneo za smanjenje broja regiona jeste broj stanovnika. Tačno je da je preporuka, tu koju smo mi usvojili, taj NUTS 2, evropska preporuka od 800.000 do tri miliona.
Međutim, vi sami znate da, prvo, i sedam regiona je ispunjavalo taj kriterijum. Drugo, to je samo preporuka. U Italiji, koju ste spominjali u vašem prvom obraćanju, razlike u broju stanovnika idu čak do 90 puta. To vam je verovatno poznato.
E sada, nije to sad neka zla krv između zapadne Srbije i Šumadije. Prosto želimo da vam ukažemo da ste spojili što je nespojivo. Postoje dva postulata, dva imperativa, bez obzira da li se radi o statističkoj ili administrativnoj regionalizaciji. Prvi imperativ je, da se poštuje načelo efikasnosti, a drugo legitimnosti. To načelo legitimnosti podrazumeva da morate da imate u vidu geografske, prirodne, ali i ekonomske, socijalne, društvene, istorijske komponente koje određuju te regione.
Mi sa Šumadijom nikada nismo imali ništa zajedničko. I u vreme Turaka smo bili Drinska banovina, oni su bili Dunavska. Bili smo takođe i Užička nahija, bili smo Zlatiborski srez. Nikada u istoriji nije bilo slučaj da smo bili spojeni sa Šumadijom. To nije dobro ni za Šumadiju, ni za zapadni region, ni za Sandžak.
Znate li zašto? Neka su i statistički regioni, biće otežano od samog prikupljanja podataka, od analize, od različitih potreba. Dok se zapadna Srbija bazira na stočarstvu, turizmu, pa i Sandžak, bilo je prirodnije pripojiti čitav Sandžak zapadnoj Srbiji. Takođe bi ispunjavali ove NUTS kriterijume. Naročito će biti otežana realizacija projekata i biće sukobljavanja između samih predstavnika regiona.

Vreme. Zahvaljujem.
Gospodine ministre, izvolite.

Da ponovim, zaista, pošto su Užičani postavili to pitanje, mislim da treba spuštati bilo kakve tenzije.
Ovo sve stoji što vi kažete, ali isto stoji da ni ljudi koji žive u Alibunaru nemaju nikakve veze sa ljudima koji žive u Somboru. Oni iz Deliblatske peščare s ovima koji su u Podunavlju, u Vojvodini.
Međutim, suština ovog zakona je da će nosioci regionalnog razvoja biti regionalne razvojne agencije. Užičani imaju svoju regionalnu razvojnu agenciju, koja je osnovana i pre nego što je ovaj zakon donet i ona će biti nosilac razvoja celog kraja, kao što i Kraljevčani imaju svoju agenciju, kao što i Novi Pazar ima svoju agenciju. U tom kraju će te tri agencije nositi razvoj i regionalni razvoj u tom kraju.
Nije bitno da li se to nalazi u većem ili u manjem regionu, nego je bitno da je regionalna agencija tu koja nosi razvoj. Inače, tom logikom nikada ne možete napraviti da svi budu zadovoljni. Potpuno je jasno da kada imate region koji ima više stanovnika, ipak je manja mogućnost sukoba, jer ipak ljudi žive u okviru jednog regiona, makar on bio i dva miliona stanovnika, nego kada imate 800.000, pa se neko buni zašto nije u okviru istog regiona.
Da ste na mestu nas u Vladi, teško da biste našli, posebno u ovoj fazi gde je statistika u pitanju, neko rešenje koje minimizira tenzije. Tenzije će ovde biti samo ako se politički podstiču. Suštinski razumem da će opozicija politički podsticati tenzije. Realno nema razloga za tenzije, jer kažem, onda bi trebalo stvoriti tenzije u ma kom kraju naše zemlje. Ako imamo političare koji su skloni stvaranju takvih tenzija, po toj geografskoj osnovi, onda bismo došli do situacije u kojoj se našla i naša bivša Jugoslavija.
Zaista se nadam da smo ipak prošli neka iskustva i da se takve stvari neće događati i da se ljudi neće igrati tim prizemnim stvarima, gde ne mislim na vas, mislim na opoziciju iz vašeg kraja koje je to pitanje i pokrenulo.

Narodni poslanik Zoran Kasalović ima reč.
Recite mi osnov javljanja? Reklamiranje Poslovnika? Nema replike. Nema. Ovo je bilo zaista samo jedno objašnjenje. Ničeg nejasnog i ničeg uvredljivog.
Gospodine Kasaloviću, vi ste dobili reč. Izvolite.
Daću vam reč kada završi gospodin Kasalović, povredu Poslovnika ko želi.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ciljevi koji se žele postići zakonom o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju su, pre svega, dobijanje pet statističkih regiona ujednačenijih po broju stanovnika, formiranje minimalnog broja regionalnih razvojnih agencija, ukidanje određenih državnih regionalnih agencija i što efikasnije korišćenje pretpristupnih fondova EU.
Po značaju, regionalna politika, pre svega, govori i činjenice da je jedan od prioritetnih ciljeva u EU pomoć zaostalim regionima, regionima koji su ispod 75% proseka u EU, zatim seoskim regionima u opadanju. U periodu od 2000. do 2007. godine utrošena su i značajna sredstva za regionalne politike putem određenog broja fondova i ona su iznosila negde oko 370 milijardi evra.
Dobar primer za funkcionisanje i definisanje regionalne politike je bila Poljska, između ostalog, koja je u tom periodu uspela da povuče 70 milijardi evra.
Uvažavajući važnost ove oblasti i predložena rešenja, poslanički klub SPS-JS će podržati u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, pre svega, u smislu za sveukupni održivi društveno-ekonomski razvoj Republike Srbije.
Želim da kada je ova tema na dnevnom redu iskoristim priliku da iznesem i određene stavove poslaničkog kluba SPS-JS, ocene i određene statističke podatke.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije tretira period do 2012. godine i ona predviđa niz poslova da bi se ostvarila tri proklamovana cilja. Pre svega, podizanje regionalne konkurentnosti, smanjenje regionalnih neravnomernosti i siromaštva, izgradnja institucionalne regionalne infrastrukture.
Taj dokument zaista na najbolji način oslikava zašto je potrebno osmišljeno pristupiti ovoj problematici i problemima koji se pre svega ogledaju u zaostajanju čitavih regiona Republike Srbije, zatim povećanju nezaposlenosti, neprepoznavanju onoga što su komparativne prednosti regiona, a posebno demografski problemi, koji su proizveli da pojedini čitavi delovi Srbije dožive pražnjenje stanovništva, a drugi delovi, pak, potpunu prenaseljenost.
Dobro je, naravno, da se u ovom trenutku kada razgovaramo o ovim zakonima toga podsetimo i konstatujemo da smo zaista od 2007. godine mogli ili nismo dovoljno uradili po tom pitanju.
Očigledno je da se vrlo oprezno ulazi u ovaj proces realizacije regionalnog razvoja, s obzirom na probleme koji su evidentirani i očekivanje građana, ali zaista ukoliko želimo da stvari pomerimo pre svega u ekonomskom smislu, u pravom pravcu i jačim intenzitetom, moraće se u ovaj proces ići znatno brže.
Iako je ovde reč pre svega o ekonomskom aspektu regionalizacije, mislim da ovaj proces ne treba odvajati od suštinske decentralizacije naše države, jer regionalizacija i decentralizacija faktički u ovom trenutku predstavljaju jedan planetarni proces poput globalizacije.
Pominjana strategija samo delimično analizira visoku centralizovanost naše države koja je dovela do zaista velikih problema, odnosno do situacije da polovina industrije, polovina stanovništva i svega ostalog se nalazi u dva velika grada – Beogradu i Novom Sadu, a da neki preostali regioni u tom smislu gotovo i da nemaju perspektivu.
Tu bih želeo, pre svega, da iznesem neke podatke koji su bili dostupni i javnosti u sredstvima javnog informisanja prethodnih dana, podaci Republičkog zavoda za razvoj, koji govore da je BDP po stanovniku u Beogradu 2008. godine bio čak 16 puta veći nego u Topličkom okrugu, a zarade četiri puta veće nego u Jablaničkom okrugu, uz isto toliko puta veću nezaposlenost nego u glavnom gradu.
Iz Pirota se za tri i po decenije broj stanovnika smanjio za 28,5%, ali to je opšta karakteristika migracije, pogotovo iz rubnih područja i ruralnih sredina, i želim da kažem da je to svojstveno nažalost i Vojvodini, koja se tretira razvijenijim regionom, odnosno pokrajinom u našoj državi, dok se u istom periodu, recimo u Beogradu, broj stanovnika povećao za 32%, a odnos između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg okruga u Srbiji je 1:7. Takvo stanje zaista nije održivo i treba ga što pre menjati. Po našem mišljenju, jedan je od instrumenata koji se uostalom primenjuje i u svetu, pre svega decentralizacija i dekoncentracija vlasti.
Naravno, i danas smo čuli, ali u javnom mnjenju i postoji određena bojazan po pitanju decentralizacije zbog jasno izraženog negativnog iskustva sa KiM, i ta bojazan jeste opravdana, ali to zaista ne znači da je centralizovani koncept superioran i da ga treba zadržati.
Naprotiv, približavanje odlučivanja građanima, odnosno tamo gde se na najbolji način evidentiraju problemi i rešenja, dovešće do toga da svi učestvuju u tom procesu i na najbolji mogući način odlučuju.
Naravno, ne treba svakako smetnuti iz tog procesa i lokalnu samoupravu, koja treba da bude ohrabrena i osnažena tim procesom i da bude jedan srednji nivo vlasti, odnosno jedna karika sa Vladom i politikom Vlade, ali u tom smislu treba definitivno i konačno obezbediti finansijsku samostalnost i imovinu i razmisliti o konceptu koji ne bi trebalo biti monotipan, u smislu da ne uvažava ekonomsku razvijenost tih lokalnih samouprava, broj stanovnika i neke razvojne prioritete u tom smislu.
Decentralizacija i regionalizacija su svakako procesi koji mogu da učvrste jedinstvo vlasti i pomognu izvršavanju politike, da dobijemo situaciju da centralne vlasti nisu uvek krive lokalnim vlastima za neuspehe i obrnuto, da lokalne vlasti ne samo učestvuju, nego da budu i odgovorne za razvoj svojih sredina. Tu, naravno, treba izbeći zamke stvaranja lokalnih moćnika, lokalnih elita i vladara, što je svojstveno Republici Srbiji, a takav koncept svakako negira suštinski koncept decentralizacije i regionalizacije.
Naravno da je decentralizacija proces koji zahteva permanentno prilagođavanje, zahteva ljude, vreme i što širi konsenzus svih relevantnih struktura u društvu. Po nama, on se pre svega može postići razmenom stavova i mišljenja, a ne nikako ukopavanjem u nekakve blokove za i protiv.
Ako je sve što činimo, a uveren sam da je to tako, u interesu građana, onda treba uvažavati i zahteve i mišljenja tih građana i njihovih predstavnika i u ovaj posao treba ući sa jasno izraženim kriterijumima i argumentovano odgovoriti na sve primedbe i dileme građana i njihovih predstavnika. Jer bez prihvatanja takvog procesa, odnosno stvaranja uverenja da se nekome nešto nameće i uvodi, a ne, u stvari, izgrađuje, dobiće se bespotrebni otpori, nejasnoće, a svakako to nije dobro u bilo kojim reformama.
Poslanički klub SPS-JS očekuje da je Vlada zaista spremna da na jedan takav način komunicira sa svim građanima i njihovim predstavnicima, između ostalog i sa onima o kojima je danas bilo reči, pre svega sa Zlatiborskim okrugom i da na jedan takav način, već na samom početku, argumentovano razgovara i otkloni sve dileme.
Nije suština ovde samo u formiranju statističkih regiona, već je po nama svakako suština da se izrade i izgrade egzaktno utemeljene regionalne politike, projekti i akcioni planovi. U tom smislu, mi mislimo da Vlada zaista treba da osmisli jedan proces i da ga primeni u smislu pre svega edukacije ljudi koji će učestvovati u raznim telima prilikom formiranja regionalnih politika.
Pogotovo mislim da je to jako bitno i kada su u pitanju lokalne samouprave jer mi u njima zaista nemamo dovoljan broj ljudi koji su obučeni savremenim veštinama da na taj način realizuju i učestvuju u projektima. Naravno, tu treba voditi računa da se ne može sve raditi u centru, a težiti se uspešnoj regionalizaciji.
Zato mislimo da se zaista na toj edukaciji mora više poraditi, a u tom smislu treba svakako sagledati i mogućnost potpunog uspeha vrlo značajnog Vladinog programa za ravnomerni regionalni razvoj, čiji je budžet, kako smo čuli, 100 miliona evra. Samo u takvom jednom konceptu će centralne, regionalne i lokalne strukture biti u stanju da imaju jedan partnerski odnos i tako radeći postići potpuni optimalni efekat.
Kada su u pitanju ostala tri zakonska predloga, neću puno trošiti vremena, obzirom da će moje kolege više o tome govoriti. Zakon o metrologiji je novi zakon i tehnički zakon, kao što smo čuli, i njegov cilj je da se pre svega uskladi sa domaćim zakonodavstvom, odnosno pravnim sistemom i da se zadovolje određeni zahtevi za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji. On će otkloniti i određene sukobe interesa koji postoje kod Direkcije za mere i dragocene metale, koja je do sada istovremeno vršila overavanje, ali i sama vršila nadzor nad tim merilima.
Ono što je za nas bitno jeste da će građani usvajanjem ovog zakona dobiti jednu sigurnost po pitanju potpune tačnosti i bezbednosti merila koja su u komercijalnoj upotrebi, jer će moći da se upotrebljavaju samo ona koja su adekvatno overena od nadležnog organa i čuli smo da se to tiče svih onih merila kao što su vage, tegovi, taksimetri, merila za brzine vozila u saobraćaju, alkoholmetri i drugo i mi smatramo da je to dobro za sve građane Republike Srbije.
O zakonu o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, želim da kažem da će pre svega naš poslanički klub pozdraviti i podržati sva nastojanja i pokušaje da se predloženim izmenama obezbedi pravo i svim ostalim građanima koji to do sada nisu ostvarili, pravo na besplatne akcije bez naknade. Izmene i dopune ova dva zakona su delom međusobno i uslovljene.
Kao zaključak želeo bih da kažem da mi verujemo i uvereni smo da će se predloženim izmenama, kako je i sam predlagač u obrazloženju naveo, obezbediti jednakost svih građana i okončati postupak privatizacije, a očekujem da će moje kolege u daljem postupku rasprave detaljnije govoriti o ova dva zakona, a poslanički klub Socijalističke partije Srbije – Jedinstvena Srbija, će u načelu podržati i ova dva zakona.

Poslovnik reklamira gospodin Miroslav Markićević.

Poštovana gospođo predsednice, tražio sam reč po povredi Poslovnika pre izlaganja kolege Kasalovića, ali zahvaljujem se što ste mi i sada dali reč. Javio sam se po istom osnovu kao koleginica Nataša Mićić. Ona se pozvala na član 104. Hteo bih gospodinu ministru vrlo kratko da kažem nekoliko reči povodom njegovog predzadnjeg izlaganja.        
Dakle, ako vi svaljujete na opoziciju koja izaziva nezadovoljstvo građana u Zlatiborskom okrugu, pre svega u Užicu, Prijepolju, Novoj Varoši i Priboju, mislim da vam je to vrlo nevešta odbrana. Dobro znam da vi ste i dalje za onih sedam regiona, nego za ovih pet.
U vremenu koje moja stranka ima jasno i otvoreno ću reći zbog čega se donosi sad pet regiona, a morali biste da se setite da je vaš kolega stranački, načelnik Zlatiborskog okruga, jedan častan i pošten čovek, s kojim se ja samo razlikujem u političkim uverenjima, podneo ostavku zbog ovog zakona.
Iako ste mesec dana krili i pokušali da kažete da je on dao ostavku iz ličnih razloga kao i guverner Jelašić – ne, on je čovek pošten, on želi da živi u Užicu, da izađe pre svoje građane. Uostalom, ako uzmemo u obzir da su skupštine opština gotovo svih ovih opština koje sam ja nabrojao rekle svoje, tamo sede odbornici koji predstavljaju građane, ako ne verujete njima, zašto vi pre donošenja ovog zakona ne raspišete referendum u tim opštinama, pa da vidite šta će da vam kaže i opozicija i vaše stranačke kolege, kao što vam je i rekao bivši načelnik okruga, koji je naravno iz G17, dakle nije opozicija.