Kada nemamo dovoljno argumentacije u zakonu, onda se uhvatimo politike i onda kažemo – da, ali subregion. Stvarno me interesuje gde ste pročitali subregione, koji se javljaju u Zakonu o regionalnom razvoju
Da, ali šta će biti glavni grad statističkog regiona? A glavni grad statističkog regiona – ne postoji. Da, ali će se rušiti okruzi – pa, naravno da su potpuno različite teme okruzi, koje definiše Zakon o teritorijalnoj organizaciji i Zakon o regionalnom razvoju, koji definiše ovo o čemu smo malopre pričali.
Da, ali ćemo mi sad umesto da krenemo iz Čajetine u Užice, odjedanput se obreti u Kragujevcu. To su priče koje smo u prethodnih nekoliko meseci slušali kao odgovor na Zakon o regionalnom razvoju. Svi oni koji žele da traže političko tumačenje Zakona o regionalnom razvoju moraće da se zadube u neki drugi zakon o regionalnom razvoju. Zakon o regionalnom razvoju nema političke ciljeve, nije politički, Zakon o regionalnom razvoju tretira samo ono što u ovom trenutku jeste najpotrebnije Srbiji, a to je: regionalni razvoj, ujednačavanje novca, nadležnosti, razvoja, podrške države u određenim delovima u Srbiji, kako bi Srbija u narednom periodu bila ne ovakva kakva je danas, sa ovako različitim stepenima razvoja, sa ovako različitim standardima u životu građana, kako bi država Srbija mogla da interveniše na pravi način.
I to je ono što ćete da nađete u ovom zakonu, sa brojem regionalnih agencija, sa ekonomskim razvoje, sa statističkim regionima, sa pripremom za konkurisanje u pretpristupnim fondovima, sa pripremama za otvaranje eventualnih kancelarija. Eto, to je ono što će vam tretirati ovaj zakon. Politiku? Da, i to je važno, ali to ćete morati na nekom drugom mestu i sa nekim drugim zakonom.

Zahvaljujem. Za reč se javio gospodin Milivojević Srđan.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, imam jednu veliku nedoumicu. Ne razumem šta određene političke stranke žele da nam poruče. Kada smo imali sedam regiona nije valjalo, bilo je loše. Kada imamo pet regiona, opet ne valja. Onda imam stilske figure gde se licitira brojevima 13, 14, 15, 17. Sa druge strane, kada se kaže da jedan statistički region treba da ima najmanje osam stotina hiljada stanovnika, opet se predviđa 17 regiona. Veoma bih voleo da Srbija ima 20 miliona stanovnika za narednih deset godina, ali mislim da to nije realno.
Kada su gospodina Nikolu Pašića, predsednika Vlade ove zemlje, pitali, u neko vreme, a on nije baš važio za rečitog čoveka – izvinite, gospodine Pašiću, kakva je razlika između demagogije i kritike? Gospodin Nikola Pašić je kazao – kritika je dobra, i kada se vlast kritikuje to je dobro, ali je dobro da kritika podrazumeva određena rešenja.
Kada bih ja sad kazao – ne valja moja kravata jer je crvena, bilo bi bolje da je žuta, to bi bilo određeno rešenje. Ali, gospodin Pašić je kazao – između kritike i demagogije velika je razlika. Demagogija ne nudi rešenja, ali se mnogo sviđa biračima, ali je vrlo opasna, jer demagogija kao takva, samo raspiruje nezadovoljstvo, povlađuje biračima, ali ne nudi nikakvo rešenje. Između demagogije i stvarne kritike postoji velika razlika.
Pošto ovde ne vidim i ne čujem kritiku, ali vidim pokušaj da se neko dodvori nekome i vidim pokušaj da se u određenim delovima Srbije poseje strah da će ovakva regionalizacija Srbije i ovakav zakon o regionalnom razvoju proizvesti probleme u životu lokalnog stanovništva, građana tih regiona, vidim samo jeftin pokušaj da se nadoknadi propušteno vreme koje je neko imao kada je bio u vlasti, imao priliku da sve svoje zamisli materijalizuje i realizuje, a nije uradio, vidim sada pokušaj da se devalviraju nastojanja da Srbija dobije savremene i moderne regiona koji zadovoljavaju evropske standarde.
Ako neko kaže – u redu, mi ćemo za evropski standarde imati jedne regione, koji će brojati osam stotina hiljada, ali ćemo za neke unutrašnje političke potrebe imati neke druge regione, taj ipak ima samo demagogiju kao osnovu svog političkog delovanja. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 50 sekundi.
Možete se javiti u okviru vremena poslaničke grupe, razloga za repliku nema. Reč ćete dobiti. Izvolite.

Koristim još ova četiri preostala minuta koja imam kao šef poslaničke grupe, iako grešite što mi niste dali repliku na izlaganje Verice Kalanović koja se direktno odnosilo na ono što sam ja govorio, kao što bih imao pravo i na malopređašnje izlaganje gospodina Milivojevića, međutim, to ne zavređuje toliko pažnje.
Dakle, nikada nisam u svom izlaganju, niti bilo ko iz DSS, pominjao ikakve subregione, nikakve gradove koji bi predstavljali glavne gradove nekih regiona u zemlji, tako da ne znam te sve stvari koje ste vi zapamtili i zapisali, negde, gde su se čuli, već, neki argumenti u diskusiji ne potiču od naše poslaničke grupe. Prema tome, to zaboravite kada je reč o komunikaciji sa mnom. To niste morali da koristite u toj komunikaciji.
Kada je, međutim, reč o unošenju politike u čitav ovaj posao i sprovođenju demagogije i demagoških rešenja, vi ste tu nenadmašni. Dakle, da bi vas uverio da je to tačno, da vaši argumenti kojima pokušavate, navodni argumenti, da prikačite poslanicima opozicije da se bave političkom demagogijom, govoreći o jednom navodno konkretnom zakonu, koji ima za cilj, Bože moj, samo regionalni razvoj, uzmite i pročitajte stenografske beleške oba govora Mlađana Dinkića, vašeg stranačkog šefa, koji je održao u ovoj istoj Skupštini. To je stvar koja je egzaktna. Dakle, uzmite stenografske beleške i pogledajte njegovu interpretaciju ovog zakona pre devet meseci i njegovu interpretaciju ovog zakona u ovom domu kada su došle izmene i dopune. On govori o političkoj konotaciji. On govori o regionalizaciji Srbije u političkom smislu. Pogledajte!

Gospodine Aligrudiću, iskoristili ste vreme. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne) Pretpostavljam da je ovoliko interesovanje za amandman iznenadilo i samog predlagača, gospodina Stevanovića.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Ilić i Zlata Đerić. Reč ima gospođica Ilić.

Članom 3. stav 1. Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o regionalnom razvoju menja se član 5. stav 1. postojećeg Zakona o regionalnom razvoju. Umesto sedam regiona: Region Vojvodine, Beogradski region, Zapadni region, Istočni region, Centralni region, Južni region i Region Kosovo i Metohija, predviđa se pet regiona: Region Vojvodine, Beogradski region, Region Šumadije i Zapadne Srbije, Region Južne i Istočne Srbije, Region Kosovo i Metohija.
Amandmanom sam predložila brisanje navedenog člana 3. stava 1. iz podnetog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju. Ovim predlogom zakona, smanjenjem broja regiona zanemaruju se svi relevantni kriterijumi isključivo jednom političkom odlukom bez pokrića. Udovoljava se zahtevima određenih stranaka i etničkih grupa, čiji je isključivo cilj grupisanje i formiranje teritorijalnih celina na čistom etničkom principu, u kojima će biti dominantne.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, na čelu sa ministrom Mlađanom Dinkićem, iako se na decembarskoj mapi statističkih regiona još mastilo nije osušilo, predložilo je da se menja Zakon o regionalnom razvoju i broj statističkih regiona sa sedam smanji na pet.
Izmene i dopune Zakona se pravdaju između ostalog i razlozima, citiram – ''ujednačavanje regiona po broju stanovnika'', ali nam novi krojači statističkih regiona ne objasniše kako sve to njihovi stručnjaci i eksperti, kao i članovi Vlade, nisu znali u decembru prošle godine kada su usvojili mapu od sedam regiona Srbije.
Vlada, a posebno Ministarstvo ekonomije sve vreme je isticalo da je cilj Zakona o regionalnom razvoju da se građani Srbije ne dele i ne grupišu po nacionalnoj osnovi, već da se formiraju statistički regioni u funkciji regionalnog razvoja i što efikasnijeg korišćenja pretpristupnih fondova EU.
Može se sa punim pravom postavi pitanje definisanja statističkih regiona, ako se pogleda Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, u kome u poglavlju regionalni i lokalni razvoj piše (citiram) – ''Svaka država sama određuje svoju regionalnu organizaciju, ali će EU pružiti finansijsku pomoć samo onim regionima koji imaju politička tela koja su izabrana na direktnim izborima, koja imaju ovlašćenje za donošenje bitnih odluka za dati region.'' (Završen citat)
Dakle, na jednoj strani statistički region koji nema pravni subjektivitet koji stoji u zakonu, a ne u Ustavu, a u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju je to region sa definisanom teritorijom, direktnim izborima, svojim telima, odnosno izvršnom vlasti.
Rok za primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je kraj 2012. godine. Postavlja se pitanje – kada ćemo početi koristiti pretpristupne fondove EU? U ovom momentu, očigledno, sa ovakvim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o regionalnoj organizaciji, ne ispunjavamo te uslove. Očigledno je da nas očekuju novi uslovi koje ćemo morati bezuslovno da ispunimo.
Iako je već usvojen Zakon o regionalnom razvoju Srbije, 8. jula 2009. godine, kojim je Srbija podeljena na sedam statističkih regiona, sa kriterijumima na osnovu kojih će se odrediti koji regioni spadaju u razvijene, a koji u nerazvijene, kao i formiranje oblasti koje čine tih sedam regiona, a sve u skladu sa standardima EU, uz utvrđene mere za podsticanje regionalnog razvoja u vezi sa unapređenjem privrede, razvojem gradova i opština, unapređenjem zaštite životne sredine i razvojem nedovoljno razvijenih područja, čemu vode ove izmene i šta tek treba da nas očekuje?
Istina je jedino to da se ovim naknadim izmenama i dopunama isključivo udovoljava bošnjačkim strankama i njihovim liderima i da sve ovo apsolutno nema nikakve veze sa ekonomskim razlozima, kako se to bezuspešno objašnjava. Ovde se radi o čisto političkoj odluci, bez razmišljanja kakve posledice mogu da nastanu takvom odlukom i to ovom narodu mora da bude jasno. Ne smeju više da se čekaju posledice nerazumnih odluka i da se tek tada reaguje, kada reakcija više nema efekta. Tada, jedino, može da se konstatuje još jedan od naših promašaja i krajnje je pitanje do kada sve to mogu da trpe građani ove zemlje?
Treba se pogledati u oči i pokušati postići razuman dogovor i sporazum koji je isključivo u interesu svih građana i same države u kojoj žive ti građani. Bošnjaci žele autonomiju po svojoj meri i ovo je put u ostvarivanju tog cilja, ne vodeći računa šta žele Srbi. A i jedni i drugi i eventualno treći moraju na prvom mestu da shvate realnost i posebno državni interes. Da li ovu vlast u ovom pitanju interesuje mišljenje Srba Zlatiborskog okruga? Oni se oštro protive ovim izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, Ministarstvo ekonomije, kao predlagač zakona, ni jednog trenutka nije konsultovao predstavnike lokalnih samouprava, niti načelnika okruga, niti je to našlo za shodno. Nikoga od vlasti nije interesovalo stanje na terenu i kakve su reakcije građana na ovaj predlog izmene Zakona, a stanje na terenu je zabrinjavajuće, a još je više zabrinjavajuće to što ovu vlast to ne interesuje.
Nova Srbija je upozoravala i dalje upozorava da nije opravdano prihvatanje zahteva koji su uslovili ovo novo prekrajanje regiona, jer zakon o statističkim regionima treba da vodi ravnomernom regionalnom razvoju sa već utvrđenim zakonskim kriterijumima, a ne etničkom spajanju i grupisanju. Evropski standardi ne prepoznaju kriterijum nacionalne pripadnosti pri formiranju statističkih regiona, jer je njihova svrha decentralizacija i ekonomski razvoj. Ovim novim stavovima unosi se nepotrebna i nedopustiva klica razdora u opštinama Zlatiborskog okruga, gde decenijama postoje dobri međunacionalni i dobrosusedski odnosi.
Upozoravamo da izglasavanje ovog pogubnog zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju može izazvati velike proteste, građansku neposlušnost, referendume i nedopustivu destabilizaciju ovog dela države. Ovakve reakcije već su i najavljene u skupštinskim odlukama, zaključcima i deklaracijama. Skupštine opština Priboj, Nova Varoš i Čajetina usvojile su zaključke kojima su artikulisale zahteve građana Zlatiborskog okruga, odnosno sa Zapadne Srbije, protiv najavljene izmene i dopune, odnosno člana 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, po kome se član 5. stav 1. menja i dva regiona spaja u Region Šumadije i Zapadne Srbije. Pored ovoga, u Prijepolju je pet hiljada građana svojim potpisima iskazalo neslaganje sa predloženim zakonom. U Užicu već uveliko traju protesti i akcije političkih stranaka, Nove Srbije, kojoj su se priključile i SNS i DSS.
Istovremeno, građani Užica svojim potpisima izražavaju najoštriju osudu vladinih predloga za izmene Zakona o regionalnom razvoju. Radi se o građanskoj inicijativi bez partijskih obeležja, akcija pod nazivom "Pokažimo Vladi Srbije da se i mi pitamo". Treba da pokaže šta građani zaista žele i da građani očekuju od svoje Vlade da radi u korist građana. Do sada je u Zlatiborskom okrugu prikupljeno više od 20 hiljada potpisa.
Zašto naknadno ovakva regionalizacija, bez javne rasprave, bez ikakvih konsultacija sa lokalnim samoupravama, ostaje predlagaču da odgovor i objašnjenje da. Zašto po hitnom postupku hoćete da progurate ovakva rešenja? Kako ćete objasniti građanima Zapadne Srbije da Vlada bolje prepoznaje njihove interese od njih samih? Jasno je svima da su ovakvu mapu regiona skrojile ucene onih od kojih Vlada zavisi, samo je pitanje do koje cene će vladajuća većina takve ucene prihvatiti. Da je tako, vidi se i po članu 34. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, gde za region Šumadija – Zapadna Srbija predlažete četiri regionalne razvojne agencije, najviše od svih ostalih regiona. Ovim se jasno nagoveštava da jedna regionalna razvojna agencija treba da bude u Novom Pazaru, ako i to bude dovoljno, za početak.
Pored iznetog, mora se istaći i nesporna činjenica da je ustavna obaveza Srbije da se stara o ravnomernom regionalnom razvoju. Tako država uređuje i obezbeđuje ''razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja…'' (citiram član 97. tačka 12. Ustava Republike Srbije). Gde je ovde pomenut statistički region?! U Ustavu ga nema.
Postavlja se i pitanje – gde se u Ustavu pominje regionalne razvojne agencije? Preko tih agencija trošiće se novac poreskih obveznika, građana Srbije, ali i sredstva iz pretpristupnih sredstava EU. Ko će da kandiduje projekte da ih odobrava, pa onda i da ih sprovodi, jasno je svim građanima Srbije. Zahvaljujem. (Aplauz)

Preostalo vreme je minut i 40 sekundi od poslaničke grupe. Reč ima ministar, gospođa Kalanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista molim da kada se obraćamo javnosti, pre svega javnosti, koristimo činjenice, jer jako je teško izdržati na ovom mestu kad se sluša ovolika skupina činjenica koje se koriste u pogrešnom pravcu i zloupotreba, ne znam kako da nazovem zloupotrebu činjenica koje se koriste kako bi se kritikovao ovaj zakon.  
Da podsetimo prvo kako se troše fondovi EU. Vi ste rekli da do tog trenutka dok ne budemo članica EU koja definiše statističke regione itd. Podsećam, mi smo zadnja zemlja u Evropi koja donosi zakon o regionalnom razvoju. Takođe, podsećam vas da je Slovenija 1991. godine donela prvi zakon o regionalnom razvoju. Takođe, podsećam vas da je Slovenija 2004. godine postala članica EU, a da je tek 2008. godine imala izbore na regionalnom nivou. Da li zaista neko u ovoj sali misli da Slovenija nije koristila fondove EU do izbora na regionalnom nivou? Nemojte to da podmećemo, to nije istina, to nisu činjenice, to su zloupotrebe.
Druga stvar, da li, gospođice, zaista, smatrate da niko iz Republičke vlade nije bio u Zlatiborskom regionu da vidi šta rade političke partije i kako seju nacionalnu mržnju, koristeći Zakon o regionalnom razvoju? (Neki poslanici u sali negoduju)
Naravno da sam bila dva puta na sastanku celokupnog Zlatiborskog okruga, sa predsednicima opština iz Zlatiborskog okruga. (Opet neki poslanici u sali negoduju)
I ovog puta im zahvaljujem. Hvala im, imaju veću odgovornost nego što je to prisutno danas ovde. Oni jako dobro znaju da iza ovoga ne stoji politička pozadina. Neki od njih, koji nisu članovi partija vladajuće većine, nego su članovi opozicije, kažu – da, dobili smo iz centrala zahtev da skupljamo, ali nećemo.
Ti predsednici su dva puta bili na sastanku samnom u Zlatiborskom okrugu i onda, kada su me pozvali da zajednički obiđemo projekte koji su jako važni za njihov život, kada smo zajedno gledali kako se pravi most u Prijepolju, gde predsednik opštine javno kaže da je to najveća investicija u infrastrukturu, u periodu od Drugog svetskog rata do danas, gde predsednik opštine Priboj kaže, da mu je retko ko pomogao kao Mlađan Dinkić u oživljavanju "Fap-a" u Priboju i radnika koji se vraćaju u svoje hale.
Naravno, vama to danas ne odgovara. Pozivam vas, da kao narodni poslanici, odete u Zlatiborski okrug i vidite te plakate i te parole koje danas partijski jurišnici pokazuju na ulicama. Ali to nije stvarni odjek sa terena, ti ljudi žele, naravno, i dalje da žive tamo. Ti ljudi, naravno, traže pomoć države. Traže je kroz regionalnu razvojnu agenciju, koja im prenosi iskustva u razvoju biznis inkubatora, traže kroz mere i podsticaje Vlade. I, naravno, da mi sa zadovoljstvom tu pomoć pružamo. (Neki poslanici su za vreme govora ministra Verice Kalanović negodovali u sali)

Zahvaljujem. Reč ima gospođica Aleksandara Ilić. Izvolite.